Lična priča
U Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) otkrivena je čestica sa celobrojnim spinom i masom od oko 126 gigaelektronvolti. Po svemu sudeći, upravo ovaj izuzetno masivni bozon predstavlja „zlatni gral“ savremene fizike za kojim naučnici tragaju već decenijama.
Danas, 4. jula, CERN je u Ženevi organizovao seminar koji je izazvao pažnju svih svetskih medija i na kome je rukovodstvo CERN-a potvrdilo da je novootkrivena čestica po svemu sudeći Higsov bozon, koji je u javnosti poznat i po nazivu Božja čestica.
„Dosegli smo ključnu tačku u našem pokušaju da razumemo prirodne zakone“, rekao je Rolf Diter Hojer, generalni direktor CERN-a, saopštavajući novinarima da se čini kako je Higsov bozon konačno uhvaćen, ali i da su potrebne brojne dodatne analize. U svakom slučaju, mada više puta najavljivano i samo po sebi nije iznenađenje, ovo bi moglo biti najveće naučno otkriće u poslednjih nekoliko decenija.
Čestica je otkrivena na Velikom sudaraču hadrona, najvećem instrumentu koji je čovek ikada napravio i to upravo sa ciljem da jednom ulovi Higsa. Ovaj akcelerator, odnosno ubrzivač čestica, tokom poslednje dve godine je u tunelu 100 metara ispod zemlje ubrzavao snopove protona do ogromnih energija, a potom ih sudarao. Svi ti sudari su snimani na detektorima ATLAS i CMS, a dva potpuna odvojena tima fizičara su analizirala posledice oslobađanje energije dobijene u sudarima.
Pokazalo se da su na energijama između 125 i 126 gigaelektronvolti, oba detektora uspela da snime događaje koji pokazuju da unutar njih pojavila nova čestica. Oba eksperimenta su predstavila dobijene prelimenarne rezultate, ali uz tvrdnju da su nalazi statistički sigurni na nivou od 5 sigma. To praktično znači da je Higsov bozon zaista ulovljen pošto nalaz sa nivoom poverenja od 1 sigma može biti slučajna fluktuacija, 3 sigma predstavlja obesrvaciju, dok je 5 sigma otkriće.
Kako je podsetio CERN-ov direktor istraživanja Serđo Bertoluči, ova institucija je još prošle godine njavila „kako ćemo u 2012-oj ili naći novu česticu nalik na Higsov bozon, ili isključiti mogućnost njegovog postojanja“. Uz to, nedavno je i američki Tevatron objavio da je ovaj akcelerator uočio masivnu česticu u sličnom opsegu energija.
Zanimljivo je da su u ovu očigledno uspešnu potragu za Higsom, već godinama uključeni i fizičari iz Srbije. Nekoliko srpskih timova, sa Instituta za fiziku, sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Novom Sadu aktivno je učestvovalo i u ATLAS i u CMS eksperimentu i pre nego što je početkom 2012. godine Srbija postala punopravna članica CERN-a.
Nazvani Božjim česticama, Higsovi bozoni su još od radova Pitera Higsa iz 1960. predviđeni teorijom kao čestice odgovorne za masu. Krajnje uprošćeno rečeno, zahvaljujući Higsovom polju koje je svuda oko nas, ovi teški bozoni „daju“ masu česticama. Naime, prema Standardnom modelu, teoriji koja opisuje strukturu materije i četiri osnovne interakcije u prirodi, mase su utoliko veće ukoliko je jača njihova interakcija sa drugim česticama u polju. Standardni model je predviđao da Higsovi bozoni postoje, da su odgovorni za Higsovo polje i njihovo otkriće je zapravo potvrda da je Standardni model ispravan, posebno što su pronađeni na energiji od 126 gigalektronvolti. Prema Higsovoj teoriji, fizičari su očekivali da masa Higsa može biti između 7 gigaelektronvolti i 1000 gigaelektronvolti odnosno 1 TeV. Pošto je LHC prvi akcelerator sa tako velikom dostupnom energijom, Higsov bozon ranije nije bilo moguće uloviti.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
