Ministarka, u kompletu boje jeseni, u poseti turšiji bila je tako uspešna da je organizovan živi lanac da bi se do gepeka službenog auta prenele kese sa ajvarom, paprikama... Plus paunova pera, sa kojima je trebalo biti baš pažljiv
"Šta mladi misle o ovom režimu, najbolje pokazuje to što svake godine ogroman broj njih ode iz Srbije. To nije samo demografski gubitak, već i gubitak izuzetno važne socijalne, političke i kulturne energije. Cilj je da svi ovi mladi ljudi koji ‘glasaju s pasošima’ na graničnim prelazima, počnu da ‘glasaju s ličnim kartama’ na biračkim mestima. Ali, za to je neophodno pronaći prave teme i pravi način komunikacije"
O Sutorini, nekadašnjoj "otomanskoj obali" u Boki gde je sramota bila da deca čak i leti idu golišava, o hrabroj borbi i pogibiji pet Danica i dva balkona kuće Ive Andrića sa kojih slavni nobelovac danas ne bi prepoznao vidik o kojem je ushićeno pisao
I dok se u svetu štampani mediji bore za opstanak u doba procvata interneta, tragajući za novim poslovnim modelima, stiče se utisak da naši tabloidi ne samo da nemaju problema sa "održivošću" nego da je njihovo paramedijsko delovanje prilično profitabilno. U čemu je tajna njihovog uspeha
Najveći broj onih koji su učestvovali na protestu su ljudi koji su prepoznali da su zemlja, voda i vazduh pitanja golog opstanka u Srbiji i da nema dalje. Nije važno da li ih je bilo pet ili petnaest hiljada, u ovakvoj zemlji je svaki glas bitan. Sahranjivati jedan tako važan skup i važnu temu zbog amaterske organizacije, početničkog neznanja, malih i nebitnih sujeta i velikih i važnih interesa, što reče Merkelova "celog sveta, pa i Nemačke", zaista je u najmanju ruku – neodgovorno
"Ono što je blizu realnosti jeste da je predsednik razgovarao sa licima koja su prisluškivana, da teme nisu bile vezane za fudbalsku igru, ali jesu za lica koja se motaju oko stadiona, a povereno im je fizičko sprovođenje političkih naređenja. U trenutku kad bilo ko od aktera "padne" iz razloga koje vlast ne kontroliše ili to čini samo delimično – kao što je to slučaj sa Jovanjicom, Belivukom ili Nebojšom Stefanovićem – otkriva se afera, redovno je obelodanjuje predsednik i gradi se manje ili više fantastična priča čiji je cilj da se predsednik zaštiti koliko je moguće, na način u koji će najveći broj birača poverovati"
Iz prethodnih iskustava, jasno je da režim "zna posao" i da posle svakog masovnog antivladinog protesta izlazi kao pobednik, sve jači i osioniji, i sve manje spreman na bilo kakav ozbiljan dijalog. Građani, opet, posle njih bivaju sve bezvoljniji
Na pitanja ko je nadležan za deponiju u Vinči, kako je došlo do požara na njoj i šta građani Beograda treba da urade kako bi smanjili rizik po zdravlje, režim ima samo jedan odgovor – kriva je opozicija
Iako je često uspevao da iznenadi javnost svojim izjavama i potezima, kada se podvuče crta, Nebojša Bakarec ipak se može nazvati tipičnim predstavnikom političara Srbije u poslednjih dvadesetak godina. Uprkos često ispoljavanoj ekscentričnosti, analizom njegovih izjava u tih dvadesetak godina vidi se da ih, kao i kod većine domaćih političara, odlikuje izuzetna nedoslednost, već u zavisnosti od toga kako situacija nalaže
Od prozapadnog, liberalnog ekonomiste Saša Radulović se pretvorio u suverenistu i teoretičara zavera. Takav se dobro uklapa u projekciju opozicionara kakvi su potrebni Aleksandru Vučiću. Na javnoj sceni je primetno otopljavanje njihovih odnosa, bez obzira na to ko je u vili "Mir" pio, a ko odbio da pije vino
Dosad je vlast više puta uspevala da uz pomoć kriznog PR-a i režimskih medija svoje afere skloni od reflektora javnosti ili ih makar zagluši tako što ih predstavi kao podmetačinu i masne laži izdajničke opozicije, tajkuna, plaćenika novinara, stranih ambasada i službi ili izvede kontranapad fingirajući neku novu aferu koju opet pripiše „izdajnicima i plaćenicima". Hoće li uspeti i ovog puta?
Zbog čega je Aleksandar Vučić kriminalisao svoje političke protivnike? Zašto medijska pomrčina ne može sakriti naličje ovog etiketiranja? Dokle je politički i javni život dovelo Vučićevo igranje uloge kadije koji goni, tuži i presuđuje? Kakva je uloga porodice u aktuelnom mehanizmu vlasti? Šta je razlog da u Srbiji niko ništa ne veruje, a opet može i u sve da poveruje? I kako je usled svega ovog Veljko Belivuk postao senka koje se šef države ne može otresti
