Novi Sad: Tragedija i posledice
Saobraćajni haos uzrokovan erupcijom podseća na uvodni deo neke od saga o apokalipsi
Intenzitet erupcije vuklana počeo je da se smanjuje, saopštila je u nedelju, 18. aprila vlada Islanda. Stručnjaci očekuju da će uskoro doći do promene intenziteta erupcije, ali upozoravaju i na mogućnost novih eksplozija vulkana.
Nakon što je u eksploziji vulkana na Islandu u atmosferu oslobođena ogromna količina pepela, došlo je do masovnog zatvaranja vazušnog saobraćaja u većem delu Evrope. Vulkanska prašina je u petak, 16. aprila, stigla i nad područje Balkana.
Samo u petak je otkazano oko 17.000 letova u severnoj i zapadnoj Evropi. Potpuno su zatvoreni aerodoromi u Danskoj, Belgiji, Holadniji, Finskoj, Litvaniji, a kako se oblak vulkanskog pepela, nošen vetrom, pomera na jug i istok, zatvara se vazdušni prostor na Britanijom, Irskom, Norveškom, Švedskom, Nemačkom, Francuskom, Poljskom, Češkom i Austrijom.
Desetine hiljada ljudi trenutno spava i satima čeka po aerodromskim zgradama, otkazano je hiljade poslovnih i privatnih putovanja, a saobraćajni haos podseća na uvodni deo neke od holivudskih saga o apokalipsi.
U ponedeljak, 19. aprila na beogradskom aerodromu Nikola Tesla otkazani su letovi prema zapadnoevropskim gradovima – Minhenu, Frankfurtu, Diseldorfu, Briselu, Amsterdamu i Beču. Ovi aerodromi su zatvoreni za saobraćaj.
Tokom jutra odleteo je JAT-ov avion za Atinu, a bilo je letova i za Podgoricu i Rim. Tokom dana planirano je još nekoliko letova.
Iz Španije, predsedavajuće EU najavili su da bi u ponedeljak mogla da se uspostavi polovina redovnog avionskog saobraćaja u EU, ukoliko se potvrdi da nad polovinom Evropa nema vulkanskog praha.
Za sve je kriv samo 1666 metara visok vulkan na jugozapadnom delu Islanda, koji se nalazi pod glečerom teško izgovorljivog imena Eyjafjallajökull. Vulkan je još od 1821. godine bio relativno stabilan, uz manje erupcije, da bi, nakon značajnijih eksplozija prošle godine, ovog proleća doživeo seriju velikih erupcija.
Vulkan-glečer prvi put je eksplodirao 20. marta, pa je 500 lokalnih meštana, uglavnom farmera, evakuisano. Zbog pepela u atmosferi na Islandu je na dan eksplozije otkazan vazdušni saobraćaj, ali pošto se pepeo razišao, sve se normalizovalo. Događaj je najviše uzbudio ljubitelje vulkana koji su iz celog sveta pojurli na Island kako bi posmatrali erupciju, što je dalo podstrek za takozvani „vulkanski turizam“.
No, prava žurka je počela u sredu uveče, 14. aprila. Vulkan je nakon kraćeg zatišja, iz centra glečera počeo da izbacuje lavu, što je dovelo do ogromnog otapanja leda, stvorila su se dva toka sa obe strane vulkana, a evakuisano je 800 meštana. Vulkan je pritom u vazduh ispljuvao ogromnu količinu pepela koji je u naredna tri dana, nošen vetrom, prekrio dobar deo Evrope. Navodno se na ogromnoj daljini osetio čak i miris vulkanskog sumpora – zabeleženo je da su ga osetili stanovnici Osla u Norveškoj.
Vulkanski oblak sadrži komadiće stenja i stakla koji imaju prečnik ne veći od 30 mikrometara. No, ovi komadići nisu obična prašina – oni se kristalizuju i čak provode struju. Budući da ove čestice mogu oštetiti avionske motore, u oblastima kuda oblak prolazi morale su se prizemljiti sve letelice. Neki piloti koji su imali iskustva u letu kroz ovakav oblak pepela, rekli su novinarima da je „to nešto što nikada nisu videli, nešto zastrašujuće“.
U turbini avionskog motora, vulkanske mirkočestice mogu da zapuše dovod goriva ili vazduha, da stvore staklasti sloj u komori za sagorevanje ili da izazovu oštećenja metala na propreleru i kompresoru. Inače, po izjavama evropskih vulkanologa, osim što ometa aviosaobraćaj, vulkanski oblak kao što je ovaj neće uticati na zdravlje ljudi ili na životnu sredinu. Uz to, u narednim danima, oblak će se polako sleći sa neba nad Evropom, na isti onaj način na koji se sadržaj kašastog soka lagano spusti na dno čaše, ako se ostavi da stoji.
Međutim, kod estremnih, izuzetno velikih erupcija teorijski je moguće da sleganje pepela traje izuzetno dugo, a da se čestice koje je vulkan izbacio prošire po celoj atmosferi. Takve erupcije mogu da naprave svojevrsnu apokalipsu za klimu i živi svet na Zemlji, a izazivaju ih takozvani supervulkani, što je termin koji vulkanolozi izbegavaju u literaturi jer ih niko nije video, ali inače upotrebljavalju taj pojam mimo stroge nauke.
Kod supervulkana nije strašna sama eksplozija i erupcija, već kao u slučaju eksploziije vulkana-glečera na Islandu, njihove posledice. Supervulkani zapravo izazivaju takozvanu vulkansku zimu, što znači da izbace toliko dima i sitnih čestica da se cela atmosfera planete prekrije, a Zemlja kao pod kišobranom delimično sakrije od Sunca. Zbog toga se tlo slabije greje, pa dolazi do povećanog zahlađenja, u rasponu od pet do 15 stepeni srednje globalne temeprature. Tako vulkani zapravo mogu izazivati pravo ledeno doba.
Ova je pojava u velikoj meri nalik na takozvanu nuklearnu zimu, koja bi se teorijski mogla desiti zbog podizanja prašine pri ekploziji najjačih termonuklearnih bombi. Slično je i u slučajevima kad se prašina podigne zbog asteroida koji je pogodio kopneni deo planete, što se verovatno zaista desilo prilikom udara u poluostrvo Jukatan, u današnjem Meksiku, pre oko 65 miliona godina, kad su zbog toga izumrli dinosaurusi.
Supervulkani se inače na skali eksplozivnosti vulkana (Volcanic Explosivity Index, VEI) nalaze na samom vrhu i imaju indeks 8, što znači da izazivaju megakolosalne eksplozije u kojima se iz Zemljine unutrašnjosti u amtmosferu oslobađa više od 1000 kubnih kilometara materiijala. Ako ih je uopšte moguće porediti, na VEI skali, erupcija vulkana na Islandu imala je indeks koji je manji od 3, što znači da je izbacila oko deset hiljada puta manje zapremine.
Inače, u geološkoj istoriji je zabeležen najverovatniji slučaj super-erupcije kod jezera Toba, na ostrvu Sumatra, za koji se veruje da je imao VEI od 8 i da predstavlja najsnažniju vulkansku erupciju u poslednjih 25 miliona godina. Smatra se da se događaj Toba desio pre oko 75.000 godina i da je na celoj planeti izazvao ledeno doba.
Kako piše Majkl Rompino u eseju „Supervolkanism and other geophysical proceses of catastrophic import“ (objavljenom u knjizi Global Catastrophic Risks Nika Bostroma i Milana Ćirkovića), slični supervulkani se mogu očekivati na svakih 50.000 godina.
Vulkan sa Islanda nije ni približno u njihovoj klasi, ali je uspeo da napravi svakojake nevolje. Između ostalog, zbog otkazivanja avionskih letova zabrinule su se i vlasti Poljske jer zbog toga jedan deo državnika možda neće moći da dođe na sahranu poginulog poljskog predsednika Leha Kačinjskog.
Vazdušni prostor Srbije je zatvoren do daljnjeg, i na snazi je privremeni prekid letova.
Aviokompanija „Jat ervejz“ će svojim putnicima vratiti novac u celosti za kupljenje aviokarte i obezbediti smeštaj u hotelu za putnike iz unutrašnjosti, do prvog sledećeg leta, rekla je za Tanjug PR menadžer JAT-a Željka Trninić.
Preduzeće „Lasta“ uvelo je veći broj vanrednih polazaka za gradove evropskih zemalja i za Crnu Goru, rekla je agenciji Beta portparol tog preduzeća Ana Samardžić.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
