Prva srpska solarna elektrana

Za samo šest sati, pustinje širom sveta akumuliraju dovoljno sunčeve energije za podmirivanje godišnje potrošnje energije celog čovečanstva. I naša zemlja ima natprosečan procenat sunčevog zračenja, iako ne u pustinjskim razmerama, ono je za 40 odsto veće od evropskog proseka, te se upravo proizvodnja solarnih ćelija i malih panela, te energije dobijene na ovaj način, prepoznaje kao velika izvozna šansa.

Da ovo nije još jedan od mnogih epohalnih projekata koji će ostati samo projekcija na papiru pokazuje postavljanje kamena temeljca nadomak centra Zlatibora u ponedeljak 27. juna za prvu srpsku solarnu elektranu koju će zajednički graditi kompanija „Dunav osiguranje“ i Elektroprivreda Srbije uz podršku opštine Čajetina. Prva etapa projekta vrednog 15 miliona evra biće gotova do proleća naredne godine i podrazumevaće završetak postrojenja koje će proizvoditi jedan megavat (MW), a ukupan kapacitet elektrane, nakon završetka projekta za nekoliko godina, iznosiće pet MW.

Ovom prilikom direktor EPS-a, Dragomir Marković, izjavio je da EPS mora da menja proizvodnu strukturu, koja je sada zasnovana na uglju (čak 70 odsto), a prilika za to su upravo hidropotencijali i obnovljivi izvori. „Ovo je jedan od prvih projekata, spremamo druge velike u oblasti malih hidroelektrana, gde su obezbeđena sredstva od 45 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj. Na jesen očekujemo početak radova na prvom vetroparku EPS-a u okolini Kostolca“, objasnio je Marković. On je dodao da je u planu i realizacija projekata za velike hidroelektrane na Velikoj Moravi, Ibru, Drini i Dunavu.

O pogodnosti zlatiborskog kraja za ovakvu investiciju govorio je predsednik Opštine Čajetina, Milan Stamatović, objasnivši da je sa 250 sunčanih dana u godini ovo područje izuzetno pogodno za izgradnju polja solarnih panela i slična ulaganja u obnovljive izvore energije.

Istog dana na konferenciji „Razvojni potencijali lokalnih samouprava Republike Srbije u projektima obnovljivih izvora energije“ održanoj u Drvengradu na Mokroj Gori, objašnjeno je da se upotrebom obnovljivih izvora energije ispunjavaju i direktive Evropske unije u ovoj oblasti. Na konferenciji je predstavljena „Bela knjiga“ EPS-a, dokument koji objedinjuje investicione planove kompanije u oblasti obnovljivih izvora energije i planove za povećanje energetske efikasnosti do 2020. godine.

Prema podacima iz ove studije, u Srbiji bi mogla da se izgrade postrojenja snage od oko 4000 megavata iz obnovljivih izvora energije, a do 2020. u planu je da korišćenje obnovljivih izvora bude podignuto na 20 odsto u ukupnoj proizvodnji električne energije. Nova istraživanja pokazuju da bi i do četvrtina potrošnje u jednom prosečnom domaćinstvu mogla da se obezbedi iz solarne energije. Obnovljivi izvori su nesumnjivo budućnost kada je snabdevanje energijom u pitanju, naročito nakon martovske nuklearne katastrofe u Japanu. Nemačka je odlučila da do 2022. zatvori sve svoje nuklearke, a njen primer sledi Švajcarska koja je za krajnji rok zatvaranja elektrana odredila 2034. godinu.

Kao alternativa za čistu, jeftinu, a, nažalost, videli smo opasnu, nuklearnu energiju međunarodna fondacija DESERTEC sa sedištem u Minhenu vidi solarnu energiju koju akumuliraju pustinje. Četrdesetogodišnji plan ove fondacije jeste da se iz solarnih elektrana iz Sahare dobija 15 odsto evropske struje, a o ozbiljnosti celog poduhvata govori i planirani budžet od 400 milijardi evra.