Lična priča
Sahranjena uz vojne počasti u Kući cveća kraj Tita. Počasnu stražu držali su njeni ratni drugovi iz Šeste ličke divizije i pripadnici Garde Vojske Srbije
Jovanka Broz sahranjena je 26. oktobra uz vojne počasti u Kući cveća u Beogradu pored Titovog groba, uz melodiju „O bela ćao». Počasnu stražu dali su pripadnici Šeste ličke divizije u kojoj se Jovanka Broz borila u Drugom svetskom ratu i pripadnici Garde.
Sahrana je obavljena bez opela i državne zastave na kovčegu, bez verskih i ideoloških simbola, a na ploči od belog venčačkog mermera, zlatnim slovima, identičnim onim na Titovoj ploči, ispisano je „Jovanka Broz 1924-2013“..
Okupljeni građani nosili su zastave Jugoslavije, ordene na grudima i cveće, a pojedini i kape s petokrakom i slike Jovanke i Josipa Broza Tita. Veliki broj građana je u toku dana u mimohodu obilazio grob Jovanke Broz.
Pored članova porodice, sahrani su prisustvovali i ministri Rasim Ljajić i Aleksandar Antić, generalni sekretar Vlade Veljko Odalović, predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac i supruga predsednika Srbije Dragica Nikolić. Sahrani su prisustvovali članovi diplomatskog kora i više delegacija antifašističkih i boračkih organizacija iz regiona.
Od Jovanke Broz oprostili su se premijer Ivica Dačića, u ime porodice njen sestrić Goran Aleksić i predsednik SUBNOR-a Miodrag Zečević.
Zečević je opraštajući se od Titove udovice istakao da je ona bila hrabar ratnik, koji ima dva ordena za hrabrost, što je, dodao je, retko i za heroje, a da njen život nije bio ni malo lak, ni jednostavan, da je takav život mogao da prati samo čovek posebnog kova, iskovan u revoluciji:
„Bila je borac pokreta i vojske koji je pobedio fašističkog okupatora, a u 16 godini života, 1941. godine, postala je partizanka“, kazao je Zečević naglasivši:
„Jedno malo oduženje duga države jeste sahrana pored voljenog čoveka, kome si poklonila mladiost i posvetila život…“
Premijer Ivica Dačić je u oproštajnom govoru rekao da je ona bila jugoslovenska prva dama, ali ni da u njeno vreme to niko nije govorio, već su zvali prosto „drugarica“…
Posle je uglavnom do pred smrt niko nije ni pominjao, a ona jeste bila prva dama, žena institucija, važan deo naše istorije koju smo zajedno sa Jovankom brzo odbacili i zaboravlili…
Kada se neka epoha završi mi smo brže bolje sve iz nje, i ono dobro i ono loše, prepuštali zaboravu i ponašali se kao da se ništa nije dogodilo. Jovanka kao da nije ni postojala do pred smrt…
Bila je žrtva političkog obračuna i borbe za vlast. Više je sastanaka bilo o njoj nego o očuvanju države…
I vreme je danas kada je ispraćamo, da priznamo sebi da smo počinili greh i prema Jovanki i prema sopstvenoj istoriji, onoj kroz koju nacije grade identitet i dostojanstvo. Zaboravivši Jovanku zaboravili smo sebe… konstatovao je Dačić rekavši: «Zbogom Jovanko Broz prva damo, večna ti slava, počivaj u miru pored čoveka kome si posvetila život i od koga si silom i nepravdom bila razdvojena…»
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
