Lična priča
Da li bi se zabranom smanjio broj abortusa, ili bi samo došlo do porasta kriminalnih abortusa i ,,abortus turizma" - odlazaka i u drugu državu radi pobačaja?
Sabor Srpske pravoslavne crkve podržao je inicijativu lekara vernika da država zabrani abortus, osim u slučajevima kada se vrši iz medicinskih razloga. Ova odluka je donesena na redovnom zasedanju održanom od 21. maja do 3. juna u Beogradu i Nišu.
U saopštenju SPC navodi se da je zbog čedomorstva stanovništvo Srbije svake godine manje za jedan grad srednje veličine, što svedoči o dubokom moralnom padu, o teškoj krizi porodice i o nedostatku prave vere u Boga kod mnogih, premda se većina ljudi u našem narodu izjašnjavaju kao vernici i jesu vernici makar u elementarnom smislu te reči.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije naša zemlja je prva po broju abortusa u Evropi, ali isto tako Republika Srbija je na poslednjem mestu u Evropi po broju korisnika kontraceptivnih pilula i hormonskih spirala. Nemoguće je utvrditi tačan broj jer pored državnih i privatnih klinika, abortusi se obavljaju i ilegalno. Zbog toga njegova zabrana ne bi smanjila i učestoalost. Veliki broj abortusa u Srbiji je evidentan problem, ali to je pre svega zato što u Srbiji ne postoji seksualno obrazovanje, a građanke i građani malo znaju o sredstvima za kontracepciju, kaže za Vreme Filip Lazić iz Instituta za pravo i finansije.
„Ovakav stav SPC je izuzetno konzervativan, neargumentovan, ali i očekivan, s obzirom da su sve verske zajednice protiv abortusa. Takav stav, po mom mišljenju, predstavlja zavesu za nespremnost SPC da se suprostavi brojnim skandalima koji se dešavaju u njoj u poslednje vreme. Srbija spada u liberalne zemlje što se regulisanja abortusa tiče“, objašnjava Lazić.
Kao deo korpusa reproduktivnih prava i sloboda i sredstvo ostvarivanja prava na nerađanje, pravo na abortus je u saglasju sa pravom žene da raspolaže svojim telom i pravom žene i njenog partnera da planiraju porodicu.
Međutim, istovremeno ovo pravo dolazi u konflikt sa pravom zametka (embriona) na život.
Evropskom konvencijom o ljudskim pravima propisano je pravo na postojanje privatnog i porodičnog života.
U Republici Srbiji abortus je legalan i dozvoljen, a detaljno ga reguliše Zakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama. Zakonskom zabranom abortusa prekršilo bi se ustavno pravo da svako ima pravo da slobodno odlučuje o rađanju dece, pa bi eventualna zabrana abortusa bila protivustavna.
„Usvajanje ovakve odluke je apsolutno nerealno. Mislim da ovakva ideja ne bi mogla da pridobije širu podršku. Samom zabranom abortusa ne bi se smanjio njihov broj, samo bi došlo do porasta kriminalnih abortusa i „abortus turizma“ – odlasci u drugu državu radi pobačaja“, zaključuje Filip Lazić.
Pravo na nerađanje, pravo na abortus je u saglasju sa pravom žene da raspolaže svojim telom i pravom žene i njenog partnera da planiraju porodicu, međutim, istovremeno ovo pravo dolazi u konfliktsa pravom zametka (embriona) na život.
Međunarodni dokumenti koji garantuju pravo na život ne sadrže definiciju ljudskog života, odnosno njegovog početka.
Abortus je dugo vremena bio zabranjivan i rigorozno kažnjavan. Prvi put se govori o abortusu u Francuskim aristokratskim krugovima krajem 17. veka kada se javljaju ideje o jednom novom pravu- pravu da se da ili ne da život.
Dvadeseti vek doneo je liberalizaciju zakona i opšte prihvatanje pobačaja na vlastiti zahtev.
Istorijski gledano, zvanični politički stavovi kretali su se od potpune zabrane abortusa, preko dopuštanja u vidu malobrojnih izuzetaka vezanih za spašavanje života žene, do liberalnijih dopuštanja abortusa iz zdravstvenih i socijalnih razloga.
U većini zemalja u Evropskoj Uniji dozvoljen je abortus u prvom tromesečju trudnoće.
Malta je jedina evropska zemlja koja zabranjuje abortus u svim slučajevima, a nema izuzetak za situacije u kojima se žene život je u opasnosti.
U Italiji je abortus legalan, ali je u poslednjih nekoliko godina, postao sve manje pristupačan, zbog porasta broja prigovora lekara i medicinskih sestara, pa su mnoge žene primorane da odu u inostranstvo radi abortusa koji skupo plaćaju, ili da pribegnu tajnim abortusima u neovlašćenih klinikama.
U Irskoj je abortus ilegalan osim u slučajevima kada je ženin život ugrožen nastavkom trudnoće, što je praksa i u Andori.
Sa izuzetkom Poljske, bivše komunističke zemlje imaju liberalne zakone o abortusu.
Većina evropskih zemalja ima zakone koji propisuju da maloletne devojke moraju imati saglasnost roditelja, odnosno da njihovi roditelji moraju biti obavešteni o abortusu.
U većini ovih zemalja, međutim, ovo pravilo se može isključiti ukoliko postoji procena da devojci preti opasnosti ako roditelji saznaju za trudnoću, ili ako je na na drugi način u njenom najboljem interesu da ne obavesti svoje roditelje.
Restriktivna politika u pogledu abortusa još je dominantna u velikom broju zemalja sveta. Tu spada većina zemalja u razvoju, većina muslimanskih zemalja Azije, gotovo polovina Afričkih zemalja, dve trećine zemalja Latinske Amerike
Zbog čedomorstva je stanovništvo Srbije svake godine manje za jedan grad srednje veličine, što svedoči o dubokom moralnom padu, o teškoj krizi porodice i o nedostatku prave vere u Boga kod mnogih, premda se većina ljudi u našem narodu izjašnjavaju kao vernici i jesu vernici makar u elementarnom smislu te reči.
Sabor je stoga podržao inicijativu lekarâ vernikâ da država zabrani abortus, osim u slučajevima kada se on vrši iz medicinskih razloga. Sabor apeluje na savest roditeljâ, vaspitačâ, državnih činovnika i svih koji mogu da utiču na stanje u društvu da učine sve što mogu da među nama, uprkos materijalnoj oskudici, slavljenje života kao najvećeg Božjeg dara postane alternativa nesvesnom kultu smrti koji je uzeo maha u savremenoj zapadnoj civilizaciji.
Istovremeno Sabor preporučuje svim eparhijama Srpske Pravoslavne Crkve i područnim im crkvenim jedinicama da osnivaju fondove za podršku porodicama sa više dece, da preventivno, pastirski i terapeutski, sprečavaju pošast nemorala, narkomanije, pornografije i svih drugih patogenih pojava koje iz korena ugrožavaju biće, dušu i budućnost srpskog naroda i svih hrišćanskih naroda, izloženih pagubnom uticaju sekularizma, potrošačkog mentaliteta, hedonizma, individualizma, pseudoreligioznosti bez pojma o ličnom Bogu, lažnog hrišćanstva bez Hrista kao Bogočoveka i bez Crkve kao bogočovečanske zajednice, kao i raznih ideologija besmisla i beznađa. Sabor, sa svoje strane, poziva sve na život i delovanje kroz veru, nadu i ljubav, jer – Bog je ljubav.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
