Na današnjoj sednici formirana je skupština grada Beograda. Puno se pričalo i optuživalo, ali se ništa neočekivano nije desilo. Izabran je novi (stari) predsednik, a očekivano došlo je i do preletanja na stranu vlasti. Sad je odnos snaga 57 na prema 53
Ako je ikada bilo prostora da se “vodi politika”, to je onda ovaj trenutak globalnih promena pošto će sadašnje ponašanje definisati mnogo toga što će biti važno u budućnosti. Uprkos svemu, zato je sada mnogo važnije za opoziciju da pravi zajedničke dogovore nego da se vajka, kuka i pravi pametnom bez političkog rezultata. Možda tako i uspe da otvori medijski prostor, smanji sumanute napade na sve koji ne misle kao Vučić i makar malo uljudi politički i medijski prostor u Srbiji
U Narodnoj skupštini biće zastupljeno tridesetak stranaka i pokreta. Kada se tome pridodaju i nestranačke ličnosti, predstavnici raznih grupa građana, sindikata i udruženja koji su nastupili na listama pojedinih stranaka i pokreta, šarenilo je neuporedivo veće
Nakon ponovljenih izbora konačno se će se znati odnos snaga u Beogradu. Na predsedničkim i republičkim izborima ništa suštinski ne može da se promeni
Setite se samo 5. oktobra i ne zavaravajte se, političari i vlade dolaze i odlaze, svima će Žeks videti leđa u ružičastoj izmaglici
Kakav oni danas imaju odnos prema meni, takav ću ja imati u budućnosti prema njima. Pošto mi svi zameraju što od Vučića tražim nove izbore umesto da prihvatim da sa nelegitimnom većinom SNS vlada četiri godine, očekujem da ako do novih izbora ipak dođe, svi koji su me napali ostanu “principijelni” i na njima ne učestvuju
Đilas je, kaže, od Vučića tražio da se spuste tenzije u društvu i da se ponove izbori u Beogradu jer većina koju bi imao SNS „ne bi imala legitimitet“. A nelegitimna bi, objašnjava Đilas, bila jer bi na stranu naprednjeka preskočile neke partije koje su se bile deklarisale kao opozicione. Pa da se onda njih dvojica, kao šefovi svojih partija, zarad dobrobiti Beograđana o tome dogovore. Vučić nakon razgovora nije rekao ništa
U SNS-u se traže žrtveni jaganjci za rezultate koji su s obzirom na naprednjačku dominaciju u medijima i resurse kojima su raspolagali razočaravajući. Na optuženičkoj klupi za sada sede Ana Brnabić i Aleksandar Šapić
Zbog čega je razočaranje građanske opozicije prešlo u oprezni optimizam? Zašto su naprednjaci akvizicijom Aleksandra Šapića napravili najveću grešku u istoriji? Kako je Ivici Dačiću pošlo za rukom da izađe iz političke crne rupe SNS-a i ponovo se pojavi na horizontu događaja? Koliko je rat u Ukrajini uticao na izbore? I šta znači zajednički istup opozicije u glavnom gradu Srbije za celokupan politički život zemlje
Dačić je nekrunisani kralj ronjenja u političkom mulju, Vučić je dokazao da je entitet za sebe, Jovanović je uspeo da postane najtraženija udavača ove sezone; Ujedinjeni su igrali ziheraški i sada ližu rane, a Šapić se dezintegrisao. Negde između partijske čaše mogu da se tumače i kao polupune, i kao poluprazne
Umesto da objave "svoje rezultate" tokom izborne noći, što su političke stranke tradicionalno radile, i da, ako imaju ozbiljnih primedbi na tok glasanja, to odmah predoče javnosti, cela reakcija prozapadne opozicije je bila komična
Pobedili su Vučić, Dačić, Šešelj, Ponoš, Putin, proputinovska opozcija i građani Srbije. Izgubili su Šapić i neputinovska opozicija
