Izgleda da je Goranu Vesiću dozlogrdilo da bude skriveni čovek za tajne operacije ili antipatični politički gromobran. Zato je odlučio da – šta košta da košta – počne ozbiljno da radi na promeni svog imidža i tako ojača svoju poziciju u stranci. Možda, kao nekakvo nevoljeno dete, ima i iskonsku potrebu za ljubavlju
Ponovo je jedan par ekselans verski događaj postao prevashodno političko pitanje; ponovo su u prvom planu podele naše nasušne. U središtu pažnje su sedište Mitropolije crnogorsko-primorske na Cetinju, mitropolit Joanikije i patrijarh SPC Porfirije, predstavnici država i političkih stranaka u Crnoj Gori i Srbiji, ovi i oni mediji
Na društvenim mrežama čovek postaje medij za sebe. Ako imate veliki broj pratilaca, širiće se vaš glas, vaše poruke, jačaće vaša moć. Bez obzira na to da li ste Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ili Dijana Hrkalović, novopečena heroina Grobara za koju "grmi" Partizanov jug
Put do istinski slobodnog i tajnog glasanja u Srbiji ni izdaleka se ne nazire, a za to vreme prvi operativac SNS-a Darko Glišić ostaje gospodar izbornog terena. Još uvek niko nije ni blizu toga da zamišlja kako on, kao deklarisani ljubitelj strane rok muzike, na kraju jednog sasvim posebnog izbornog dana tužno i usamljeno pevuši: This is the end, my only friend, the end
Beograd je u protekloj dekadi bio izložen naročitom urbanističkom zlostavljanju. Sa jedne strane se gradski trgovi urnišu estetikom betona i praznine; sa druge, gradska vlast svom vrhovnom vođi za života diže mitomanske spomenike, koji bi valjda trebalo da svedoče o dobu preporoda i progresa, a u istoriju će ući kao urbanističko ruglo, kao parodija proistekla iz duha tragedije
U nastavku pripreme za izbore u Beogradu, počele su da padaju glave: kako je hapšenje Aleksandra Jovičića dobro za budući izborni rezultat "naprednjaka" u Beogradu
Da Vučić zbilja veruje javno prezentovanim brojkama (gde SNS sam ima preko 50 i 60 odsto), ne bi se ni upuštao u "operaciju Šapić" – niti bi mu ona bila potrebna
Da biste pristupili ovoj stranci, ako imate neku prethodnu i drugačiju političku istoriju, neophodno je da obavite što je moguće više samodegradirajući obred pokajanja i odricanja od svih ranijih gledišta
Šta spaja Crveni trg u Moskvi i Glavni odbor SNS-a u Beogradu? Zašto su naprednjački odbori morali raspravljati o Nebojši Stefanoviću iako nisu znali što mu partija stavlja na teret? Kako se neko penje i kako pada sa lestvice političke moći? I na osnovu čega javnost to može znati u zemlji gde je politički život na respiratoru
Način na koji se sprema izbacivanje ministra odbrane i potpredsednika stranke podseća na neke dane iz doba komunizma i jednopartijskog sistema. Da li je i taj način pokrenut upravo da bi građani Srbije na lakši način shvatili šta se dešava
Šta spaja Danila Vučića, "ćevape od ljudskog mesa" i bivšeg ministra unutrašnjih poslova? Kakva vrsta psihologije vlada u vrhu SNS-a? U čemu je bila tajna otpornosti Nebojše Stefanovića? Zašto se Aleksandar Vučić prilikom njegove smene zaklonio iza stranačkih odbora koje ionako nikad ni za šta ne pita? I kako je borba protiv kriminala svemu doprinela
U Vučićevom matriksu, u kome svako ima svoju namensku ulogu, i javnu i tajnu, koju igra u strogo kontrolisanim uslovima podaničkog ponašanja, čisto gubljenje vremena predstavljao bi trud da se razloži i razume svačija politička finesa. Za sada, makar je jedno jasno: Aleksandar Šapić se konačno odlučio na koju će stranu i to je dobro za političku scenu Srbije, a za opoziciju najviše
Ko je iznad zakona, a ko izvan njega? Šta pokazuje slučaj ministarke Gordane Čomić i kako je joj je Palma pokazao pravo mesto u režimskoj nomenklaturi? Zašto bivše demokrate Goran Vesić i Siniša Mali zvuče kao veterani Srpske radikalne stranke? I zbog čega će Aleksandar Šapić po isteku medenog meseca sa Vučićem mnogo više ličiti na zamenika gradonačelnika Beograda nego na sebe samog u sadašnjem izdanju
Neću da kažem kako su ovi pregovori unapred osuđeni na propast ili da će evroparlamentarci u njima držati Vučićevu stranu? Ni jedno ni drugo. Ali mislim da šanse za uspeh objektivno nisu velike. Odnosno, taman su tolike da ipak više opravdavaju učestvovanje nego neučestvovanje u pregovaračkom procesu. I mislim da se ljuto varaju oni među srpskim opozicionarima koji misle da će im, nezavisno od pojedinačnih simpatija ili antipatija, evropski posrednici biti automatski i apriorni saveznici
Hoće li se Beograđani, kad dođe vreme gradskim izborima, setiti malverzacija na tenderima, planirane seče šume u Košutnjaku, izgradnje spalionice u Vinči? Hoće li zapamtiti fušerajske i korupcionaške rekonstrukcije trgova i ulica, loš javni prevoz, otimanje obala reka, zagađen vazduh, otimanje Makiškog vodoizvorišta, muzičku fontanu, novogodišnju rasvetu? Ili će se, što reče Rukavišnjikov, "navići" na spomenik
"Bivši ministar unutrašnjih poslova bio je na izvoru informacija i vrlo dobro poznaje dubinu naše metastaze. Imao je on tamo ljude sa kojima se mogao konsultovati, a koji su takođe skupili audio i video-snimke i na sigurno ih pohranili, da bi na osnovu toga preživeli ili dobili pozicije. Pritom je znao mnogo bolje nego mi ko je Vučić i na šta je sve spreman. Ne mislim, naravno, da je Stefanović bio ključni čovek u svemu tome, ali ponavljam – bez njegovog znanja to nije moglo da se desi. Ne jedan, nego dosta ljudi iz policije mi je reklo da bi policija bila u mnogo goroj poziciji da se Stefanović nije često ponašao kao brana kriminalnim zahtevima"
Državi bi pametnije bilo da sačuva sredstva za dodatnu podršku privredi tokom leta, umesto da se pare rasipaju stanovništvu. Račun za to će kad-tad morati da se plati, i to odustajanjem od mnogih projekata i štednjom, ali to će se sve desiti kada prođu izbori. A to je Vučiću jedino važno
Da li se u Srbiji događa "ekološka pobuna"? Da li je moguće da se svi ti pokreti, zeleni i levičari, neformalne Fejsbuk grupe, inicijative, bitke i straže dogovore i naprave jednu političku platformu? Prepoznaje li opozicija ekološku katastrofu koja se događa u Srbiji kao par ekselans političko pitanje, ali i kao važnu temu za ozbiljne promene? Jesu li pijaća voda, čist vazduh i obradiva zemlja u Srbiji postali važniji od Kosova, ulaska u NATO, prijateljstva sa Kinom i Rusijom, evropskih integracija
Događaji u 2020. mogu se svesti na vodič kroz najfrekventnije termine i imena o kojima smo slušali ili čitali u medijima ili ih pretraživali na Guglu u proteklih godinu dana, zabrinuti za svoje zdravlje, vazduh koji dišemo i vodu koju pijemo. Ova godina je, kao nijedna pre, pokazala koliko su ugrožene naše osnovne ljudske potrebe. U godini koja će biti upamćena kao korona godina, većina reči je, nažalost, u vezi sa ovim virusom. Rečnik je, razume se, manjkav i nesavršen, a sigurno mu nedostaje i mnoštvo utisaka i raznoraznih smatranja koja su se, posebno u ovoj godini, istakla po insistiranju da svako mora da ih ima, o svemu, i još gore – da na osnovu toga neko nešto odlučuje
Aleksandar Vučić je prilično brutalan makijavelista po svom doživljaju politike kao neprestane i nemilosrdne borbe za osvajanje, povećanje i zadržavanje vlasti. Tu su fascinantne sličnostima između njegove političke tehnologije na unutrašnjem planu i one Vladimira Putina: predsednički kabinet kao komandni centar vlasti, formiranje "opozicionih" stranaka koje se probude pred izbore i kojima se diriguje telefonskim pozivom, kontrola nad celim nizom organizacija i pojedinaca međusobno ideološki potpuno udaljenih, i još mnogo šta drugog, sve u istom pravcu
Ne bi trebalo odustajati sve imajući u vidu ponekad jalove pokušaje isterivanja pravde i borbe za vrednosti. Odustajanje jeste neka vrsta pristajanja na to da postoje oni koji nekažnjeno i bezgranično mogu da vređaju
Posle 30 godina višestranačja ovo će biti prva koncentraciona vlada Srbije, kao i prvi sastav Narodne skupštine bez opozicije. Treba li zagovornici bojkota junskih izbora ovo da slave kao svoju pobedu? I, mnogo važnije, šta će sa onim što im Vučić tek sprema
Sav ovaj cirkus je "štih proba" za neke buduće ministre i praksa da se vlada dovede u v.d. stanje. Ispade da smo čekali vladu samouništenja
Slabo zanimanje predsednika SAD za Srbiju i "srpska pitanja" nikada nije bilo razlog da ovdašnji štampani i elektronski tabloidi prestanu da – evo već godinama – informišu, i to iz pouzdanih izvora kako Tramp troši mnogo svog predsedničkog vremena kako bi pomogao Srbima a napakostio "Šiptarima" i Hrvatima, zbog čega su ovi potonji baš onako zdravo očajni. Niti su bile razlog za umanjenje simpatija koje dobar deo ovdašnje javnosti gaji prema prvom čoveku SAD
"Meni već dugo neki politički događaji u Srbiji liče na pokušaje vegetarijanaca da preuzmu mesaru, a pritom i bez osvešćene ideje da bi valjalo da je pretvore u piljaru. To dodatno otežava i egzotična ideja da će promene doneti neki narod ili neki građani, i to protestima, bez ikakve političke organizacije, delovanja..."
Kako usrećiti Evropsku uniju i Putina? Koliko koštaju socijalisti u vlasti, a pošto su u opoziciji? Mogu li naprednjaci sami izneti teret Kosova? Zbog čega su predsednički i gradski izbori 2022. za Vučića pakleni posao u najavi? Konačno, kako namiriti sve gladnija usta u partiji sa sve oskudnijim resursima u zemlji? Bez obzira na 188 poslanika u Skupštini, predsednik Srbije nema pravi odgovor na sve ove nedoumice
Najava Ane Brnabić koja je rekla da Aleksandar Vučić najozbiljnije razmišlja o koaliciji za formiranje Vlade Srbije sa Aleksandrom Šapićem, te da je predsednik Srbije "teško podneo to što su visoki predstavnici SPS dali podršku nasilnim demonstracijama", može vrlo lako u cenjkanju sa SNS dovesti do toga da Dačić kao jedan od ustupaka ponudi na pladnju i glavu "gazda Noketa" i Surdulicu u paketu. Ukoliko pak socijalisti budu gurnuti u opoziciju, Novica Tončev će biti jedan od glavnih krivaca
