Zakon o skupštini

24. februar

Poslanici su u utorak 23. februara završili načelnu raspravu o Predlogu zakona o Narodnoj skupštini, a u četvrtak, 25. februara, razmatraće amandmane na taj zakonski predlog. Najvažnija promena koju zakon donosi je budžetska samostalnost skupštine i njena nezavisnost od vlade.

Poslanici SRS, DSS, NS i LDP najavili su da neće podržati predloženi akt, dok su naprednjaci kazali da zakon nije zaslužio podršku te stranke, ali da će možda i glasati za njega ako budu usvojeni njihovi amandmani.

Najviše sporenja bilo je oko odredbi koje regulišu ko raspolaže poslaničkim mandatima, partija, ili poslanik. Srpska radikalna stranka se zalaže da prednost ima partija. Oni su za to da poslaničku grupu u skupštini mogu da formiraju samo partije koje su učestvovale u izborima, a ne poslanici po svojoj volji, što je odraz njihovog spora s naprednjacima kojima osporavaju legitimitet. Radikali su naglašavali i to da su poslanici izabrani na listama svojih partija, da su se birači odlučivali na osnovu partijskih programa, da i u britanskom parlamentarnom sistemu gde se poslanici biraju po većinskom sistemu postoji lojalnost poslanika svojim partijama, da u mnogim parlamentima postoji takozvani «bič», šef poslaničke grupe koji obezbeđuje disciplinu, da se na taj ili neki drugi način i u drugim parlamentima obezbeđuje da poslanici jedne partije glasaju jednoglasno, pa da na osnovu toga partije treba da raspolažu poslaničkim mandatima.

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović se pak zalaže za ukidanje blanko ostavki kojima se poslanici odriču prava na raspolaganje mandatima u korist partije na čijoj su listi izabrani. LDP umesto toga predlaže politički dogovor parlamentarnih stranaka o tome da svoje interese neće ostvarivati na račun drugih partija (čitaj: da neće u svoje redove primati poslanike disidente iz drugih partija).

U ime predlagača zakona šef poslaničke grupe ZES Nada Kolundžija je podsećala da je ovo pitanje definisano ustavom i da predlagači nisu mogli da izađu iz tog okvira, bez obzira što su imali želju da predlože rešenje koje bi išlo u korist samostalnosti poslanika u odnosu na stranku.

Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić ocenio je da je predloženi zakon nastavak srpskog parlamentarizma u „jednom lošem vidu“, kao i da bi mogao da znači „ustanovaljavanje partijskog parlamentarizma“. Nikolić je podsetio da je poslednji ustavni rok za donošenje ovog zakona bio 31. decembar 2008. godine, kao rok za usklađivanje svih postojećih zakona i donošenje zakona koji je novi Ustav predvideo, a među njima je zakon o Narodnoj skupštini, ali da predloženi zakon nije zaslužio podršku Srpske napredne stranke i dodao da su podneli amandmane „koji delimično otklanjaju nedostatke“, kojima se, na primer, predlaže brisanje odredbe koja previđa postojanje Kolegijuma Narodne skupštine koji čine šefovi poslaničkih grupa, predsednik i potpredsednici skupštini, a pre svega i propisivanje zakonske obaveze da skupštinski prenosi budu prenošeni na RTS-u.

Zamenik šefa Poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) Radojko Obradović rekao je da predložena rešenja u zakonu neće pomoći da se podigne ugled Skupštine i neće doprineti da ona radi bolje, „nego će samo dodatno stvoriti ružnu sliku o parlamentu“, a poslanik ove stranke Zoran Šami je naglasio da ova stranka nije podnela amandmane pošto ima bolji predlog. Predlog dvadesetjednog poslanika DSS-a je bio predat skupštini 6. marta 2009, ali nije dobio potrebnu većinu da bi bio uvršten u dnevni red.

Čini se da je najviše sarkastičnih primedbi bilo na predlog da se početak skupštine obeležava prisustvom Garde, a bilo je i polemika o tekstu zakletve između radikala i potpredsednice skupštine Gordane Čomić i predlagača zakona Nade Kolundžije. Čomićeva je opominjala radikale da ne pominju versku opredeljenost u tom kontekstu zato što je Srbija po ustavu laička država, a radikali su se pozivali na slobodu savesti i na to da zakletva pred građanima nije dovoljna, već da mora da postoji strah od jačeg autoriteta i od moralne kazne. Uzgred su podsećali, očito ciljajući na naprednjake, odbegle iz SRS, su se neki poslanici zakleli bogom i svetim Savom na vernost svojoj partiji, pa zakletvu ipak prekršili.

Poslanici SRS i DSS-a su zamerali što se u tekstu zakletve poslanici svečano obavezuju samo da će braniti ljudska i manjinska prava i građanske slobode, istinu i pravdu, ali ne i državu Srbiju i njenu celovitost.