Amerikanci razmenili grupu ruskih spavača jedanaest dana posle njihovog hapšenja za četiri zapadna špijuna osuđena u Rusiji
Čarter avion kompanije Vision Airlines boing 767 prizemljio se u Beču u petak 13.15 po lokalnom vremenu i odvezen je na kraj piste u neposrednu blizinu aviona s ruskom zastavom, JAK 43 D, ruskog Ministarstva za vanredne situacije. Sat kasnije, ruski avion je po vedrom nebu poleteo za Moskvu, a američki za Ameriku. Austrijske vlasti tvrde da nisu upoznate s detaljima. Kako piše Njujork Tajms, ali i ruska Izvestiija, u tim trenucima odvijala se razmena špijuna, najveća posle okončanja hladnog rata, odnosno otkad je u Berlinu 1986. razmenjen Anatolij Šaranski — koji je, kako piše Njujork Tajms posle kao Natan Šaranski postao jedan od političkih lidera u Izraelu.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da razmenu sprovode ruska Strana obaveštajna služba i američka Centralna obaveštajna agencija, u kontekstu „sveukupnog poboljšanja američko-ruskih odnosa i davanja nove dinamike tim odnosima“.
Sedam osoba uhapšenih u Americi zbog špijunaže imalo je lažna imena: Ričard i Sintija Marfi su u stvari Vladimir i Lidija Gurjev; Majkl Zotoli i Patriša Mils su Mihail Kucik i Natalija Pereverzeva; Donald Hauard Hitfild i Trejsi Li En Fouli su Andrej Bezrukov i Elena Vavilova; dok je Huan Lazaro u stvari Mihail Anatoljevič Vasenjkov.
Najpoznatija optužena Ana Čepmen, kao i Mihail Semenko nisu krili svoje rusko državljanstvo, niti prava imena. Viki Pelaez, poreklom iz Perua i nije ruska državljanka. Ona je plakala dok je u sudnici mahala svojim sinovima. Advokar Viki Pelaez izjavio je da su joj ruske vlasti obećale doživotnu mesečinu platu od 2000 dolara i sve troškove uključujući i troškove stanovanja, kao i vize za decu. Nije jasno da li su i ostali dobili slične prinadležnosti.
Među uhapšenima je bilo i nekoliko parova s decom, a prema američkim zvaničnicima ona će moći da se priključe roditeljima. Jedanaesti optuženi Kristofer Robert Mekos je bekstvu, pošto je nakon hapšenja na Kipru pušten na slobodu uz kauciju, a zatim pobegao. Protiv njih nije bila podignuta optužnica za špijunažu već za pranje novca, konspiraciju i neprijavljivanje da su agenti strane države. Mada je praćenje pojedinih članova te grupe trajalo deset godina, nije iznet ni jedan detalj o eventualnim tajnama koje su oni preneli ruskoj strani.
Američki sud je samo 11 dana posle njihovog hapšenja odbacio optužbe za pranje novca i deset uhapšenih su se nagodili da priznaju krivicu, što je bio uslov za njihovu deportaciju, odnosno razmenu.
Ruski predsednika Medvedev je zauzvrat abolirao četvoricu osuđenih za špijunažu. Među njima je bivši pukovnik ruske obaveštajne službe za inostranstvo Aleksandar Zaporoški koji je osuđen na 18 godina zatvora zato što je otkrio identitet 20 ruskih špijuna, a do sada je odležao skoro devet godina. Radio je za jednu kompaniju iz Merilenda, a uhapšen je tokom putovanja za Moskvu 2001.
Najpoznatiji je Igor Sutjagin, analitičar za kontrolu naoružanja, osuđen na 15 godina zatvora, koji je dan pre izručenja doveden u moskovski zatvor iz zatvora negde u polarnom krugu. On je uvek tvrdio da je nevin, a grupe za ljudska prava su tvrdile da njemu nisu bile dostupne tajne i da je otvoreno radio sa ekspertima sa zapadnih univerziteta. Pre hapšenja bio je član moskoskovskog Instituta SAD-Kanada.
Tu su zatim na po 5,5 godina osuđeni bivši pukovnici vojne obaveštajne službe Sergej Skripalo i Genadij Vasilenko, koji je inače radio kao šef obezbeđenja moskovske NTV televizije, a osuđen je zbog ilegalnog posedovanja oružja. Svi oni su zatražili pomilovanje.
Jedan američki zvaničnik je izjavio da je kanal za pregovore išao preko obaveštajnih agencija, odnosno preko direktora CIA Leona Panete i Mihaila Fradkova, direktora ruske Spoljne obaveštajne službe. O pregovorima američkog podsekretara za politička pitanja Vilijama Brnsa, inače bivšeg američkog ambasadora u Moskvi i ruskog ambasadora u Vašingtonu Sergeja Kišljaka nema detalja, osim da je pitanje špijuna pomenuto na sastanku na kome su oni inače raspravljali o Iranu.
Američki predsednik Obama je bio u potpunosti brifovan o tom slučaju. Spoksmen Američke bele kuće Ben Rods je izjavio da epizoda neće pogoditi resetovanje odnosa dve države, čak se u nekim izjavama govori o njihovom unapređenju.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve