„Destine plaćenika“ koji su „maltretirali milione pristojnih građana“ naterali su u subotu predsednika Vučića da kaže da će naložiti da se izmeni Zakon o ekproprijaciji. Čovek čija vlast se zasniva na nepopostljivosti makar verbalno je najavio da će da popusti. Što do apsurda dovodi njegovu izjavu „da ulica neće određivati politiku u Srbiju“ i štošta drugo
Zabrinjavajuće za vlast bi trebalo da bude što je na proteste izašao značajan broj ljudi i što je nekolicina mladih aktivista pokazala velike organizacione sposobnosti i nimalo straha, pod režimom čija je jedna od poluga vlasti zastrašivanje. Tamo gde je bilo provokacija demonstranti nisu ustuknuli. Konačno je na građanskim protestima došlo do smene generacija. Do izbora je ostalo još četiri meseca
“Ovi protesti su i legalni i legitimni jer građani imaju pravo na njih ako misle da vlast ne vodi zemlju u dobrom pravcu i ako ne postoji drugi način da se spreči štetno delovanje režima”
Koalicioni sporazum nastao je nakon što su pojedine opozicione stranke izašle iz svojih kancelarijica i proteklih par godina špartale po Srbiji, stvarajući preko potrebnu partijsku infrastrukturu. I nakon što su propale uzaludne nade da će neko drugi, odnosno evropski posrednici, nešto ozbiljno uraditi na poboljšanju katastrofalnih izbornih uslova i uopšte političke scene u Srbiji
Sada je pitanje dokle su ekološki aktivisti spremni da idu i, ako se ne povuku, da li će imati masovniju podršku građana. Jer, ako odustanu od najavljene blokade naredne subote, izgubiće verodostojnost. A ako ponove akciju, morali bi da imaju daleko masovniju podršku građana nezadovoljnih ovom vlašću, pošto se ne može isključiti da će vlast primeniti državnu ili paradržvnu silu zarad „uspostavljanja reda i mira“. Na stolu je više opcija
Odluka dela opozicije o zajedničkom nastupu na aprilskim izborima sledeće godine ostaće u senci povlačenja Zdravka Ponoša iz rukovodstva Narodne stranke.
Dvanaest naučnica i umetnica nije bilo podobno za SANU. Nije bila ni Isidora Sekulić. Nećemo žene u Akademiji, opisala je reakciju uvaženih akademika kad je predložena za člana
Na zidu je haški osuđenik Ratko Mladić. Ispred zida su neki nimalo bezopasni mladići. Okolo je policija, a iza policije država. Ista je to država koja stoji i iza Pinka i Hepija, koja dozvoljava štandove Kapetana Dragana, koja leži na vakcinama, koja gura u javni prostor Branimira Nestorovića
Zašto sa strancima sme da razgovara samo predsednik Srbije? Zbog čega Vučić svaki put kada se iznervira potraži utočište u radikalskoj teoriji i praksi? Kolika je dubina ponora moralnog sloma u Srbiji? I kako je žena sa nekoliko jaja u torbi iz vlastitog etičkog imperativa razotkrila svu bedu i licemerje vlasti, njeno podilaženje najnižim nagonima i vlastitoj mračnoj istoriji
Kada bi se Aleksandar Vučić iz doba pravljenja naprednjaka prebacio u 2021 – prema onome kakav se tad predstavljao – ni on ne bi mogao ni da se približi današnjem Vučiću i bio bi rasturen zbog svog dugogodišnjeg političkog slepila, izdaje srpstva, stana dobijenog u vreme bombardovanja i mnogo toga drugog. Film o tadašnjem Vučiću koji bi snimio današnji Vučić sveo bi mu rejting na ispod nule. Ipak, može li sadašnja opozicija da ponešto pozitivno nauči i od njega
Srećko Mihailović podseća da je filozofkinja Agneš Heler uoči izbora u Mađarskoj 2018. kazala ovako: "Ako se opozicioni lideri sada ne dogovore o zajedničkom nastupu, onda će imati priliku da se dogovaraju kad budu bili u zatvorima, kuckanjem u zid"
Mediji bliski vlasti tuku opoziciju iz svih oružja i oruđa, na nacionalnom nivou, ali i na lokalu (sve je više lokalnih "Informera"). To najbolje na svojoj koži oseća Dragan Đilas, koji je "tajkun", "lopov" koji je ukrao legendarnih 619 miliona evra. Ni drugi opozicioni aktivisti ne prolaze mnogo bolje, pogotovo kada malo uzdignu glavu: i oni se pretvaraju u neprijatelje društva, a unapred pripremljene atribute protiv njih ponavljaju i režimski mediji i aktivisti, kao i vojska botova na društvenim mrežama
