Umesto Nikoletine – vozi, Miško

Inovacija obavezne školske lektire započeta je u osnovnoškolskom sistemu pre gotovo sedam godina. Kako kažu nadležni, cilj reforme je da podstakne učenike da više čitaju. Da je tako nešto neophodno, pokazuje istraživanje „O krizi čitanja u osnovnim školama“ profesorki Marine Tokin i Dragoslave Žutić iz 2009. i Veljka Brborića iz 2007. godine, koje je pokazalo da „deca čitaju“, ali ne toliko obaveznu školsku literaturu, koliko savremene popularne knjige. Ista istraživanja pokazala su da svaki sedmi učenik koji završi osnovnu školu ne pročita nijednu knjigu koju je prema planu i programu trebalo da pročita.

Dela kao što su Prve brazde Milovana Glišića, Doživljaji Nikoletine Bursaća Branka Ćopića, Čiča Jordan Stevana Sremca nisu više na spisku obavezne lektire za osmi razred. Nedavno usvojeni reformisani nastavni plan i program za osmi razred predviđa da đaci na časovima književnosti analiziraju dela kao što su Ko to tamo peva Dušana Kovačevića, Predeo slikan čajem Milorada Pavića, Noć i magla Danila Kiša… Promene spiska obavezne lektire za osmake urađene su u skladu sa započetim reformama osnovnog obrazovanja, kojima su prethodnih godina inovirani programi od prvog do sedmog razreda. Budući osmaci moraće da pročitaju jedan sonet iz Kanconijera Frančeska Petrarke, što su generacije pre njih obrađivale u srednjoj školi. Na spisku je i Rilke s Ljubavnom pesmom, zatim Desanka Maksimović s „Prolećnom pesmom“, Miloš Crnjanski i Lament nad Beogradom, Romeo i Julija Vilijama Šekspira.

Nastavnicima i učenicima je data mogućnost da od 11 dela koja su u dopunskom izboru odaberu najmanje tri, a najviše pet koja će obraditi. Na spisku su Zlatno runo Borislava Pekića, Lovac u žitu Dž.D. Selindžera, zatim Ko to tamo peva Dušana Kovačevića, Predeo slikan čajem Milorada Pavića. Slično je i sa naučnopopularnim delima. Od osam predloženih, nastavnici i učenici moraju da obrade najmanje tri. Naravno, mogu da obrade i dela koja nisu na spisku, ali je važno da ona imaju naučnu vrednost i da su primerena uzrastu.

Među naslovima za osmake nisu više Prva brazda Milovana Glišića, Čiča Jordan Stevana Sremca, Doživljaji Nikoletine Bursaća Branka Ćopića, Agovanje Ivana Mažuranića, Jama Ivana Gorana Kovačića. Jesenjinova pesma Keruša zamenjena je njegovom pesmom Pismo majci.

Naredna generacija osmaka biće prva koja će lektiru čitati po novom planu. Reč je o generaciji koja ove godine čita po novom planu za sedmi razred, usvojenom prošle godine. Plava grobnica Milutina Bojića, Biserne oči Sime Pandurovića, Pesnik i mesec Dobrice Erića, Plavi čuperak Mike Antića, Egziperijev Mali princ samo su neka od dela koja sad čitaju sedmaci.

Iako je bilo reči o tome da bi se na spisku dopunske (neobavezne) lektire mogle naći i popularne knjige poput Harija Potera Dž.K. Rouling i Gospodara prstenova Dž.R. Tolkina, njih nema na spisku koji je preporučilo Ministarstvo prosvete. Ipak, nastavnici mogu da uključe i ova dela, ako to žele.

Sedmaci će od ove godine čitati dela Manasija Vaska Pope, Vetar Ivana Lalića, Svetogorski dani i noći Miodraga Pavlovića, Voleo sam vas Puškina, Strepnja Desanke Maksimović. Među novim naslovima u lektiri su i narodna pesma Dioba Jakšića, pripovetka Zlatna jabuka i devet paunica, Pismo igumanu Spiridonu Svetog Save, roman Hajduk Stanko Janka Veselinovića, koji je prebačen iz šestog razreda, odlomci iz drame Vlast Branislava Nušića, Boj na Kosovu Ljubomira Simovića i Egziperijev Mali princ.

Na kraju, ostaje pitanje da li će ove izmene motivisati đake da više čitaju. Ako se to desi, znaćemo da je jedini problem bio u neinventivnim i neprivlačnim nastavnim programima. Međutim, teško da je to jedini razlog što deca odbijaju da čitaju, a čak i da jeste, na šta bi ličio spisak obavezne lektire izrađen u potpunosti po ukusu đaka? Nadležni za ovo pitanje niti smeju niti imaju nameru da podilaze učenicima. Ali, teško da uzrok tome što osnovci masovno odbijaju da čitaju lektiru leži samo u izboru knjiga. Dokle god na Guglu mogu da nađu interpretaciju dela, ili da za svega 500 dinara naruče analizu od nekoga čiji su broj našli u oglasima, ništa se neće promeniti. A u srednjim školama, pokazuju istraživanja, situacija je još gora nego u osnovnim. Istraživanje „Šta čitaju srednjoškolci“, koje je sa grupom saradnika uradio dr Veljko Brborić, pokazuje da je samo troje ispitanih od 407 gimnazijalaca pročitalo sve knjige koje se nalaze na spisku obavezne lektire. Još su porazniji podaci koji govore da 14 učenika prvog razreda gimnazije nikada nisu pročitali nijednu knjigu, a njih 59 uspelo je da u toku školske godine pročita – samo jednu.