Umro Kiro Gligorov

Kiro Gligorov, prvi predsednik Republike nezavisne Makedonije, umro je u snu, u svom domu u noći između 1. i 2. januara 2012. godine u Skopju u 95. godini života.

Rođen je 3. maja 1917. godine u Štipu, kao Kiro Pančev. Potiče iz srednje imućne porodice – otac mu je bio zanatlija, a majka domaćica. Osnovnu školu je završio 1928. u Štipu, a gimnaziju 1936. godine u Štipu i Skopju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1939. godine. Po završetku studija kratko vreme je radio kao pripravnik u jednoj advokatskoj kancelariji u Beogradu. Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, aprila 1941. godine, prešao je u Skoplje. Najpre se zaposlio kao pravnik u „Vardarskoj banci“, a potom je otvorio svoju advokatsku kancelariju. Tada je bio zagovornik ujedinjenja Makedonije s Bugarskom. Bio je uhapšen pod sumnjom da je komunista. Posle puštanja iz pritvora, aktivno se uključio u Narodnooslobodilački pokret i sarađivao sa poznatim makedonskim revolucionarom i narodnim herojem Kuzmanom Josifovskim.

Pre drugog svetskog rata nosio je ime Ćirilo Gligorović. Ime Kiro Gligorov dobio je u NOB-u.

U jesen 1943. godine, kada je, na inicijativu KPJ, formiran Antifašistički narodnooslobodilački komitet (ANOK), Kiro Gligorov je postao njegov član. Početkom maja 1944. godine postao je sekretar Inicijativnog odbora za osnivanje Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM).

Na prvom zasedanju ASNOM-a, održanom 2. avgusta 1944. godine u manastiru Prohor Pčinjski, izabran je za člana AVNOJ-a.

Na drugom zasedanju ASNOM-a, održanom od 28. do 31. decembra 1944. godine u Skoplju, izabran je za člana Predsedništva ASNOM-a i poverenika za finansije

U posleratnom periodu obavljao je više važnih privredno političkih funkcija: od 1945. do 1947. godine bio je pomoćnik Mitra Bakića, generalnog sekretara Vlade FNRJ; od 1947. do 1948. je radio u Ministarstvu finansija FNRJ, a posle hapšenja ministra finansija Sretena Žujovića, 1948. godine, postaje ministar finansija i tu funkciju obavlja do 1952. godine; od 1952. do 1953. godine bio je pomoćnik Borisa Kidriča, predsednika Ekonomskog veća Vlade FNRJ; od 1953. do 1955. godine bio je zamenik Sergeja Krajgera, direktora Saveznog zavoda za ekonomsko planiranje; od 1955. do 1963. godine bio je član Saveznog izvršnog veća (SIV), kao sekretar za ekonomski razvoj; 1962. godine je izabran za člana Centralnog komiteta SKJ; od 1962. do 1967. godine bio je savezni sekretar za finansije: od 26. jula 1963. godine bio je zadužen od strane SIV-a za obnovu Skoplja; od 1967. do 1969. godine bio je potpredsednik SIV-a; 1969. godine, na Devetom kongresu SKJ, izabran je za člana Predsedništva CK SKJ; od 1971. do 1972. godine bio je član Predsedništva SFRJ; 1972. godine, na Desetom kongresu SKJ, izabran je za člana Predsedništva CK SKJ; od 1974. do 1978. godine bio je predsednik Savezne skupštine SFRJ; 1979. godine, na Jedanaestom kongresu SKJ, izabran je za člana CK SKJ…

Kao savezni sekretar za finansije bio je jedan od arhitekata Privredne reforme 1964/1965. koja je predstavljala skup ekonomskih i političkih mera u cilju oživljavanja i ozdravljenja privrede i smanjenja spoljnog duga, zapravo zaokret prema tržišnoj ekonomiji i napuštanje klasične socijalističke planske privrede. S nacrtom reforme Gligorov je upoznao Tita i to se desilo baš na dan kada mu je umrla majka.

Reforma je promovisana na 8. kongresu SKJ, održanom u decembru 1964 u Beogradu. Formalno reformom su se bavili tadašnji najviši partijski rukovodioci, Edvard Kardelj i Vladimir Bakarić, ali pravi kreator reforme bio je tadašnji Savezni sekretar za financije (1962-1967) u Saveznom izvršnom vijeću (vlada SFRJ) Kiro Gligorov sa timom ekonomskih stručnjaka iz cele zemlje – između ostalih iz Hrvatske su to bili Dragomir Vojnić i Božo Marendić, a iz Srbije – Borislav Jović.

Reforma je najpre donela početne pozitivne rezultate – povećanje deviznog priliva u prvim godinama nakon početka reforme – konvertibilni dinar, okretanja privrede prema stvarnim potrebama i željama tržišta. Međutim, reforma je uskoro počela pokazivati i svoju negativnu stranu. Naglo je porastao broj nezaposlenih, a naglo su se povećale i socijalne razlike u društvu – pa su narasle i političke tenzije (štrajkovi po preduzećima, studentski bunt 1968, nemiri u Hrvatskoj, nemiri na Kosovu). Naglo je počeo da se povećava i spoljni dug. Reforma je zapala u krizu.

Od 1978. do 1987. godine Kiro Gligorov je bio član Saveta federacije i član Saveta za narodnu odbranu, ali to su bile simbolične funkcije, što znači da je praktično bio uklonjen iz političkog vrha i on se 1987. i formalno penzionisao.

Godine 1989. Kiro Gligorov se uključio u tim za reforme Ante Markovića, tadašnjeg predsednika SIV-a, što je bilo logično obzirom na to da je još od 1970-ih pripadao grupi funkcionera koji su se zauzimali za uvođenje tržišne privrede u Jugoslaviji.

Od 1991. do 1999. godine Kiro Gligorov je bio prvi predsednik Makedonije. Za predsednika Republike Makedonije izabran je 27. januara 1991. godine (prvi mandat), i 19. novembra 1994. godine. Tokom drugog mandata je smatran najstarijim izabranim predsednikom u svetu. <a href=" http://www.vreme.com/arhiva_html/454/5.html

“ target=“_blank“>«Da sam nastavio, za pet godina bih dostigao Broza rekao je u Intervjuu Vremenu u vreme kada je u svojoj 82. odlučio da se povuče.»

Pored političkih funkcija Kiro Gligorov se bavio ekonomskom naukom – bio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, bio je član saveta Instituta za međunarodnu politiku i privredu i objavio je niz naučnih i stručnih radova iz oblasti ekonomije i političke publicistike. Napisao je memoarsku knjigu „Makedonija je sve što imamo“, koja je 2001. bila bestseler; „Sve jugoslovenske privredne reforme“; „Atentat – dan posle“ (2002) i „Burna vremena: Republika Makedonija realnost Balkana“ (2004).

Kao predsednik Makedonije u periodu raspada Jugoslavije 1991 — 1995. učestvovao je na mnogim međunarodnim konferencijama o Jugoslaviji. Predlagao je da se SFRJ transformiše u labavu konfederaciju suverenih država.

Posle prvih nemira u SFRJ, zahtevao je da se svi makedonski vojnici povuku iz JNA, a s generalom Blagojem Adžićem sklopio je sporazum o mirnom povlačenju jedinica JNA iz Makedonije. Na referendumu 8. septembra 1991. godine proglašena je nezavisnost Makedonije. Mnogi se slažu s konstatacijom da Gligorov ima veliku zaslugu što je Makedonija izašla iz SFRJ bez rata. Gligorov je prema susedima vodio politiku jednake ekvidistance i saradnje. Godine 1999. jasno je stavio do znanja NATO-u da njegova zemlja neće dozvoliti da se sa njene teritorije napada SRJ.

Na njega je izvršen neuspeli atentat 3. oktobra 1995. godine ispred hotela „Bristol“ u Skoplju, kada je automobil-bomba Ami 8 eksplodirao pored njegovog službenog automobila u pokretu dok je išao iz svoje rezidencije na radno mesto Predsednika Makedonije, koje je u to vreme bilo u makedonskom parlamentu. Bio je teško povređen, preživeo je posle operacije u Parizu, ali je izgubio oko. U eksploziji su poginuli njegov vozač i jedan slučajni prolaznik. Izvršioci i nalogodavci nisu pronađeni. U međuvremenu su pomrle ključne ličnosti koje su učestvovale u istrazi – istražni sudija i nekadašnji rukovodilac uprave za državnu bezbednost.

Pre atentata u septembru 1995. Kiro Gligorov je u Njujorku je potpisao sporazum o normalizaciji odnosa sa Grčkom.<a href="http://www.vreme.com/cms/view.php?id=298981

“ target=“_blank“> Mada se tada bio povukao iz politike Gligorov je napao Ohridski sporazum potpisan 13. avgusta 2001, rekavši da niko sa strane ne može makedonskom narodu zabraniti da sam odluči da li će zemlja promeniti ili ne svoj ustav. On je tada rekao da je brisanje makedonskog naroda iz Ustava nakon 60 godina državnosti nedopustiva greška sa nesagledivim posledicama.

Ohridskim sporazumom je, inače, završen sukob albanske Nacionalne oslobodilačke armije i makedonskih snaga bezbednosti. U oblastima u kojima živi više od 20 odsto albanskog stanovništva njihov jezik je dobio status zvaničnog, a 2005. Albanci kojih u Makedoniji ima oko 25 odsto, dobili su pravo da istaknu svoju nacionalnu zastavu tamo gde su u većini.

Ugovorene su bile i izmene ustava po kojima je Makedonija definisana kao građanska država, ali su predlagači referendum o promeni ustava u poslednjem trenutku zatražili da u preambuli Ustava ostane formulacija „makedonski narod“.

Jedan američki univerzitetski profesor i nekoliko makedonskih institucija predlagali su 1996. Kiru Gligorova za nobelovu nagradu za mir.

U posljednjoj želji tražio je da bude sahranjen u krugu najuže porodice i bez državnih i vojnih ceremonija.

Sa suprugom Nadom Gligorov ima sina Vladimira, koji se bavi ekonomskom naukom, i kćerke Donku i Ljiljanu.