Srpska nauka: Dečko koji obećava

Vesti agencije Tomson Rojters o brzom rastu srpske nauke tokom prethodne godine, koje su kružile domaćim medijima prošle nedelje, u svakom slučaju nisu loše. Međutim, u tim vestima, Srbija je po postignućima u nauci ipak pomalo nesrećno okarakterisana kao „zvezda u usponu“, iz čega se daju izvući razlozi za zadovoljstvo, ali i svakojaki pogrešni zaključci.

Naime, Srbija se zaista plasirala na prvo mesto na listama najvećeg procentualnog rasta u ukupnoj citiranosti naučnih radova tokom dva letnja meseca 2009. godine – listama koje agencija Tomson Rojters pomalo poetski naziva „raising star“. Na stranu što bi srećniji prevod ove sintagme bio „izlazeća“, a ne „zvezda u usponu“, suština problema je što je vest o najvećoj brzini razvoja olako izjednačena sa samom razvijenošću. Srbija izvesno najintenzivije napreduje u više oblasti, ali teško da je najrazvijenija na svetu. Zapravo, daleko je od toga, kao što je i malo ko iz zvezdanog kluba brzorazvijajućih.

To nije nevažna razlika i ide na štetu same nauke – sasvim nalik onoj koju ne uoče pojedini roditelji kad dete koje se najbrže razvija u svom razredu, počnu da daleko pre vremena predstavljaju kao malog Ajnštajna, zatrpavajući ga očekivanjima i obavezama, što može da se završi na sasvim lošoj strani.

Inače, da je reč o stvarnoj razvijenosti pojedinih nauka po zemljama, odnosno ukupnoj citiranosti naučnih radova, teško bi se objasnilo zašto na ovim „zvezdanim listama“, uz Srbiju, prva mesta zauzimaju isključivo države koje tradicionalno nisu poznate kao naučne sile, poput Tunisa, Litvanije; Kameruna i Madagaskara. Kao i u mnogo čemu, najbrže se razvijaju oni koji počinju da rastu.

No, poslednji rezultati nikako nisu ni za potcenjivanje. Tomson Rojters na sajtu www.sciencewatch.com inače pravi svakojake statistike o dostignućima i trendovima u naučnom istraživanju, a Srbija je u poslednje vreme zaista počela da dominira njihovim redovnim dvomesečnim izveštajima o „izlazećim zvezdama“.

U pomenutom periodu, od juna do avgusta 2009. godine, Tomson Rojters je otkrio da Srbija po rastu citiranosti vodi u čak deset disciplina (iz biologije i biohemije, hemije, kliničke medicine, računarskih nauka, inženjerstva, nauke o metarijalima, matematike, neuronauke, farmacije i fizike), te nije isključeno da će uskoro napustiti sve ove liste onih koje obećavaju i pridružiti se klubu naprednijih.

U svakom slučaju, bila bi šteta da tako fini rezultati budu olako interpretirani i iskorišćeni za preveliko samohvalisanje (kakvo je uostalom, uz mit o srpskoj pameti, bilo najprisutnije u godinama kad je srpska nauka uništavana gotovo sistematski). Ovo, kao prvi opipljiv kvantitativni rezultat koji se odnosi na Srbiju kao naučni kolektiv može biti značajna smernica za Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja, kao i njena brojna radna tela, ali pre svega, za one odozgo koji im dodeljuju sredstva.

Izgleda da reforme koje su u toku daju neke efekte, što je više nego dovoljno da Vlada Srbije obrati više pažnje i na ovaj svoj resor. Jer sad treba da vidimo šta se, sa datom pameću, tek može postići sa većim sredstvima, preciznijim strategijama i još većom disciplinom. Možda nas to jednog dana odvede među onih stvarnih prvih dvadeset naučnih sila. Ali, tada to neće biti iznenađenje. Ako ništa drugo, tako uspešna nauka znači i sasvim drugačiji kvalitet života. I bar jednog nobelovca (kojim posle možemo da se hvalimo koliko hoćemo).

Citiranje

Rang lista zemalja sa najvećom citiranošu naučnih radova u svim oblastima tokom poslednjih deset godina (Izvor: Tomson Rojters)

Uspeh država po naučnim oblastima

Abecedna lista po naučnim oblastima prvoplasiranih država po najvećem rastu citiranosti tokom juna-avgusta 2009. (Izvor: Tomson Rojters)