U Novom Sadu i Subotici raspisivanje konkursa sa zakašnjenjem

U Subotici je za realizaciju medijskih projekata za tekuću godinu opredeljeno 26.600.000 dinara, što predstavlja 0,48 odsto od celokupnog budžeta lokalne samouprave. Sastav komisije nije poznat. U tekstu konkursa naveden je poziv za učešće u radu komisije. Pozivaju se medijski stručnjaci i novinarska udruženja da predlože članove tročlane konkursne komisije i da se pisanim putem obrate gradonačelniku, rečeno je u Gradskoj upravi za kulturu.

Mediji u Novom Sadu očekuju zaključak Gradonačelnika Grada Novog Sada kojim će se odobriti raspisivanje konkursa. U Gradskoj upravi za kulturu svesni su kašnjenja, ali naglašavaju da je ovakva procedura neophodna i da je bilo promena zbog novih medijskih zakona.

Novim Zakonom o javnom informisanju i medijima i Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, koji je donelo Ministarstvo kulture i informisanja na osnovu Zakona, precizno su definisane procedure javnih konkursa u oblasti javnog informisanja i nije omogućeno lokalnim samoupravama da svojim aktima regulišu procedure dodele sredstava iz budžeta za ove namene.

„Navedenim Pravilnikom Ministarstva procedure dodele sredstava prilagođene su procedurama donošenja akata u ministarstvu, dok je u lokalnim samoupravama procedura, shodno Zakonu o lokalnoj samoupravi i statutima gradova, drugačija. Stoga je prvo bilo neophodno uskladiti ove procedure, bez donošenja pravilnika od strane lokalnih samouprava. Takođe, novi zakon i pravilnik ministarstva propisuju brojne nove obaveze i uslove, o čemu se moralo voditi računa prilikom pripremanja dokumentacije za raspisivanje konkursa“, rekla je Vesna Srdanov, v. d. zamenika načelnika Gradske uprave za kulturu.

Ona je napomenula da je Grad Novi Sad do sada podržavao projekte koji su namenjeni nacionalnim manjinama i etničkim zajednicama u cilju informisanja na sopstvenom jeziku i negovanja kulture i identiteta, kao i projekte namenjene zaštiti interesa osoba sa invaliditetom radi nesmetanog korišćenja svojih prava u javnom informisanju. Novim zakonskim rešenjima krug projekata koji mogu biti podržani javnim sredstvima je proširen, te je iznos sredstava za ove namene uvećan u odnosu na dosadašnji.

Medijskii čelnici su ipak zabrinuti i ogorčeni. Direktorka novosadske televizije Kanal 9 Maja Pavlović kaže da se nakon usvajanja novog seta zakona i nakon objavljivanja cenovnika sve menja i čini se da mnogi mediji to neće preživeti.

„O kakvim konkursima mi pričamo? Sa kojim parama da uradimo to što smo napisali u konkursima kada će nam sve to što nam daju uzeti za naknadu?“, pita se direktorka televizije.

„Mi smo, kažu, jedina televizija u Srbiji koju je osnovao novinar. Do sada smo uspeli da opstanemo bez ijednog tajkuna i nezavisni od bilo koje političke partije.

Sa svih strana naša Vlada priča o sigurnosti investicija u Srbiji i o posebnoj brizi za mala i srednja preduzećima. Čini mi se da se to odnosi samo na strane investitore i strana mala i srednja preduzeća, jer evo kako brine o domaćim investicijama i domaćim malim i srednjim preduzećima…“, rekla je ona.

Televizija Kanal 9 se prilikom osnivanja odlučila za lokalnu frekvenciju, jer su naknade za frekvencije na regionalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou bile za njih izuzetno visoke. Država se još pre raspisivanja konkursa za lokalne frekvencije 2006. godine obavezala na digitalizaciju. Govorilo se da će mediji prilikom digitalizacije imati još jedan jednokratni trošak kako bi se analogni predajnik zamenio digitalnim.

„Šta nam se dešava sada, u sedmoj godini od kada nam je frekvencija dodeljena, nakon svih ovih naših investicija? Saznajemo da je država odlučila da lokalnih emitera više neće biti i da našu dozvolu nećemo moći da produžimo za još 8 godina, što je zakon predviđao.

Saznajemo da naš toranj možemo da bacimo u đubre, jer je država odlučila da svi moramo da držimo predajnike na državnom tornju i da moramo da plaćamo papreni zakup za to.

Saznajemo da će nam, u Novom Sadu, naknada ETV-u, koja zamenjuje naknadu koju smo plaćali RATEL-u biti 40 puta skuplja, a da ćemo umesto područja sa 300.000 stanovnika pokrivati područje sa 1.000.000 stanovnika, te da će nam i naknada za RRA, koja po Pravilniku, zavisi od broja stanovnika, biti tri puta skuplja“, pojašnjava Maja Pavlović i zaključuje da „hoće da ih udave u troškovima i da ih sve pogase“.

Direktor Radio-Subotice Ljubiša Stepanović nije siguran da je privatizacija medija najbolje rešenje. „Kad bi bilo istina da se totalnim ulaskom privatnog vlasništva u medije obezbeđuju profesionalnost, odgovornost i sloboda, onda bi se privatizacijom sudova i tužilaštava obezbedili i pravda i pravičnost u državi. Ima li nekoga ko veruje u to? Ko onda veruje da će vladavina privatnog kapitala upristojiti medije?“, pita se on.

Ako se pojavi zainteresovani kupac za otkup kapitala, čija je vrednost procenjena na 20.000 evra, početna cena je polovina te sume, a uslov za pristupanje aukciji 10 % od te polovine. Dakle, sa uloženih 1.000 evra stiču se osnivačka prava. Ta prava u punom kapacitetu novi vlasnik može da koristi, da upravlja i rukovodi preduzećem, menja i usmerava uređivačku politiku po svom ukusu i nahođenju i trgovačkom i političkom interesu.

„Kupac ima pravo da se ponaša kao vlasnik čak i ako ne plati ugovorenu kupoprodajnu cenu i ima zakonsku mogućnost da uživa strpljenje države, koja u skladu sa zakonom može novom vlasniku tri puta da produžava rokove za izmirenje ugovornih obaveza. Zar je potrebno mnogo truda da se u svakoj sredini prepoznaju ostaci i krhotine privatizovanih preduzeća koje su kupci napustili ili su čak i isterani kad je isisavanje kapitala završeno, a da prethodno nisu izmirili ugovorne obaveze?“, rekao je Ljubiša Stepanović.

Privatizacija Radio Subotice je prvi put sada ušla u fazu u kojoj je osnivač dao saglasnost na prodaju. Ranije se Skupština grada protivila i o tome je doneta odluka koja nije suspendovana, ali i nema faktičku snagu.

Prema rečima direktora Radio-Subotice u ranijim talasima tri subotička medija su praktično nestala u nesankcionisanoj trgovini. Gradska televizija koja je bila u vlasništvu RTS-a ugašena je 2008. godine i u postupku brzog stečaja nestala iz pravnog saobraćaja. Nedeljnik „Dani“ je takođe postao žrtva „kontroverznog posla“ , a „Subotičke novine“ su u privatizaciji ostale bez imovine koja je bila veoma ozbiljan kapital (više od 400 kvadrata poslovnog prostora u centru Subotice) i zaradile su blokadu od oko 40 miliona dinara s tim što iznos i dalje raste i prati ga serija tužbi i novih potraživanja.

„U privatizaciju je to glasilo ušlo sa tridesetak radnika, dobrim ugledom, jakom redakcijom, kompleksnom imovinom, pristojnim tiražom. Danas u impresumu piše da redakcija ima jednog novinara i jednog fotoreportera, bez naznaka o tiražu“, naglasio je on.

Radio Subotica je u budžetskom planu do 30. juna 2015. na bazi ugovora o međusobnim obavezama.

Ukoliko se medijski zakoni primenjuju bukvalno svi korisnici subvencija ili budžetskih donacija izgubiće pravo da konkurišu sa projektima ukoliko u januaru prime prva sledovanja po ugovorima. Ako se uzdrže od bilo kakvih direktnih primanja iz budžeta neće moći da izdrže da se samofinansiraju do trenutka kad bi za projekte eventualno ostvarili prihod iz budžeta.

Zakon nije predvideo prelazno rešenje i neizvesno je kako će se on tumačiti.