U Evropu bez računara

Prilično uverljiva vest, koju je posle domunđavanja i nezvaničnih informacija koje su „curele“ iz Vlade Srbije potvrdilo Ministarstvo finansija, glasi da je odlučileno da se poveća PDV na računare sa 8 na 18 odsto. Vest je šokirala sve one koji iole razumeju situaciju na tržištu ovih proizvoda, o kojoj, izgleda, donosilac odluke ne zna skoro ništa.

Najpre, postojao je dobar razlog zašto je taj PDV u jednom trenutku opšte bio smanjen na 8 odsto.

Poznato je da su marže uvoznika računara, u poređenju sa maržama u mnogim drugim oblastima, prilično simbolične, do 5 odsto. Oni, kao i krajnji prodavci kompjutera igraju na količinu kompjutera koje prodaju, i retko ko pokušava da se ugradi sa nekim iole većim procentom. To potvrđuje i činjenica da jedan konkretan proizvod u gotovo svim prodavnicama često košta u dinar isto.

Sve je to baš lepo s njihove strane, ali nas, kupce, brine to što niko od njih ovo povećanje cene usled povećanja PDV-a neće moći da kompenzuje niti ublaži tako što će smanjiti svoju zaradu. Računari će dakle, što se kupaca tiče, poskupeti bar za iznos uvećanje PDV-a.

U slučaju da dođe do podizanja cena računarske robe na ovaj način, loše vesti za korisnike se tu neće zaustaviti. Usled manje prodaje, odnosno manjeg uvoza, i proizvođači će da podignu svoje cene. Račun će ispostaviti, naravno, nama.

Sve ovo dolazi u situaciji kada je već ogromoan broj distributera i prodavaca računara propao ili drastično smanjio obim poslovanja, a među njima su bile i najmanje i najveće kuće. Posledica je, naravno, i drastično smanjena ponuda robe, manjak konkurencije i manjak izbora za kupca

Poslednji podaci IDC-a, velike svetske analitičarske kuće za tehnologiju, pokazuju da je u trećem kvartalu ove godine prodaja računara u Srbiji, u odnosu na isti period prošle godine, opala za 15 odsto.

IDC konstatuje da je u ovom periodu ekonomska kriza nastavila da utiče na tržište desktop računara, što je uzrokovalo primetno smanjenje u broju velikih projekata u državnom sektoru i tromu potražnju u segmentu kućnih računara. Iako je prodaja laptopa išla mnogo bolje, pad od 15 odsto sve govori. Naročito ako se uporedimo sa Hrvatskom, na primer, u kojoj je u isto vreme zabeležen rast od pet odsto.

Najveći problem u svemu ovome nije situacija u kojoj su se našli ni proizvođači računara ni oni koji njima trguju. Njih niko čak ni u situaciji najgore ekonomske krize kada su zatvarali radnje, nije mnogo žalio. Ali u trenutku kada su čitavoj vlasti usta puna priče o informatičkom društvu, o obučenoj a jeftinoj radnoj snazi, o investicijama, razvoju, Evropskoj uniji… povećanje poreza na računare zvuči kao neslana šala.

Još konkretnije: poznato je da je još 2009. godine prodaja kompjutera bila za 16 odsto manja u odnosu na godinu pre. Prema ovogodišnjim podacima Zavoda za statistiku Srbije, računar poseduje tek svako drugo domaćinstvo u zemlji, a u ruralnom delu tek 38 odsto domaćinstava. Samo 39 odsto poseduje internet priključak, a 20 odsto njih za to još uvek koristi „dial up“ modem.

I konačno, o tome kakva nam je informatička pismenost govori i to da internet najviše služi za „skidanje“ muzike i igranje igrica, Facebook i slične stvari, a da smo od ozbiljnog poznavanja rada na računaru, upotrebe u obrazovanju i poslovanju, kao i od kvalitetnih internet sadržaja, decenijama daleko.

U prevodu, duplo smo lošiji od evropskog proseka.

O tome bi trebalo da porazmisle i oni koji tvrde da nas u tu Evropu vode.