Intervju: Goran Ješić
Opozicija se žali na neregularnost izbora na kojima je Putinova Jedinstvena Rusija osvojila većinu u Dumi (238 od ukupno 450 poslanika). Protesti «Za poštene izbore» u Moskvi, Petrogradu, Rostovu na Donu, Vladivostoku... Posle svega predsedničke kandidature: Putin se prvi kandidovao , a kandidaturu najavljuje "eser" Sergej Mironov i 39. najbogatiji biznismen na Forbsovoj listi Mihail Prohorov zvani Miša Žirafa, vlasnik košarkaškog kluba New Jersey Nets. Zbog uvrede Putina smenjen glavni urednik Komersanta
Izbili su neredi posle parlamentarnih izbora u Rusiji, na kojima je Putinova Jedinstvena Rusija u nedelju, 4. decembra osvojila 49,45 odsto glasova birača i apsolutnu većinu od 238 mesta u Državnoj Dumi u kojoj ima ukupno 450 poslaničkih mesta. To je za petnaestak odsto manje nego na prošlim izborima. Najpre su u ponedeljak 5. decembra uveče demonstrirali opozicionari, koji tvrde da su izbori bili namešteni.
Jedinstvena Rusuja 238
Komunitička partija (KPRF) 92
Pravedna Rusija („Spravedlivaja Rusija“, čije pripadnike popularno zovu es-eri) 64
Liberalno demokratska partija (LDPR) Žirinovskog 56
U prošlom sazivu Dume JR je imala 315 poslanika, KPRF 57, LDPR – 40, es-eri – 38.
Na ovim izborima, 5 odsto građana je glasalo za partije koje nisu ušle u Dumu. Nisu prešle cenzus od 7 odsto: prozapadna neoliberalna partija Jabloko, Grigorija Javljinskog, koja je dobila oko 3,30 odsto glasova; Patrioti Rusije 0,97 odsto i Pravoje delo 0,59 odsto.
Odziv birača bio je kao i na izborima 2007. godine, oko 60 odsto.
Centralna izborna komisija je u petak 9. decembra proglasila rezultate izbora i odbila zahtev Komunističke partije da se smeni predsednik izborne komisije, kao i žalbu partije Jabloko zbog navodnih nepravilnosti na 500 biračkih mesta. Članovi komije su primetili da bi Jabloko ušlo u Dumu da su glasači u Rusiji glasali za tu partiju kao birači u inostranstvu. Tako je u Kandi ta partija osvojila 33 odsto glasova, a u nekim zemljama je bila i na prvom mestu. Na primer u Vašingtonu Jabloko je sakupla 266 glasova, „Jedinstvena Rusija“ 254, a KPRF – 202 glasa…
Centralna izborna komisija je registrovala 1559 kršenja izbornih pravila, najčešće u vezi izborne agitacije na izbornim mestima. Zamenik predsednika CIK Stanislav Vavilov je konstatovao da je razmotrena svaka žalba i da je 99 odsto njih rešeno u korist političkih partija.
Više od 300 ljudi uhapšeno na protestnom mitingu u Moskvi. Organizatori mitinga pripadaju pokretu Solidarnost čiji je lider Ilja Jašin uhapšen i osuđen na 15 dana zatvora zbog toga što se suprotstavljao policiji. Tverski sud u Moskvi odlučio je da je zakonito hapšenje i kažnjavanje zatvorom od 15 dana Ilje Jašina, kao i iz istog razloga uhapšenog i na 15 dana zatvora prekršajno kažnjenog blogera Alekseja Navaljnog.
Varijanta Alekseja Anatoljeviča Navaljnog
O tom 35-godišnjem advokatu, ekonomisti, invest-aktivisti, zaštitniku prava malih akcionara i blogeru Alekseju Anatoljeviču Navaljnom se u zapadnim medijima više piše nego o Gajdaru i Kasparovu zajedno, verovatno na osnovu onoga što se u diplomatskim krugovima u Moskvi o njemu priča. Agencija Rojters ga naziva »avangardom nove internet generacije», koji po sopstvenim rečima «ima ambicija da bude predsednik, ali nema izbora u Rusiji», da je daleko od popularnosti Putina, ali da «strane diplomate tipuju da je on lider koji ima političku budućnost». Bio je član Gajdarovog Jabloka, ali je isključen zbog nacionalizma, izražava neprijateljski stav prema migraciji muslimana i Azijata u «srce ruske slovenske domovine». Direktor ruskog Fonda efikasnu politiku Gleb Pavlovski procenjuje da Navalni ima ideju stvaranja socijalno-populitičkog projekta sličnog «Partiji čaja» u SAD.
Pročuo se najviše kao borac protiv korupcije. Nikolaj Tokarev, direktor «Transnjefta» koga je uhvatio u nekoj zloupotrebi rekao da Navaljnog podržavaju američki političari. I deputat Dume član rukovodstva Jedinstene Rusije Jevgenij Fjodorov je uporedio njegovu delatnost s terorističkom, izrazivši uverenje da ga finansira SAD.
Navaljni nije jedini „na ikndeksu“. Ruski zvaničnici diskvalifikuju i Golos kao organizaciju koju finansiraju Amerikanci, parafrazirajući Putinove predizborne izjave o nedopustivosti upliva stranog novca u izbornom procesu: „Predstavnici nekih stranih zemalja skupljaju one koje plaćaju i podučavaju ih i dodijeljuju im poslove da bi sami uticali na izbornu kampanju… Bolje bi bilo da su taj novac iskoristili da plate nacionalni dug i da prestanu trošiti novac na neefikasnu i skupu spoljnu politiku…“
Posle izbora, nakon tvrdnje jednog ruskog funkcionera da su SAD na ove ruske izbore potrošile 9 miliona diolara, Putin je rekao: «Više. Tamo se stotine miliona dolara odvajaju za tu rabotu…“
U novembru 2010. pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa Aleksej Navaljni je svedočio na salušanju o korupciji u Rusiji, koje je vodio senator Bendžamin Kardin. Izgleda da je prepručio da Amerikaci čvršće koriste svoje zakone prema sumnjivim Rusima. S te strane obasipan je priznanjima. Časopis «Foreign Policy» uključio je Navaljnog na 24. mesto liste «100 najboljih svetskih mislilaca» (The FP Top 100 Global Thinkers). Amnesty International prognasila ga je «zatočenikom savesti“.
Dok je bio na studijskom boravku ( fellowship) na Jelu morao je da negira optužbe «putinovaca» da predstavlja «projekat CIA».
„Smatram da vlasti mogu samo da donesu jednu odluku – da ponište rezultate izbora i organizuju nove. Svakog dana sve je više Rusa koji su nezadovoljni rezultatima. Po mom mišljenju, ignorisati javno mnjenje diskredituje vlasti i destabilizuje situaciju.“
Poslednji predsednik SSSR Mihail Gorbačov agenciji Interfaks
Vlast je neuspešno otvorila jedan slučaj protiv njega. Godine 2009. osumnjičen je da je izvršio krivično delo prevare tako što je nekog Vjačeslava Opaljeva direktora firme «Kirovles», naveo da sklopi štetan ugovor, predstavljajući se kao savetnik gubernatora Kirovske oblasti Nikite Beljiha, mada to u to vreme nije bio. Posle istrage odustali su od sudskog gonjenja u januaru 2011.
U avgustu 2010. pisao je da je Putinov let avionom u toku gašenja požara u Podmoskovlju bio nezakonit jer upravljanje nestručnih lica avionom B200 izaziva opštu opasnost.
PRIVEDEN: Edvard Limonov (Edvard Venijaminovič Savenko), pisac i disident, osnivač Nacionalne boljševičke partije, lider Druge Rusije
Neki pišu da su Navaljnomu poverovali mnogi od onih koji ne veruju nikome. Njegova parola na poslednjim izborima bila je da treba glasati za bilo koga samo protiv «partije Putina» i to su tokom proteklih izbora neki nazivali «varijanta Aleseja Navaljnog». Gorbačovljeva Novaja Gazeta u internet izdanju u četvrtak u rubrici «Ja učesnik falsifikovanja izbora 2011» objavljuje pismo studentkinje Julije Astanjuk, koja u navodnom pismu izbornom štabu Jedinstvene Rusije tvrdi «na svoj strah i rizik» s grupom svojih kolega navodnih učesnika takozvanog karusela, glasala 12 puta, na 9 punktova u Tverskoj, dva puta u Južnoj i jedanput u ulici Truda u Petrogradu za nekog Aleksandra Salajeva, i za to traži obećanih 3200 rubalja: «Vi ne mislite da ste zahvaljujući nama pobedili, matj vašu? Zašto vi, koji, ja sam uverena, imate automobil i stan i daču na Kanarima, zašto vi ne možete isplatiti te pare bednoj studenkinji… “
Na izjavu predsednika Komunističke partije Genadija Zjuganova da su izbori potpuno nelegitimni Predsednik Centralne izborne komisije (Centrizbirkoma) Vladimir Čurov je u pismu rukovodstvu KP pitao da li to znači da ta partija namerava da vrati mandate. Po oceni šefa Instituta za strategijske procene Aleksandra Konovalova, parlamentarne partije (komunisti, eseri i partija Žirinovskog) su protestovale, ali su manje aktivne u uličnim demonstracijama, pošto su u odnosu na prethodne izbore ojačale svoju zastupljenost u Dumi. Kod neparlamentarnih partija sreću se radikalnije ideje. Jedan od osnivača partije „Jabloko“ Grigorij Javljinski predložio je partijama, koje su ušle u parlament da napuste Dumu. I eser Gudkov je predložio KPRF i LDPR da vrate mandate, no oni se s tim nisu saglasili.
Ako je on (Gudkov) takav prvoborac, neka da primer. U toku kampanje bila je igra za birače, a sad – igra za publiku, izjavljuje za RIA Novosti pukovodilac frakcijei LDPR u Dumi Igor Lebedev.
Na regularnost izbora primedbe su izneli i posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, koji tek treba da podnesu izveštaj.
Organizacija Golos tvrdi da je dobila oko 5000 prijava o nepravilnostima. Preko društvenih mreža se, pak, široko distribuiraju video-snimci aktivista nevladinog sektora o kršenju izbornih pravila na pojedinim mestima.
Zvaničnim kanalima stiglo je daleko manje žalbi (oko 1.600)i ruska Centralna izborna komisija saopštila je da su izbori važeći i ocenila da pojedinačne nepravilnosti nisu uticale na konačne rezultate. Portparol sadašnjeg ruskog premijera Dmitrij Peškov, nakon izjave predsednika Medvedeva da se ispitaju nepravilnosti izjavljuje da čak i kad bi ta istraga potvrdila sve navode iz žalbi, izborni rezultat se ne bi menjao:
„Čak i kad uzmete u obzir takozvane dokaze, oni ne prelaze 0,5 odsto ukupnog broja glasova“,
Na neregularnosti na izborima ukazali su i lideri sve tri preostale parlamentarne stranke – Komunističke partije, Pravedne Rusije i Liberalno-demokratske partije. Jabloko je na izborima imalo 4.000 posmatrača izbora, Pravedna Rusija 7.794, a komiunisti 264.000. Jabloko i nevladin sektor imali su bolji pristup zapadnim medjima.
Izborna komisija je saopštlila u četvrtak da pregleda sve videomaterijale razmeštene na internetu i da će sankcionisati nepravilnosti – ili autore eventualnih „provokativnih materijala“.
Šefica diplomatije EU Ketrin Ešton je u sredu izrazila zabrinutost u vezi sa hapšenjem učesnika protesta i preko saopštenja vlastite pres službe pozvala da se sačuva sloboda okupljanja i govora, kako javlja agencija RIA Novosti.
Na skupu OEBS-a u Berlinu Hilari Klinton je osudila izborne nepravilnosti u Rusiji, na šta joj je ruski ministar spoljnih poslova grubo odgovorio da taj sastanak nije Hajd Park, niti Trijumfalnaja plošćad, da je primedbe trebalo da iznese u međudržavnim kontaktima i da takav nastup može da snizi nivo rusko-američkih odnosa. Odgovarajući na Putinove kritike (vidi antrfile), Hilari Klinton je na samitu NATO ponovila primedbe, stavljajuća sada akcenat na progon aktivista nevladinih organizacija u Rusiji.
Na Trijumfalnuju Manježnuju i Revoluconarnuju plošćadi u Moskvi je 6. decembra oko 10.000 pripadnika organizacije «Naši» izašlo i da proslavi pobedu, i da demonstrira u korist Putina. Na drugom mestu demonstriralo je oko 2.000 opozicionara koji su vikali «Rusija bez Putina! i «Pošteni izbori!» i „Ovi izbori su farsa!“. Završilo se intervencijom policijskih snaga OMON. Policija je uhapsila 569 ljudi. Manjih nereda je bilo u Petrogradu, Rostovu na Donu i njoš nekim mestima.
„(U utorak) uveče je na Trijumfalnoj bilo kao na fudbalskom meču. S jedne strane stotine «našista» u zelenim, belim i crvenim jakanama, koji mašu zastavama, udaraju u bubnjeve, i viču: ‘Rusija! Putin! Medvedev!’. S druge strane vikale su stotine demonstranata: ‘Putinu pozor! Slobodu!’. ‘Naši’ su stajali na ivicama trgu zajedno s policijom i pripadnicima OMON-a, i pomagali im u održavanju reda. Policajci ih nisu dirali i nisu obraćali pažnju na njihove krike. Zato su svakog opozicionara koji bi viknuo vadili iz mase i odvodili do obližnjeg policijskog autobusa. Tih autobusa je bilo mnogo, a neki su već oko 19 sati uveče, na početku mitinga bili puni uhapšenih“, pišu Moskovske novosti.
U sredu 7. decembra Policija je blokirala Trijumfalnuju plošćad i evakuisala tamo parkirane automobile, a na prilazima trgu postavila je metalne ograde. Na Tverskoj ulici u Moskvi stoje policajci i pripadnici unutrašnje vojske. Oko podne oko tri hiljade pripadnika „Naših“ okupili su se na Puškinskoj pološćadi na mitingu podrške Putinu koji je tog dana predao kandidaturu za predsedničke izbore, koji će biti održani u martu 2012. godine. Kandidaturu je najavio predsednik „es-era“ Serjeg Mironov, a 12. decembra, osudivši izbornu krađu na parlamentarnim izborima, kandidovao se i jedan od najbogatijih ruskih biznismena Mihail Dmitrijevič Prohorov, zbog visokog rasta i interesovanja za košarku nazvan – „Miša Žirafa“ . On je 39. najbogatiji čovek na svetu prema Forbsovoj listi za 2010. godinu, težak oko oko 18 milijardi dolara (zlato finansije, TV stanice), novi vlasnik NBA košarkaškog kluba New Jersey Netsa.(Blogeri ga podržavaju , a lider LDPR Žirinovski prognozira da Prohorova čeka „plačevni izborni rezultat“ i – emigracija.)
Prema izveštaju RIA Novosti, miting je proticao mirno…
U sredu uveče na Trijumfalnoj plošćadi policija je uhapsila oko 20 učesnika «neprijavljenih demonstracija». Među pritvorenima bio je lider neregistrovane opozicione stranke „Druga Rusija“, Edvard Limonov. Opozicionih demonstranata je bilo manje nego u ponedeljak.
Posle hapšenja demonstranata opozicionari su počeli da se organizuju preko socijalnih mreža, što govori o upotrebi interneta i u ruskom političkom životu. Oko 15.000 Rusa registrovalo se u Facebook grupi «Miting za časne izbore» (Miting za česnije vibori) koja poziva na masovne demonstracije 10 decembra na moskvskom trgu Revolucije, Revolucionarnoj plošćadi. Grupa koja sebe naziva „Protiv partije prevaranata i lopova» poziva da počnu svakodnevni protesti u sedam uveče svakog dana. Američki list Kriščen sajens monitor događaje u Moskvi naziva «Moskovski Okupiraj Volstrit».
Protesti «Za poštene izbore»
Nakon serija protesta, frenzične aktivnosti u socijalnimmrežama, značajnog publiciteta koji je nezadovoljstvo ruskim parlamentarnim izborima imalo u stranim, ali i u ruskim medijima, opozicija je 10. decembra na Balotnoj plošćadi u Moskvi održala miting kome je po proceni policije prisustvovalo 20.000 ljudi (a prema ocenama organizatora skupa, više od 40.000), a još pet hiljada je bilo na prilaznim ulicama i na pešačkom Lužkovom mostu preko reke Moskve, na kome su demonstranti istakli natpis „Bitange i lopovi vratite nam izbore!“ Zapažena su znamenja Solidarnosti, Jabloka i drugih manjih pokreta, ali i parlamentarnih stranaka komunista i Pravične Rusije (es-era, partije doskorašnjeg spikera Gornjeg Doma Dume Sergeja Mironova koju su nazivali rezervnim kremaljskim projektom, dok maja 2010. nije smenjen i okrenuo se protiv Putina) i .
Taj most je izgrađen 1994, njegova konstrukcija je prilično nagrižena korozijom, pa je po proceni policije bio pretrpan ljudima i pretila je opasnost da se sruši. Pozivi organizatora mitinga da se ljudi uklone nisu pomogli, policija je kasnije potisnula deo učesnika s mosta.
Vlasnik kompanije Komersant Ališer Usmanov smenio je glavnog urednika nedeljnika Komersant-vlast Maksima Kovaljskog i generalnog direktora „Kommersant-Holdinga“ Andreja Galijeva, zbog toga što smatra da «objavljivanje materijala koji se graniče s mekim huliganstvom predstavlja narušavanje žurnalističke etike. Reč je o fotografiji sa glasanja u dijaspori u Velikoj Britaniji na kojoj se vidi glasački listić na kojem je zaokružena partija Jabloko, a preko celog listića crvenom olovkom: „Putin, idi u k….“ U potpisu ispod te slike piše „Pravilno popunjen glasački listić proglašen za nevažećim“. U redakciji su se vadili da ta nenormativna leksika nije provokacija, nego citat, a potom povukli fotografiju. Greh direktora – odbio da objavljuje oglase Jedinstvene Rusije.
«Kommersant» je stari list, osnovan je rusko-američkim kapitalom 1909, obnovljen 1988, a godine 1999 kontrolisao ga je (sa 100 odsto akcija) oligarh Boris Berezovski, koji ga je 2006. prodao Badriju Patarkacišviliju, a ovaj ubrzo potom iste godine prodao navodnom prijatelju Viktora Černomirdina, generalnom direktoru «Gazprominvestholdinga», biznesmenu Ališeru Burhanoviču Usmanovu zvanom Uzbek koga Forbs stavlja na dno liste ruskih oligarha.
Nije bilo suprotstavljanja niti narušavanja javnog reda pošto je miting bio odobren, a sa bine su zahvaljivali miliciji i skandirali «Policija s narodom!» Skandiralo se i „Rusija bez Putina“ i „Ponovite izbore!“ Na jednom transparentu je pisalo: „Vratite nam snežnu zimu, vratite nam poštene izbore!» (ova zima jedna od najtoplijih koje pamte današnje generacije Moskovljana, zapaža izveštač Tanjuga.
Izveštač Los Anđeles tajmsa pominje jednog demonstranta pored bine s govornicima koji je držao parolu «Verujemo, čekamo i nadamo se!» ispisanu ispod slike mauzoleja s Crvenog trga na kome je umesto Lenjin, pisalo – Putin.
Pročitana je i aklamacijom odobrena rezolucija kojom se traži oslobađanje političkih zatvorenika (misli se pre svega na uhapšene u prethodnim demonstracijama), ukidanje rezultata izbora za Državnu dumu izbora, ostavku predsednika CIK Vladimira Čurova i „istraga o njegovim aktivnostima, registracija svih političkih partija i demokratizacija zakonodavstva u ovoj oblasti, kao i novi izbore za parlament.
Opozicija je zakazala novi miting za 24. decembar i posle te serije mitinga pojedini blogeri slave „rađanje građanskog društva u Rusiji“, ma šta to značilo (po mitinzima se vidi da su demonstrirali mladi ljudi, „fejsbuk generacija“, ali da je bilo i starijih, da su se u protestima izmešali komunisti, desničari i aktivisti NVO, koje zapadne vlade štite, a ruska napada kao američke eksponente.
Širom Rusije održavani su prijavljeni ili neprijavljeni mitinzi u nekoliko desetina gradova: Prema evidenciji RIA Novosti manje ili veće grupe protestovale su u Vladivostoku (1500), Irkustku (150), Čeljabinsku (1000), Uljanovsku (250), Tomsku (1000), Voronježu (300), Murmansku (200), Petrogradu (9.000). Arhangelsku, Jaroslavu, Permu, Rostovu na Donu i u drugim gradovima. Ukupno, u celoj Rusiji zbir učesnika raznih skupova teško da prelazi 200.000 ljudi, što je u ruskim koordinatama malo.
Jedinstvena Rusija, čija lista (koju je na ovim izborima predvodio Dmitrij Medvedev) knjiži 32,448,000 glasova, sprema se da pošalje novoizabrane deputate u Dumu i poručuje opoziciji (koja je napadala uglavnom Putina, a ne nosioca liste JR Medvedeva) da je „čula njen glas, koji će biti uzet u obzir u vođenju državne politike».
Mada su ta zbivanja najavljivana i u zapadnim medijima opisivana kao najveći protest u Rusiji posle pada komunizma, obim tih skupova i njihov intenzitet očito nije veliki, pa izgleda da je Putin prilično daleko od onoga što mu je priželjkivao američki republikanski neuspešni predsednički kandidat Mekejn – poručivši u pismu da će mu se uskoro desiti «arapsko proleće».
O USTAVNOM PRAVU NA DEMONSTRACIJE: „Što se tiče aktivnosti ulične demokratije, ja se prema tome odnosim na sledeći način: ako ljudi deluju u skladu sa zakonom, mora im biti omogućeno da izraze svoje mišljenje, i nikoga ne treba ograničavati u tim pravima.
Ako neko narušava zakon, organi vlasti i poretka treba da obezbede poštovanje zakona svim zakonitim sredstvima.
Oslanjajući se na podršku većine građana, nužno je voditi dijalog s opozicijom. Moramo voditi dijalog s onima koji su opoziciono nastrojeni, dati im mogućnost da koriste ustavno pravo na demonstracije. Nadam se da će tako biti.
O SIGNALU HILARI KLINTON: Svi odrasli ljudi prekrasno razumeju da deo organizatora deluje po izvesnom scenariju i da ih vode njihovi uskostranački ciljevi.
Svi vi ovde i ja smo odrasli ljudi i takođe znamo, da u našoj zemlji ljudi ne žele razvoj situacije kao u Kirgiziji, ili u nedavnoj prošlosti u Ukrajini. Haos niko neće…
Pogledao sam prve reakcije naših američkih partnera: prva stvar koju je državna sekretarka, rekla je da su izbori nepošteni i nepravedni, mada još nije dobila materijale posmatrača OEBS. Njen ton je dao signal nekim našim liderima u zemlji, oni su čuli signal podrške američkog Stejt dipartmenta i počeli da aktivno rade.
Obavezni smo da zaštitimo svoj suverenitet, i moramo da razmislimo o poboljšanju zakonodavstva, radi jačanje odgovornosti onih koji ispunjavajući zadatke strane države utiču na unutrašnje političke procese.»
Prva reakcija na krizu ruskog premijera Putina 7. decembra, na zasedanju Federalnog koordinacionog sovjeta Sverosijkog narodnog fronta (u medijima se pominje kao „Narodni front“ i „Opšteruski narodni front“).
Mitinzi – to je manifestacija demokratije, a sada se može kazati samo jedno – svi mitinzii treba da se odvijaju u strogoj saglasnosti s ruskim zakodavstvom. Ako su pojedini parametri određeni za održavanje mitinga, onda su naši građani dužni da poštuju zakon.
Ishod proteklih izbora u Rusiji odgovara raspoloženju birača, ali temeljno treba istražiti sve prijavljene nepravilnosti.
Posle mitinga opoziciju 10. decembra ponovio: ljudi imaju pravo da kažu, ali on se ne slaže ni s parolama ni sa optužbama.
Ruski predsednik Medvedev na pres-konferenciji u Pragu, 7. decembra
Za šefa izbornog štaba Vladimir Putin je odredio 75 godišnjeg režisera Stanislava Govoruhina, čija biografija govori, možda, o profilu Putinove predsedničke kampanje.
Sin donskog kozaka (majka s Volge, krila od njega priču o ocu i on tek u zrelo doba otkrio: „poginuo Govoruhin Sergej Georgijevič u Sibiru godine ’38. – u uzrastu 30 let“), Govoruhin nije bio član KPSS. U vreme komunističke vlasti snimio je desetak filmova, među kojima je bila i „Vertikala» u kome su se mogle čuti pesme Vladimira Visockog, s čijim stihom : «na 38 soba samo jedan nužnik», «na 38 komnatov vsevo adna ubornaja», Govoruhin poredi svoje detinjstvo u gradiću Tetjuši između Kazana i Uljanovska, na obali Volge.
Posle pjerestrojke snimio je seriju dokumentarnih filmova, među njima «Tako se živeti ne može» (1990), o kritici sovjetskog sistema; dokumentarno-biografski film «Aleksandar Solženjicin» 1992; «Rusija, koju smo izgubili» (1993), u kojoj slavi carsku Rusiju i «Velika kriminalna revolucija (1993.)
Posle perestrojke Stanislav Govoruhin je bio jedan od lidera Demokratske partije Rusije (DPR), a u Dumi deputat je bio 10 godina.
Umesto na «Jedinstvenu Rusiju» Putin se u predsedničkoj kampanji oslanja se na Narodni front («Sverosijskij narodnij front«, „Opšteruski narodni front“, koji čini koalicija društvenih organizacija osnovana na Putinov predlog u maju 2011, koja je po Putinovim rečima «nadpartijska organizacija, u čijoj osnovi leže bazične vrednosti razvitka zemlje, koje svi mi delimo i kojima se rukovodimo u praktičnom radu). Kandidatima Narodnog fronta za Dumu, koji su na listi Jedinstvene Rusije zauzimali 30 odsto kandidatskih mesta, Putin je savetovao da ne podležu pritisku «jednorusa» i da se ne odriču mandata u korist partijskih kandidata koji su na izborima prošli lošije nego što se očekivalo. Nameru Putina da se distancira od «Jedinstvene Rusije» u korist «Narodnog fronta» ekspert centra Karnegi Aleksej Malašenko u Moskovskim novinama povezuje s činjenicom da se JR na izborima doživela relativni neuspeh. Jedinstvena Rusija je 4. decembra osvojila manje od 50 odsto glasova (to čini 34.480.000 glasova, a na prošlim izborima 2007. imala je 44,714,2419).
Predsednik fonda «Peterburška politika» Mihail Vinogradov ocenio je za Moskovske novosti da se Putin repozicionira i da će na izborima nastupiti ne kao «partijski», već kao «narodni predsednik», pošto ima za cilj da osvoji bar 60 odsto glasova (na predsedničkim izborima 2004. dobio je 49,565,238 glasova ili 71 odsto). Putinov «beli izborni štab», koji čini front kampanje, a verovatno ne odlučuje o novcu, na čijem je čelu režiser Stanislav Govoruhin (na slici gore), čine nepartijski ljudi, poznati dečji lekar, učiteljica istorije, predsednik seoskog kooperativa iz Stavropolja, metalac…
… POSLE SVEGA – PREDSEDNIČKE KANDIDATURE: Putin, Prohorov
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
