Zemljina starija rođaka

Američka agencija za istraživanje svemira NASA objavila je 23. jula da je u sazvežđu Labud otkrila Kepler 452B, stenovitu planetu, udaljenu 1.400 svetlosnih godina od nas, koja svoju orbitu oko svoje zvezde tipa G2 slične Suncu obiđe za 385 dana, na udaljenosti koja se smatra „nastanjivom zonom“ (the „habitable zone“), koja ima 60 odsto veći prečnik od Zemlje, kojoj je najsličnija među planetama do sada otkrivenim.

Moguće je da ta planeta na svojoj površini ima tečnu vodu na površini, aktivne vulkane, a čovek i biljke i životinje sa Zemlje mogli bi prilično lako da se aklimatizuju ako bi se kojim slučajem tamo našli – zbog slične pozicije, rotacije oko zvezde i umerenih uslova na planeti, ističe Džef Koflin, stručnjak zadužen za teleskop Kepler na SETI programu.

Planeta u sistemu Kepler 452B je šest milijardi godina stara i prima deset odsto više energije od svoje zvezde nego Zemlja od Sunca, ima 60 odsto veći prečnik od Zemlje, oko pet puta je masivnija. Gravitacija na planeti Kepler 452b je veća od zemljine, pa bi tamo čovek od 80 kilograma težio 160 kilograma. Njena orbita je samo za 5 procenata veća od Zemljine, a ta planeta je 5 odsto dalja od svoje matične zvezde nego Zemlja od Sunca.

Veličina i obim sistema Kepler-452 u poređenju sa sistemom Kepler-186 i solarnim sistemom. Kepler-186 je minijaturni solarni sistem koji bi mogao u potpunosti da se uklapa u orbitu Merkura. „Useljiva zona“ sistema Kepler-186 je veoma mala u poređenju sa sistemom Kepler-452, a njegova zvezda je manja. Veličina i obim „useljive zone“ Kepler-452 su skoro isti kao u našem solarnom sistemu, ali su malo veći, jer je zvezda Kepler-452 nešto starija, veća i sjajnija od Sunca. Veličina orbite Kepler-452B je slična kao kod Zemlje. Kepler-452b obiđe svoju zvezdu za 385 dana.

Credits: NASA/JPL-CalTech/R. Hurt

Zvezda u sistemu Kepler-452 je stara 6 milijardi godina, 1,5 milijardi godina je starija od našeg Sunca, ima istu temperaturu, za 20 procenata svetlija i ima prečnik 10 odsto veći, najverovatnije je stenovita, objašnjava Džon Dženkins, čelni čovek za analizu podataka u Nasinom istraživačkom centru „Ejms“.

„Možemo misliti o Kepler-452B kao starijem, većem rođaku Zemlje, koji pruža priliku da razumemo i Zemljin razvoj životne sredine“, rekao je Džon Dženkins.

Planeta je otkrivena teleskopom Kepler, koji u Zemljinoj orbiti traga za potencijalnim nebeskim telima pogodnim za nastanak života na njima. Egzoplanete, posebno one manje veličine poput Zemlje, do pre 21 godinu shvatane kao naučna fantastika.

Svemirska opservatorija Kepler, nazvana po renesansnom astronomu Johanu Kepleru, lansirana je 7. marta 2009. godine, sa zadatkom otkrivanja „zemljolikih“ planeta u orbiti drugih zvezda.

4.686 kandidata...

Teleskop Kepler je do sada otkrio 1.013 egzoplaneta u oko 440 zvezdanih sistema i još 3.199 tela nalik na planete.

Dvanaest novih kandidata za nastanjive planete planete ima prečnik jedan do dva puta veći od Zemlje, i orbitu u naseljivoj zoni svoje zvezde. Od toga, devet planita se kreće u orbitama oko zvezda koje su slične našem Suncu po veličini i temperaturi.

(

NASA’s Kepler Mission Discovers Bigger, Older Cousin to Earth 15-156, July 23, 2015)

"Useljive planete"

Keplerov katalog planeta kandidata: 12 novih planeta kandidata koje su manje od Zemlje s orbitama u «zoni stanovanja» – na rastojanjima od zvezde na kojima bi moglo da postoji tečna voda na površini planete. Tamno zelena površina predstavlja optimističnu procenu zone pogodne za život, dok svetlo zelena površina predstavlja konzervativniju procenu. Svetlo žuti krugovi pokazuju nove planete kandidata. Svetlo plavi krugovi pokazuju kandidate iz prethodnih kataloga. Popunjeni krugovi predstavljaju kandidate koji su potvrđeni kako planete pogodne za život. Nove planete kandidati locirane su oko zvezda sličnih Suncu, koje su slične Zemlji po veličini i temperaturi i orbiti oko zvezde. NASA Ames / B. Stenzel)

( Kepler’s Dozen: Small Habitable Zone Planets
July 23, 2015)

Od 1.030 potvrđenih planeta iz Keplerovog kataloga, desetak je nešto manje duplo veći od Zemlje i borave u «nastanjivoj zoni» svojih domaćina zvezda. U ovom dijagramu, one su raspoređene po veličini s leva na desno, a prema vrsti zvezde i orbita, od M zvezda koje su znatno hladnije i manje od sunca, preko K zvezda, koje su nešto hladnije i manje od sunca, do G zvezda u koje spada Sunce. Veličine planeta su uvećane za 25 puta u odnosu na svoje zvezde. Zemlja je prikazana kao referenca.

(Videti takođe: Finding Another Earth )