Intervju: Goran Ješić
Totenhem je najsiromašnija opština severnog, bogatijeg, dela Londona. Inicijalni incident se desio u blizini metro stanice Totenhem Hejl. Ako se vozite samo dve tjub stanice Viktorija linijom sa Ejndžela, prestižng dela opštine Islington u kome će vam kafu naplatiti oko 300 dinara i izaćete iz podzemne železnice u Totenhemu jasno vam je da ste na u kraju koji nije tako opušten i pun nasmejanih ljudi. Sve je malo prvljavije i oronulije, ima više emirganata i siromašnih Engleza. Jedno od onim mesta gde ne biste ostavili psa ispred prodavnice. Takav su, takođe, i skoro čitavi južni i istočni London.
Obično se uzima da siromašniji stanovnici Londona naseljavaju jug i istok metropole ali zbog specifične socijalne politike siromašnih ima svuda po Londonu. Već od polovine devetnaestog veka Englezi su počeli da prave takozvane council estate, odnosno opštinske ili kako se to kod nas zove socijalne stanove. Takve kuće su vlasništvo opštine ali se daju na korišćenje siromašnijim slojevima stanovništa besplatno ili u vidu beneficiranih stanarina. Naročit procvat ova gradnja je doživela posle drugog svetskog rata s obzirom da su ove građevine podizane na mestu zgrada koje su uništene u bombardovanju. Da bi izbegli stvaranje geta vlasti Londona su ravnomerno gradili ove objekte u svim opštinama širom Londona, tako da ovih stanova, koje svako ko boravi u Londonu duže od dva dana nauči da prepoznaje zbog njihove ružnoće, ima i u Čelziju i Noting Hilu i Kensingtonu i u ostalim prestižnim četvrtima, blizu ili odmah pored kuća londonske elite. Oko 40% ljudi u Britaniji živi u ovakvim stanovima. Upravo su ukidanje beneficija jeftinog stanovanja jedan od najoštrijih zahteva protiv osuđenih česnika nereda.
Prvi sledeći kraj u kome su se neredi nastavili je Brikston u južnom delu grada. To je od Totenhema udaljeno, izraženo u vremenu putovanja, nešto manje nego Beograd od Novog Sada. U Brikstonu se nalazi Brikston Akademija jedna od najčuvenijih koncertnih hala u svetu. Nije daleko ni O2 arena u kome se između ostalog igra Masters kup, poslednji tesniski turnir u godini. Takođe je poznat i po pesmi legendarne pank grupe The Clash ’Guns of Brixton’.
Dakle, neredi se nisu širili po modelu šumskog požara. Čim su inicirani u severnom pojavili su se u većini južnog Londona kao da je neko dao znak da se sva rušilačka energija odjednom oslobodi i prelije na ulice. Digitalni mediji kao što su sms poruke, Twitter i Facebook su bili osnovno sredstvo komunikacije. Vatra nasilja nije išala polako, od stabla do stabla, već je najednom buknula simultano na nekolicini međusobno udaljenih tačaka. Najveća destrukcija se odigrala drugog i trećeg dana nereda na skoro čitavom području južnog Londona. Slike zapaljenih kuća sa malih ekrana su bile iz Krojdona, a nereda je bilo i u Vulviču, Luišamu, kao i u Pekamu legendarnom kraju Londona u kome žive braća Troter iz serije Mućke. Nereda je bilo i u istočnom Londonu, u Hakniju, Enfildu, te u Vudgrinu na severu ali i u zapadnim delovima Londona kao što je Kilburn pa i u poš Čok Farmu i Kemdenu u kome je do skoro vodila svoje bitke Ejmi Vajnhaus.
Trećeg dana nasilje se proširilo na praktično sve veće gradove Engleske: Birmingem, Liverpul, Bristol, poznatom po svojoj mužičkoj sceni, gradu koji je dom grupa Massive Attack i Portishead kao i Tricky-ja, te u Mančesteru, koga sem po fudbalu znamo i bogatoj muzičkoj istoriji, koji nam je podario velikane poput Joy Division, Stone Roses, The Smiths, Oasis. Ako ste ikada pogledali epizodu serije Shameless koja pruža odličan uvid u mentalitet sitnokriminalnih marginalaca sa severa Engleske, neće vas začuditi da među uhapšenima u Mančesteru ima i stanovnika Gortona predgrađa u kome je ova serija snimana.
KO SU OVI LJUDI: Ako kao se kao emigrant nađete u Londonu i pokušate tu da živite odmah na početku imate osećanje da ste se našli centru sveta. Grad oko vas je spomenik civilizacije i kulture. Čini se da sve što ljudsko biće može da želi nalazi se tu okolo ili barem iza ćoška. U isto vreme imate kontradiktorno osećanje ništa od toga nije za vas. To osećanje sistematske uskraćenosti nadomak Svega, je kako se oseća većina mladih izgrednika sa vatrom osvetljenih ulica Londona koje smo gledali na medijskim izveštajima prošle nedelje, bez obzira na njihovu boju kože i zemlju porekla.
Upravo ono što najviše zapanjuje sve izveštače i komentatore je ta raznorodnost učesnika i njihovih motiva. Evo nekoliko anegdotskih primera. Najmlađi od uhapšenih je dečak od jedanaest godina iz Romforda u pokrajini Eseks koji je ukrao novu korpu za optatke u vrednosti £50 iz lokalne radnje lanca Debenhams dok je vrednost polomnjenog izloga bila £6000, tu se našla sedamnaestogodišnja balerina koja je ukrala dva LCD televizora iz Richer Sounds radnje u Krojdonu, Antoni Aleksis Bejli, tridesetjednogodišnji prosvetni radnik iz Stokvela u južnom Londonu, Lora Džonson stara 19 godina, ćerka jednog engleskog milionera je uhapšena zato što je bila za volanom automobila u kome je pronađeni ukradeni elektronski aparati i alkoholna pića u vrednosti od £5000. Ukupno je uhapšeno 1047 u Londonu i još 445 u Birmingemu i 178 u Mančesteru. Od ukupnog broja uhapšenih u Lodnonu većina su punoletni 83% dok su takođe velika većina muškog pola, samo 22 žene od čega samo dve maloletne.
Opširnije o nemirima u Velikoj Britaniji čitajte u četvrtak, u novom broju „Vremena“.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
