Lična priča
Medijska zajednica (ANEM, NUNS, UNS, NDNV i Lokal Pres) upozorava da je Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima u celini prenormiran i restriktivan i da odmaže privatnim medijima
Medijske zajednica, koju čine Medijska koalicija (ANEM, NUNS, UNS, NDNV i Lokal Pres) i Asocijacija medija, tokom javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima u utorak 19. marta ukazala je da se privatnim medijima odmaže uvođenjem neprihvatljivih kontrolnih mehanizama.
Novinari i lokalne vlasti Niša, Novog Pazara, Pančeva i Kragujevca oštro se protive privatizaciji gradskih televizija, koju predviđa novi zakon, i zalažu se za osnivanje regionalnih javnih servisa, kako je predviđala Medijska strategija, dok se profesionalna medijska udruženja zalažu za izlazak države iz vlasništva u medijima, pišu Novine kragujevačke.
Razlog direktnog i oštrog protesta rukovodstva kragujevačke televizije, koja je u vlasništvu grada Kragujevca, leži u tome što novi Zakon o informisanju predviđa da od 1. januara naredne godine država i lokalne uprave u potpunosti izađu iz vlasništva u medijima, osim državnog javnog servisa i televizije Pokrajine Vojvodine, a da mediji od strane države budu pomognuti samo kroz finansiranje na osnovu podnetih projekata, o čemu bi odlučivale komisije.
Procena medijskih poslenika iz radio i TV kuća po opštinama i gradovima Srbije je da će se kroz privatizaciju ovi mediji brzo pogasiti, što je pokazala i praksa sa nakaradnom privatizacijom novinama.
Ta procena je kroz javnu raspravu potvrđena, ali se sada koplja lome oko rešenja koje je Vlada Srbije usvojila još u novembru 2011. godine. To rešenje zove se Medijska strategija, koja predviđa da se u zemlji osnuje šest regionalnih javnih servisa, koji bi bili izuzeti iz privatizacije i finansirani od lokalnih uprava iz tih regija, kako bi građani iz lokalnih sredina bili i dalje informisani o aktuelnim događajima, a ne samo preko državnog javnog servisa.
Problem je nastao kada je Nacrt novog Zakona o informisanju i medijima pušten u javnu raspravu. Pokazalo se da rešenja iz strategije o šest regionalnih javnih servisa nisu uvrštena u ovaj zakon i da od toga, ako ovakva verzija ostane, neće biti ništa. To je izazvalo buru nezadovoljstva poslenika gradskih TV kuća i lokalnih vlasti u Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru i Beogradu, gde su tokom marta održane javne rasprave o novom zakonu i koji su bili predviđeni kao centri regionalnih javnih servisa.
Za jedan od takvih centara bio je predviđen i Kragujevac, ali se nekim čudom centar Šumadije nije našao na listi gradova u kojima je bila organizovana javna rasprava. To je utoliko veće iznenađenje jer je ideja o osnivanju regionalnih javnih servisa i potekla iz Radio televizije Kragujevac i gradske uprave, pa je i nazvana „Kragujevačka inicijativa“, a tokom protekle dve godine naišla je na podršku TV kuća iz Subotice, Pančeva, Niša, Novog Pazara…
Zato je dan po isteku roka za javnu raspravu i u Kragujevcu održan skup na temu novog zakona, kako bi i predstavnici gradske televizije, javne ličnosti i lokalna vlast rekli šta o novom zakonu misle. Nekoliko dana pre toga Gradsko veće podržalo je zahtev Upravnog odbora RTK da u novom zakonu ostane rešenje o osnivanju regionalnih javnih servisa, a takav stav podržale su sve stranke u gradu koje su zastupljene u vladajućoj koaliciji. To su, pored „Zajedno za Šumadiju“ i URS-a, još i SPS, LDP, SPO i DSS.
Na javnoj raspravi u Nišu oko 200 prisutnih građana i novinara je, kako su javili mediji, burnim odobravanjem i aplauzima ispratilo govore nekoliko niških političara koji su tražili da ovaj grad ima javni medijski servis, kao i da se ne ukida dosadašnji način finansiranja medija čiji je osnivač grad – iz budžeta. „Kad ih imaju Beograd i Novi Sad naše pravo je da tražimo da javni servis imaju i drugi gradovi“, zaključile su Nišlije.
I gradonačelnik ovog grada Zoran Perišić podržao je stav da Niš dobije regionalni javni medijski servis, napominjući da se iz budžeta ovog grada godišnje izdvaja 46,5 miliona dinara za Nišku televiziju.
Javna rasprava u Nišu održana je u gradskoj galeriji i direktno je prenošena na Niškoj televiziji, a ispred su bili instalirani zvučnici, dok su mediji danima pozivali građane da dođu na raspravu i odbrane gradsku televiziju. Iza svoje gradske televizije stala je i lokalna vlast Novog Pazara, pa je tako gradonačelnik Meho Mahmutović na javnoj raspravi rekao da regionalni javni servisi moraju da postoje zbog specifičnosti pojedinih regiona.
Na javnoj raspravi u Beogradu, koja je održana 22. Marta, direktor „Studija B“, Aleksandar Timofejev, je upozorio da ukoliko se država povuče iz njenog vlasništva to znači gašenje te televizije.
Novine kragujevačke pišu da je javna rasprava pokazala da su se povodom novog zakona stručna i politička javnost oštro podelile. Na jednoj strani su novinari i lokalne uprave u gradovima koji se zalažu za osnivanje regionalnih javnih servisa, a na drugoj strani takozvana „medijska zajednica“, oličena u profesionalnim medijskim udruženjima, koju čine UNS, NUNS, ANEM, Asocijacija medija i „Lokal pres“, koja nisu podržala kolege iz lokalnih glasila, već se kategorično zalažu da se novi zakon, na koji inače imaju primedbe da favorizuje državne medije, primeni u onom delu koji znači izlazak države iz vlasništva nad medijima. Predstavnici medijske zajednice čak misle da to u novom zakonu nije dovoljno jasno rečeno, pa traže da se zakonom izričito navede da od 1. januara naredne godine država ne može zadržati vlasnički odnos u bilo kom mediju. Predstavnici ove zajednice zalaganja za osnivanje regionalnih servisa vide kao pokušaje da se raskid države se medijima odugovlači, a to je, po njima, narušavanje principa tržišta i ravnopravne konkurencije medija.
List kaže da su predstavnici OEBS-a i Ministarstva kulture i informisanja, koji su organizovali javnu raspravu povodom novog zakona poručili da novi Zakon o javnom informisanju ne reguliše pitanje regionalnih javnih servisa, već da će se time baviti Zakon o elektronskim medijima, čija izrada tek počinje i o kome će se javna rasprava tek voditi.
Medijska zajednica ističe i da Nacrt zakona nameće medijima preteran broj odredbi i uslova koje su obaveza državnih organa, kao i da sadrži veliki broj odredbi o medijskom poslovanju, koje nisu proverene i usklađene sa opštim principima slobodnog poslovanja u Srbiji, niti sa evropskim standardima.
Medijska zajednica ocenjuje i da je Nacrt zakona prenormiran i izuzetno restruktivan u delu o registru medija i da obim podataka o osnivaču medija i povezanim licima daleko prevazilazi osnovnu ideju transparentnosti vlasništva u medijima.
Ovde se u velikoj meri narušava princip proporcionalnosti (srazmernosti) cilja i sredstva za postizanje tog cilja, naročito imajući u vidu odredbe koje predviđaju dostupnost podataka o ličnosti za širok krug ljudi (osnivača medija – fizičko lice, glavnog i odgovornog urednika ali i za povezana lica). To je u suprotnosti sa pravilima o zaštiti podataka o ličnosti i važećim evropskim standardima u toj oblasti, ističe se u primedbama.
Primedba Medijske zajednice je i što Nacrt zakona, u delu o registru, sadrži odredbu o povezanim licima, bez opravdanog razloga, koja je u suprotnosti i sa principima zaštite podataka o ličnosti, ali i opštim trendom ukrupnjavanja medija.
Nacrt zakona, u delu o registru, sadrži odredbu o obavezi medija da objavljuju sume državne pomoći i prihoda koje dobijaju od javnih preduzeća za oglašavanje, što su obaveze Komisije za kontrolu državne pomoći i Državne revizorske institucije.
Neophodno je voditi računa da se prekomernim ograničavanjem koncentracije ne uništi ceo medijski sektor, naročito na lokalnom i regionalnom nivou.
Potrebno je posebnim članom/članovima precizno utvrditi da privredna društva koja se bave distribucijom štampe, neposredno ili posredno preko drugih privrednih društava čiji su vlasnici ili suvlasnici, ne mogu biti osnivači štampanih medija.
Deo zakona koji se odnosi na ispravku, opoziv i odgovor je prenormiran i često nije moguće videti razliku u pogledu tretmana ovih pravnih instituta. Nije dovoljno naglašeno da se ova sredstva mogu koristiti alternativno i da za jednu informaciju nije moguće koristiti sva tri instituta.
U Nacrtu zakona, upozorava se, nije u dovoljnoj meri prepoznat značaj samoregulacije u pogledu poštovanja visokih standarda slobodnog novinarstva, kao ni u pogledu važnosti odita koji mora da se zasniva na pravilima koja su merljiva i transparentna.
(Izvodi iz podugačke liste primedbi koje novinska udruženja
(UNS)
i (NUNS) objavljuju svojim sajtovima)
Prema saznanjima lista Danas, pošto je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić nedavno odbacio predlog da se pretplata za RTS naplaćuje preko poreza na imovinu, mesečna pretplata za RTS biće ukinuta, a Javni TV servis će se naredne tri godine finansirati iz državnog budžeta.
Direktor RTS-a Aleksandar Tijanić je na tu temu 30. marta izjavio agenciji Beta:
„Sledeće tri godine će Javni servis stagnirati i preći će nas komercijalne televizije, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze… U naredne tri godine Javni servis će stagnirati i moraće da pojeftini proizvodnju, što znači da neće biti ni novih domaćih serija, ni sporta, ni filmova, ni ambicioznih projekata…“
„Većina normalnih zemalja finansira javni servis pretplatom“, podsetio je Tijanić i dodao da je, međutim, u Srbiji, mali procenat naplate pretplate, osim u Beogradu i Novom Sadu.
Generalni direktor Radio-televizije Vojvodine (RTV) Siniša Isakov:
„Najavljeni model finansiranja javnih servisa iz budžeta Srbije smanjiće medijsku nezavisnost i povećati ograničenja, što bi za RTV značilo korak unazad u pogledu postignutog kvaliteta programa.“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
