Intervju: Goran Ješić
Osama Bin Laden, lider Alkaide ubijen je u nedelju 1. maja u akciji američkih snaga u Abotabadu, 100 kilometara severoistočno od Islamabada u Pakistanu. Bin Laden je tokom akcije pogođen u glavu. Amerikanci su posle borbe preuzeli njegovo telo i identifikovali Bin Ladena pomoću DNA testova i tehnika facijalnog prepoznavanja.
Odmah nakon ekspertize sahranili su ga negde u moru, kako bi izbegli da pristalice odaju posmrtne počasti Bin Ladenu. Brzu sahranu Amerikanci objašnjavaju poštovanjem muslimanskih običaja o brzoj sahrani pokojnika.
Američki obaveštajci su našli Bin Ladenovo sklonište prateći jednog njegovog poverljivog kurira koji je inače identifikovan pre četiri godine, čija je zona operacije otkrivena pre dve godine, a sklonište u Abotabadu avgusta 2010. Obaveštajne informacije o tome Amerikanci nisu delili ni sa jednom zemljom, pa ni sa Pakistanom čiji su zvaničnici obavešteni o operaciji tek kad je ona završena. Sklonište u Abotabadu je samo 700 metara udaljeno od pakistanske vojne akademije. To trospratno zdanje je bilo tako veliko da je, kako javlja BBC, šokiralo američke zvaničnike. Imalo je zidove visoke 4-6 metara i bilo je osam puta veće od drugih kuća u okolini procenjuje se da je izgradnja tog kompleksa koštala nekoliko miliona dolara, ali u kompleksu nije bilo telefona ni internet veze.
Operaciju je u realnom vremenu nadgledao direktor CIA Leon Paneta i još nekoliko obaveštajnih zvaničnika u konferencijskoj dvorani u sedištu CIA u Lengliju u Virdžiniji.
Na osnovu naredbe predsednika Obame u nedelju 1. maja jedan američki vojni tim je sa četiri helikoptera krenuo u operaciju koja je trajala oko 40 minuta. Jedan helikopter je izgubljen u operaciji zbog „tehničke greške“. Tim ga je razorio i krenuo drugom letilicom. Pored Bin Ladena u akciji su ubijene tri osobe, jedan od Bin Ladenovih sinova i dva kurira. Ubijena je takođe i jedna žena koja je korišćena kao ljudski štit, a druge dve žene su povređene.
Na vest o likvidaciji Bin Ladena masa ljudi je manifestovala uz mahanje zastava u Vašingtonu i Njujorku.
Osama je ubijen gotovo deset godina nakon što su teroristi Alkaide oteli četiri američka putnička aviona, tri obrušila na Svetsku trgovinski centar u Njujorku i na Pentagon u Vašingtonu. Četvrti oteti avion United Flight 93, srušio se u Pensilvaniji, nakon što su se putnici sukobili sa teroristima. Pored napada od 11. septembra 2001. Vašington je povezivao Bin Ladena sa serijom napada uključujući bombardovanje američkih ambasada u Keniji i Tanzaniji 1998 i sa bombardovanjem američkog ratnog broda Cole u Jemenu.
Borbom protiv Alkaide i Bin Ladena Amerika je opravdala započinjanje dva rata u Avganistanu i u Iraku koje ne ume da završi. Neki od analitičara su u prvim časovima nakon likvidacije Bin Ladena optimistički zaključili da bi ovaj događaj mogao da olakša Obamin izlazak iz rata u Avganistanu, ali za sada se samo nagađa da li bi mogao uslediti odgovor Alkaide. Nakon Bin Ladenove smrti američki Stejt department je izdao upozorenje putnicima i svojim građanima širom sveta zbog potencijalnog antiameričkog nasilja.
IZ OBRAĆANJA NACIJI BARAKA OBAME
U nedelju oko 23.45 po lokalnom vremenu u Vašingtonu skoro sve američke televizije prekinule su program i emitovale obraćanje naciji predsednika SAD Baraka Obama:
„Danas mogu američkom narodu i čitavom svetu da saopštim, da su SAD sprovele opreciju u kojoj je ubijen Osama bin Laden, vođa Al-Kaide i terorista koji je odgovoran za ubistvo hiljada nedužnih muškaraca, žena i dece.
Prošlo je skoro deset godina, od kako je jedan prelep septembarski dan obavio veo tame posle najgoreg napada na američki narod u našoj istoriji. Slike 11. septembra urezale su se u naše nacionalno sećanje – oteti avioni, koji lete sunčanim septembarskim nebom, kule bliznakinje koje se urušavaju, crni dim koji se vije iznad Pentagona, olupina aviona na liniji 93 iz Šenksvila u Pensilvaniji, u kome je zbog herojskog delovanja građana koji su u njemu leteli sprečeno još više patnje i razaranja.
Ipak, znamo da su najstrašnije slike one, koje su ostale nevidljive za svet. Prazno mesto za trpezom. Deca primorana da odrastaju bez majke ili oca. Roditelji, koji nikada neće doživeti, kakav je osećaj kada ih zagrle njihova deca. Uzeto nam je skoro 3.000 naših građana, praznina je ostala u našim srcima.
11. Septembra 2001, u vreme naše tuge, Amerikanci su stajali jedan uz drugoga. Pružali smo ruku komšijama, i pružali smo našu krv ranjenima. Obnovili smo naše međusobne veze, potvrdili našu ljubav prema zajednici i našoj zemlji. Tog dana, bez obzira odakle vučemo poreklo, kome bogu se molimo i kojoj rasi pripadamo, bili smo sjedinjeni kao američka porodica.
Bili smo sjedinjeni i u našoj odlučnosti, da štitimo našu naciju i da one, koji su podmuklo izveli te napade, privedemo pravdi“.
Još dok su kružile glasine oko vanredne konferencije za medije koju je najavio Obamin kabinet, moderator CNN Anderson Kuper na Twitter-u je napisao: „Nemam pojma šta hoće da nam kaže, ali izgleda da je važno“.
Vest o „konačnom“ ubistvu Osame bin Ladena izazvala je pravu buru na internetu. Obama još nije ni završio svoje obraćanje naciji, a narod je već počeo da se okuplja na Ground Zero, mestu na kome su stajale kule bliznakinje, i na Tajms skveru u Njujorku, kao i oko Bele kuće gde je gomila glasno slavila predsednika.
Gotovo istovremeno na društvenim mrežama usledile su i političke analize. Bloger Tajma Mark Halprin piše o „Obaminom trijumfu“, bez obzira na to šta će se desiti u narednih 18 meseci, koliko je ostalo do predsedničkih izbora. Uspešan lov na Bin Ladena imaće bez svake sumnje „uticaja na izbore 2012. Ovo je veliki dan za Ameriku – ali da se ne zavaravamo: to je i veliki dan za Obaminu administraciju i njegovo nastojanje da bude reizabran“.
Na forumu za diskusiju sajta Politico Džejms Dž. Zogbi, predsedavajući arapsko-američkog instituta, upozorava da preterana euforija nije na mestu: „Smrt Bin Ladena ne otklanja pretnju Al-Kaide, ta teroristička mreža je nepreglednija i opasnija nego ikada ranije“.
Bilo je i ciničnih reakcija. Jedan čitalac New York Times čudi se odakle su se odmah stvorile silne američke zastave u metropolama SAD. „Zar ljudi imaju neka skladišta kod kuće“, pita se on.
Na prodajnoj platformi Ebay ni sat pošto je objavljena vest o likvidaciji Bin Ladena nuđene se dve varijante majce na kojoj piše „Bin Laden je mrtav“: na jednoj uz ovaj natpis piše datum njegove smrti, a na drugoj je dodato i „game over“. Najavljene su i majce sa drugim varijacijama na Osaminu smrt.
Na Twitter-u jedan od učesnika diskusije povodom smrti Bin Ladena filozofski je napisao: „Sada, kada je princ oženio princezu iz naroda i kada je zlo ubijeno… šta li će još da nas snađe?“
Osama bin Muhamed bin Avad bin Laden (rođen 10. marta ili 30. jula
1957.) je bio član veoma bogate porodice Bin Laden u Saudi Arabiji.
Došao je u međunarodnu pažnju 1980-tih u Avganistanu zbog svoje uloge
u avganistanskom otporu protiv sovjetske okupacije 1979. kada je
osiguravao novac i pomoć, gradio kampove za obuku, i dovodio veliki
broj dobrovoljaca iz arapskih zemalja. Bio je neka vrsta legende –
širena je o njemu priča da je ubio sovjetskog vojnika golim rukama.
Alkaida je formirana 11. avgusta 1988, na sastanku lidera egipatskog
Islamskog džihada, Abdulaha Azama i Bin Ladena. Nakon sovjetskog
povlačenja iz Avganistana februara 1989, Osama bin Laden se vratio u
Saudi Arabiju 1990. kao heroj džihada, koji je pobedio veliku
supersilu SSSR. Nakon Iračke invazije na Kuvajt 2. avgusta 1990. Bin
Laden se sreo s kraljem Fahdom, i sa ministrom odbrane Saudi Arabije,
da bi im rekao da ne prihvataju strane trupe i ponudio pomoć u odbrani
Saudi Arabije uz pomoć mudžahidinskih boraca. Bin Ladenova ponuda je
odbijena, a on je javno osudio zavisnost Saudi Arabije od SAD i
prisustvo stranih trupa, na svetom tlu „zemlje dve džamije“ (Meka i
Medina). Bin Laden potom započinje napade na zapad. FBI je, na primer
još 8. novembra 1990. otkrio terorističku zaveru koja je uključivala
razaranje njujorških nebodera.
Nakon napada 11. septembra 2001. američke su snage pokrenule Rat
protiv terorizma i srušile talibansku vladu koja je podržavala Bin
Ladena i pokrenula poteru za njim. Njegova porodica ga se javno
odrekla 1994. godine, neposredno pre nego što je Saudijska Arabija
poništila njegovo državljanstvo i nekoliko godina pre napada na
Njujork 2001. godine.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
