Rizik siromaštva u Srbiji

U poređenju sa 28 zemalja EU, Republika Srbija je imala najveću stopu rizika siromaštva. Ta vrednost je znatno iznad prosečne stope rizika siromaštva EU-28 (16,9 odsto), kao i prosečne stope rizika siromaštva u novim članicama EU-12 bez Hrvatske (17,3 odsto), ali i iznad zemalja sa najvećom stopom rizika siromaštva – Grčke i Rumunije (23 odsto) i Španije (22 odsto)…

Prema podacima istraživanja SILC (Ankete o dohotku i uslovima života (Statistics on Income and Living Conditions – SILC), 42,1 odsto (tri miliona) stanovništva Republike Srbije izloženo je riziku siromaštva ili socijalnoj isključenosti. Ta vrednost je znatno veća od vrednosti proseka 28 zemalja EU (24,8 odsto) i proseka najnovijih 12 zemalja članica bez Hrvatske (30,7 odsto). Posle Bugarske i Rumunije, ta vrednost je veća nego u bilo kojoj drugoj zemlji EU…

Posmatrano prema komponentama, ukupno 24,6 odsto (1,76 miliona) stanovništva Republike Srbije je u riziku od siromaštva, 27 odsto (1,92 miliona) je u situaciji izrazite materijalne depriviranosti i 13,6 odsto živi u domaćinstvima sa niskim intenzitetom rada (972 hiljade).

Skoro dve trećine stanovništva suočeno sa kombinacijom dva ili tri rizika, tj. nalazi u preseku dva ili tri skupa (dok je 65,1 odsto stanovništva suočeno sa određenim faktorom rizika). Najveće preklapanje je kod skupa koji se odnosi na nizak intenzitet rada (preko tri četvrtine), budući da je rad i intenzitet rada članova domaćinstva osnovni preduslov višeg dohotka i boljeg životnog standarda. Samo 3,2 odsto stanovništva živi u domaćinstvima sa niskim intenzitetom rada, a nisu izložena riziku siromaštva ili u situaciji izrazite materijalne deprivacije…

Približno 8,7 odsto stanovništva (302 hiljade) izloženo je riziku od siromaštva i živi u domaćinstvima sa veoma niskim radnim intenzitetom. To su lica u domaćinstvima u kojima članovi ne rade ili rade veoma malo, i koja imaju relativno nizak dohodak. Nešto veći procenat (12,7 odsto ili 463 hiljada) stanovništva je u riziku od siromaštva i izrazito materijalno depriviran. To su lica koja imaju relativno nizak dohodak koji takođe utiče na njihov nizak životni standard. Najmanji procenat (7,6 odsto ili 267 hiljada) stanovništva je izrazito materijalno depriviran i živi u domaćinstvima sa niskim intenzitetom rada, dok je 5,9 odsto (208,5 hiljada) izloženo svim trima faktorima rizika. Podaci su prikazani za ukupno stanovništvo i prema njihovim karakteristikama.

Deca (do 18 godina starosti) najviše su izložena riziku siromaštva posle socijalnih transfera (30 odsto) u odnosu na ostale starosne grupe, što se prevashodno može objasniti sastavom domaćinstva u kojem žive, statusom na tržištu rada njihovih roditelja, što se dalje vezuje za njihov nivo obrazovanja. Mnoge studije pokazuju da deca koja odrastaju u uslovima siromaštva i socijalne isključenosti imaju manje šanse da dostignu decu imućnijih roditelja kako u nivou obrazovanja, tako i kasnije tokom života u nivou zarada, kao i da se ta razlika vremenom povećava. Iako je stopa rizika siromaštva dece u Republici Srbiji znatno veća nego u 28 zemalja članica EU u 2012. godini (30 odsto prema 20,8 odsto), treba naglasiti da je relativan položaj dece u odnosu na prosek populacije u Republici Srbiji približno isti kao u 28 zemalja članica EU.

Mladi (18 do 24 godine starosti) su sledeća kategorija koja je natprosečno izložena riziku siromaštva (27,3 odsto) što je, pored ostalog, posledica visoke stope nezaposlenosti mladih, odnosno velikog broja mladih koji nisu zaposleni, ne školuju se niti se usavršavaju kroz sistem obuke (takozvana NEET kategorija – not in employment, education or training). Prema podacima ARS iz oktobra 2013. godine, stopa nezaposlenosti mladih (15-24 godine) iznosi oko 50 odsto, dok jedna četvrtina mladih spada u kategoriju NEET. Iako podaci o riziku siromaštva nisu uporedivi sa periodom 2006-2010. godine, ima indicija da se ovaj pokazatelj materijalnog položaja mladih u odnosu na prosek populacije pogoršao u 2012. godini, kao posledica pogoršanja njihovog položaja na tržištu rada i njihovih roditelja, imajući u vidu da većina mladih ne živi samostalno, već sa roditeljima. Podaci za 28 zemalja članica EU za 2012. godinu150 pokazuju da su mladi najviše izloženi riziku siromaštva i da je njihov relativan položaj u odnosu na prosek populacije lošiji nego u Republici Srbiji, što se može objasniti činjenicom da se znatno veći procenat mladih u EU odlučuje za samostalan život nego što je to slučaj u Republici Srbiji.

Stopa rizika od siromaštva dalje opada sa godinama starosti, što nije potpuno u skladu sa krivom stope zaposlenosti po starosti, koja dostiže vrhunac u periodu 35-39. godine i dalje naglo opada. U drugim zemljama, ovaj vrhunac se dostiže u periodu 45-49. godine i ostaje na veoma visokom nivou i u starijoj dobi. Razlog ovog nesklada između Srbije i EU treba, pored ostalog, tražiti i u sastavu domaćinstva. Stopa rizika od siromaštva dostiže najnižu vrednost za lica stara 65 i više godina (19,5 odsto), budući da se uglavnom radi o penzionerima koja žive u domaćinstvima bez izdržavane dece. Međutim, ukoliko se radi o starim licima koja žive u jednočlanim domaćinstvima, onda je stopa rizika siromaštva znatno veća (25,1 odsto).

Posmatrano prema polu, ne uočavaju se značajne razlike u riziku siromaštva muškaraca i žena na nivou ukupne populacije, već kada ih posmatramo prema starosnim grupama.

Dok su muškarci starosti 55-64 godine bili ugroženiji od žena, starije žene (65 godina i više) su ugroženije od starijih muškaraca.

Stopa rizika siromaštva u 28 zemalja članica EU u 2012. godini veća je kod žena nego kod muškaraca (17,5 odsto prema 16,3 odsto u 2012. godini).

Niže obrazovani natprosečno su izloženi riziku od siromaštva. Veza između nivoa obrazovanja i stope rizika od siromaštva prikazana je u Tabeli 5. Udeo lica starosti od 18 do 64 godine u riziku od siromaštva značajno opada sa rastom nivoa obrazovanja. Najveću stopu rizika od siromaštva imalo je stanovništvo sa osnovnom školom i nižom od osnovne škole, koja je iznosila čak 41,8 odsto, a najmanju stopu rizika siromaštva stanovništvo sa završenom višom školom ili fakultetom – 7,1 odsto. Ovakva distribucija stanovništva u riziku od siromaštva prema nivou obrazovanja jasno ukazuje da se obrazovanje isplati, budući da tržište rada nagrađuje visokoobrazovane. Posmatrano prema polu, muškarci sa osnovnim i srednjim obrazovanjem su bili izloženi većem riziku od siromaštva od žena istog obrazovnog nivoa, dok su visoko obrazovane žene bile u većem riziku siromaštva u odnosu na visokoobrazovane muškarce.

Domaćinstva sa izdržavanom decom, odnosno domaćinstva sa dve odrasle osobe sa troje i više izdržavane dece, kao i jedna odrasla osoba sa izdržavanom decom najviše su bila izložena riziku od siromaštva u 2012. godini (44,4 odsto i 36,2 odsto), kao i u 28 zemalja članica EU (25,7 odsto i 34,2 odsto)153. Osnovni razlog je znatno lošiji odnos broja članova koji zarađuju i izdržavanih članova kod ovih domaćinstava u odnosu na druga domaćinstva bez izdržavane dece.

Stopa rizika od siromaštva prema najčešćem statusu na tržištu rada lica (koji je trajao duže od 6 meseci) ukazuje da su nezaposleni u najlošijem položaju, posebno muškarci, pošto je skoro svako drugo nezaposleno lice (48,7 odsto) izloženo riziku siromaštva. Zaposlenje znatno smanjuje rizik od siromaštva, ali ono nije garancija većeg blagostanja ili izlaska iz siromaštva, budući da je kvalitet zaposlenja ključni faktor koji to opredeljuje. Stoga, samozaposleni imaju znatno veću stopu rizika od siromaštva od zaposlenih kod poslodavca (38,3 odsto prema 6,4 odsto), budući da se znatan deo samozaposlenih bavi sivom ekonomijom sa znatno nižim zaradama u odnosu na regularnu ekonomiju.

Pored toga, ovako visok rizik siromaštva samozaposlenih, koji je čak viši nego kod ostalih aktivnih lica (38,3 odsto prema 32,7 odsto), može se objasniti i činjenicom da ova kategorija obuhvata poljoprivrednike, kao i pomažuće članove domaćinstva koji po definiciji nemaju prihode. Penzioneri su u najpovoljnijem položaju, posle zaposlenih kod poslodavaca, sa rizikom siromaštva koji je približno na nivou ukupno zaposlenih (14,5 odsto prema 14,9 odsto).

Prema podacima za 28 zemalja članica EU, nezaposleni i neaktivni, izuzev penzionera, su najviše izloženi riziku siromaštva, pri čemu je njihov relativni položaj u odnosu na prosek populacije znatno lošiji nego u Republici Srbiji (31 prema 25,3 procentna poena za penzionere, odnosno 11,8 prema 9,3 za ostale neaktivne). To se jednim delom može objasniti većim učešćem nezaposlenih i neaktivnih koji su povremeno bili aktivni u sivoj ekonomiji u Republici Srbiji nego u EU i tako dopunjavali svoje prihode, budući da se najčešći status na tržištu rada kod ovog pokazatelja rizika od siromaštva odnosi na samodeklarisanje ispitanika i ne odgovara standardnoj definiciji Međunarodne organizacije rada.

U uslovima velikog učešća zaposlenih u neformalnoj ekonomiji (15 godina i više) koje je procenjeno na 24,1 odsto u novembru 2011. godine prema podacima Ankete o radnoj snazi, samodeklarisanje ispitanika o njihovom statusu na tržištu rada potcenjuje zaposlenost na račun nezaposlenosti i neaktivnosti, jer se mnogi ispitanici koji su povremeno aktivni u neformalnom sektoru osećaju kao nezaposleni ili neaktivni, a ne kao zaposleni, što za posledicu ima drugačiju distribuciju dohotka prema najčešćem statusu na tržištu rada i posledično, drugačiju stopu rizika od siromaštva pojedinih kategorija lica na tržištu rada…

Relativni jaz rizika od siromaštva meri razliku između linije siromaštva i medijane dohotka po potrošačkoj jedinici lica koja su ispod linije siromaštva i izražava se kao procenat linije siromaštva. Za razliku od stope rizika od siromaštva, koja pokazuje ko je izložen riziku siromaštva, relativan jaz rizika od siromaštva pokazuje koliko je neko siromašan. Relativni jaz rizika od siromaštva u 2012. godini je iznosio 36,6 odsto linije siromaštva.

Ta vrednost je znatno veća u odnosu na prosek 28 zemalja članica EU 2012. godine (23,5 odsto), i veća je u odnosu na zemlje sa najvećim relativnim jazom rizika siromaštva kao što su Bugarska i Španija (31,4 odsto), Rumunija (30,9 odsto) i Grčka (29,9).161

Relativni jaz rizika siromaštva opada sa godinama starosti kao i stopa rizika siromaštva, što ukazuje ne samo da je najveći procenat dece izložen riziku siromaštva, već da im u proseku nedostaje najviše sredstava (u odsto od linije siromaštva) da bi izašli iz stanja rizika siromaštva. Iako ne postoje značajne razlike u stopi rizika siromaštva između muškaraca i žena, muškarci (starosti 18-64) su imali veći jaz rizika siromaštva od žena (38,3 odsto prema 35,7 odsto)…

Izvor: Nacrt drugog nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji – Pregled i stanje socijalne isključenosti i siromaštva za period 2011 – 2014. godine sa prioritetima za naredni period, jul 2014.

socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u republici srbiji Pregled i stanje socijalne isključenosti i siromaštva za period 2008 – 2010. godine sa prioritetima za naredni period, mart 2011.