Lična priča
Zacrtani cilj: otkrivanje pravih vlasnika „kompanija – ljušturi" koje posluju iz mnogobrojnih poreskih rajeva, kao i automatsko deljenje informacija između poreskih vlasti različitih zemalja, umesto dosadašnje prakse da se informacije dobijaju isključivo na zahtev
Samit G8 najavio boj protiv utajivača poreza. Na ovogodišnjem Samitu zemalja G8 koji se u utorak 18. juna završio u Severnoj Irskoj, zemlje članice (SAD, Velika Britanija, Japan, Kanada, Francuska, Nemačka, Rusija i Italija) saglasile su se da je potrebna stroža kontrola u borbi protiv pranja novca i izbegavanja oporezivanja. Grupa najmoćnijih privreda sveta (ne uključujući Kinu, Brazil i Indiju) zacrtala je niz ciljeva koje treba dostići – među njima je i otkrivanje pravih vlasnika „kompanija – ljušturi“ koje posluju iz mnogobrojnih poreskih rajeva, kao i automatsko deljenje informacija između poreskih vlasti različitih zemalja, umesto dosadašnje prakse da se informacije dobijaju isključivo na zahtev.
Britanski premijer Dejvid Kameron predložio je da se kompanije obavežu da prijavljuju profit za svaku pojedinačnu zemlju u kojoj posluju, umesto kumulativno. Iz Bele kuće stigla je izjava u kojoj se SAD obavezuju da će od finansijskih institucija zahtevati da sprovode više provera svojih klijenata, kao i da će banke biti obavezne da otkriju identitet stvarnog vlasnika neke kompanije (beneficial owner – osoba koja uživa koristi od vlasništva nad kompanijom, iako je nominalno neko drugi vlasnik).
Takođe, zemlje G8 pozvale su OECD (Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj – Organisation for Economic Co-operation and Development) da nađe način da se multinacionalne kompanije obavežu da prijavljuju profit i poreska plaćanja u svakoj pojedinačnoj zemlji. OECD će u julu, na sastanku 20 vodećih razvijenih zemalja i zemalja u razvoju (G20), podneti izveštaj o preporukama za borbu protiv izbegavanja poreza.
Ipak, po rečima britanskog direktora Međunarodne privredne komore Endru Vilsona, poslovne grupacije se protive predlogu da multinacionalne kompanije pružaju dodatne informacije o svom poslovanju. „I dalje imamo ozbiljnih sumnji o korisnosti bilo kakvih pravila koja zahtevaju puštanje ogromnih količina neobrađenih podataka u javnost“, izjavio je Vilson.
Dan nakon završetka Samita, u sredu, francuski ministar finansija Bernar Kaznev izjavio je da se vlada Francuske nada da će ove godine uspeti da naplati 2,5 milijardi evra od onih koji izbegavaju poreze i imaju tajne bankarske račune. Prema francuskoj štampi, više od 5.000 osoba se javilo poreskim vlastima ove zemlje u nadi da će legalizovati svoje stanje pre donošenja novog zakona o finansijskim prevarama. Inače, sam Kaznev je došao na mesto ministra nakon što je njegov prethodnik Žerom Kauzak dao ostavku kada je otkriveno da poseduje tajni račun u jednoj švajcarskoj banci.
Analitičari procenjuju da zemlje G8 ipak nisu usvojile konkretan niz mera pomoću kojih će doći do željenih rezultata. Takođe, podseća se da se upravo Britanija ustručavala da stavi pod veći pritisak poreske rajeve na teritorijama pod svojom kontrolom, poput Britanskih Devičanskih ostrva, kao i da na Samitu nije bilo predstavnika nijedne ovakve destinacije, niti zemalja u razvoju, iz kojih se izvlači najveći novac: procenjuje se da je količina novca koja nelegalno napusti zemlje u razvoju dvostruko veća od one koja uđe u ove zemlje, a koja je namenjena njihovom razvoju.
DOSIJE „VREMENA Ofšor destinacije
VREME | BR 955 | 23. APRIL 2009.
Prilog poznavanju prirode i društva o poreskim rajevima i zonama „biznisa za nerezidente“
Izgleda da naša deca uče pogrešnu geografiju. Koji odlikaš, na primer, zna gde je Nijue? Ne zna gde da otvori ofšor kompaniju, a hoće da bude lider XXI veka!
U vestima o velikim poslovima i našim velikim skandalima često se pominju mala daleka ostrva (od afere Kolar–Janjušević, do privatizacije „Knjaza Miloša“ i spora oko Luke Beograd). Što veće pare, manja ostrvska ofšor država.
Recept je, zapravo, stari. Ofšor praksa je stara kao svet – u antičkoj Grčkoj pomorci su ostavljali robu na pojedina ostrva da ne bi plaćali uvozni porez Atini. Hanzeatski trgovci koji pređu u London bili su u trinaestom veku, za vreme Henrija III, oslobođeni taksi. Godine 1721, američke kolonije su trgovale u Latinskoj Americi da bi izbegle britanske poreze.
Bermude se ponekad proglašavaju za prvi poreski raj, zbog propisa o prvim ofšor kompanijama iz 1935, ali Lihtenštajn je to učinio ranije, 1926, a svi znaju da je prvi poreski raj zapravo bila i ostala Švajcarska.
Naše banke i firme selile su ćerke na ofšor destinacije tokom devedesetih, da bi izbegle sankcije. Bankarka Borka Vučić je jednom izjavila da su naši to naučili od Amerikanaca. Nijedna istraga do sada nije razmrsila tu mrežu.
Više o tome u tekstu DOSIJE „VREMENA Ofšor destinacije
VREME | BR 955 | 23. APRIL 2009.
milan milošević
DOSIJE – TOKOVI NOVCA: Džet-set u poreskom raju
VREME | BR 1162 | 11. APRIL 2013.
SVET
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara icij objavio je dokumentaciju o 122.000 of-šor kompanija, 13.000 privatnih računa u poreskim rajevima i 12.000 agenata koji osnivanju virtuelne firme. količina podataka od 266 gigabajta odgovara broju od pola miliona knjiga, 160 puta je veća od diplomatskih depeša koje je vikiliks pustio u javnost 2010. godine. do sada najveće raskrinkavanje sistema poreskih utaja i prevara izazvalo je lavinu političkih i medijskih reakcija
Kako bi bilo da se na samit G8 u Severnoj Irskoj u junu pozove guverner Britanskih Devičanskih ostrva, ili Kukovih Ostrva, Lihtenštajna ili Kipra? Kako, zašto? Da bi bila predstavljena jedna od najvećih ekonomija sveta – of-šor „industrija“.
Bogati na of-šor računima drže 21–32 biliona dolara, što je gotovo ravno obimu ekonomije SAD i Japana zajedno, procenjuje Džejms Henri, bivši ekonomista kompanije „McKinsey“.
Najnoviji uvid u taj globalni novčani of-šor lavirint protekle nedelje omogućio je vašingtonski Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara i mreža od 85 novinara u 46 zemalja (vidi okvir) objavivši 2,5 miliona dokumenata o klijentima poreskih rajeva iz kojih proviruje tajnoviti svet fer i prljavih poslova, špijunaže, trgovine oružjem, politike i šou-biznisa – i Poncijevih šema.
„Ovako nešto nikada nisam video“, izjavio je kanadski stručnjak za porez Artur Kokfild, kada je dokumentaciju dobio na uvid.
LICA S NASLOVNE STRANE: Među 130.000 vlasnika of-šor računa na ime dece, prijatelja i poverljivih ljudi (videti zanimljive portrete u okvirima) nalaze se mnoga poznata lica, od Frica Gintera Saksa, preko dobitnice Gremija kompozitorke Denize Rič, vlasnice selebriti jahte „Lady Joy“, do kandidata na američkim predsedničkim izborima Mita Romnija.
Francusku potresa teška groznica zbog toga što je vlasnik of-šor računa i Žan-Žak Ože, šef kampanje francuskog predsednika Olanda, koji namerava da milionerima udari porez od 75 procenata. Potresa je i to što je bivši ministar koji je trebalo da sredi francuski budžet Žerar Kožak posle niza demantija ipak priznao da ima račun „tamo daleko“. Njegov bivši šef, ministar finansija Pjer Moskovici, pod paljbom parlamentarne kritike govorio je o „neoprostivoj ličnoj izdaji“: „Mene je lagao najviše – ne jednom, ne deset puta, već mnogo više puta…“
„Njujork tajms“ podseća i da je na spisku od 4000 of-šor Amerikanaca raznih zanimanja, od zubara do švindlera sa Vol strita, i akter najveće prevare u istoriji SAD Bernard Mejdof, koji je koristio čitav niz of-šor „fondova hranilaca“ (feeder funds) za izgradnju kuće od karata od 65 milijardi.
DIKTATORI I OLIGARSI: Lakša meta medija koji su dohvatili da razrađuju tu sagu su, naravno, istočnoevropski milijarderi, ruski oligarsi, trgovci oružjem, direktori front-firmi koje je EU okarakterisala kao saradnike iranskog nuklearnog programa, porodice despota, indonežanski milijarderi, političari iz Pakistana, Azerbejdžana, Tajlanda ili tvorci Poncijevih šema za račun Čaveza iz Venecuele, dinastija iz Bakua. Podseća se da je biznismen Muktar Abljazov optužen za isisavanje pet milijardi dolara iz Kazahstanske banke, što Britanski mediji opisuju kao najveću prevaru u istoriji. Prema „Gardijanu“, u of-šor klubu je i Bidzina Ivanišvili, milijarder koji je 2012. postao predsednik Gruzije.
Više o tome u tekstu DOSIJE – TOKOVI NOVCA: Džet-set u poreskom raju
VREME | BR 1162 | 11. APRIL 2013.
(Milan Milošević, Andrej Ivanji, Biljana Vasić)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
