Najviše duguju Beobanka a.d u stečaju, Investbanka u stečaju, Astra banka, Sartid u stečaju, Valjevska pivara, Jagodinska pivara, Simpo, Ivo Lola Ribar sistem
Poreska uprava Srbije objavila je spiskove najvećih poreskih dužnika.
Prva tri vodeća dužnika na Spisku dužnika pravnih lica su ugašene banke Beobanka a.d u stečaju, koja duguje 24,07 milijardi dinara, Investbanka u stečaju sa dugom od 18,13 milijardi dinara i Astra banka sa 15,64 milijardi dinara nenaplaćenog poreza.
Između ostalih, na ovom spisku su i „Sartid“ u stečaju, „Valjevska pivara“, „Jagodinska pivara“, „Simpo“, „Ivo Lola Ribar sistem“, „Fabrika automobila Priboj“, građevinsko preduzeće „Mostogradnja“ u restrukturiranju, Novinsko izdavačko preduzeće „Borba“, „Podrum Palić“, „Verano Motors“, „Industrija mašina i traktora“, „Industrija motora Rakovica“, „RTB Bor“, „Krušik“ iz Valjeva, „Zmaj“, „Matroz“ „Slap group“, „Zastava kamioni“, „Zastava oružje“, „Lasta“…
Preduzeća na spisku dužnika su pre dve decenije bila vodeća, neka su predstavljala „motore i simbole razvoja“, a, kao što se vidi, većina njih je u stečaju, pa to obaveštenje Poreske uprave zapravo predstavlja i neku vrstu tužnog salda – svojevrstan izveštaj o tranzicionoj deindustrijalizaciji u Srbiji. U nekim slučajevima, kao što je na primer Sartid, proizvodnja tih preduzeća je doduše premeštena u «firme ćerke» koje su privatizovane, a dugovi su ostali na starim adresama.
Pored Spiska najvećih dužnika pravnih lica Poreska uprava objavljuje i Spisak najvećih dužnika preduzetnika i Spisak najvećih dužnika fizičkih lica na dan 30.12.2011.
Uz spiskove dužnika Poreska uprava je objavila i objašnjenje iz koga proizilazi da ona ne može naplatiti porez od preduzeća u stečaju, ili u postupku restrukturiranja ili tenderske privatizacije:
«Shodno članu 20. Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS“, broj 38/01 …123/07) od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.«
„Za subjekte koji se privatizuju metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije, državni poverioci ne mogu tražiti prinudnu naplatu niti bilo koju meru postupka izvršenja radi namirenja potraživanja nastalih do 31. decembra 2007. godine.
Za sve obveznike koji imaju dug po osnovu javnih prihoda, a koji se nalaze u postupku stečaja, od dana pokretanja stečajnog postupka ne može Poreska uprava protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili voditi prinudno izvršenje, shodno Zakona o stečaju (“Sl. glasnik RS“, broj 104/09), već je dužna da prekine postupak prinudne naplate.»
Kompletan Spisak sto najvećih dužnika pogledajte u Fotogaleriji.
Gradska sekretarka za finansije Renata Radujko Milić posle objavljivanja spiska saopštava da Grad Beograd nema nikakvih dugovanja i da je o tome 20. aprila 2011. zvaničnim dopisom obaveštena Poreska uprava. Ona se poziva na rešenje o poništenju duga iz 2004. godine, koje je još 2007. godine izdalo Ministarstvo finansija, a na osnovu presude Vrhovnog suda Srbije. Ona tvrdi da je u pitanju tehnička greška koja će sudeći po najavi Poreske uprave biti ispravljena u najkraćem roku.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve