Javno odricanje od delovanja partije jednog od najpoznatijih glasova SNS-a Vladimira Đukanovića na trenutak je unelo pometnju i pomisao da bi stranački monolit mogao da se rasprsne. Međutim, niti je to ta stranka niti je Đuka ta vrsta disidenta
Taman kada je pomislio da odlaskom Dijane Hrkalović sa mesta državne sekretarke može da odahne, ministar policije počeo je da se preznojava zbog aveti iz prošlosti: opozicija tvrdi da nije ni fakultet završio, što problematičnog doktora dovodi u novu opasnost
"Ako bih se politički angažovao i ako bih došao na vlast, bio bih vrlo opasan za oligarhiju. Nema razloga da krijem. Neke stvari se ne mogu bezbolno rešavati. Negde mora hirurški nož da se upotrebi. Kad je bolest uznapredovala, koristi se hirurški nož. Lekovi ne pomažu. Ovo je tumor. Veliko je pitanje da li je metastazirao jer ako jeste, nama nema spasa"
Kad smo kod ironije, predsednikov tekst odiše upravo tim tonom, pa se tako služi izjavama kao što su "mi, glupi deo Srbije", "mi krezubi" i tome slično. Ironija je, a trebalo bi to predsednik da zna, poslednje utočište nadmenosti i elitizma – baš kao što se za nacionalizam govori da je poslednje utočište hulja
"Sve što su mogli da angažuju, to su angažovali i uradili. Nažalost, uspešno, ali ne sasvim uspešno", konstatovao je Aleksandar Vučić, "otkrivajući" navodni ključni cilj Zapada i Prištine – "proterivanje srpskog življa sa vekovnih ognjišta sa celog Kosova" za šta su i "angažovane najmanje dve obaveštajne službe". I onda, dok je to obrazlagao, uz dramske pauze, Vučić je došao do poente svega, stvarnog razloga zašto je "obraćanje naciji" sazvano – da odbrani Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, istog onog za kojeg je pre godinu-dve tvrdio da ga ne poznaje i da prvi put čuje za njega
Da li potencijalni aranžman poznate američke firme na izgradnji nepotrebnog Moravskog koridora predstavlja samo očajnički pokušaj Aleksandra Vučića – pošto iza cele te inicijative stoji samo on – da nađe neki "prolaz" ka vrhu Trampove administracije kako bi dobio "fleksibilniji" pristup SAD u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja ili je u pitanju nešto mnogo prozaičnije
"Te novine ‘Alo’, kao i druge tabloide a i gotovo sve elektronske medije, po mom uverenju kontroliše medijski generalštab predsednika Srbije. U tom generalštabu donose se važne medijske odluke: ko je sutra predmet napada, na koji način i koja će pitanja biti postavljana Vučiću. O pitanjima se obaveštava ko treba, a onda ih iznenađenom predsedniku postavljaju na konferencijama za medije. Tako, eto, izgleda ta uređivačka politika"
Simpatizeri vlasti, članovi stranke i birači suočili su se sa činjenicom da je vlast nekom majka, a nekom maćeha. Neprijatna politička spoznaja, u momentu kad se izliju fekalne vode iz poplavljenih septičkih jama
Ime D. Đ. nije smelo da bude objavljeno, sve i da je D. Đ. ušao u kancelariju Mladena Šarčevića i tamo polupao nameštaj i polomio sve slike sa zidova; sve i da je sam-samcit (bez stotina drugih osnovaca) zaustavio saobraćaj u gradu; sve i da je svojeručno ukrao maturske testove, kako bi osakatio i obrukao Aleksandra Vučića i na vlast doveo Đilasa ili svog tatu lično
Zašto Vučić diže toliku galamu godinu dana pre izbora za koje je pre tri meseca govorio da bi mogli da budu u junu, zašto zove opoziciju na "ferku" i što se toliko iznervirao zbog Zorana Babića
Demonstriranje dušebrižništva spada u opis poslova svake vlasti, ali ta vrsta podvižništva, još od spasavanja dečaka iz smetova kod Feketića, u Srbiji ekskluzivno pripada Predsedniku
