Španski i drugi štrajkovi

Briselska policija je štitila sedište EU i banke, a iz predostrožnosti je uhapsila 148 osoba koje su nosile „neprikladne predmete“, dok je više od 100.000 demonstranata iz 30 zemalja protestovalo 29. septembra u Briselu, zbog programa štednje koji se uvodi u državama EU.

Generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata Džon Monks upozorava da će uvođenje mera štednje u većini evropskih zemalja, radi smanjenja budžetskog deficita, imati“katastrofalan efekat na pojedince i na privredu.

Slični protesti u kojima sindikati zahtevaju „više socijalnu Evropu“, odvijali su se u Grčkoj, Irskoj i Litvaniji, Sloveniji, Rumuniji i manji u Poljskoj. U Italiji su se odlučili ne za jedan nego za tri protesta. Prvi je protiv Berluskonija, onda sledi drugi marš…

Najmasovniji je izgleda bio generalni štrajk u krizom trenutno najugroženijoj Španiji 29. septembra. Zahvatio je glavne industrije uključujući metalnu i građevinsku, velike snabdevače tržišta i transport koji je funkcionisao samo u minimalnom obimu i u kome je nastao haos, posebno na aerodromima i na železnici.

Španski sindikati tvrde, kako piše španski El Pais da 10 miliona radnika nije otišlo na posao. Stotine hiljada ljudi je demonstriralo ulicama, u podnevnim, i u večernjim časovima s parolama „Ne reforme!“ i „Generalni štrajk!“. Oni od španske vlade traže korekciju ekonomske politike. U Madridu, Andaluziji i Baskiji radnje su ipak otvorene u 10 sati bez većih incidenata. U Kataloniji i Galiciji štrajk je imao veći efekat. Španski premijer Hoze Luis Zapatero pozvao je sindikate na dijalog, rekavši da vlada radi na tome da obezbedi pravo na rad i pravo na štrajk.

Glavni protesti odvijali su se u centru Madrida.

Policija je u nekoliko slučajeva raščišćavala put za transporte hrane. Bilo je i sukoba. Grupa od stotinak ljudi pokušala je da spreči radnike Banke Španije da dođu do svojih radnih mesta. Volstrit džornal izveštava da su štrajkači onima koji rade skandirali: „Fašisti!“, ali da paradoksalno Madridski finansijski distrikt nije bio mnogo pogođen štrajkom i da su tamo slobodno ulazili u ofise i izlazili iz njih.

Najoštriji sukobi su se odvijali na ulazu u aviokompaniju EADS -CASA u Getafi, gde je izbila tuča između demonstranata i agenata španske policije u kojoj je bilo devet povređenih. Kako izveštava BBC demonstranti su se sukobili s policijom blizu Madridske glavne autobuske stanice.

U Barseloni na aerodromu El Prat bilo je samo 10 odsto letova. U Valensiji štrajk je bio najmasivniji u industrijskom sektoru. U Galiciji, štrajkači su zatvorili glavne banke, a i glavne industrijske firme su paralizovane.

Dok svetska finansijska kriza još traje Španija preživljava najdublju recesiju u Evropi. Najveću zabrinutost izaziva nezaposlenost indudstrijskih radnika – stopa nezaposlenosti u Španiji je 20 procenata, što je dva puta više od proseka u Evropskoj Uniji. Nacionalni dohodak je prošle godine u Španiji pao za 11 procenata.

Ipak u Španiji protesti su do sada bili slabiji nego u Grčkoj ili Francuskoj. U junu su radnici javnog transporta organizovali jednodnevni štrajk zbog smanjenja plata za 5 procenata.

Mnoge među 27 evropskih vlada su da bi se borile sa spiralom dugova uvele ograničenja plata, penzija i smanjivale broj radnih mesta. U Grčkoj i Irskoj nezaposlenost je najviša u poslednjih deset godina.

U Britaniji vlada planira da smanji troškove za 25 odsto u nekim područjima.

Besnim protestima protiv planiranog pomeranja starosne granice za odlazak u penziju preplavljena je Francuska u kojoj su 23. septembra vozovi zaustavljeni, škole zatvorene, a glavni listovi se nisu pojavili na ulicama. To je bio drugi generalni štrajk protiv nepopularne penzijske reforme. Francuski radnici su dva puta protestovali prethodnih nedelja zbog planova predsednika Nikolasa Sarkozija da poveća minimalne godine starosti za penziju sa 60 na 62 godine.

Sindikati kažu da je marširalo 3 miliona radnika, a policija da ih je bilo 997.000.

Bilo je tuča s policijom.

Francuska vlada u novom zakonu o budžetu kreše troškove javnog sektora. Popularnost predsednika Sarkozija, koji već gleda na izbore 2012. pala je na do sada najnižu tačku.

Do blokade železničkog saobraćaja došlo je u Grčkoj, gde je pre nekoliko meseci bilo krvavih nereda.

U Irskoj jedan vozač je doterao mešalicu za cement s antibankarskim sloganima pred vrata parlamenta u Dablinu. U Irskoj gde je bankarska kriza ugrozila finansijsku kredibilnost, ekonomija je potonula za 1,2 procenta u prethodnom tromesečju.

Sindikati upozoravaju da je finansijska kriza koju opisuju kao najgoru u Evropi od 1930-ih već ostavila 23 miliona ljudi širom EU bez posla, a boje se da će mere štednje koje nameće Brisel dovesti do još veće nezaposlenosti. Pod parolom „Mi nismo izazvali tu krizu. Račun treba da plate banke, a ne radnici“ sindikalne organizacije traže da vlade garantuju radnicima stabilno zaposlenje, jaku socijalnu zaštitu i bolje penzije.

Jedan evropski političar (Fric Bolkestajn, bivši evropski komesar) izjavio je nedavno:

Dok se protesti umnožavaju Evropska Komisija predlaže nove mere kojima se onim zemljama evro zone kao što su Španija i Irska, preti milionskim kaznama, ako skrešu budžete.

Teško da će marševi i generalni štrajkovi sačuvati evropsku državu blagostanja u sadašnjem obliku. „Partija je završena. Moraćemo da radimo teže i duže, više časova u nedelji i više nedelja u godini i bez državne penzije pre 67.“

Ipak zbog tih promena Evropa će, kako kažu neke prognoze, prolaziti kroz period intenzivnijih socijalnih konflikata.