Ubijen komandant libijskih pobunjenika Abdel Fatah Junis

Načelnik vojnih snaga libijskih pobunjenika general Abdel Fatah Junis ubijen je, javio je u četvrtak posle 20 časova BBC, a zatim i TV Al džezira, citirajući izvore u Prelaznom nacionalnom savetu libijskih pobunjenika. Okolnosti njegove smrti nisu jasne. Šef Prelaznog nacionalnog saveta Mustafa Abdul-Džalil tvrdio je na konferenciji za štampu u Bengaziju da su Junisa ubili Gadafijevi lojalisti iz zasede nakon što je bio izveden pred komitet koji nadgleda vojne operacije.

Al džezira je prethodno javila da je Abdel Fatah Junis opozvan je iz Brege, gde je komandovao napadima na libijsku vojsku, da je uhapšen od strane vojnika u oklopnim vozilima i da je odveden u vojnu bazu u Bengaziju, pod sumnjom da je tajno sarađivao sa Gadafijevim snagama i prebacivao im oružje i municiju.

Rojters javlja da je bio pod sumnjom da je vodio tajne pregovore sa Gadafijevim režimom. Nemački nedeljnik Špigel je ranije pominjao Junisovo ime u članku o tome da Gadafi pregovara sa pobunjenicima. Jedan od visokih zvaničnika u Bengaziju tvrdio je da se Junis vratio sa fronta u Bregi nezadovoljan situacijom i da ga pobunjenički lideri ubeđuju da se vrati nazad.

Pre vesti o Junisovoj smrti izveštaji su govorili da je njegova kuća u Bengaziju bila pod stražom vojnika i da je cela ulica oko nje blokirana.

Izveštač Al džezire javlja da je bilo puškaranju blizu hotela u Bengaziju nakon konferencije za štampu na kojoj je saopšteno da je Junis ubijen. Čule su se glasine da su se neki od Junisovih ljudi vratili s fronta zahtevajući njegovo oslobođenje.

Junis je 40 godina bio Gadafijeva desna ruka i ministar odbrane, a bio je neposredno odgovoran i za libijske specijalne snage. Pre pet meseci Junis je prešao na pobunjeničku stranu nakon što se suprotstavio Gadafijevoj brutalnoj represiji prema demonstrantima. Zbog toga je nazivan «jednim od heroja revolucije od 17. februara» (dana kada su počeli protesti protiv Gadafijevog režima.

Nacionalni prelazni savet je brzo postavio Junisa za komandanta pobunjeničkih snaga, ali je izbila borba za vlast između njega i dugogodišnjeg disidenta u egzilu Kalifa Hiftera, bivšeg generala u Gadafijevoj armiji. Al džezira podseća da je u toku marta i aprila izgledalo je da je kontrola nad pobunjeničkim snagama prelazila iz ruku Junisa i u ruke Hiftera, i obrnuto, a da ponekad nije bila pod kontrolom ni jednog od njih dvojice.

Al džezira izveštava da među pobunjenicima kola nekoliko teorija o uzroku Junisove smrti: (1)da je Gadafi raspisao veliku nagradu za njegovu glavu zbog izdaje i da ga je ubio usamljeni atentator za velike pare; (2) da se Junis sukobio s pobunjeničkim oficirima nakon što je bio stavljen pod istragu i da je posle svađe na nekom sastanku ubijen; (3) da ga je ubila rivalska strana, odnosno možda i sam Heftir.

Ni jedna teorija nema potvrdu, ističe se u izveštaju Al džezire, ali one sve zajedno govore o tome da se među libijskim pobunjenicima širi uverenje da su političke mahinatcije otišle opasno izvan kontrole. Neki posmatrači se boje i da će Junisovo pleme Abedat, tražiti krvu osvetu.