Intervju: Goran Ješić
Na predsedničkim izborima u Rusiji 4. marta iza Putina (63,60 odsto glasova) su lider KPRF Genadij Zjganov (17,18 odsto), lider LDPR Vladimir Žirinovski (6,22 odsto), milijarder Mihail Prohorov (7,98), u lider Pravedne Rusije Sergej Mironov (3,85 odsto)
Da će Vladimir Putin pobedio u prvom krugu ruskih predsedničkih izbora, moglo se sa sigurnošću pretpostaviti i ranije, a bilo je jasno već posle 20 odsto izbrojanih glasova kada se videlo da dobija podršku 62,47 odsto onih koji su izašli na izbore, po saopštenju Centralne izborne komisije Rusije, na osnovu 20 odsto obrađenih glasova.
Egzit pul Centra za istraživanje javnog mnjenja jepokazivao da će rezultat za Putina na kraju biti 58 odsto glasova (za jednog slabijeg kandidata manje od onoga što je osvojio), Zjuganov 17,7, Žirinovski 8,5 odsto, Mironov 4,8 odsto glasova, a „samodviženec“, onaj koji je sam istakao svoju kandidatauru) biznismen Mihail Prohorov 9,2 odsto odsto glasova).
Podaci koji su u nedelju 4. marta u toku večeri pristizali pokazivali su kako se rezultat u osnovi nije menjao, naprotiv iz njih je proizilazilo da je idući od istoka ka zapadu Rusije razlika u odnosu na ostale kandidate malo i rasla u korist Putina, koji nakon obrade 30 odsto glasova, kako je CIK saopštila, dobo 63,42 odsto, Zjuganov – 17,26 odsto, Prohorov – 7,29 odsto, Žirinovski – 7,19 odsto, Mironov – 3,71 odsto glasova… Posle 40 odsto obrađenih protola tendencija je bila ista, za Putina je glasalo 63,88 odsto birača. Posle 50 odsto – rezultat skače na 64,40 odsto; posle 60 odsto obrađenih mesta na 64,64 odsto glasova, posle 70 odsto obraćenih protokola – 64,5, posle 80 – 64,72…
Za Putina je glasalo – 45.602.075 birača, za Zjuganova – 12.318.353, za Prohorova – 5.722.508, za Žirinovskog – 4.458.103, za Mironova – 2.763. 935.
Razlika po regionima je vidljiva mada je Putin nadmoćno pobedio u svim oblastima, a podršku manje od polovine birača dobio je jedino u Moskvi (48,73, prvi rezultati su govorili o 56,4 odsto u Moskovskoj oblasti), gde je Prohorov ostvario svoj najbolji domaći rezultat (19,14 odsto glasova). Prohorov je inače dobio većinu glasova Rusa koji su glasali u Velikoj Britaniji (2.186. glasova 57,86 odsto), gde žive neki od najljućih Putinovih protivnika, kao odbegli milijarder Berezovski i odakle je vođena najaktivnija propaganda protiv Putina, koji je tamo drugi – 1,060 ili 21,78 odsto. Neki od prozapadnih opozicionara izjavljivali su da će rezultat pobede Putina u prvom krugu biti – uvećanje broja stanovnika „ruske opštine“ u Londonu… Prohorov je pobedio i u Vašingtonu, gde je sakupio 1059 glasova, a Vladimir Putin – 778.
Zjuganov je najviše dobio u Smolenskoj oblasti na zapadu Rusije, (22,93), Žirinovski na dalekom severu, na Kamčatki (10,54).
U Moskvi je izašlo 49 odsto birača a u Čukotskoj AO 76 odsto upisanih birača. Visoka izlaznost u Čečeniji 94,80 odsto (99,76 odsto za Putina je sumnjiv i govori o poluratnom stanju na Kavkazu, ali Čečenija sa 1.100.000 stanovnika ne utiče mnogo na rezultat, jer čini manje od jedan odsto ukupnog biračkog tela RF. U Dagestanu je u nedelju uveče napadnuto jedno biračko mesto, poginula su tri policajca, a za napadačima se traga.
Oko 10 satu uveče po Moskovskom vremenu Putin je objavio pobedu, a drugi na listi Genadij Zjuganov izjavio je da izbore na kojima je upravo učestvovao ne priznaje zato što Putin nije učestvovao u dijalogu sa opozicijom niti u TV debatama sa konkurentima. I Prohorov izbore ne smatra časnim i najavluje da će se ponovo kandidovati na sledećim izborima, ali on je razgovarao s Putinom telefonom i ovaj mu je poželeo uspeh u formiranju desne partije. Lider LDPR Vladimir Žirinovski i kandidat esera Sergej Mironov su telefonom čestitali Putinu pobedu.
U ponedeljak 5. marta ujutru Predsednik CIK RF Vladimir Čurov je na osnovu 99,3 odsto rezultata i zvanično objavio da je Vladimir Putin izbran za predsednika RF u prvom krugu.
Na izbore je izašlo 65,3 odsto, od ukupno 108 miliona građana RSFR sa pravom glasa koji su glasali на 95 hiljada biračkih mesta. To je mnogo veći odziv birača nego na prethodnim izborima, kada je na birališta izašlo 42,8 odsto birača.
Bivši predsednik Rusije Mihail Gorbačov izašao je na izbore
Perestrojka* je donela više lošeg nego dobrog
April 2005. – 65 odsto ispitanika;
Oktobar 2010. – 54
Februar 2011. – 52
Perestrojka je donela više dobrog nego lošeg
April 2005. – 17 odsto ispitanika;
Oktobar 2010. – 16
Februar 2011. – 21
Perestrojka (prestrojavanje, zamena centralne planske sovjetske privrede tržišnom) je bila ključna reč u programu reforme generalnog sekretara KP SSSR Mihaila Gorbačova 1987.
Izvor: Istraživanja Fonda Javno mnjenje Moskva, na 1500 ispitanika u 40 oblasti RF
Pošto su opozicija i strani posmatrači posle nedavnih parlamentarnih izbora imali primebde na izborne procedure i brojanje glasova, što je dovelo do demonstracija, na Putinovu inicijatvu na biračkim mestima su postavljene veb kamere, tako da je sam čin glasanja bilo moguće pratiti on-lajn.
Glasanje na biračkom mestu 3182 u moskovskom rejonu Tušino, biće poništeni. Po izjavi zamenika predsednika CIK RF Leonida Ivljeva takva odluka će biti doneta zbog nepravilnosti pri dopuni spiskova birača u koje su građani na vlastiti zahtev upisivani dan pre izbora umesto da birački spiskovi budu zaključeni tri dana pre početka glasanja. Vanparlamentarna opozicija je naročito ukazivala na takozvano «karusel glasanje» kada ista lica uglavnom studenti ili radnici migranti glasaju na više biračkih mesta. U izbornom danu od oko 400 prigovora trećina se odnosila na takve slučajeve (NVO Liga birača je u tome bila najaktivnija), ali po tvrđenju CIK, većin njih je bila bez osnova – sumnjičili radnike sa pojedinih gradilišta u Moskvi koji su do biračkih mesta sizali autobusima. Ruska NVO koja se bavi izbornim procdedurama Golos koju finansiraju Amerikanci objavila je ocenu da izbori nisu bili fer i pošteni zbog mešanja države u izborni proces.
Kako javlja agencija Interfaks posmatrači OEBS-a saopštili su u ponedeljak 5. marta ocenu da na predsedničkim izborima u Rusiji nisu obezbeđeni jednaki uslovi za sve kandidate, već da su uslovi bili vidljivo prilagođeni u korist jednog kandidata, aktuelnog premijera Vladimira Putina. Šefica Kancelarije za demokratske institucije i prava čoveka OEBS-a Hajdi Taljvini pozvala je ruske vlasti rade na vraćanju poverenja građana u izborni proces, i naglasila da prvi korak treba da bude pažljivo ispitivanje svih prigovora zbog narušavanja izbornih pravila tokom kampanje, pogotovu prigovor da kandidati nisu mogli u kampanji da nastupaju pod ravnopravnim uslovima .
Putin je optuživao vanparlamentarni deo opozicije da je spreman da izbore proglase neregularnim i da će pokušati da destabilizuju zemlju, a lideri opozicije imali su priliku nekoliko dana pre izbora da se susretnu sa aktuelnim predsednikom Dmitrijem Medvedevom i razgovaraju o reformama političkog sistema. Jedan od sadašnjih lidera prozapadno orijentisane NVO opozicije Boris Nemcov je posle tog sastanka pričao novinarima da je Medvedev uzgred rekao kako „svi znamo da na izborima 1996. Boris Jeljcin nije pobedio Zjuganova“. Nemcov iz toga izvlači zaključak da ako nije bio legitiman Jeljcin, nije legitiman ni Putin koga je lansirao Jeljcin. Ta izjava je s radošću citirana u zapadnim medijima, s tim što je zaboravljeno da je Boris Nemcov bio zamenik premijera u Jeljcinovo vreme.
Medvedev je navodno obećao i olakšavanje registracije partije PARNAS. Partija narodne slobode PARNAS se inače već dve godine pokušava registrovati, a formira se kao koalicija 4 organizacije čiji su lideri Gari Kasparov i Boris Nemcov. Pokušali da se registruju 2010. ali ih je rusko ministarstvo pravde odbilo jer su proverom u spiskovima njihovih članova nađene «mrtve duše». Iz SAD i EU su došli protesti zbog toga što je odbijeno registrovanje opozicione partije. Na izborima za Dumu vodili su kampanju „Glasaj protiv svih!“
Sudili se s Putionom zbog njegove izjave Na TV da Nemcov, Milov, Rižkov i komp. hoće novac i vlast, da su se 1990-h oni, zajedno s Borisom Berezovskim i sličnima koji su se u danom momentu nalazili na mestima na kojima su zaključivani ugovori vredni nemalo milijardi, pa „kada su ih odvojili od korita, oni hoće ponovo da se vrate i opet da napune svoje novčanike, a ako im se to dozvoli oni se neće ograničiti na milijarde većće rasprodati celu Rusiju…“
Demonstracije na kojima je po nekoliko destina hiljada ljudi u Moskvi i Petrogradu, a u drugim gradovima znatno manje, protestovalo zbog izbornih krađa na izborima za Dumu privukli su pažnju zapadnih medija koji su više priželjkivali «arapsko proleće» u Moskvi nego što su tačno procenjivali situaciju. Trideset hiljada građana na protesnom skupu u Moskvi je manje od broja potpisa koji jedan kandidat «samodviženec» može da prikupi u jednom regionu. To je 22 puta manje ljudi nego što se sakupilo na lajt-šou za dan Moskve na Verbovojoj gori kome je prisustvovalo 800.000 ljudi.
Od decembra 2011. do sredine februara gotovo svi zapadni mediji su uglavnom javljali, a kremljolozi objašnjavali da je Putin u Moskvi izgubio inteligenciju, da dolazi kraj njegove popularnosti i kraj «suverene demokratije bivšreg špijuna KGB» i o «najvećim demonstracijama posle pada komunizma 1990.» Te analize nisu uzimale u obzir činjenicu da je 1993. Jeljcin imao velike sukobe s Dumom u kojoj su dominirali komunisti i nacionalisti, sa demostracijama onih koji su ih podržavali, da je čak iz tenkovskih topova bombardovao Beli dom, sedište Ruske Dume i vojskom osvajao TV Ostankino.
Zapadni analitičari su citirali Kasparova i druge opozicionare «koji reprezentuju nezadovoljni srednji sloj» i uglavnom su se slagali u oceni da je Putin dosadio Rusima, da je odlukom da se treći put kandiduje («rokirovka s Medvedevom») ruinirao ranije poverenje, citirali rusku izreku «ljod tronulsja», pisali o ledu koji puca ispod nogu bivšeg pukovnika KGB.
Kasnije, kako su se izbori približavali, а sondaže javnog mnjenja pokazivale rast Putinovog rejtinga, ta prognoza je zamenjena tezom o tome da Putin može ostvariti samo Pirovu bobedu i da ga svakako čeka «proleće».
Mihail Hodorkovski, vlasnik Jukosa, iz zatvoru u Kareliji (osuđen je 2003. zbog utaje poreza), piše na primer za Njujork Tajms 26. februara („What Is at Stake in the Russian Election?“) da će primoravanje Putina da ide u drugi krug naterati Rusiju da „krene putem pozitivnih promena“ i poziva zapadne zemlje da ne „igraju po ritmu zvižduka gasovoda“, već da glasno zahtevaju reforme u Rusiji. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev zatražio je, inače, u ponedeljak 5. marta od Kancelarije ruskog generalnog tužilaštva da ispita zakonitost i opravdanost krivičnih presuda protiv 32 lica, među kojima su i Mihail Hodorkovski i bivši rukovodilac firme „Menatep“ Platon Lebedev. Medvedev je, kako prenose ruske agencije Itar TASS, i RIA Novosti dao uputstva tužilaštvu posle sastanka sa liderima neregistrovanih ruskih političkih stranaka, održanog 20. februara, kada mu je predat spisak od 32 lica za koje opozicija traži pomilovanje. Odluka je objavljena posle izbora kako ne bi uticala na opredeljenje birača, a pojedini političari u Moskvi to tumače kao ustupak opoziciji da bi se smanjile tenzije. Tužilaštvo je uzelo slučaj u razmatranje i trba do 1. aprila da pregleda mnogo tomova materijala. Bivši glavni tužilac Rusije Jurij Skuratov tumačio je za list Izvestija da to ne znači nužno da treba očekivati kardinalne promene stava tužilaštva o slučaju Hodorkovskog i Lebedeva.
Endrju Vajs, koji je radio u administraciji Bila Klintona, sada analitičar centra RAND, zapravo direktor RAND centra za Rusiju i Evroaziju piše, pak, u Vašington postu 2. marta o pet mitova o Vladimiru Putinu: 1) da će on postati „poniženi predsednik“, 2) da će koristiti prirodne resurse Rusije kao oružje; 3) da hoće da ponovo ustanovi SSSR; 4) da njegov izbor predstavlja udar na demokratske snage; 5) da će njegov antiamerikanizam zablokirati odnose sa SAD. Opšta ideja – ako ga izaberu, moramo s njim raditi. Autor na kraju nabraja: sprečavanje širenja nuklearnog oružja, antiterorizam, opasna sitaucija u Pakistanu i klimava globalna ekonomija…
Favoriti zapadnih medija bili su multimilijarder Mihail Dmitrievič Prohorov, 32. po bogatstvu na listi magazina Forbes za 2011. čije imanje se procenjuje na 18 milijardi dolara, kralj nikla, vlasnik NBA košarkaškog kluba New Jersey Netsa. Drugi medijski favorit je bio Aleksej Anatoljevič Navaljni, 35-godišnji advokat, ekonomista, invest-aktivisti, zaštitniku prava malih akcionara bloger, i organizator demonstracija protiv Putina, koga je agencija Rojters nazivala »avangardom nove internet generacije», koji je, inače, isključen iz Gajdarovog Jabloka zbog nacionalizma.
Rezultati izbora pokazuju da je Putin ostvario nešto bolji rezultat od onog rezulata na prvim predsedničkim izborima 2000, a nešto slabiji nego na drugim izborima 2004. i nešto slabiji od onoga koji je ostvario Medvedev uz njegovu podršku 2008, ali pri većoj izlaznosti birača u odnosu na parlamentarne izbore na kojoj je nosilac liste Jedinstvene Rusije bio Medvedev, što kritičari Putina nisu primetili. (Putin 2000. – 52,9 odsto glasova izašlih na izbore, 2004. – 71,3 odsto; Medvedev 2008. – 70,3 odsto, Putin 2012. – 63,75) Ispada da je u pravu onaj Mark Adomanis, bloger koji je zapazio da su ruski izbori predstavljali i «takmičenje za mesto najgoreg u svetu analitičara ruskih prilika».
On je kandidovao Leona Arona direktora Ruskih studija u Američkom preduzetničkom institutu (American Enterprise Institute) koji je u decembru za magazin «Forin polisi» pisao članak pod naslovom «Putin je već mrtav». Mark Adomanis jednom svom tekstu daje naslov «Izveštaji o smrti medveda su mnogo preuveličani…»
NGO opozicija u Moskvi je odranije unapred za ponedeljak 5. marta zakazala demonstracije tipa «Okupiraj Kremlj». Nameravali su da razapnu i šatore na jednom od moskovskih trgova, dok vlast dozvoljava demonstriranje, ali ne i logorovanje, koncentriše jake policijske snage u Moskvi i preti da će šatore oduzeti. Mihail Gorbačov je u komentaru u svom listu Novaja Gazeta najavio da će učestvovati u protestu, ali je zamolio da ne bude šatora i provokacija.
Očito da bi parirali najavljenim akcijama opozicije proputinske organizacije «Mlada garda Jedinstvene Rusije“,“ Lokalni „,“Novi ljudi“, i “ Mlada Rusija „, zakazale su za ponedeljak još dva miting-koncerta zahvalnosti glasačima. U moskvi je za 5. mart zakazano inače ukupno 9 mitinga, što opozicionih, što provladinih.
Miting opozicije „Za poštene izbore održan je u ponedeljak popodne na Puškinskom trgu na koji je proceni organizatora došlo oko 20.000 ljudio, a po proceni policije 14.000. Jedan od lidera nesistemske opozicije i osnivač antikorupcionog internet-projekta „Rospil“ Aleksej Navaljni počinje govor frazom „Teži od večeri bio je dan!», ali priziva okupljene da se ne razočaraju:. „Šta ste drugo očekivali?“ Govore Grigorij Javlinski, Gari Kasparov. Većina se mirno razilazi uz najavu da će se okupiti opet, 10. marta. Jedna grupa pristalica «Levog fronta» ostaje na trgu i kaže da neće otići dok Putin ne ode s vlasti. Jedna grupa pokušava da napravi živi lanac oko Kremlja što policija ne dozvoljava. Policija hapsi nekoliko ljudi među njima i nacionalistu Edvarda Limonova, Alekseja Navaljnog, i lidera Levog fronta Sergeja Stanislavoviča Udaljcova. Na Manježnom Putinove pristalice su držale svoj miting kome je bilo 15.000 učesnika, a potom na Revolucionarnom trgu još jedan miting-koncert zahvalnosti glasačima… Na Novopuškinskom skveru miting drži KPRF. Ukupno u Moskvi 4. i 5. marta održano je 20 različitih skupova…
Atmosfera više svedoči o postizbornom smirivanju emocija, nego na najavljivanu erupciju protesta.
Protiv izbornih nepravilnosti već su 4. marta na biračkom mestu broj 2079 u Akademiji nauka, na kome je glasao Putin, pred TV kamerama protestovale «gole Ukrajinke», grupa žena koja se raznim povodima obnažuje u znak protesta. Uhapšene su. Sudija moskovskog Gagarinskogo rejona osudio je članicu grupe FEMEN Irinu Fominu zbog nepristojnog ponašanja („melkoje huliganstvo“) na pet dana zatvora, Anu Deda – na deset, a Oksanu Šačko na 12. Prema saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova Federalna migraciona služba Rusje priprema materijal radi donošenja rešenja kojim će uhapšene Ukrajinke biti proglašene nepoželjnim i proterane iz Rusije.
U toku objavljivanja rezultata na Manježnom trgu u Moskvi sakupilo se oko 100.000 ljudi koji proslavljaju izbornu pobedu. Mašu zastavama, skandiraju „Putin je s nama“ i puštaju u vazduh balone u bojama ruske zastave.
Po ruskom izbornom zakonu, kandidata za dužnost pedsednika Rusije čiji mandat traje šest godina, može predložiti registrovana politička partija, ili se on može sam kandidovati, ako sakupi pisanu podršku 500 ljudi. Za potvrdu kandidature potom treba da se sakupi najmanje dva miliona potpisa birača, ali ni u jednom od 83 subjekta Ruske federacije ne može da se sakupi više 50.000 potpisa. Kandidati popularni recimo u Petrogradu ili Moskvi su tom odredbom primorani da dobiju podršku u ruskoj «glubinki» (provinciji).
Osim pet kandidata na predsedničkim izborima još deset je bezuspešno pokušalo da se kandiduje:
Lidija Bednaja, čija samokandidatura nije prihvaćena zbog toga što nisu bili dostavljeni svi neophodni dokumenti, a i nije bila formirana ni grupa birača koji joj daju podršku;
Leonid Ivašov, generalpukovnik, bivši načelnik uprave za međunarodnu saradnju u ministarstvu odbrane Rusije, koji je bio aktivan u krizi oko Kosova, kada se sretao sa S. Miloševićem, predsednik Akademije geopolitičkih problema, čija je samokandidatura odbijena zato što nisu blagovremeno podneti potrebni dokumenti, a on tvrdi da su mu u CIK-u rekli da su protiv njega SAD;
Nikolaj Levašov, pisac samokandidatura nije prihvaćena, zato što živi u Rusiji manje od 10 godina koliki je zakonski minimum za predsednika RF;
Edvard Limonov (Savenko), pisac, lider neregistrirovane partije«Druga Rusija», samokandidatura odbijena, pošto nije podneo dovoljan broj potpisa birača;
Dmitrij Mezencev, gubernator Irkutske oblasti, kandidatura odbijena posle provera potpisa podrške, među kojima je bilo nepravilnih;
Boris Mironov, pisac, žurnalist, samokandidatura mu je otkazana posle odluke Vrhovnog suda RF i apelacije da je bio autor skstremističkih publikacija u poslednje četiri godine
Svetlana Peunova, lider neregistrirovane partije «Volja», zbog toga što za registraciju kandidature nije sakupila dovoljno potpisa;
Rinat Hamijev Zajnulovič, predsednik Narodno-patriotskog saveza Orenburja, generalni direktor ООО «Зорро» (firme koja se bavi zastakljivanjem balkona), odbijen, zato što potpisi nisu dostavljeni u propisanom roku;
Viktor Čerepkov, lider neregistrirovane partije «Svoboda i narodovlastije», nije na vreme dostavio potpise podrške;
Grigorij Javlinski, ekonomista, autor „Programa 500 dana“ o brzom prelasku iz komandne u tržišnu ekonomiju 1990, član Saveta ministara SSSR-a, zatim zamenik predsednika ruske vlade, koji je pozvao Jeljcina da 3. oktobra 1993. pošalje tenkove na Beli dom, sedište ruske Dume, sada član Političkog komiteta partije «Jabloko», koja se inače istupala protiv nepravilnosti u izborima za Dumu 2011, čija kandidatura je odbijena zato što je pri ponovnoj proveri ustanovljeno da je među 2.000.000 potpisa podrške bilo čak 25,66 odsto neverodstojnih.
„Mi smo sada u drugoj situaciji, a veseli flešmobi iz decembra, januara i februara – prošli su“, izjavio je predstavnik „Lige birača“, poznati televizijski novinar Leonid Parfenov u sredu 7. marta.
Izraz felšmob (od engleskih reči flash (blic) i mob (gomila), je planirana masovna akcija u kojoj se velika grupa ljudi (moberi) iznenada pojavi na javnom mestu, izvede unapred određenu akciju (predviđenu scenarijem, često ugovorenu preko interneta) a onda se razilazi.
Aktivna u tim zbivanjima i na kontroli izbora Liga birača tako preko predstavnika saopštava da posle izbora neće pozivati na ulične demonstracije i da im se protivi.
Putin je 6. februara, nakon što je zvanično proglašen za pobednika izjavio da je njegov konkurent na izborima Prohorov ozbiljna osoba, dobar privrednik i da u principu može biti dobrodošao u ruskoj vladi, ako to hoće. Putin je rekao i da će o tome razgovarati s odlazećim predsednikom, budućim premijerom Dmitrijem Medvedevom, kako bi ta ideja bila stavljena i na papir.
Prohorov je ranije, u izbornom danu, izjavio da ni u kom slučaju neće primiti položaj od Putina već da će se posvetiti formiranju vlastite partije radi borbe za vlast. U telefonskom razgovoru posle izbora Putin je Prohorovu poželeo uspeh u formiranju desne partije.
Upitan da li će ići u Čikago samitu NATO da se sretne Obamom Putin, nakon izbora za predsednika RF pokušao je da izbegne odgovor: «Videćemo – do Čikaga ima još mnogo vremena», a na primedbu jednog novinara da Čikago nije loš grad rekao je: «Da, kažu da je dobar. Al Kapone je živeo tamo.» Američki listovi su tu izjavu povezivali sa time da američki predsednik Obama nije čestitao Putinu na izboru za predsednika.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova preko Sergeja Rjabkova zamenika ministra, saopštava 7. marta da su male šanse da predsednik Rusije učestvuje na samitu NATO u Čikagu u maju – ukoliko povod ne bude tema antiraketne odbrane.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
