Poslanička pitanja u julu 2015.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Postaviću svih 10 pitanja, ako stignem u ova tri minuta, postaviću predsedniku Vlade.

Prvo pitanje je, u kampanji 2012. godine je obećano da će cena struje biti niža 20 odsto, a premijer je avgusta prošle godine rekao da struja neće da poskupi dok se ne nađe ko krade 18 odsto struje u Srbiji.

Moje pitanje je, pošto je struja poskupela pre neki dan – da li se zna ko je krao 18 odsto struje i koje će mere biti preduzete protiv lopova?

Drugo pitanje je bilo obećanje u kampanji, znači, 24. aprila kada je izabrana nova Vlada javni dug je bio 21 milijarda, 50 i nešto miliona, a danas je javni dug preko 25 milijardi evra, a obećanje je bilo da će se smanjiti dug. Pošto dug očigledno nije smanjen, mene interesuje kako predsednik Vlade objašnjava ovaj fenomen da se smanjenje zaduženja u stvari posle pojavi kao povećavanje?

U kampanji 2014. godine obećano je da neće više biti partijskog zapošljavanja, što apsolutno nije tačno i evo primer same ove zgrade u kojoj sedimo, Skupštine Srbije gde se u poslednje tri godine broj zaposlenih sa 352 se podigao na preko 500. Moje pitanje je, naravno, ima i desetine hiljada drugih u drugim javnim ustanovama, moje pitanje je kada će to biti zaustavljeno partijsko zapošljavanje?

Devetnaestog decembra 2013. godine premijer je obećao, tada u funkciji potpredsednika Vlade, da će „Mercedes“ u martu 2014. godine da stigne u Srbiju. Sve ima da se nađe na „Guglu“ i u arhivama novina, „Mercedes“ kao investitor u „Ikarbus“ nije stigao ni do dan danas i ja pitam kada će to da se desi, jer to se desilo nije?

Helikopter. Znači stradanje helikoptera i ljudi koji su bili u njemu. Ja sam predsedniku Vlade 17. marta poslao 10, 11 pitanja vezanih za tu temu, pardon, aprila meseca a ne marta meseca, 10 ili 11 pitanja vezanih za tu temu. Nisam dobio odgovor do današnjeg dana, što je inače protiv Poslovnika, pa me interesuje zašto nema još uvek nikakvog zvaničnog izveštaja o toj nesreći?

Desetog septembra 2012. godine tadašnji predsednik Vlade, a sada premijer, je rekao – nećemo čekati duže od nekoliko meseci da počnu radovi na TENT 3 i Hidroelektrani na Moravi. Danas je 2015. godina i nema ničega od te dve elektrane.

Dvanaesti 12. 2013. godine, tadašnji potpredsednik Vlade, sada premijer rekao je – do kraja juna sledeće godine očekujemo da bude otvorena velika fabrika avio komponenti u Pančevu. Ništa se od toga nije desilo. Isto pitanje – zašto?

Pre godinu dana, tačnije 16. februara prošle godine je rečeno već u martu videćete kako se „Beograd na vodi“ reklamira ne na našim nego tuđim parama, ne na našim medijima nego na CNN. Nema reklame za „Beograd na vodi“ ni na CNN ni na bilo kom drugom mediju osim na domaćim medijima. Moje pitanje je – zašto?

Deveto pitanje je – šta je sa tajnim ugovorima za „Fiat“, „Etihad“ i „Beograd na vodi“?

I, deseto pitanje, pre par meseci je sedam ili osam ljudi uhapšeno kao izvršioci pranja novca ili kršenja poreskih zakona sa nekoliko fantomskih firmi, između ostalog i sa firmom „Asomako“. Moje pitanje je – šta je sa tim ljudima, osim što su u pritvoru? Da li je pokrenut neki postupak protiv njih i ako jeste do kog nivoa je to stiglo?

PREDSEDNIK: Poslaniče, prekoračili ste vreme.

Izvinjavam se ostalim poslanicima što nisam odmah reagovala.

Reč ima premijer Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Pre svega da se zahvalim narodnim poslanicima na pažnji i što ste nas primili danas da odgovorimo na sva vaša pitanja.

Izvinjavam se što nismo svakog poslednjeg četvrtka u mesecu mogli da odgovorimo na sve ono što ste želeli da pitate. Znamo da je to naša obaveza. Znamo da mnogo češće na to odgovaramo nego što su odgovarale sve prethodne Vlade, ali vas molim da razumete i splet okolnosti i težinu opšte političke situacije u kojoj smo se našli, to je bio jedni razlog, ali kao što vidite imali smo vremena da u prvoj nedelji jula meseca dođemo pred vas i da odgovorimo na svako vaše pitanje.

Pokušaću da odgovorim na svih 10 tačaka koje ste pomenuli. To mi je obaveza. Negde ste u pravu, većim delom niste u pravu, pa ću pokušati da vam ukažem na činjenice.

Najpre što se tiče cene električne energije, cena električne energije, a čudi me da niste pomenuli cenu nafte, cenu gasa i svega drugog što je u ovoj zemlji pojeftinilo, ali to je inače vaš manir da vidimo samo uvek loše stvari, a da dobre ne vidimo. Onda ako biste mi rekli kako cena nafte i cena gasa pada zbog svetskog tržišta, pa cena struje na svetskom tržištu je trostruko viša nego što je u našoj zemlji.

Nevezano za to, da, mi smo pokušali i posle velikih poplava i posle razaranja našeg kompletnog elektro-energetskog sistema, pokušali smo da to oporavimo, da ceo sistem oporavimo bez dodatnih opterećenja za građane Republike Srbije. Najvećim delom smo uspeli. U zimskoj sezoni imali smo manja isključenja i proporcionalnom broju stanovnika i u apsolutnom broju minuta i sati po glavi stanovnika, manje nego jedna Nemačka. Dakle, posle potpunog razaranja energetskog sistema, nemogućnosti korišćenja rudnika uglja u Zapadnoj Tamnavi, a da ne govorim o svemu kroz šta smo prolazili, kroz TENT, nemogućnost proizvodnje električne energije i sve drugo. Dakle, na sve to uspeli smo da obezbedimo da povećanje električne energije u skladu sa onim što nam je, ne volim ja to da kažem nametano, ali što je kao prvi deo programa sa MMF rečeno da bi bilo važno i za ozdravljenje same elektro-privrede i kao dopunske garancije za snagu budžeta Republike Srbije, jer kao što znate podeljeno je na akcizu i na povećanje same cene električne energije. Borili smo se upravo znajući koliko ljudi i građani teško žive da to bude što niži iznos i uspeli smo da to uradimo..

Nivo inflacije 2014. godine bio je 1,8 odsto. Jedan od najnižih u Evropi što nije uvek dobro za svaku privredu. Kod nas ove godine očekujemo nešto višu, plašim se da opet nećemo imati uspeha da obezbedimo nešto višu stopu inflacije.

Što se tiče javnog duga, nisu vam tačni podaci, ja vam saopštavam današnje podatke, 23.730.000.000. Dakle, veoma precizno čitam ih ovde sada sa računara. Nisu vam tačni podaci, ali morate da imate u vidu jednu stvar koju želim, a siguran sam da to niste namerno rekli, da pokušam da vam objasnim. Naime, nama je u evrima formalno porastao dug, ali on je porastao upravo zbog razlike u kursu između dolara i evra, što sam siguran da vi znate, a možda neko drugi ne zna, ali vi znate. Dakle, nismo mi u novcu, a mi i dalje imamo ako se ja ne varam, a pokušaću tačnu cifru da vam navedem 681.000.000 dolara imamo. To je novac koji imamo kod sebe i tim novcem vraćamo dolarske kredite. Tako da to nas kao državu, kao građane Srbije ne košta ništa. Drugo je što nam se vodi na papiru, zbog nečega sa čim nemamo nikakve veze i zbog čega nismo ni na koji način krivi.

Što se tiče javnog duga, da bi ljudi u Srbiji razumeli, da bi deo narodnih poslanika razumeo, upravo zato se hvalim određenim rezultatima i ja ću, mislim, prvi put pred vama, poštovani narodni poslanici danas nešto reći (aplauz), a to je da smo uspeli da u junu mesecu obezbedimo da zaključno sa junom mesecom, ukupan fiskalni deficit u Republici Srbiji bude 26,7 milijardi dinara i predviđeno je bilo 105 milijardi u dogovoru sa MMF, a 126 milijardi smo imali prošle godine u prvih šest meseci.

Dakle, stotinu milijardi dinara nam je bolji rezultat nego prošle godine, a pogledajte i sami, gotovo 80 milijardi dinara, nam je bolji rezultat od onoga što bi MMF prihvatio kao dobar rezultat.

Šta ovo znači, da bi prost narod razumeo? Upravo za toliko, koliko nam je taj rezultat bolji, mi ćemo imati manje zaduženje ove godine.

Da bi ljudi razumeli, nije svaka emisija hartije od vrednosti novo zaduživanje koje ćete videti u javnom dugu. Jedan deo onoga je rol over, dakle gde mi pokušavamo da povoljnijim zaduživanjem vratimo ono što je bilo nepovoljnije zaduživanje. Uvek računajte da na kraju krajeva se zadužimo onoliko koliki nam je deficit i da nam neko ne bi govorio, a ja to pokušavam već treći ili četvrti put u Narodnoj skupštini da izgovorim, dakle, naš javni dug rašće do sume od 79,80 odsto BDP, tada će krenuti da se spušta, možda čak ni dotle, zavisi od toga koliko ćemo biti uspešni u postupku privatizacije itd.

To je nešto što, kada imate nasleđeno, kada ide strmoglavo, onda morate da zaustavite i polako da okrećete u drugom smeru.

Sve mere koje smo donosili, sve teške mere koje smo donosili upravo smo donosili zbog toga.

Međunarodni monetarni fond je predvideo da krajem 2017. godine se ta spirala javnog duga okrene u suprotnom smeru i da javni dug krene da se smanjuje, a ja želim da vam kažem da sam siguran da će to biti svakako pre kraja 2017. godine i da ćete to moći da vidite, jer mi ove godine, bilo je planirano, ako se ne varam, ministre Vujoviću, prvo, da uzimamo, ne pričam o rol overu, već pričam o značajnim sredstvima za zaduženje i gde je trebalo da molimo za što niže kamatne stope i što duži „maturity“ period. Dakle, trebalo je da tražimo u februaru, martu, pa u aprilu, a mi još to nismo tražili.

Ovo što smo do sada tražili, uglavnom je pokrivanje stare devizne štednje i rol over, dakle pronalaženje, menjanje loših boljim kreditima. Dakle, to je što se tiče javnog duga. Mislim da rezultati koje smo postigli, po pitanju fiskalnog deficita, a ja sam danas to proveravao, trebalo bi kako stvari stoje, po podacima koji su nama bili dostupni da u prvih šest meseci po stanju fiskalnog deficita, po stanju budžetskog deficita, opšte države, ne govorim konsolidovane države, jer naravno da imamo problema na nivou lokalne samouprave, ali po stanju opšte države, po pitanju Republike Srbije, mi se nalazimo u prvih šest zemalja na evropskom kontinentu, kojima je još jedna zemlja koja nije članica EU, ostale su samo neke članice EU ispred nas. Mislim da je to veliki, važan i ozbiljan uspeh koji nam daje širok fiskalni prostor da u narednom periodu možemo mnogo toga više da uradimo i za naše građane po pitanju povećanja plata i penzija, ali i po pitanju drugih velikih projekata.

Ukoliko projekte budemo imali, a o tome bih naknadno nešto govorio, jer to je najveća rak rana naše države, ako hoćete i našeg društva, u svakoj sferi društvenog života.

Što se tiče partijskog zapošljavanja, prihvatam da se takve stvari na mnogo mesta dešavaju. U Vladi Srbije toga nije bilo, čak i u generalnom sekretarijatu i Upravi za zajedničke poslove, što sam proveravao pred ovu sednicu, je manje zaposlenih, nego što je bilo prošle godine u isto vreme.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije, rekli ste bilo je 352, sada 500, a ja sam dobio informaciju da je bilo 407, a sada je 409. Svakako sam saglasan, dobio sam zvaničnu informaciju, ali sam svakako saglasan da to nije dobro. Apsolutno sam saglasan sa vama da to nije dobro i da ćemo po tom pitanju morati da radimo.

Dve su stvari posle ovako dobrih rezultata, uveren sam da ćete imati tu priliku, ako hoćete da kažem, i tu čast, da u narednom periodu od možda najvažnijih zvaničnika sveta čujete šta misle o srpskim ekonomskim reformama. Dve stvari nismo još dobro uradili. Jednu smo pokrenuli, a jednu, plašim se, da uopšte nismo dirnuli.

Jednu koju smo pokrenuli, a koja ne ide onom brzinom kojom bismo mi želeli, jeste proces privatizacije i jeste proces završavanja sa onim isisavanjem krvi od onih koji su decenijama neuspešni, ali koji valjda imaju taj ucenjivački kapacitet da svaki put kada kažete da je sa nečim završeno, mogu da skupe 100 ili 200 ljudi i da vam kažu, mi sada štrajkujemo, a vi radite sa nama šta hoćete. To je pravilo našu privredu nezdravom godinama, to pokušavanje kupovine političkih poena, a ustvari je ekonomija ostavljena da bude loša, da bude bolesna, teško bolesna i da se teško može izvući. To je jedna od stvari koju smo pokrenuli. Ide bolje nego ranije, ali još nije dovoljno dobro. Koliko ide bolje, pokazuje činjenica da mi u hemijski kompleks ni jedan dinar nismo uložili, reč je o tri velike kompanije u toku ove godine, dakle „Azotara“, MSK, „Petrohemija“.

Reč je o tome da nismo dali ni jedan novi dinar u „Železaru“, a svojevremeno smo izdvajali 10 miliona evra na mesečnom nivou, 10 miliona dolara, izvinjavam se, osam miliona je tada bilo, a sada je to već 9,2 miliona evra. U svakom slučaju, ogroman novac.

Što se tiče ovog pitanja javnog sektora, otkriću vam tajnu koliko je to teško i koliko je tu stanje loše. Kada razgovarate o tome, da prijave ljude iz određenih sektora i ministri iz svih sfera društvenog života, koliko ljudi mogu da otpuste, koji su nam nepotrebni, jer hoćemo da napravimo efikasniju državu, da pokušamo da obezbedimo tim ljudima negde posao ili da subvencionišemo njihovo školovanje, promenu posla, bilo šta, kada pitate ministra i sve druge, nema odgovora. Niko nije za to, zato što svi čuju od svakoga, aha, oni hoće da otpuste, niko neće da kaže, jer će svi da budu na udaru i svojih komšija i svojih prijatelja i novina i svih ostalih, zato što se svi ponašamo nefer. Svi se po tom pitanju ponašamo kao najgori licemeri. Niko nije došao da kaže, izvinite, čestitam vam na tome što ste obavili taj težak posao.

Ja vam danas ponavljam, znate li zašto Srbija danas može sebi da dozvoli da se i politički sa određenim stvarima koje se u svetu događaju, ne služi? Može, zato što je veoma poštovana zbog teških i ozbiljnih i odgovornih reformi koje je preduzela i to svi u svetu poštuju. To ćete da čujete, kao što ste čuli i od Štajnmajera, Zigmara Gabrijela i od Gerd Milera, ja vam sada kažem, čućete za koji dan to i od Angele Merkel. Kritikovaće nas po svemu drugom, ali vam kažem, to je stvar koju ćete nesumnjivo čuti i od nemačkog kancelara.

Što se tiče, dakle, to je pitanje o kojem sam, bez obzira na brojke koje sam izneo, više saglasan sa vama, nego sa onima koji su pokušali da te brojeve demantuju.

Što se tiče „Mercedesa“, plašim se da niste upoznati sa činjenicom, „Ikarbus“ veoma vredno radi. Već su isporučili sedam običnih svojih autobusa, a „Ikarbus“ je inače kompanija koja nije radila, koju smo zatekli uništenu i razorenu,

koja je izgubila 950 zaposlenih od 1.250 na 290 zaposlenih, nasledili, dali im posao i oni u ovom trenutku, uz podršku Vlade Srbije rade 46 mercedesovih autobusa. Dakle, 46 mercedesovih autobusa i rokovi za isporuku su septembar, novembar i decembar. Svih 46 autobusa biće isporučeni u roku.

Dakle, zemunski „Ikarbus“ radi mercedesove autobuse i uskoro ćete ih videti na ulicama Beograda, na ulicama Novog Sada, na ulicama Pančeva, na ulicama Lazarevca, dakle, koji pripada Beogradu, ali je „Lasta“ Lazarevačka takođe je tražila, tako da ćete videti rezultate i našeg rada i rezultate vrednih radnika zemunskog „Ikarbusa“.

Što se tiče helikoptera, mislim da idem sve po redu na način koji ste postavljali. Nadležna državna vojna komisija je to ispitala, dostavila sve svoje nalaze tužilaštvu, a tužilaštvo vodi postupak i mi tu više nemamo kakve izveštaje, izjave da vam dajemo, zna se ko je u našoj zemlji nadležan za to. Mi koji se politikom bavimo, više o tome nemamo šta da govorimo.

Ja mogu nešto drugo da vam kažem, zahvaljujući veoma ozbiljnim, dobrim rezultatima koje smo postigli u prvih šest meseci ove godine, mi imamo značajan fiskalni prostor i uložićemo u jačanje snaga MUP i Vojske Republike Srbije. Kupićemo ove godine dva plus dva helikoptera, dakle, dva ruska i dva nemačka helikoptera, a razgovaramo i o mogućnosti kupovine i dodatnih nemačkih, italijanskih helikoptera 2016. godine. Uglavnom je reč o transportnim i spasilačkim helikopterima, jer se pripremamo i za sezonu suša. Imaćemo velikih problema, naravno, očekujemo to u avgustu mesecu, pre svega, zbog suša koje nas očekuju i država će morati tu da reaguje i to je ono što mogu oko toga da vam kažem.

Što se tiče energetskih objekata, pa mi smo počeli posle 30 godina da gradimo prve važne energetske objekte, sve teče po planu u Kostolcu i verujem da će to predstavljati novu snagu Srbije, ali, opet moram da kažem, za jednu stvar ste u pravu koju ja nisam u stanju da objasnim danas. Nije ono za šta ste vi pitali, ja nisam u stanju da objasnim zašto mi nismo do sada pokrenuli pitanje ili završili pitanje Štavlja i izgradnja termoelektrane u Štavlju, ja nemam odgovor na to pitanje.

Nemam odgovor ma koliko sam odgovora čuo, a verujte mi na sedmodnevnom nivou postavljam to pitanje i kao predsednik Vlade i dalje nemam odgovor na to pitanje zato što mislim da je Štavalj delimično rešenje problema za Resavicu, delimično rešenje problema za sve rudnike u Pomoravlju i istovremeno nama rešava značajne probleme sa snabdevanjem uglja u budućnosti, a da ne kažem koliko je značajan ne samo za Sjeničku opštinu, već, rekao bih, za celu Peštersku visoravan i za ceo taj uglavnom nerazvijeni kraj naše zemlje.

Što se tiče „Beograda na vodi“ i reklame, naravno da smo imali veoma dobru reklamu i na SNN i na mnogim drugim medijima za „Beograd na vodi“, toliko dobro da ni sam nisam verovao u to, ali koliko sam obavešten 17 od 18 porodica za koje je trebalo za prvu A fazu da se uradi iseljenje sa 17 je dogovoreno, sa još jednom porodicom se pregovora, očekujemo da danas ili sutra ti razgovori budu završeni, sve će biti spremno i tu se ne kasni ništa.

Što se tiče tajnih ugovora za „Fijat“, nemojte mene da pitate, to pitajte svoje partnere iz partije sa kojom ste izlazili na izbore. Oni su taj ugovor zacrnili i mi imamo problem sa tim, jer pošto sam sve priče i bajke slušao ovde u tom ugovoru je više para, nego u svim ostalim ugovorima koje smo mi zajedno ovde pominjali, ali ja naravno o tome ne mogu da govorim i ponašam se kao neko ko je dobar domaćin, jer mi želimo „Fijat“ da sačuvamo ovde, želimo da ukoliko bude krenuo oporavak svetskog tržišta u automobilima želimo da nastavimo tu saradnju, pomažemo koliko god možemo, ali samo da imate u vidu da to nije moja krivica, već onih koji su takav ugovor potpisivali, ugovor koji sadrži klauzalu o tajnosti.

Dakle, to pitajte one koji su pre nas takav ugovor potpisivali.

Što se tiče aviokomponenata, nismo uspeli za UTVU da završimo izradu Erbasovih komponenata, ali upravo ponovo razgovaramo sa Erbasom, sa tri njihova sektora, dakle, sa njihovim komercijalnim sektorom, razgovaramo sa njihovim odbrambenim sektorom. Ne mogu da se setim imena trećeg sektora, nije vam pretpostavljam naročito ni važno, i očekujemo njihov ulazak i veliku saradnju sa našim Momom Stanojlovićem na izradi devet, a vi znate kao nekadašnji član Savezne Vlade i premijer u Republičkoj Vladi znate koliko je važno da uradimo devet naših G4, dakle, Galeb 4, jedan bi trebalo u Bavarskoj da se uradi, osam odmah zatim ovde u Srbiji, da se uspostavi dugoročna saradnja sa Momom Stanojlovićem.

Naši prijatelji iz inostranstva sa zapada žele saradnju i sa „Jugoimportom-SDPR“ u smislu izlaska na treća tržišta. Kao što vidite širom sveta se vode borbe oružje i oruđe se dobro prodaju, očigledno da svi žele udeo na tom tržištu i očigledno da žele saradnju sa srpskim kompanijama, što mislim da je dobro. Da li ćemo mi to uspeti da iskoristimo ili nećemo uspeti da iskoristimo, to je već drugo pitanje, jer se plašim da do sada nismo umeli i nismo uspeli dovoljno da iskoristimo naše kapacitete. To je ono što sam pokušao da odgovorim.

Što se tiče poslednjeg pitanja i firma „Sumako“ ne znam dokle se stiglo i kako se stiglo. Prosto, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno pre svega Tužilaštvo svoj posao radi, mislim da je reč o ozbiljnim krivičnim delima, ali o tome naravno može i gospodin Stefanović i neko drugi da vam odgovori.

Mislim da sam na ovaj način odgovorio na svako od vaših pitanja, ali ono što je najvažnije, dakle, da sa tim završim od svih ovih pitanja, javni dug, nemamo opasnosti nikakve ni od bankrota, ni od preteranog podizanja nivoa javnog duga. Ta vrsta geometrijske progresije je zaustavljena. On će još izvesno vreme rasti aritmetičkom progresijom.

Ja verujem već u prvoj polovini 2017. godine da ćemo to uspeti da okrenemo u suprotnom smeru i to će biti istorijski uspeh Srbije, a ne ove Vlade ili bilo koje druge vlade i nadam se da nijedna sledeća vlada svojim neodgovornim ponašanjem neće dovesti Srbiju u situaciju da mora godinama da se leči od teške bolesti koju je bilo koja vlada ostavila. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Prvo Zoran Živković ima pravo na komentar ili na dopunsko pitanje.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Tako je.

Dali ste mi odgovore mahom na pitanja koja nisam postavio i da ne ulazimo u to, ali da vas podsetim ipak šta sam ja pitao. Moje pitanje je bilo ko je krao 18 odsto struje? Rekli ste dok se ne otkrije ko to krade, struja neće da poskupi.

Tačno je da je cena gasa pala. Tačno je da su bile neke oscilacije u ceni naftnih derivata, ali tu smo skuplji nego okruženje, ali to nije tema. Ja sam pitao ko je ukrao 18 odsto struje?

Smanjićemo zaduživanje, prihvatam da je možda 20, prihvatam da je 23 milijarde 700 miliona, ali to je ipak povećanje.

(Aleksandar Vučić, s mesta: To je smanjenje zaduživanja.)

Ne, ne, 21 milijarda je bila kada ste preuzeli vođenje Vlade. To, kursne razlike, dolar, evro, nisam se ja zaduživao kod Emirata u dolarima, nego vaša Vlada, a već se znalo šta će tu da se dešava.

Ja ne želim da izazovem kod vas takve reakcije, nego samo ponavljam pitanja.

(Aleksandar Vučić, s mesta: Vi ne razumete to.)

Moguće, sve je moguće, da ja vas ne razumem, to je isto moguće. Otpuštanje i zaustavljanje partijskog zapošljavanja, ja sam rekao od 2012. godine kada je bilo 352 za Skupštinu, to je najmanji problem, veći problem je maksimalno zapošljavanje u javnom sektoru, možda ne u sekretarijatu Vlade, ali taj sekretarijat Vlade je najmanji deo javnog sektora, kao i ovaj primer za Skupštinu.

Mnogo veći problemi su oni koji su dovođeni ne samo od ove vlasti nego od 2004. godine do dana današnjeg i mi tu imamo preko 200 hiljada novozaposlenih, 150 000 – 200 000 novozaposlenih od 2004. godine do današnjeg dana. Šta je sa njima? Da EPS nema višak zaposlenih, ne bi bilo potrebno da se povećava cena struje jer bi se smanjili troškovi, a to što je kod nas najniža cena struje, to je potpuno prirodno jer je ovde najniži standard i to utiče na cene struje.

Oko helikoptera, ja sam vam postavio ta pitanja, rekao sam vam, aprila meseca nisam dobio odgovore i nisam ih dobio ni sada. Četrdeset i šest autobusa Mercedes u Ikarbusu pravi se u Ikarbusu autobus sa Mercedesovim motorom 20 i nešto godina. Vi ste govorili o tome da će Mercedes da uđe u Ikarbus na način da će da ga kupi.

Hidroelektrane, niste mi rekli, rekli ste da i vi postavljate pitanja za neku termoelektranu ili hidroelektranu, nije posao premijera da postavlja pitanja nego da daje odgovore.

Fabrika avio delova…

PREDSEDNIK: Hvala. Tri minuta.

Reč ima Aleksandar Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Žao mi je što moj i najbolji i najveći napor da na najlepši način odgovorim i pokušam da objasnim ono što čini mi se svi razumeju, ne želite da prihvatite.

Ja neću koristiti ni teške reči niti želim da vas na bilo koji način napadam, pokušaću još jednom da vam odgovorim.

Ja nisam rekao nikada da će Mercedes da kupi Ikarbus. Ja sam bio na otvaranju kada je bio direktor Mercedesa zajedno sa mnom, na otvaranju pogona koji je trebalo da predstavlja i koji danas predstavlja strateško partnerstvo između Mercedesa i Ikarbusa a ne privatizaciju i kupovinu od strane Mercedesa.

Nemojte da govorite nešto što nikada nisam rekao, a Mercedesove autobuse, videće građani svih većih gradova već pred kraj godine, ti Mercedesovi autobusi biće proizvedeni u Zemunu, tamo gde neki koji su bili pre nas nisu ostavili ni kamen na kamenu. Dakle, to će biti proizvedeno i to je razlika između nas i vas.

Drugo, i danas imamo 16 odsto onih koji ne plaćaju električnu energiju. Ja ne mogu o svemu da vam govorim, ne mogu o svemu da vam govorim zato što, ali ću da govorim nešto o našim navikama. Hoćete li da govorimo o tome koliko naših ljudi na Kosovu i Metohiji ne žele da plaćaju električnu energiju, hoćete da vam iznosim te detalje, ja mislim da nema potrebe.

Hoćete li da vam iznosim detalje o tome koliko je kada recimo ceo Paraćin skoči kada „Srbijagas“ pokuša da namiri svoj račun, iako je fabrika stakla privatizovana, odnosi Bugarin pare, sve je u redu, ali gas ne plaća.

Kada kažete – isključićemo gas, mi ćemo da vam zauzmemo autoput. Isti je slučaj i sa strujom. Struju smo uspeli da podignemo, nivo naplate za 4, 4,5 odsto. To ćemo povećavati u budućnosti. Mnogi su krali, mnogi su otimali, a da li neki danas kradu, videćete, koliko, u vrlo kratkom periodu.

Što se tiče promena za cene, da bi narod video o kakvom licemerju je reč, ja ću pročitati sada datume kada i za koliko je povećavana cena električne energije i onda će ljudi videti sa čime se mi danas u stvari suočavamo.

Prvog marta 2000. godine, pa, hajde od 2001. godine, 15.04. 2001. godine 36,9 odsto je povećana cena struje, ne 10 odsto ili 12 odsto, nego 36,9. Na to 01.06, samo mesec i po dana kasnije, za dodatnih 40 odsto, kumulativno 90 odsto, dakle, u jednom trenutku, 09.10. 2001. godine, četiri meseca posle toga još 15 odsto povećanje cene električne energije, 01.07. 2002. godine još 50 odsto povećanje cene električne energije, 01.07.2003. godine još 15 odsto, 01.07.2004. godine još 13,1 odsto, 01.07.2005. godine 9,5 odsto, 01.04.2006. godine 15 odsto, 15.05.2007. godine 15 odsto.

Da govorim o ovim poslednjim godinama, 2010. godine 1. marta 10 odsto, 1. aprila, samo godinu dana kasnije, dakle, 2011. godine još 15,1 odsto i vi nam držite pridike, držite nam lekcije dan danas o tome zašto smo posle najveće katastrofe prirodne koja je Srbiju zahvatila i posle krize u kojoj smo došli gotovo do bankrotstva, zahvaljujući stanju u kojem ste nas ostavili, kako smo se drznuli da u dogovoru, ili ako hoćete, i pod nečijim pritiskom, povećamo cenu električne energije posle takvih teškoća sa kojima smo se suočili. To nema nikakvog smisla, a pri tome nam je inflacija danas na nivou od 1,5 odsto.

Znači, nema nikakvog povećanja cene. Možete da ih izmišljate po svojim novinama i ne znam gde, gde ih ima, na drugoj stani ih ima smanjenja, i to dve godine nemamo nikakvu inflaciju, što nikada nije bilo u našoj zemlji. Što će reći da suštinski nema povećanja cena, možda pojedinih proizvoda, drugih proizvoda ima smanjenja u isto vreme, ali pošto se to vrlo precizno meri, tu nema nikakve laži, nikakve prevare.

Rekli ste – normalno je, pošto je najniži standard. Ne bih se saglasio sa tim, ali sačekaćemo mi, naravno, i sveukupni izlazak iz krize da vidimo sve brojeve, da vidimo i ovakve penzije, koje su veoma teške za preživeti, veoma male su više nego i u Rumuniji i u Bugarskoj, u zemljama EU. Možda ćete vi reći da je to malo. Mi trošimo onoliko koliko imamo i nećemo da trošimo više od onoga što smo zaradili, kao što su to neki drugi radili, ne bi li pobedili na izborima. To nas ne interesuje.

Napravićemo zdravu ekonomiju i kako stvari stoje, mislim da se krećemo u dobrom smeru. Želim da vam pročitam, ovo za dug, da pročitam precizne podatke, da čujete koliko sam bio u pravu, ne zato što sam ja bio u pravu, zato što sam na izvoru informacija, pa to mogu da vam kažem, da vidite koliko smo stvarno, za realne pare, koliko je realno novca za koliko smo mi uvećali naš dug u poslednjih šest meseci, dakle, od početka godine. Govorim o realnom novcu, ne o rol-overu, po valutama, precizno. To vam je 28 miliona dolara, 28.949.000 dolara, 35.615.000 evra i 26 milijardi dinara. To vam je ono što vam je nivo deficita.

Uvek vam kažem, taman nam je to deficit 26, 27 milijardi. Znači, ništa drugo mi nismo uzimali. Imamo novca, da biste razumeli zašto sam rekao da niste razumeli, da znate kakva je sreća taj novac što smo dobili od Emirata. Kao Boga vas molim, kao odgovorne ljude, nemojte da to radimo protiv prijatelja ove zemlje. Dakle, molim vas kao Boga.

Zašto to govorim? Da biste vi, poštovani narodni poslanici, razumeli o čemu ja govorim. Mi držimo te dolare. Mi ih ne trošimo sada za pokrivanje budžetskog

deficita. Mi uglavnom, kao što vidite, idemo na dinarske obveznice za pokrivanje ovog malog deficita koji imamo. Uvek idemo sa značajno nižom stopom od one koju smo imali u prethodnom periodu. Veoma pažljivo vodimo računa o našim finansijama, o našem državnom novčaniku.

Šta je to što radimo mi sa tim dolarima koje smo dobili od Emirata, od šeika Muhameda po 2 odsto deset godina starosti ili rok za izvršenje kompletne obaveze. Mi to koristimo da vraćamo kamate iz dolarskih kredita, da ne bismo osetili suštinski razliku u kursu evra na dolare. To je neka vrsta hedžovanja. Dakle, mi koristimo to kao hedž operaciju zato što imamo para. Time svoju zemlju štitimo od kursnih razlika i to radimo na maestralan način. Po ovome možete da vidite. Vi to u pravom novcu ne možete da vidite. U pravom novcu tek možete da vidite kako dobro postupamo ali kad vam prebacuju papirnato ili birokratski u to koliko smo u evrima dužni, vi mislite da smo više dužni. Nismo, u pravom novcu nismo.

Dakle, to je suština, da razumete, tako povoljni krediti, nama sada MMF kaže – ako uspete, Vučiću, da zamolite šeika Muhameda da vam da još jednu milijardu na taj način mi vam priznajemo odmah kao rezultat strukturnih reformi 57 miliona, i to kao strukturnu uštedu u kamatama, 57 miliona evra na godišnjem nivou. Znači, odmah, istog sekunda MMF potpisuje, a mi smo u stanju da govorimo gluposti zato što ništa ne znamo, to sada ne govorim o vama, već o mnogim drugima koji se prave da nešto znaju o tome, a ništa ne znaju, da govorimo svašta i da dolazimo do zaključaka koji nikakve veze sa životom nemaju i da urušavamo svoju poziciju.

Srbija ima povoljniju mogućnost za zaduživanje. Srbija nije nikakva rizična zemlja. Niko ne spušta rejting Srbiji. Naprotiv, Srbiji će rejting kod nekih da stagnira, kod nekih da raste, ali dugoročno će svakako kod svih da raste. Srbija više takvih problema i takvih muka nema. Svakoga dana koliko nam je pozicija povoljnija po pitanju fiskalnog deficita, naša mogućnost za zaduženje je samo da se zadužujemo jeftinije i jeftinije i da menjamo stare kredite koje smo uzimali, koji su bili najskuplji.

To je stvar koju želim da obični ljudi u Srbiji razumeju, da znaju kako to ide, da znaju da to dobro radimo, da znaju da ćemo već, nadam se, u prvoj polovini 2017. godine tu spiralu rasta javnog duga, a išla je kao raketa pre godinu i po dana, kao raketa bukvalno, da ćemo krenuti da spuštamo polako ali sigurno na dole. To će biti jedan od istorijskih najvećih uspeha ove Vlade, svidelo se to nekome ili ne, voleo to neko ili ne. To je tačno, to će pisati u knjigama, za razliku od onih koji su pokrenuli tu spiralu haosa, tu spiralu bezmalo bankrotstva države. Pisaće se i o onima koji ma kako bili nevoljeni ili ma kako bili omraženi, pisaće se o tome ko su ti koji su uspeli da okrenu i pravac zemlje i da taj brod upute u mirnu luku i da građani mogu da se osećaju sigurno.

Uostalom, mi danas nemamo problem sa vraćanjem i ispunjavanjem bilo koje obaveze i da vi znate, gospodine Živkoviću, mi sve svoje obaveze kao Vlada Republike Srbije ispunjavamo. Pošto je bilo različitih tekstova i priča o tome kako bežimo od obaveza da bi nam bio deficit niži, ne, mi guramo. Pored mene su dvojica ljudi koji to najviše rade, Mijailović i Vujović. Svakoga dana guramo da platimo što je moguće više, jer mi, nažalost, da vam kažem pošteno, nismo dovoljno sposobni da napravimo projekte, pa da potrošimo pare koje imamo.

Sada vam govorim o nečemu što jeste naš veliki problem i čime se bavim već tri meseca i još ne uspevam to da rešim. Ne krijem vam šta mi je problem. To je mnogo veći problem nego sve drugo. Velikom disciplinom, velikom odgovornošću, ozbiljnim radom, trpeljivošću i strpljenjem našeg naroda, uspeli smo da obezbedimo ovakve rezultate, ali da li imamo još mnogo stvari koje možemo da popravimo? Da, imamo i to ćemo da uradimo.

Još jedanput, što se tiče priče oko partijskog zapošljavanja, podatke će izneti neki drugi ministri. Ja sam zadovoljan i živim za to i pokušao sam da to pokažem i javnosti u Srbiji i shvatio sam da je to malo ko prepoznao. Video sam da to nisu prepoznali ni ljudi u našim medijima, od RTS-a do bilo kojeg drugog.

Kada sam otvarao ovu novu fabriku u Rumi, video sam da radimo nešto veliko za taj grad, jer to je treća fabrika u tom gradu ili druga fabrika, sada će treća, pa četvrta, „Čangri“ ili „Čingrapa“, „Hačinson“ itd, i gotovo da neće biti nezaposlenih. Šest hiljada je na birou. Kada se to sve završi, sa ovih 1.200, biće manje od 3.000. Toliko otprilike ljudi ne želi da radi. Da se ne lažemo, dakle uvek imate taj broj ljudi, jedan manji deo ljudi ne želi i ostale koji žele da rade.

Dakle, bićemo gotovo ili na nivou najrazvijenijih zemalja po broju nezaposlenih u nekoliko mesta u Srbiji. Nije to cela Srbija, nažalost, bezbroj problema, mnogo ljudi hoće da radi, mnogo ljudi želi da radi, nemaju posao, ali tu moramo da radimo zajednički, da podstičemo taj preduzetnički duh, da ljudi shvate da je izlaz u, rekao bih, privatnoj svojini i u privatnom biznisu, da intervjui naših biznismena ne budu uvek ne počinju i ne završavaju se sa time – država mora da pomogne, nego da počinju i završavaju, ja znam da vi to isto mislite kao ja, isto znate, već da bude – neću da mi se država meša, ali ne možemo to da ispravimo za jedan dan i ne može to da se ispravi ni za godinu, ni za 10, ako hoćete, zato što je naš mentalitet, naša kultura koju smo sticali u socijalističkom samoupravljanju.

Razorili smo naše radne navike od 90-ih pa nadalje, onda nam je došla pljačkaška privatizacija od 2000. godine pa na ovamo, tako da sada mnogo, mnogo, mnogo toga imamo još da menjamo i na mnogo čemu da radimo.

Hoću da vam kažem da danas nema razloga za nezadovoljstvo i ako mi dozvolite, pročitaću vam, malo kasnije ću vam pročitati, daćete mi malo vremena, podatke u odnosu na prošlu godinu, mesec na mesec. Industrija nam je eksplodirala. Nikada ovakve podatke nismo imali. Nikada ovakve podatke nismo imali.

Nemojte da se smejete svojoj zemlji, gospodine Šutanovac. Ja nikada ne lažem o podacima. Kada budete videli podatke, treba da se radujete što vam je zemlja uspešnija nego što je bila, a ne da se podsmevate svojoj zemlji. Sramota je da niste ni čuli podatke, ali da se već osmehujete i podsmehujete…

(Dragan Šutanovac, s mesta: Daću vam podatke.)

Ako mogu da vas zamolim da ne vičete, da se upristojite malo, mada je vreme za učenje pristojnosti bilo u osnovnoj školi i pomalo u srednjoj školi, kasnije je to već poodmaklo. U svakom slučaju, želim da kažem građanima Srbije da maj na maj mesec imamo rast industrijske proizvodnje, mesec na mesec, 17,7 odsto. Naravno da je to rezultat poplava u prošlom maju, ali smo tako merili, uz posledice poplava, i prethodni april i mart i februar kada smo zabeležili minus 1,8.

Ono što je još mnogo važnije, kao podatak… Petroviću, nemojte vi nikoga da obučavate, ko Boga vas molim. Kako ste vi vladali, dok ste vladali, nema banke koja nam nije opljačkana. Nemojte vi da učite nekoga.

Ono što je još važnije za vas, narodni poslanici, koji želite da čujete podatke, jeste da smo imali bruto domaći PDV u junu mesecu tri milijardi veći nego u junu prošle godine. To su crvena krvna zrnca ekonomije.

Ono što je još važnije, prerađivačka industrija, maj na maj, 11,1 odsto je rast. Takav rast nismo imali od 2005. godine u prerađivačkoj industriji, mesec na mesec nismo imali. Izvoz plus 15 odsto, maj na maj. Krenulo je i sa uvozom žive stoke. Mi prerađujemo, izvozimo za Rusiju i za mnoge druge zemlje više nego ranije. Železara gura najviše, naravno, sa prosečnih 57.000 tona prošle godine, a sada je došla na prosečnih 85.000 tona. Povećavaće se. Tačku po tačku, mrvu po mrvu, kako je to veliki Konfučije rekao – ako kantu zemlje svakog dana na jedno mesto budete nosili, nići će brdo i planina. Polako, ali sigurno, mi svoju zemlju unapređujemo i gradimo, a neka se svi ostali smeju i podsmevaju koliko god hoće. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Zahvaljujem se, gospodine Vučiću.

Gospodine Živkoviću, imate još dva minuta da prokomentarišete, a neka se pripremi narodni poslanik Riza Halimi.

(Dušan Petrović, s mesta: Replika. Pomenuo me je premijer.)

Gospodine Petroviću, molim vas, ne zaboravite da ste u Narodnoj skupštini.

Izvolite, gospodine Živkoviću.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Vi ste rekli reč „licemerje“ oko cene struje, pa ću vam ja odgovoriti tako da to što ste vi izneli, kao podatke, je arhilicemerje, najveće licemerje.

Znači, tačno je sve osim za 2003. godinu. Godine 2003. nije poskupela struje. To proverite. Bio je zahtev MMF-a, ali sa smanjenjem troškova u EPS-u to se nije desilo. Proverite to dobro.

Zamislite da je struja poskupela sve ukupno, ja sam ovde sabrao, preko 250 odsto i da je i dalje najjeftinija u Evropi i da je i dalje pet centi. To može da znači samo jedno, godine 2001, kada su počela ta poskupljenja, da cena struje nije postojala, da je kao i sve druge cene, one demagoške cene, kao hleb od tri dinara, ali struje tada nije bilo. To poređenje, naravno, za bilo koga ko je u toj oblasti, je očigledno licemerno. Siguran sam da je to krivica onih koji daju loše podatke, kao i za sve ono drugo što ste rekli, o svim indeksima koje ste izneli. Očigledno da ne čitamo istu statistiku. Proverite malo sa Fiskalnim savetom. Proverite malo sa ekonomistima koji bi trebalo da vas savetuju da li je sve to tačno.

Konačno, ti veliku uspesi, taj veliki procvat, naravno da svako to želi. Nema sumnje da je to želja. U vreme kada sam ja bio premijer dug zemlje je bio 10 milijardi, ali vam govorim da vaša statistika nema veze sa životom koji se dešava napolju i niko od građana Srbije, osim možda 180 poslanika, ne veruje u to što govorite. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Imate tri minuta za pitanja. Izvolite.

RIZA HALIMI: Moje pitanje je takođe upućeno predsedniku Vlade gospodinu Vučiću. Tiče se programa mera koje je delegacija Albanaca, zajedno sa Koordinacionim telom, uskladilo i da je u okviru programa usvojen na Vladi 4. juna 2013. godine. Mi smo posle toga imali prilike da razgovaramo sa, mislim 2. jula te godine, gospodinom Vučićem, kao prvi potpredsednikom Vlade, zatim i sa premijerom Dačićem. Sa aktuelnim predsednikom Vlade smo razgovarali prošle godine nakon izbora zajedno sa poslanikom Kamberijem.

Pošto je Vlada taj program, kako se kaže često, od sedam tačaka, zapravo sedam tema, u kojem su bili predviđeni zastupljenost u državnim institucijama, ekonomski oporavak, službena upotreba jezika, pisma i nacionalnih simbola, decentralizacija u pravosuđu i proporcionalna zastupljenost Albanaca u pravosuđu, obrazovanje, kultura, mediji, zdravstvena i socijalna zaštita i bezbednost i mere za uspostavljanje poverenja. Nakon pomenutih razgovora na najvišem nivou, te 2013. godine, Preševo je posetila, imali smo dobar sastanak sa ministarkom zdravlja u to vreme, ali sem toga što smo utvrdili prioritete, sada se može konstatovati da ni jedan od tih prioriteta nije ostvaren, a pre svega bih se osvrnuo da pitanje bolničkog porodilišta još nije rešeno i pored toga što je Vlada, uz pomoć EU, investirala prilična sredstva.

Međutim, još uvek to porodilište nije otvoreno. Zatim je u tom periodu od 2013. godine takođe bio pokušaj sa državnim sekretarom Ministarstva pravde da pokušamo da se spreči nastavak degradiranja ovog područja u oblasti pravosuđa. Počelo je u januaru 2010. godine, kada umesto osnovnih sudova dobili smo jedinice, a zatim je, naravno, i ukinut sud …

(Predsedavajući: Vreme, gospodine Halimi.

Zahvaljujem.)

Samo da završim, i tužilaštvo u Preševu, pa postavljam pitanje gospodinu predsedniku Vlade – da li se razmišlja da se konačno ponovo krene sa ostvarivanjem ovog programa?

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Halimi.

Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Želim, gospodine Halimi, da vam kažem da smo na sednici Vlade imali posebnu temu juga Srbije i situaciju u dve opštine, a to su Preševo i Bujanovac, gde je većinsko albansko stanovništvo.

Razgovarali smo o tome šta je to što država Srbija može da uradi, šta je to što možemo da uradimo, pre svega, da biste se vi bolje osećali, da biste bili ponosni na svoju otadžbinu Srbiju, da biste poštovali zakone Republike Srbije, šta je to što mi možemo da napravimo da vas uverimo u naše dobre namere?

Delimično sam sa onim što ste vi govorili saglasan i mi ćemo u najkraćem roku određene mere preduzeti. Određene zadatke dobili su i ministar Stefanović i ministar Verbić i neki drugi ministri. Sam očekujem da posetim zajedno sa predstavnicima EU, u narednih 15-ak dana i Bujanovac i Preševo, i ne samo zbog migranata, već pre svega, zbog otvaranja škola, odnosno fakulteta i bolnica na teritoriji te dve opštine, da sednemo da vidimo šta je to što još možemo da uradimo i šta je to što zajednički možemo da napravimo da bismo spustili tenzije između srpskog i albanskog naroda.

Drugo, da odgovorim oko licemerja ili nelicemerja za cenu struje. Znate, svašta možete da čujete od različitih ljudi, ali da vam to govore ljudi koji su pozivali narod da ne plaća struju, a onda mu je povećaju ne za 250 već za 700 odsto jer je to kumulativno povećanje, onda nemam nikakav komentar ne to. Licemerje bi bilo suviše laka reč kojom biste takvo ponašanje mogli da opišete.

Što se tiče podataka, želim da vas uverim da mi iznosimo veoma precizne podatke koje je overio MMF. Kompletan fiskal 26. juna je overio MMF, svaki dinar nam se kontroliše, svaki dinar, svaki proveravaju. Što se tiče ekonomista ne postoji nijedan ekonomista danas, sem dvojice članova jedne političke partije, pri tome se taj jedan iz te partije libi da kaže nešto loše o Vladinom programu, pošto je učenik ministra Vujovića, pa zna da je ovo najbolje što može da se uradi. Što se tiče ljudi iz fiskalnog saveta, ako ste videli oni u svakom svom delu kažu da je mnogo bolje nego što je bilo. Naravno da oni vide da nismo krenuli sa reformama administracije, naravno da su ponekada oštriji nego što bi trebalo, ali uvek mora da se kaže ono što i oni vide, da je situacija mnogo bolja nego što je bila.

Ako sam od profesora Đuričina mogao da čujem onakve reči, i od mnogih drugih, onda moram da kažem da vidim da po prvi put, ako ništa drugo, ekonomska struka je gotovo apsolutno ujedinjena u tome i šta radimo i kako radimo, da je to veoma dobro i pozitivno za našu zemlju.

Da biste videli oko neplaćanja obaveza, mi smo platili ukupno u novcu, 23 odsto više smo dali povraćaj PDV nego prethodne godine, 2014. za isti period. To vam govori i o povećanju proizvodnje, to vam govori o mnogo čemu. Bruto domaći PDV nam je

za 5 odsto veći, ukupni PDV nam je za 3 odsto veći, 11 odsto nam je veći uvozni PDV i to su vam čisti podaci kao suza i niko ih nikada nije dovodio u pitanje, ni MMF, ni Svetska banka, ni IBRD, ni IB, ni Fiskalni savet, niti bilo ko drugi. Niko. Dakle, govorim vam veoma, veoma precizne podatke. Tu nikakve laži nema i to su dobri podaci.

Ono što su loši podaci, o čemu želim da govorim, to je činjenica da mi, a to nije pitanje samo infrastrukturnih projekata, već je to pitanje ozbiljnog investicionog ulaganja u svim drugim sferama, da mi nemamo kapacitete, nemamo dovoljno znanja, nemamo dovoljno pameti, nemamo dovoljno projekata da podignemo svoja ulaganja. Mi u ovom trenutku imamo više novca nego što nam treba i mi ga čuvamo. Manje se zadužujemo, to je dobro, to je zdravo, ali bi bilo još zdravije da možemo da ga uložimo u velike kapitalne stvari. U ovom trenutku takvu mogućnost nemamo, zato što nemamo projekte i zato što za to nismo bili spremni. To znači da se godinama za tako nešto nismo pripremali. To jeste naš problem, ali verujem da ćemo u narednom periodu uspeti i da te teškoće prevaziđemo i da pokažemo ljudima u Srbiji da Srbija itekako može da bude jedna normalna, ozbiljna i odgovorna zemlja.

Ponavljam vam još jednom, onaj ko poznaje Gerda Milera zna da čovek ne voli ni da se osmehne, a kamoli da pohvali nekoga. Pogledajte šta govore ne samo o Grčkoj, nego šta govore o drugim zemljama EU ti ljudi. Ti ljudi kažu da su impresioniranim onim što je Srbija uradila u prethodnih godinu dana. To kažu ministar ekonomije Savezne Republike Nemačke, ne, ne znam koje zemlje, već Savezne Republike Nemačke.

Živi bili pa videli, da sačekamo, ja verujem da će biti mnogo primedbi na naš politički rad, na situaciju sa Prištinom, na mnoge druge stvari, ali molim vas da sačekate još koji dan pa da vidimo šta će i kancelarka Merkel da kaže o onome šta Srbija radi u ekonomskoj sferi, da li je to dobro, da li je to loše. Da li se to meni čini da su u Srbiji redovi, da se u Srbiji penzioneri tuku da dođu do svojih penzija ili je to u pojedinim zemljama EU. Jel su možda kod nas zatvoreni bankomati ili kod nas sve banke rade osim onih koje su neki uništili tako što su svojim tajkunima davali ogromne kredite za koje su znali da ih nikada vratiti neće? Koji je to tajkun danas u Srbiji koji može da dobije kredit za koji se zna da neće da ga vrati? Kažite mi njegovo ime. Nema ga. Srećan sam i ponosan što je odgovor takav.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Vučiću.

Gospodine Živkoviću, moram da vas upozorim da pročitate član 216. Poslovnika Narodne skupštine, gde se kaže da na ovoj sednici nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povredu ovog Poslovnika.

Hvala.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

ALEKSANDAR VULIN: Poštovani narodni poslanici, partijsko zapošljavanje u ovoj zemlji počelo je decenijama ranije, ali se pojavila Vlada prvi put u istoriji Srbije koja je sama sebi vezala ruke i ne dozvoljava sebi partijsko zapošljavanje.

Sedmog decembra 2013. godine kada je doneta Uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, dakle o ovom sektoru u koji se decenijama zapošljavalo, naravno iz redova vladajućih partija, kako drugačije, bilo je 843.405 zaposlenih. Dakle 7. decembra 2013. godine kada je Vlada odlučila da sebi veže ruke i ne dozvoli čak i iskušenje da može partijski da zapošljava. Dvadesetog juna 2015. godine u javnom sektoru radi 807.225 ljudi, to je smanjenje za 36.180 ljudi. Koga smo mi to onda zaposlili? Kako smo to, otpuštali, zaposlili partijske drugove, a smanjili smo broj za 36.000? Apsolutno nemoguće.

Pogledajte uostalom samo sastav našeg ministarstva i videćete koliko članova, koliko funkcionera čak partija bivšeg režima imate i sada u našim ministarstvima, a otiđite u AP Vojvodinu pa mi nađite jednog funkcionera SNS, Pokreta socijalista ili nekog sličnog, jednog.

Ali dobro to je sada manje važno. Ono što jeste važno i što želim da vam kažem, tog 7. decembra 2013. godine je u privatnom sektoru, u realnom sektoru kako ga zovemo, bilo zaposleno 1.124.381 čovek, a 20. juna 2015. godine zaposleno je 1.168.267. Dakle, 43.886 ljudi se zaposlilo više u privatnom sektoru. Tako se to radi.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se.

Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar.

ZLATIBOR LONČAR: Mislim da je odlično što ste pomenuli bolnicu u Preševu, jer i vreme je stvarno da kažemo da sve što je bilo do Ministarstva zdravlja i Vlade Republike Srbije je učinjeno. Sve što je zahtevano od rukovodstva u Preševu je urađeno. Odobrena su radna mesta, 10 medicinskih sestara i tehničara, dva lekara i sve je sprovedeno u delo, dato je da se raspiše konkurs i da krene da se radi.

Već više od mesec dana, pošto se konstantno bavim tim pitanjem, dobijam uverenje iz Preševa da će za 10 dana da krene da radi. Pa pitam – zašto ni je krenulo? Za 10 dana. Po tom pitanju je dolazio gospodin Devenport. Uverili smo ga šta je sve urađeno i on je sam rekao da je sve ostalo dole na njima i da od njih zavisi da mogu sutra da krenu da rade, da im je država sve omogućila da to može da radi.

Uveli smo, kad ste rekli da ne možete da nađete lekare, uveli smo da ispomoć i da dežurstva za noć daju lekari iz Vranja. I to smo organizovali. Molim vas, recite da li je ovo tačno?

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Lončar.

Dopunsku reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite gospodine Stefanoviću.

NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Samo kratko.

Nije odgovor na pitanje gospodina Halima. Gospodin Živković je postavio pitanje vezano za „Sumaku“.

Dakle, što se „Sumakuma“ tiče, samo u najkraćem, završen je predkrivični postupak, određen je pritvor za tri lica koja su osumnjičeni. U toku je završetak prethodnog krivičnog postupka, ova lica se i dalje nalaze u pritvoru. Tužilaštvo završava, ajde da kažem, taj ključni deo istrage, i očekujem da će vrlo brzo biti podignute optužnice i nastaviće se glavne krivičnog postupka. U pritvoru su.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.

Dopunski odgovor, ministar Nikola Selaković. Izvolite gospodine Selakoviću.

NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, povodom pitanja narodnog poslanika, gospodina Halimija, krivo mi je što u iznošenju onoga što je bilo u kontaktima između predstavnika Albanaca iz opštine jugoistočne Srbije i Ministarstva pravde nisu navedeni sastanci koji su održani i sa mnom, kao resornim ministrom. Da smo na tim sastancima konstatovali koji su problemi i definisali okvire u kojima ćemo te probleme rešavati.

Podsetiću vas da smo od četiri definisane stavke, dve rešili, a da su dve bile uslovljene izvršenjem procene broja stanovnika u opštinama Preševo i Bujanovac, nakon čega smo rekli da će doći do analize potreba za eventualnim osnivanjem sudske jedinice u Preševu.

Što se tiče izbora sudija porotnika i albanske nacionalnosti, da smo taj izbor završili. Što se tiče izbora nedostajućeg sudije u Prekršajnom sudu u Preševu, da smo i taj izbor završili i da je ostalo od onoga što smo tada konstatovali kao probleme da je ostalo još da se sprovede konkurs za izbor ovlašćenog sudskog tumača za albanski jezik za područje Višeg suda u Vranju.

Što se tiče ravnomerne zastupljenosti, to je ono što ste pomenuli, tada smo naveli problem i to je peta stvar, tada smo naveli problem kontrolisanog zapošljavanja ili zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Ja sam rekao da ću se zauzeti da obezbedimo što je moguće više mesta za Osnovni sud u Bujanovcu i u ovom trenutku imamo na Vladinoj komisiji koja odobrava zapošljavanje zahtev i Osnovnog suda u

Bujanovcu za dodatnim zapošljavanjem sudijskih pomoćnika. Uveren sam da ćemo i to realizovati, kao što smo i one prve dve stavke, a nakon procene broja stanovnika i popisa stupiti i u realizaciju onoga što smo se tada dogovorili. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Selakoviću.

Izvolite, gospodine Riza Halimi, imate dodatno tri minuta za postavljanje pitanja.

RIZA HALIMI: Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine predsedniče, ja se nadam da ćete vi ostvariti najavu i obećanje, da ćete konačno posetiti Preševo i Bujanovac, i da će se time otvoriti nova faza, jer dosada takvih poseta, na tom nivou, koliko ja pamtim, nije bilo. Bar u višestranačkom sistemu.

Što se tiče poštovanja zakona, apsolutno, pa svi smo za poštovanje zakona. Možda za naše područje je pitanje bojkota pojedinih izbora, ali koliko ja znam i praksa nam ukazuje, osam godina sam ovde u parlamentu, čitavo vreme sam opozicija. Manjinski poslanik u opoziciji. Čak i Koordinacionom telu nemamo adekvatan pristup.

Moj je utisak da oni koji bojkotuju, od strane vlasti, određene strukture vlasti su privilegovane. Poruke do sada nisu bile ispravne od strane centralne vlasti.

Zatim, ovim konkretnim pitanjima, ja mislim da porodilište, konačno nakon dve godine, što je sve pripremljeno, ali ne može se kadar preko noći obezbediti. Ako specijalizacije nisu u ranijem periodu obezbeđene, ne mogu se jednim konkursom obezbediti. A još pre godinu i po se razmišljalo o tome da preko kadrova zdravstvenog centra u Vranju da se reši ovaj problem, a evo ga, još se ne rešava.

Što se tiče pravosuđa, ja mislim da jeste, mi smo se sa ministrom Selakovićem sastali, razgovarali, prošle godine o ovim temama. Međutim, poslednji pripravnik u sudskim instancama Preševo-Bujanovac je primljen pre pet godina. Unazad pet godina u ovakvom katastrofalnom stanju zastupljenosti Albanaca u pravosuđu, a pet godina ni jednog pripravnika nismo uspeli da primimo. Prošli put smo se dogovarali da mora konkurs da se objavi za dvojicu sudija, kao i za pripravnike, naravno i za prevodioce jer stvarno, sem u osnovnim sudovima, u višim sudovima, nema prevodioca za albanski jezik.

Oko brojanja, mislim da je stvarno ovo preterano. Onih sedam oblasti koje smo mi kandidirali i Vlada prihvatila, većina ogromna ne zavisi od toga da li zna tačno država koliko Albanaca ima na tom području.

(Predsedavajući: Vreme gospodine Halimi.)

Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite gospodine.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Gospodine Halimi, ja sam vam rekao da stižem za 15 dana kod vas.

Šaip, čuo sam da plaćate struju. Ja to veoma poštujem. Pa to je u redu, znate, ako sam ga kritikovao zato što ne plaća struju, u redu je da pozdravimo kad plaća struju, kao što to treba svi naši građani da rade.

Ja mislim da je veoma važno, gospodine Halimi, da postignemo dogovore i da se dobro razumemo o načinu poštovanja zakona, a saglasan sam i vi ste u pravu u tome da mi po nekada grešimo, jer se ne odnosimo sa jednakim respektom prema onima koji poštuju ovu zemlju i onima koji to ne čine. I to ćemo i te kako imati u vidu u narednom periodu.

Doći ću, razgovaraću sa svima, ali ćemo i neke poteze povući kojima sam siguran da ćemo biti zadovoljni i srpska i albanska zajednica, ali šta god da uradimo i otvaranje fakulteta u Bujanovcu i bolnice u Preševu i svega drugog o čemu razgovaramo danas, značiće da obezbeđujemo ljudima uslove za ostanak i opstanak na svojim ognjištima, a ne da to budu sredine sa najvećim brojem ljudi koji odlaze u inostranstvo.

Naš je cilj da dugoročno rešimo situaciju na jugu Srbije na taj način što će i Srbi i Albanci da budu zadovoljni, da se jedni drugih ne plaše, da jedni od drugih ne strahuju, već da žive kako im je volja, jedni sa drugima ili jedni pored drugih, ali da imaju punu slobodu u svom delovanju i da mogu da u skladu sa zakonima Srbije, žive neuporedivo bolje nego što su živeli.

I što se tiče udžbenika i što se tiče postavljanja ili imenovanja na različite funkcije, nikada nije bio naš, rekao bih, motiv da se rukovodimo nacionalnom strukturom. Naprotiv, trudili smo se da izaberemo najbolje, ali sam spreman da prihvatim svaku vašu primedbu koja je tačna i opravdana i da stvari gde možemo da ispravimo i menjamo i poboljšavamo.

Što se tiče ovog drugog dela, oko zdravstvenih ustanova u Preševu i Bujanovcu, Zlatibor Lončar će još nešto reći, a ja samo želim vas da zamolim da uložite još napora da taj život poboljšamo i da stvorimo veće poverenje između Srba i Albanaca. Koliko je to važno za Srbe, budite sigurni da je jednako važno i za Albance. Siguran sam da će i za jedne i za druge značiti i relaksaciju u odnosima, a ako hoćete i u budućnosti nesumnjivo bolji život i za jedne i za druge.

Kamberi, još jednom čestitam što plaćate struju. Hvala vam najlepše.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Vučiću.

Reč za dodatni odgovor ima dr Zlatibor Lončar.

Izvolte, gospodine Lončar.

ZLATIBOR LONČAR: Ja još jednom želim vama da kažem i pred svima da odgovorno tvrdim da su se ispunili svi uslovi da krene da radi porodilište. Zamolio bih vas da iskoristite svoj uticaj. Evo, možemo pred svima da se dogovorimo, neka krene porodilište da radi u ponedeljak. Iskoristite dodatan vaš uticaj. Svi uslovi su ispunjeni, što je bilo do države, što je bilo do ministarstva, da se krene sa radom. Ne postoje dodatni problemi. To su se ljudi iz EU i svi koji su uložili novac složili kada su videli situaciju i na terenu i situaciju u birokratiji, koja je jednim delom bila problem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Lončar.

Gospodine Halimi, imate mogućnost još dva minuta za komentar.

Izvolite.

RIZA HALIMI: Ja mislim oko ovog poslednjeg, gospodine Lončar, da je sve spremno, bilo je i u julu prošle godine sve spremno, u smislu da su vlasti i inspekcije dale sve saglasnosti. Ali, ono što ste maločas rekli, ne može porodilište da radi bez specijalista, ne može samo sa medicinskim sestrama. Ako nije taj kadar ranije pripremljen, ne može ga samo jednim konkursom rešavati Dom zdravlja u Preševu. Ostaje opet obaveza ministarstva da preko Zdravstvenog centra u Vranju reši taj problem, inače će ovako stanje ostati još godinu dana, a možda i više.

Nadam se, ono što je predsednik Vlade najavio, da će se ozbiljnije raditi na sprečavanju iseljavanja mladih ljudi koji nemaju perspektivu za zapošljavanje, koji nemaju perspektivu za normalan život na tom području. Ako je stopa nezaposlenosti preko 70 odsto, onda je sasvim jasno zašto ti ljudi idu. U tom pogledu mora daleko ozbiljnije nego do sada da se svi resursi tamo koriste.

Neki konačan odgovor nikada do sada nisam dobio na pitanje zašto nema prekogranične saradnje sa Makedonijom i korišćenja projekata i IPA fondova? Opština Surdulica prošle godine je ostvarivala projekte u vrednosti skoro od osam miliona evra. Isto su i Preševo i Bujanovac pogranične opštine, a koliko godina nemamo mogućnosti, evo, jedan takav resurs da iskoristimo? Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Halimi.

Reč ima narodni poslanik, gospodin Nenad Čanak.

Izvolite, gospodine Čanak, imate tri minuta.

NENAD ČANAK: Zahvaljujem.

Koliko sam razumeo, ovde se tapše svakome ko plaća struju, pa onda bi trebalo sada ovacije za Vojvođane da se dese, pošto oni plaćaju struju i ne pitaju uopšte i ne dovode u pitanje da li struja treba da se plaća. Ne treba tapšati onome ko plaća, nego treba iseći struju onom ko ne plaća. Uopšte ne razumem o čemu se ovde radi, ali dobro.

Pošto vidim da ovde nema nikoga iz Ministarstva poljoprivrede, nemam kome da postavim pitanje koje sam želeo da postavim.

Što se tiče zemlje i davanja zemlje u zakup strancima pre nego domaćem stanovništvu, prodaje zemlje, za to je potrebna posebna sednica Skupštine, pa onda o tome ne bih ni da govorim.

Hteo sam da pitam ministarku poljoprivrede oko lovostaja na afričku grlicu, koji je donet 25. juna, čime bez ijednog božijeg razloga preko 400 lovnih turista koji treba da dođu u avgustu mesecu neće moći da dođu, jer nemaju zašto da dođu. To je tranzitorna divljač, divljač koja samo preleće…

(Aleksandar Vučić, s mesta: Šta je to?)

Afrička grlica? To je grlica iz Afrike, afrička grlica koja preleće našu zemlju, pošto se ne gnezdi ovde, nit smo je hranili, nit smo joj šta radili, a onda dođu Italijani i ostave pare. To je suština priče i to je trebalo da se desi. Međutim, iz meni nepoznatog razloga je proglašen lovostaj na afričku grlicu i mislim da je to potpuno stvar koju treba shvatiti kao propust administracije.

Ne bih vas više zadržavao, imam samo još jedno malo pitanje za ministra finansija. Kada će se dogoditi dogovoreni sastanak sa poslanicima LSV, gde ćemo se razjasniti oko dugovanja Republike Srbije AP Vojvodini, tj. njenoj administraciji, po osnovu neplaćanja 7 odsto u budžet ovaj put AP Vojvodine? Dakle, to je pitanje na koje želim da čujem odgovor.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Čanak.

Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Naravno, gospodin Čanak je to na svoj način, pomalo teatralan, kako on to ume, u najboljem političkom smislu svoje stavove iskazao.

Republika Srbije, razume se, ne duguje nijedan jedini dinar Vojvodini, niti bilo kojem drugom delu svoje teritorije i to su činjenice. Kada ćemo da razgovaramo o Zakonu o finansiranju i o svemu drugom? U najskorijem roku. Dakle, kada kažem u najskorijem roku, u toku jula meseca.

Što se tiče lovostaja na afričku grlicu, ja ne znam šta je afrička grlica, izvinjavam se. Ali, ako ste vi u pravu da mi time ugrožavamo svoj ekonomski napredak, a ne ugrožavamo opstanak bilo koje vrste, nema nikakve sumnje da će Vlada da promeni tu odluku. Dakle, ja ne bih da konačan zaključak donesemo bez ministra poljoprivrede, ali, kažem, ako ste vi u pravu, nemojte da imate nikakve sumnje da ćemo promeniti takvu odluku.

Što se tiče plaćanja ili neplaćanja struje i da li je neko više plaćao ili ne, iznenadili biste se, gospodine Čanak, kada biste videli da uglavnom bogatiji ljudi ne plaćaju električnu energiju, a ne siromašniji. Kao što uglavnom bogatiji ljudi uvek iznose mnogo više primedbi i mnogo više kukaju nego srednji sloj i siromašniji ljudi. Kada biste videli koliko nam ti najbogatiji duguju, shvatili biste, a njih ima i u Vojvodini, njih ima i u Beogradu, njih ima svuda, u centralnoj Srbiji, i nisu nepravilno raspoređeni, da ih je manje u Vojvodini, a više u centralnoj Srbiji ili u Beogradu, naprotiv, veoma su pravilno raspoređeni svuda, onda biste videli da to nema veze sa geografskim poreklom ili sa bilo čim drugim, osim sa bahatošću.

Razumemo mi da ima dva do tri posto, kakve su naše računice, najsiromašnijih ljudi koji to sebi ne mogu da priušte i koji traže načine kako da to izbegnu, ali ne možemo da razumemo da, ne u broju, već u novčanom iznosu, 70 odsto tih u novcu koji nam ne plaćaju su bogatiji ljudi od vas, od mene i od većine ljudi u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je nešto sa čime se mi suočavamo i sa čime ćemo se još neko vreme suočavati. Sada se dešava, sada je dat nalog da se posle tri meseca neplaćanja isključuje električna energija. Elektroprivreda je dala taj nalog. Naravno, odakle smo dobili prve žalbe? Dobili smo upravo od strane dela privatnih kompanija koje su držali nekadašnji najmoćniji tajkuni i dobili smo od dela preduzeća u restrukturiranju, koja misle da je biznis i dalje ako neko drugi plaća struju, ako neko drugi plaća gas, a oni mogu da isplate platu još kad dobiju neku subvenciju od države.

Što se tiče zakupa zemljišta ili što se tiče određenih protesta, ljudi, mi se trudimo i primamo ljude svakoga dana. Borimo se sa tim da ne bude štrajkova, da ne bude protesta. Sada ću vam reći sa čime se suočavamo. I, voleo bih da jedanputa vi, gospodine Čanak, pošto znam da neki drugi neće nikada, kažete – pa, nemojte da izađete nekome u susret. Mi smo, na primer, razgovarali sa taksistima. Dva meseca pregovaram lično sa predstavnicima MMF i moj kabinet. Borimo se da im omogućimo reprogram poreskog duga od 2005. do 2013. godine, da im damo dve nove godine, 24 meseca reprogram, da treba to da plate u šest godina. Dakle, u te preostale četiri godine.

Jedva MMF pristane na to, dakle, danima se ubeđujemo oko toga i na kraju danas, moram da priznam, najveći broj tih ljudi su odgovorni, pošteni i dobri domaćini, jedan manji broj ljudi kaže – dajte nam otpis tih dugova. Onda čujete kako svi to negde podržavaju. Pa kako to da uradimo? A što bi nam onda bilo ko platio porez za bilo šta? Kako je to moguće? Pa to je nemoguće da uradimo. Ne postoji ta sila po kojoj vi to možete da napravite, a da državu ne urušite i da je ne uništite. Posle toga će svi to da traže. Znači, vi takvu vrstu poreske amnestije možete da imate u slučaju velikih elementarnih nepogoda, velikih prirodnih katastrofa ili u slučaju rata. Kako je moguće da to radimo? Nažalost, nekada smo pred različite izbore i takve stvari radili.

Pomenuli ste zakup zemlje, uopšte neću da bežim od toga. Nemojte da nam neko pominje Arape, jer nisu u pitanju Arapi, za koje su govorili da nisu obradili zemlju. Otiđite da vidite kako su obradili. Sad otiđite da vidite. Reč je ovde o Nemcima, nekome smetaju Nemci. Nekome smeta „Teniz“. Pa čekajte, to je državna zemlja, valjda država ima da radi sa tom svojom zemljom šta želi. Valjda država želi po najpovoljnijoj ceni da je izda nekome, da zaradi najviše novca. Valjda je to obaveza države, valjda bi trebalo da idemo u zatvor ako to ne uradimo. Naravno da treba da vidimo i treba da sednemo sa svim, i sedimo sa našim poljoprivrednicima iz dana u dan. Znate da po nalogu nekih političara su došli.

Uveli smo sve moguće prelevmane. Lično se borim u Briselu već četvrti put oko naših prelevmana jer nam ne daju da ih održimo. Mi smo ih produžili do kraja godine. To će nam biti velika primedba Brisela oko koje ćemo da se mučimo sve do kraja decembra ove godine. Znate šta je sad došlo? Uveli smo prelevmane na sir, uveli smo prelevmane na maslac, uveli smo prelevmane na mleko, na sveže mleko. Sada kažu – ali, krivi ste, niste uveli prelevmane na mleko u prahu. Pa da uništimo još i konditorsku industriju koja nam sada najviše skače. Da uništimo konditorsku industriju i da ostavimo ljude bez posla u konditorskoj industriji. Kao da neko želi od nas nešto nekome loše, a ne da se mučimo i borimo da izađemo u susret ljudima, trpeći najteže političke pritiske sa različitih strana. Samo vas molim da to imate u vidu. Ne rade to tamo neki zlikovci koji žele loše svom narodu.

Ne znam šta je afrička grlica. Ako ste u pravu, problem rešavamo. Ali, ove ostale probleme odlično znam. Vi ste tražili na veoma korektan način da se reši, dobićete još više od onoga što ste tražili za „Elektrovojvodine“ o onome što smo pričali, ne vi, već zato što je važno da mi Republiku Srbiju, na vaš je zahtev, vama mogu da idu politički poeni. Mi hoćemo, koliko je moguće, da ostavimo funkcionalnu Republiku Srbiju. Ti prihodi su išli u republičku kasu uvek, ići će uvek u republičku kasu. Za one koji su mislili da to ide ne znam gde jer Srbija nam je jedna i jedinstvena zemlja i nikada je nećemo rastakati na neke druge delove ili na ne znam šta, ali jednako koliko je Beograd Srbija, toliko je Srbije Novi Sad, toliko je Srbija i Subotica, toliko je Srbija i Niš. Tako ćemo se ponašati.

Samo vas molim, nemojte, gospodine Čanak, dakle, trebalo je da dođe neko zajedno ili u isto vreme kada je gospođa Merkel ovde da određene ugovore potpisujemo. To sada ne radimo zbog loše atmosfere koja se oko nečega pravi. Samo vas molim, nemojte da nekoga još oteramo iz ove zemlje, samo zato što time mislimo da možemo da dobijemo određeni politički poen negde. Ovo vredi mnogo više od političkih poena. Naša stočarska proizvodnja, naša prerađivačka industrija skočiće za više od 50 odsto za godinu dana, za sve ono što nismo uspeli da uradimo u prethodnih 30 godina, za godinu dana ako to budemo uradili. Je li moguće da mi to ne vidimo, ljudi? Je li moguće da se pravimo da to ne vidimo? Ja znam da vi ovo znate i znam da znate da sam u pravu, kao što sam siguran da ste u pravu za nekakvu afričku grlicu jer je to bio neki birokratski potpis, jer je neko uputio tamo dopis da je to ugrožena vrsta. Strašno me briga šta je afrička grlica, ne mogu da vam objasnim. Kada ste mi rekli – 400 ljudi neće da dođe kojima možemo da uzmemo pare da ostanu u državnoj kasi, e, ja živim za to da im uzmemo da to ostane u državnoj kasi. Sad treba da štitimo i afričku grlicu.

Baš me briga za afričku grlicu. Ali, i te kako me je briga za to da uvećamo, strašno me je briga za to da uvećamo naše prihode, da uvećamo naš stočarski fond. Godine 2013. i početkom 2014, naš stočarski fond, sada je naglo počeo, Nenade, da se povećava i pojačava, naglo. Bio je na nivou 1.000, ljudi, naš stočarski fond je bio na nivou 1910. godine. Urušili smo ga u prethodnih 15 godina do nivoa iz 1910. godine. Naše mere kojima smo pokušali da ljude nagovorimo da prasiće uvoze, da tove svinje, da prerađuju meso i da izvoze u Rusiju i svuda nije urodio plodom pet meseci, šesti mesec je eksplodirala. Odjednom i „Juhor“ i „Neoplanta“, „Matijević“ i sve ostale naše kompanije uzimaju mnogo više nego ikada i počinju da prerađuju što je moguće više i na višem nivou obrade izvoze u inostranstvo. Krenulo je, vidi se. Ogromne su količine, dramatično su povećane količine svinja. Ponovo je proradio izvoz za Rusku Federaciju zato što se rublja stabilizovala. Hajde da samo to ne zaustavljamo i da nemamo uvek princip – tamo su neki zlikovci koji rade protiv nas, pa ćemo to da uradimo. Niste vi to rekli, ja to govorim zbog celog društva, zato što se tako odnose.

Informacija koju je trebalo da vam damo, zamoliću gospodina Stefanovića da, ne samo zbog vas, već zbog svih Novosađana i ljudi u Vojvodini, da dodatnu informaciju o tome koliko smo uvećali snage i koliko ćemo uvećati snage, i one koje vidite i one koje ne vidite. Dakle, u Novom Sadu posebno na istrazi i u borbi protiv narko-kriminala, dakle, organizovanog tržišta droge, jer nam je to donosilo neverovatne scene na koje ljudi u Novom Sadu u prethodnom periodu nisu bili naviknuti.

Još jedanput vam hvala. Samo vas molim da imate u vidu da razgovarate sa ljudima koji ne žele apriori loše, naprotiv, već sa ljudima koji žele da urade sve što mogu za svoju zemlju. Ako mislite da neko drugi ima interes, pošto takve gluposti slušam svakog dana, izvinite što to vama govorim, nisam ih od vas čuo, zašto daju zemlju „Tenizu“, što Nemcima, što ovome – pa zato što ćemo mi da imamo najveću korist od toga, zato što će država da ima najveću korist i zato što će, u krajnjoj instanci, građani ove zemlje da imaju najveću korist. Zato to radimo. Kažite nam, evo, pošto se neki bune, i Putin je doveo „Teniza“. Njemu nije smetao „Teniz“, samo nama, Srbima, smeta. Samo mi imamo problem sa tim. Nema problema, hajde da se postavimo kao neke druge zemlje, da kažemo – sklanjajte se svi od nas, mi smo najpametniji na svetu, nemoj niko da dođe, i kraj priče. Oni hoće samo da kopiraju model koji su napravili u drugim zemljama.

Hvala vam još jedanput. Vojvođani su, kao i Beograđani, kao i Šumadinci, kao i svi ostali građani naše zemlje, jednako odgovorni pred zakonom, jednako čine za budžet kao i svi drugi građani Srbije.

Gospodinu Kamberiju sam lično aplaudirao zato što znam da nekad nije plaćao struju. Pa, kada neko dobrovoljno počne da plaća struju, mislim da je dobar znak i znak pristojnosti, kurtoazije, da aplaudirate na takvu promenu raspoloženja. Još jedanput, Šaip, hvala što plaćate struju.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Vučiću.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite, gospodine Stefanoviću.

NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Poštovani narodni poslanici, vezano za sigurnost i bezbednost na teritoriji policijske uprave Novi Sad, želim da kažem da smo od 28. februara ove godine započeli jednu veliku operativnu akciju kojom se vrši pojačana kontrola, legitimisanje, pregled bezbednosno interesantnih objekata, lica i vozila. Tokom ove akcije do sada je kontrolisano 1.750 lica, 810 putničkih vozila i 60 ugostiteljskih objekata. Pronađena su dva lica u ovom periodu koja su bila potraživana međunarodno, 35 lica po centralnim poternicama, 15 lica po lokalnim potragama, zaplenjene su dve ručne bombe, automatske puške, šest pištolja, veća količina municije, različitih vrsta opojnih droga, otkrivena laboratorija za proizvodnju skanka u veštačkim uslovima, veća količina hladnog oružja.

Dakle, identifikovane su dve organizovane kriminalne grupe i 26 manjih kriminalnih grupa sa različitim brojem učinilaca krivičnih dela.

Broj razbojništva u Novom Sadu smanjen je za 36 odsto, stepen otkrivanja krivičnih dela, odnosno rasvetljavanje krivičnih dela popeo se na 80 odsto, ali naravno i dalje postoji prostor da se u značajnoj meri poveća bezbednost građana i nekada je taj osećaj subjektivne bezbednosti neodgovarajući statističkim analizama koje se pokazuju. Ovo su dakle podaci koji su lako proverljivi. Uporedi se broj izvršenih dela, broj ljudi koji su za to pronađeni, oni protiv kojih su podignute krivične prijave, oni koji su predati tužilaštvu.

Značajan je napredak učinjen na suzbijanju trgovine narkoticima. Zaplenjeno je mnogo više opojne droge i na području Južnobačkog okruga u periodu od 1. maj 2014. godine do 1. maja 2015. godine, oduzeto je 406.964 kilograma raznih opojnih droga ili preko 176 kilograma više nego u prethodnom periodu, da kažem od 2013. do 2014. godine.

Što se tiče privrednog kriminala otkriveno je 337 krivičnih dela, odnosno rasvetljene su 53 dela više nego u odnosu na isti izveštajni period u prethodnom periodu što pokazuje veću efikasnost policije u ovom smislu.

Dakle, nije bilo težeg narušavanja javnog reda i mira. Jedno od najtežih krivičnih dela ubistvo Nenada Opačića i njegove supruge. Rasvetljeno je u saradnji sa kriminalističkom policijom Češke i Španije. Pronađeno je lice koje je izvršilac, odnosno za koga sumnjamo da je izvršilac ovog krivičnog dela koje je preminulo od predoziranja u Češkoj Republici. Postoje otisci, koje smo identifikovali, kao i DNK analiza koja je na odeći ovog lica pronađena u Republici Srbiji. Nakon upoređivanja i razmene podataka sa partnerskim službama u Češkoj i Španiji preko koje je to išlo iz nekih operativnih razloga i ovo krivično delo je u tom smislu rasvetljeno.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se dr Stefanoviću.

Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak, dodatna tri minuta za pitanje. Izvolite.

NENAD ČANAK: Zahvaljujem se na odgovorima, s tim, što sam samo hteo par pojašnjenja. Ja nisam govorio o tome da država Srbija može da duguje sama sebi, ali država Srbija može da krši svoj sopstveni Ustav i to radi već devet godina kada je u pitanju Vojvodina i to je ono o čemu je bila ideja sastanka sa ministrom finansija. Dakle, o tome se radi. Ne radi se o nekakvim dugovanjima Srbije kao jedne zajednice Vojvodini, kao druge zajednice.

Drugo, vi ste potpuno u pravu da državna zemlja je državna i država sa njom može i treba da radi ono što je najbolje u interesu građana, samo bi bilo zgodno ne zaboraviti da je deo državne zemlje imao i stare vlasnike prema kojima nije urađena restitucija i bilo bi zgodno da se ta restitucija uradi pre nego što država nastavi da radi u korist svih građana kao što ne sumnjam već i radi.

S druge strane, spominjete dobre rezultate pa bih vas zamolio da imate na umu da je paorima isplaćeno manje od jedne petine subvencija i da bi bilo vrlo značajno da se dugovi prema tim ljudima i pokriju.

Što ste rekli ovo oko plaćanja struje kada neko nije plaćao, a sada plaća i da ga treba pozdraviti. Rekao bih da je to zapisano i u starim knjigama, da je veća radost zbog jednog grešnika koji se pokajao nego zbog 99 pravednika, tim pre moja radost je veća što imam priliku da razgovaram sa vama.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Čanak.

Reč ima predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Gospodine Čanak, a možete li da zamislite onda kolika je moja radost što mogu da odgovaram na vaša pitanja.

Nego pokušaću da odgovorim na poslednje pitanje, Snežana još nije došla zato što razgovara sa poljoprivrednicima upravo oko ove teme. Mi smo danas na Vladi imali tu tačku i mi imamo informaciju da smo apsolutno sve platili. Ja sam dobio drugu informaciju i zato smo spojili ministra sa ljudima iz štrajkačkog odbora da vidimo da li je i šta je istina, tako da se to upravo dešava, pa ćemo to da vidimo i da proverimo.

Mi smo sve što smo mogli, sve što smo imali apsolutno platili. Dakle, da znate, sve što bi se reklo što je u valuti ili sve što je dospelo mi smo kao država platili. Sve što imamo, da li je tako Vujoviću? Mi smo prošle godine rebalans uradili, to je glavni razlog da bi to ljudima mogli da platimo i to da platimo za celu 2014. godinu i sve zaostale obaveze.

Što se tiče restitucije, to je veliki problem kao što znate za našu zemlju i to je jedan od zakona, a voleo bih da smo ga sa drugačijim sadržajem doneli i da smo bili malo oprezniji i po tom pitanju. Plašim se da smo ga nekada davno donosili takođe zbog želje da se nekome dodvorimo i dobijemo glasove. Svejedno, mi te zakone imamo, mi njih moramo da poštujemo. Nešto što možemo da vratimo u zemlji, vratićemo u zemlji. Ono što ne možemo da vratimo, vratićemo u novcu, ali da vi znate da je to toliko velika obaveza za Republiku Srbiju da mi ispravljamo nepravde stare 70 godina, da to nije prosto pravično i pravedno prema ovoj generaciji. Svejedno, to ćemo nastaviti da činimo.

Što se ovoga tiče, to je kao kada kažete našim ljudima – nema problema, hajde platite to, uzmite to na 20 godina, tu zemlju. Mogu, ali neka mi država da kredit. Pa, mogu ali da to plaćam svake godine, a da mi po hektaru ako platim 10 ili 12.000 dinara da mi date subvencije od 11.000 dinara. Država na tome zaradi ništa, kao što znate. Država će da zarađuje tamo gde može i gde može gledaće da izađe u susret svojim poljoprivrednicima, ali država nije ili ne sme to da bude, bila je nekada i zato smo celu svoju ekonomiju, celu svoju zemlju doveli u tu situaciju, država nije krava muzara iz koje može da se izvuče sve, a kada ti se ne sviđa uzmeš kamdžiju pa udaraš po leđima krave i to da li se zaobada ili se nezaobada, da li je vrućina ili nije, udaraš iz čista mira.

To je nešto što sam hteo ne samo vas da zamolim već i sve druge, da prosto kada se negde nešto desi i kada neko negde istakne svoj zahtev da prvo ljudi čuju šta je sadržina tog zahteva, pa tek onda reaguju na to, pa vidimo da li je to moguće ili to nije moguće i zašto bi neko radio protiv sopstvenih interesa. Zašto bi negde neko uradio nešto što je protiv njegovog interesa.

Mi sada imamo bezbroj stvari kojima nismo zadovoljni. Za onkologiju nemamo mašine, imamo listu čekanja. Sad ćemo, pre kraja godine obezbedićemo da liste čekanja nema. Da li ćemo da uradimo sve da svi budu prezadovoljni svim mogućim procedurama, od kud znam, a znam da će građani da budu zadovoljni i da lista čekanja u decembru više neće biti. Zato što ako budemo odugovlačili biće nam potrebno tri ili četiri godine da taj problem završimo. Sve takve probleme imamo.

Nisam dobio gospodina Stefanovića ni ja ni vi odgovor, ali se nadam da će posle naše intervencije zajedničke biti dodatno pojačan broj pripadnika MUP-a. Sve ostalo je dobro i sve ostalo je u redu što je urađeno samo da bude i dodatno pojačan broj pripadnika MUP-a. Sada me obaveštava da je otvorena nova policijska ispostava u Novom naselju što je vrlo važno i za pokrivanje i Veternika i Futoga i Begeča. Ovo aplaudiraju što znam geografiju i što znam delove Novog Sada, što baš i nije za pohvalu.

U svakom slučaju verujem da ćete vi biti zadovoljni gospodine Čanak tim rezultatima kao što će i svi ostali građani Vojvodine biti zadovoljni. Onda, ko kritikuje neka kritikuje, ali je važno da se ljudi osećaju sigurnije i bezbednije nego što se osećaju danas. Hvala vam još jednom i hvala vam na razumevanju.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Vučiću.

Gospodine Čanak, imate još dva minuta za komentar. Izvolite.

NENAD ČANAK: Imam samo još jednu stvar da kažem, a to je, ako je tačno da su isplaćene sve ove subvencije paorima, ja vam se izvinjavam, onda nemam dobre podatke.

(Aleksandar Vučić, s mesta: I mi čekamo da vidimo.)

Ako nije tačno, onda ću se pridružiti paorima u protestu protiv ove Vlade.

(Aleksandar Vučić, s mesta: Samo napred i mi ćemo vam brže isplatiti.)

Ja ću da požurim da stignem.

Drugo, mislim da ovo kršenje Ustava o kome se radi, to je veoma ozbiljna stvar i mislim da bi se ovo pitanje već jednom razreši kao i pitanje finansiranja Vojvodine su ključne stvari na kojima se mora što pre poraditi. Predlažem da to bude u narednim mesec dana i da se time stavi tačka na ove nedoumice. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Čanak.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

MIRKO ČIKIRIZ: Hvala predsedavajući. Moje pitanje ima simboličnu vezu sa pitanjem gospodina Čanka. Radi se o Srbiji, radi se o Africi, doduše i o Aziji i o tranzitu, ali nažalost, radi se o jako teškim ljudskim sudbinama, o političkom i ekonomskom položaju Republike Srbije. Naime, tema kojom želim da se bavim su azilanti i pitanja ću postaviti gospodinu Nebojši Stefanoviću, zbog sledećih razloga.

Pre svega, videli smo reakcije naših građana u mestima u kojima su bili kampovi za azilante ili postoje i to je sasvim normalna reakcija ljudi koji se prvi put susreću sa jednim masovnim prilivom azilanata, sa ljudima drugih navika, druge kulture, drugog podneblja.

Postojali su i mediji koji su objavljivali senzacionalističke vesti o tome da azilanti donose zarazne bolesti, čak i ebolu, pošto je kao navodni strah od terorizma, čak su postojali i mediji koji su objavljivali fotografije azilanata.

Ovim putem apelujem na sve medije da to ne rade, zbog toga što iz zemlje porekla, u zemlji porekla porodice tih ljudi koji beže uglavnom trenutno iz područja koja su zahvaćena ratom, pre svega iz Sirije, Libije, Avganistana, zatim iz nekih drugih nestabilnih političkih i ekonomskih zemalja, Pakistana, Iraka, Irana, Somalije, Konga, Alžira, Maroka, itd. radi se o naprosto jako teškim sudbinama ljudi. Ti ljudi su već vidljivi i u Beogradu.

Evo viđamo ih nažalost i oko Železničke stanice, kod Ekonomskog fakulteta, oko parkova, parka kod Lastine stanice, viđamo ih na autoputevima svakodnevno. Nažalost, izgleda da postoji i trgovina ljudima, da postoji određena vrsta zloupotrebe. U političkom smislu, nas interesuje to zbog poglavlja 24. i ja nemam predrasuda o azilantima, apsolutno, mislim da je po onome što ja za sada znam, država Srbija u velikoj meri odgovorila, pre svega svojim ljudskim, a zatim i političkim obavezama.

Ono što bi mene interesovalo, gospodine Stefanoviću, ako imate samo podatke da nam kažete koliki je priliv azilanata ove godine u Srbiji, koliko to u ekonomskom smislu košta našu državu, šta je država sve preduzela u smislu zbrinjavanja azilanata i svih ostalih mera koje treba da preduzme, koliko je od toga ljudi koji su tražili stalno boravište u Srbiji, da li ti ljudi zaista vrše masovna krivična dela, kao što postoji predubeđenje u našem narodu.

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme, gospodine Čikiriz.

MIRKO ČIKIRIZ: I samo bih želeo, što se tiče gospodina Vučića da kažem da njegov stav prema podizanju zida od strane Vlade Republike Mađarske, najavljeno prema Srbiji i njegov odnos da će učiniti sve u političkom smislu da se to ne uradi, ali da ćemo nastaviti saradnju sa Mađarskom, na drugim projektima, mi u potpunosti to politički podržavamo.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se gospodine Čikiriz.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Kompleksno pitanje, veoma aktuelno i stvar koja svakako zanima veliki broj građana. Ono što želim na početku da vam kažem da je u prvih šest meseci, prvoj polovini godine, nameru da zatraži azil u Republici Srbiji izrazilo 35.712 ljudi, pre svega iz Sirije i Avganistana, najveći deo, nešto ih ima i iz Somalije, Eritreje, Iraka i drugih država, ali Sirija i Avganistan apsolutno dominiraju.

Ono što mogu da kažem da je takođe sprečeno 20.725 lica u pokušaju nezakonitog prelaska državne granice i protiv 9.279 od ovih lica, pokrenut je prekršajni postupak.

Naravno, nemam iluziju da smo mi uspeli da uhvatimo svakoga od njih ko je prešao ilegalno preko zelene granice. To jeste jedan od ključnih problema o kojima je Vlada razgovarala i premijer Vučić sa Mađarskom Vladom i sa drugim predstavnicima i danas je u Beogradu delegacija koju predvode nemački direktor policije, austrijski direktor policije, mađarski direktor policije, koji su u razgovoru sa nama, razgovarali o konkretnim merama koje naša policija može da preduzme u sprečavanju ilegalnih migracija.

Dakle, ono na šta sam ponosan kao građanin ove zemlje, ne kao ministar, a to je izveštaj UNHCR o ponašanju naših ljudi, građana Srbije prema azilantima.

Kao ministar policije, mogu da vam kažem da imamo minimalan broj incidenata koji se dešavaju sa azilantima, a ono što mi je rekao predstavnik UNHCR, gospodin Šoder me je učinilo zaista srećnim kao čoveka, jer sam bio zadovoljan, zato što mi je rekao da naši ljudi pozivaju ove ljude u svoje domove, daju im hranu, vodu, nude mogućnost da se istuširaju, nude im ljudske uslove, nude im jednu ruku prijateljstva.

Ovi ljudi, većina njih je došla iz zemalja koje su zahvaćene ratom i te zemlje zaista ne pružaju neki minimum ljudskih uslova, ali ima i onih koji dolaze iz ekonomskih razloga i to je pitanje koje Evropa mora da reši, to nije pitanje koje može sama Srbija da reši, jer mi smo samo zemlja tranzita. Postoji pitanje da li možemo da primimo svakoga ko se pojavi na našim granicama i mi zbog toga smo uspeli jednu veliku stvar i mislim da je to snažna stvar koju je Republika Srbija uradila i njena Vlada.

Uspeli smo da fokus priče ne bude na srpsko-mađarskoj granici, već da to bude na srpsko-makedonskoj granici. Danas, zajedničke patrole sa mađarskom policijom, austrijskom i nemačkom, koji će doći, a već četiri termovizijska vozila se nalaze na granici sa Makedonijom i dva naša, doći će austrijski graničari i 20 nemačkih graničara i simbolično, mi branimo Srbiju kao deo Evrope.

Mi pokazujemo da je Evropa došla na granice Srbije, da pokaže da zajedno vidi Srbiju kao zemlju partnera, kao zemlju koja učestvuje u rešenju ovog problema. Mislim da je to veoma značajan pokazatelj da Evropa računa na nas kao zemlju koja može da pomogne u suzbijanju ilegalnih migracija.

Radi se o ogromnim talasima ljudi. Danas se na tursko-sirijskoj granici nalazi između milion i po i dva miliona ljudi koji su u kampovima, a preko dva miliona ljudi je već u izbegličkom statusu u Turskoj i ogroman broj ljudi se kreće preko Bugarske, a najveći deo preko Grčke i Makedonije, kroz našu zemlju, tranzitno prema Mađarskoj, a nešto manji deo prema Hrvatskoj i jedan manji deo kroz Bugarsku, Rumuniju, kroz Mađarsku, najveći deo tranzitno prema Nemačkoj i Švedskoj, Francuskoj, nekim drugim nordijskim državama.

Dakle, veoma kompleksno pitanje, što se tiče odgovora, ne mogu da vam dam precizan odgovor, niti mislim da bilo ko ima trenutnu kalkulaciju koliko nas sve to košta i svakako da je to ogroman napor, imajući u vidu koliko je ljudi sa izbegličkim statusom već u našoj zemlji, jer Republika Srbija je naravno, tokom devedesetih godina primila, kao što znate, veliki broj građana koji su živeli na teritoriji bivše Jugoslavije i koji se nalaze u statusu izbeglica na našoj teritoriji. Neki su, naravno, potpuno integrisani, neki imaju drugo državljanstvo, a neki i dalje koriste smeštaj, kolektivne smeštaje i neke usluge, neku pomoć koju država pruža.

Mi i dalje imamo ogroman pritisak ovih ljudi. Naravno, ne vidimo da će u narednih nekoliko meseci, pa čak ne znam da li možemo da budemo optimistični i da kažemo, u narednih nekoliko godina će se ovaj talas migratorni koji stiže, smanjivati.

Sve brojeve koje imamo ukazuju da će ogroman broj ljudi pristizati. Mi smo formirali i Republički štab za pitanje migracije koji se bavi baš ovim konkretnim pitanjem, koje predvodi ministar Vulin.

Ministar Lončar takođe nadgleda ovu situaciju, pošto ste postavili pitanje.

Dakle, ja sam danas na našem Štabu za vanredne situacije razgovarao sa ljudima iz Instituta „Batut“ i oni me uveravaju da trenutno ne postoji epidemiološka kriza bilo kakve vrste. Dakle, epidemiološka situacija je potpuno pod kontrolom i samo se preduzimaju mere dužnog opreza kod onih ljudi koji su u neposrednom kontaktu i koji obrađuju ove podatke, a pre svega se radi o policajcima u Preševu, da kažem i drugim centrima, gde se radi prihvat ovih lica i upućivanje u centar za azil.

Mi smo potpuno svesni da najveći broj ljudi, kao i u Mađarskoj, to sam razgovarao sa kolegom Pinterom i ovim završavam, najveći broj ovih ljudi, koji izraze nameru da zatraže azil, nikada ne sačeka završetak procedure. Oni žele da nastave dalje.

Naš posao je da ih usmerimo samo na regularne granične prelaze i to je nešto što radimo sa Evropom, a naravno da Evropa mora dati odgovor na pitanje šta raditi sa ljudima koji imaju pravo na azil, jer dolaze iz ratno zahvaćenih država, koje imaju pravo na slobodu kretanja, a dolaze u ogromnim brojevima, koje nijedna zemlja ne može tek tako da primi, jer to iziskuje ogromne napore u ekonomskom smislu.

Dakle, Republika Srbija je veoma posvećena, veoma aktivno radi sa svim ministarstvima koja su, da kažem, za to nadležna i mislim da treba zaista i pohvaliti ove ljude na terenu koji su postigli da mi građani Republike Srbije ne osećamo u najvećoj meri ovaj pritisak.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima predsednik Vlade, gospodine Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se.

Gospodine Čikiriz, proverio sam u međuvremenu za te afričke grlice i jarebice, ali gospodin Čanak nije ovde, pa kada se vrati reći ću mu, ako se vrati.

Dakle, što se tiče podizanja zida i migranata, možda smo svi mi, živimo u nekom čudnom vremenu u kojem svakoga dana kada mislite da je to i više izazova nego što smo očekivali ili više izazova nego što smo bili spremni, nama se dogodi nešto novo.

Ono što sam uspeo da čujem od naših mađarskih kolega i od predsednika Jana Šadera i od premijera Orbana, to je da oni to doživljavaju ne kao migratorna kretanja, već kao veliku seobu naroda. Oni očekuju da u narednoj godini više od dva miliona ljudi potraži svoje utočište u zemljama zapadne Evrope i da od tih dva miliona, najmanje milion i 900 hiljada prođe preko teritorije Republike Srbije. Onda možete da mislite pred kakvim smo mi izazovom jer smo do sada prošli sve ukupno sa nekih 60.000 koji su prošli našu teritoriju.

Mi se za to pripremamo, brojne aktivnosti preduzimamo. Mi nismo srećni zbog podizanja zida, ali zbog toga nećemo da rušimo i kvarimo naše odnose sa Mađarskom, ne zato što smo slabi i mali, već zato što nam je Mađarska potrebna kao prijatelj, jer Mađarska, ako to smem da kažem, ima veće poverenje u Srbiju nego u neke druge zemlje u svom okruženju i Srbija ima veće poverenje u Mađarsku nego u neke …

(Poslanici dobacuju s mesta.)

Valjda ja nisam dovoljno pametan da bih razumeo tu dozu humora, ali prihvatam to.

Dakle, ono što smo čuli o gasu, Mađarska nam je pomogla, insistira na tome da cevi, da gasovod prolazi kroz Srbiju jer ona hoće da ne samo sa istoka dobija, od 2019. godine moguće je da neće dobijati, već da taj gas dobija sa juga, mnogo pre od Srbije nego što bi ga dobijala od Hrvatske ili Rumunije. Zar mi da rušimo svoje odnose sa takvim susedom? Da li smo smeli da kažemo šta mislimo o zidu? Rekli smo i to su naši mađarski prijatelji znali.

Hoćemo li da rušimo naše odnose, a znam da vi to ne želite, Mirko, i znam da ste zato to i podržali, da rušimo odnose sa ljudima zbog kojih bi bilo nesrećno 300.000 ljudi u našoj zemlji ili više od 300.000 ljudi u našoj zemlji koji su mađarske nacionalnosti, koji nisu naročito srećni zbog zida, ali razumeju potrebu Mađarske države da zaštiti svoju državnu teritoriju. Razumeju potrebu i razumeju i sve ono što Srbija mora da preduzme i zadovoljni su našom smirenom i pametnom reakcijom.

Uostalom, hoću da vam kažem da sam bio posebno ponosan kada smo na zajedničkoj sednici dve vlade čuli predsednika Saveza vojvođanskih Mađara koji se obratio na srpskom jeziku kao član srpske delegacije i Ljubomira Aleksova, portparola Mađarske Vlade, Srbina, koji se obratio na mađarskom jeziku, kao član mađarske delegacije. Mislim da nikada nismo imali, bez obzira na zid i bez obzira na sve drugo jer se zid ne podiže zbog Srbije i zbog naših odnosa, već zbog onoga što imaju strah, od dolaska migranata. Mi mislimo da postoje drugi načini za borbu protiv toga, a ne podizanje zidova, ali u svakom slučaju, naše odnose sa Mađarskom nećemo da rušimo i nećemo da kvarimo.

Zahvalan sam vam na tome što to razumete i ja mislim da je juče posle jučerašnje sednice Vlade, ne znam da li će danas da govori neko iz Saveza vojvođanskih Mađara, ali mislim da je pao kamen sa srca velikom broju ljudi u Vojvodini, to iskreno mislim, možda grešim, zato što su videli da su Srbija i Mađarska uspeli da se dogovore da nastave da idu putem dobrosusedskih odnosa, putem povećanja trgovinske razmene, putem privlačenja mađarskih investicija u Srbiju. Premijer Orban je ponudio da najozbiljnije i najodgovornije kompanije iz Srbije pošaljemo u Mađarsku i da ćemo imati široko otvoren prostor za investicije i u Budimpešti i u drugim delovima Mađarske.

Dakle, ja mislim da su to dobre stvari za našu zemlju. Da li ćemo mi taj politički diskurs koji smo uspeli da obezbedimo, napravimo takvim, uspeti da konkretizujemo, to je već druga stvar, ali kao što vidite za ovo o čemu sam govorio, o stočarskoj proizvodnji, bilo nam je potrebno šest meseci da se ljudi pripreme, da se pripremi i da onda krene.

Ako mi dozvolite, nešto kasnije ću vam pročitati podatke, pa kada budete videli ako mi tako nastavimo, ja vam kažem uz sve mere fiskalne konsolidacije, uz ovako ogromne uštede, uz to da budemo jedna od šest zemalja EU koja može da ima ispod 2,5 odsto fiskalni deficit na nivou opšte države, naravno ne mogu ja da garantujem za sve opštine, ali na nivou Republike Srbije, ja vam sada kažem da je moguće i gotovo sa sigurnošću vam tvrdim da ćemo imati pozitivan rast u ovoj godini.

Podsetiću vas, MMF je rekao – biće minus jedan; rekli su – biće minus 0,5; sada su to promenili u aprilu, pa su rekli – biće nula. Ja vam sada kažem biće pozitivan rast u 2015. godini. Mislim da je to, pošto je to način na koji se to meri u celoj Evropi, ja mislim dragi prijatelji da u ovom trenutku u Evropi najuspešnije mere fiskalne konsolidacije, što priznaje cela Evropa, cela EU, ja verujem da će to i šef Evropske komisije, gospodin Junker reći devetog, kod kojeg ću biti prvi put u zvaničnoj poseti, šefu Evropske Vlade, ja mislim da ćemo imati uz ovo, da imamo pozitivan rast uz mere fiskalne konsolidacije.

To znači da mi imamo ogromne potencijala u budućnosti. To znači da mi u 2016. godini svakako idemo na dva plus, na rast, samo da to zaustavimo, da ostavimo na istoj meri fiskalni deficit, a to znači da u 2017. godini po njihovoj proceni koja je danas 2 odsto, da idemo na preko 3 odsto rasta. Onda je Srbija zdrava i normalna zemlja, onda mislim da više nikada nikome neće pasti na pamet da se onako neodgovorno ponaša, kako su se ponašali neki koji su nas doveli gotovo do bankrota.

Izvinite što sam ovoliko govorio. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima za dodatan odgovor ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

ALEKSANDAR VULIN: Poštovani, jasno je da problem azilanata nije izazvala Srbija, jasno je da ne može ni da ga reši Republika Srbija, ali da se ponaša kao organizovana država, ponaša se.

Nikome na našoj teritoriji nije uskraćen azil, ali mi nismo napustili svoju granicu. Mi nismo kao neke države dopustili da se preko naše granice prelazi kako ko hoće mimo graničnog prelaza, naše granične jedinice, naša žandarmerija radi svoj posao.

Svake noći mi dobijemo izveštaj koliko stotina lica je vraćeno u pokušaju ilegalno prelaska, ali svako lice koje dođe na zvanični administrativni prelaz, zatraži azil, automatski dobija pravo, dobija status tražioca azila. Dakle, nemojmo brkati ljudska prava sa anarhijom. Prelazak granice mimo graničnog prelaza nigde na svetu, a posebno u Srbiji nije dozvoljen. Mi svoju granicu čuvamo i svoju granicu branimo, ali smo dobili zaista najviše pohvala i od svih predstavnika međunarodne zajednice za odnos prema tražiocima azila.

U Preševu smo formirali jedan prihvatni centar veoma brzo, da ljudi civilizovanije mogu, brže da mogu da dobiju odgovarajuće dokumente, svaki tražilac azila bude medicinski zbrinut.

Znate, kada govorimo o zarazama, ne bude svaki turista koji pređe našu granicu pregledan ali svaki azilant koji pređe našu granicu i dođe da traži azil, bude medicinski proveren i bude zbrinut. Svako dete bude zbrinuto. Imali smo već nekoliko slučajeva porođaja. Imali smo slučajeve hospitalizacije, ali nikakve zaraze, već uglavnom su to povrede.

Za sve njih je obezbeđena i hrana i voda i medicinska briga. Ja sam razgovarao i sa predstavnicima lokalne samouprave na severu Vojvodine, bio sam u Kanjiži, gde postoji zabrinutost. To je gradić od 9.000 ljudi, a svaki dan ima skoro 1.000 nekakvih novih ljudi, 1.000 ljudi koji nisu odatle.

Dogovorili smo se da obezbedimo i određena sredstva da bi higijena bila bolja, da bi mogli da počiste za njima, da bi mogli da obezbede sve što je potrebno. Dakle, država Srbija se ponaša kao organizovana, dobra država.

Mi iduće nedelje imamo partnersku konferenciju sa našim partnerima iz međunarodne zajednice, gde ćemo pod pokroviteljstvom UNHC, ministra Stefanovića i drugih ministara koji su zaduženi za ovaj resor, biti organizovan skup gde ćemo tražiti od naših prijatelja šta je to sve potrebno da bismo bili još efikasniji i vrlo se poštuje to što radimo. Mi se spremamo za zimu. Leto je leto, ali ovaj problem neće prestati i kada dođe zima, biće ljudi koji će tražiti azil i biće ih verovatno još više. O tome moramo voditi računa, moramo ih zbrinuti, moramo voditi računa da se ovde nikom ništa ne desi. Dakle, ponašamo se organizovana država.

Još jedna vrlo važna stvar, mi nikome ne pomažemo da pređe granicu. Mi se borimo protiv trgovine ljudima. Dakle, mi nećemo kao neki drugi, nažalost, ima i takvih pojava, omogućiti nekome da pređe granicu, da taj neko postane nečiji drugi problem. Mi svoju granicu branimo i spolja i iznutra i posebna je priča o kojoj ćemo razgovarati i sa našim partnerima u Briselu, nadamo se, a to je da nije Srbija prva granica koju ovi ljudi prelaze i nije Mađarska prva granica EU koju ovi ljudi prelaze.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Vulin.

Reč ima ministar gospođa Jadranka Joksimović. Izvolite.

JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Dakle, pošto je pomenuto, poslanik Čikiriz je pomenuo i poglavlje 24. i Akcioni plan, naravno da je ovo pitanje koje jeste pitanje cele EU. Dakle, to ni jednog trenutka, ni u Briselu, ni sa našim partnerima iz EU, niko nije prenebregao. Ali, upravo zato i pominjanjem Akcionog plana za 24, mi smo pokazali i to je jedna dodatna motivacija za otvaranje poglavlja 24, jer zapravo otvaranje poglavlja jeste praćenje implementacije onog što smo predvideli.

U Akcionom planu, u poglavlju 24 smo predvideli, pre svega, povećanje kapaciteta za smeštaj izbeglica, efikasnije procedure odlučivanja po zahtevima za azil, naravno, adekvatnu zdravstvenu negu i naravno visok nivo ukupne zaštite ljudskih prava, iako smo, da budem sasvim otvorena, dakle, ko neko ko je zadužen za evropske integracije, u svakom slučaju pokazali, čak i od mnogih članica EU, veći stepen i primene evropskih standarda, da ne govorim o empatiji, jer ne zaboravimo da su i ti migranti isti oni ljudi ili slični onima koji su prošle godine pomagali našim građanima za vreme poplava i u Obrenovcu i u Šapcu i u Sremskoj Mitrovici. To, takođe, treba naglasiti zbog naše javnosti, dakle, da takav human tretman treba i da se nastavi. Mi time pokazujemo da smo i odgovoran partner EU, ali pre svega, smo odgovorni prema samima sebi.

U tom smislu, iz IPA, ja to moram da pomenem kao nacionalni koordinator, mi smo za 2014. godinu, juče sam potpisala te finansijske sporazume, jer se oni potpisuju godinu unazad, prosto, tako ide procedura, obezbedili 2,3 miliona evra iz IPA, 2014. godine za još jedan centar za azil i da ne zaboravimo i za one iz programa readmisije imamo oko šest miliona evra za unapređenje njihovog položaja.

To nije sve dovoljno. Mi smo juče sa mađarskim partnerima razgovarali o tome da su neuporedivo veća sredstva iz EU bila fokusirana i data mediteranskom rejonu, iako se pokazuje da broj migranata kroz ovaj kopneni deo i ulazak kroz bugarsku granicu, Grčku, preko Makedonije, takođe, skoro identičan, ako ne i veći i da ćemo zajedničkim snagama pokušati da skrenemo pažnju i EU, našeg partnera, da je i ovo vrlo prostor gde je veliki tranzit i da u tom smislu sredstva koja će nam biti na raspolaganju moraju da budu veća da bismo i mi mogli da tretiramo problem na pravi način. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. gospođo Joskimović.

Reč ima za dodatni odgovor ministar dr Zlatibor Lončar.

ZLATIBOR LONČAR: Samo želim, što se tiče zdravstvene situacije dole, da kažem da su u početku bili Lekari bez granica i bio je Crveni krst, koji se brinuo o zdravstvenom stanju tih ljudi. Međutim, u jednom momentu došlo je do pregrupisanja. Neki od njih su morali da se povuku. Želim da vas uverim da trenutno dole rade ekipe, medicinsko osoblje Vojske Srbije i medicinske ekipe iz doma zdravlja Preševo, da je pokriveno od ujutru od sedam časova do uveče do 22,00 časa, konstantno rade ekipe i zbrinjavaju te ljude.

Najčešće se radi o iscrpljenosti, o povredama zadobijenim tokom dugog pešačenjima i zadesima koji se dešavaju na tom putu. Trenutno je situacija apsolutno pod kontrolom. Izuzetno veliki resursi se troše dole na te ljude. Trenutno je njih dole oko 35.000 po današnjem izveštaju. Veći deo njih, kada stigne, ali obično prepešače Makedoniju, traži medicinsku pomoć, a i oni koji ne traže, zbog mira i u stanovništvu koje živi dole i koji se plaše da ne dođe do neke zaraze, naše medicinske ekipe pregledaju i one koji ne zahtevaju pomoć, da bi imali situaciju pod kontrolom.

Mi ćemo sve što je do nas učiniti dalje da ta zdravstvena situacija ostane na tom nivou i da učinimo sve što mi možemo da doprinesemo tome. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Imate dodatno tri minuta za pitanje. Izvolite.

MIRKO ČIKIRIZ: Ja bih se zahvalio i premijeru i ministrima na vrlo iscrpnim odgovorima. Mislim da će odgovori koje smo dobili u znatnoj meri umiriti našu javnost.

Samo bih zamolio gospodina ministra Stefanovića, vezano za tu našu predrasudu da postoji veza između azilanata i terorizma ili da azilanti učestvuju u vršenju krivičnih dela, mogu samo da vam kažem informacije do kojih sam ja došao kao predsednik Radne grupe za praćenje stanja dece čiji se život i rad odvija na ulici, pa, jedna od kategorija koju pratimo u okviru te radne grupe, u saradnji sa nevladinim sektorom, su i deca u pokretu, deca azilanti.

Oni podaci koje smo mi dobili su upravo u skladu sa onim što ste vi izneli, da zaista, izuzev da postrada neki kukuruz, krompir itd, azilanti su zaista prilično miroljubivi. Njih muči neka druga briga. Oni žele da dođu do zapadne Evrope. Jako su miroljubivi. Nema potrebe naši građani da imaju tu vrstu predrasuda, čak i mnogi građani, i ono što je, čini mi se, ministar Stefanović rekao, na svoju ruku primaju azilante u svoju kuću itd. Ima tu nekih situacija da se sreću sa azilantima koji su jako iscrpljeni, koji pešače po nekoliko hiljada kilometara, koji su izmoreni, promrzli, mokri, bolesni itd.

Ono što je gospodin premijer pričao o srpsko-mađarskim odnosima i razumevanju naše politike, eto nekako prilike da kažemo nešto što možda nije izgovoreno u Narodnoj skupštini Republike Srbije i o čemu treba da razmišlja grad Beograd ili država Srbija. Godine 1941. kada je Mađarska kao deo fašističke koalicije napala Srbiju, mađarski premijer je u znak protesta zbog nepoštovanja sporazuma izvršio samoubistvo jer je imao potpisan sporazum sa Kraljevinom Srbijom o nenapadanju.

Jedan takav gest zaslužuje, ja mislim, makar sa ovoliko zakašnjenja aplauz u Narodnoj skupštini Republike Srbije u smislu dobrih mađarsko-srpskih odnosa i mislim da takav čovek zaslužuje makar da dobije jednu ulicu u glavnom gradu. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Podržavam vaš apel i zaista se radi o azilantima koji žele da mirno prođu kroz našu zemlju. Oni se najčešće i kreću u velikim grupama upravo iz straha za sopstvenu bezbednost, jer oni ne znaju kako ih u kojoj zemlji neko očekuje. Naravno, u Republici Srbiji je ta bezbednosna situacija veoma povoljna. Nema uopšte veliki broj dela koji se vezuju za azilante. Nažalost, najveći broj dela koji se vezuju za njih su gde su oni žrtve, odnosno tamo gde se radi o krijumčarenju ljudi. To je nešto na čemu radimo intenzivno sa svim policijama regiona, naročito sa mađarskom policijom. Radimo na suzbijanju svih krijumčarskih grupa i preko 40 velikih grupa smo u poslednjih godinu dana uspeli da suzbijemo sa većim brojem lica. Veliki broj vozila smo zaplenili. Naravno, ti ljudi ne nose veliki novac sa sobom, ali taj novac koji nose sa sobom obično im uzmu krijumčari koji im nude različite priče.

Imali smo čak i slučaj da je vozilo sa rumunskim tablicama i sa italijanskim vozačima bilo predstavljeno kao naše vozilo. Na kraju se ispostavilo da sa nama nema nikakve veze. Međutim, to je pre svega naša intencija, da na najmirniji, najefikasniji mogući način obezbedimo ljudska prava za svakog migranta i azilanta.

Naravno, to ne znači da ne treba da štitimo našu državnu granicu i mi svim licima koja na to imaju pravo omogućavamo da zatraže azil, ali isto tako, pokušavamo da ih sve upozorimo da prvi kontakt sa državnom granicom Republike Srbije ne može biti prekršaj ili krivično delo ilegalnog prelaska.

Dakle, postoji veliki broj graničnih prelaza. Mi sa Makedonijom imamo gotovo 94 kilometra, 93,9 kilometra, državne granice koja nije laka na svim njenim delovima i zato sam i zahvalan, još jednom kažem, za veliku podršku naših partnera koji, prebacujući svoje snage na srpsko-makedonsku granicu, pokazuju da taj talas hoće da zaustave tu i da je Republika Srbija partnerska zemlja koja je deo rešenja ovog problema. Dakle, to je veoma velika podrška.

Slažem se da, ono što ste rekli, treba svi da postupe prema ovim ljudima potpuno normalno, ne treba da strahuju od njih i oni žele da na najmirniji mogući način prođu kroz Republiku Srbiju. To je njihova ideja, baš zato niko ne treba da izaziva bilo kakav incident.

Što se tiče terorizma, naravno, mi ne smemo biti naivni u ideji da nikada ne može biti terorističke pretnje na teritoriji Republike Srbije. Bilo bi neodgovorno tako razmišljati, ali ona za sada nije izražena u velikom obimu od strane azilanata. Međutim, mi sa partnerskim službama u Evropi vršimo identifikaciju ovih lica i kroz ozbiljnu bazu podataka. Sva ona lica koja dođu kod nas i popunjavaju formulare za azil, koji zatraže pravo, što je na kraju i naš osnov za kasniju readmisiju, ukoliko ta lica nezakonito prelaze državnu granicu ili nemaju pravo da zatraže azil ili on iz bilo kog razloga ne bude odobren. Mi na taj način učestvujemo u jednom širem bezbednosnom sistemu Evrope i pokušavamo da identifikujemo sve ljude.

Mnogi od njih nemaju uopšte lična dokumenta. Dođu na našu granicu i kažu – izvinite, mi smo došli iz Sirije, bez bilo kakvog dokumenta ili potvrde o identitetu. To je nešto na čemu policija Srbije intenzivno radi sa našim partnerskim službama i mislim da smo na tome postigli najveći napredak.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, dr Stefanović.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin, dodatni odgovor. Izvolite.

ALEKSANDAR VULIN: Pomenuli ste decu, to je posebno važno pitanje. Upravo zbog toga je u Preševu, u tranzitnom centru, obezbeđeno posebno dežurstvo socijalnih radnika za brigu o deci koja putuju bez roditelja, naravno, i svakako za decu koja putuju i sa roditeljima. Obezbedili smo posebne prihvatne centre, odnosno posebne smeštajne kapacitete za majke sa decom. Naši vojini lekari koji rade sjajan posao u Preševu na prvom mestu uvek pregledaju majke sa decom i naša policija prvo izdaje dokumenta majkama sa decom. Dakle, ni oni ne čekaju u redovima.

Obezbedili smo odgovarajuće prihvatne i smeštajne kapacitete za decu bez pratnje u Subotici, Nišu, Beogradu, čak imamo posebne centre samo za žensku decu koja putuju bez pratnje. Na severu, takođe, naši centri za socijalni rad posebno rade sa decom i ne može niko da pređe granicu na legalan način, a da naš centar za socijalni rad ne bude tu da bi iskontrolisao stvari sa decom.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Vulin.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, tri minuta za pitanje.

BALINT PASTOR: Gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade, ja ću imati pitanje za predsednika Vlade.

Juče je održana zajednička sednica Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske. Ovo je bila druga zajednička sednica, a prva je bila pre godinu dana u Beogradu. Potpisana su ukupno četiri međudržavna sporazuma.

Ja mislim da je najvažniji dokument, koji je juče potpisan u Budimpešti, izjava o namerama o sveobuhvatnom razvoju infrastrukturnih veza. Mislim da to nije samo moje mišljenje i nije mišljenje samo SVM, i to kažem na osnovu toga što je ovaj dokument bio jedini od ova četiri koji je potpisan od strane dvojice premijera. Svi ostali dokumenti su od strane resornih ministara.

Za nas je od izuzetnog značaja što je ova izjava potpisana i pitanje bi se odnosilo na to o kojim se tačno projektima radi iz oblasti infrastrukturnih veza, iz oblasti saobraćaja? Tu mislim i na drumski saobraćaj i na železnički i na rečni saobraćaj. Da li delite naše razmišljanje, gospodine predsedniče Vlade, da se ovde ne radi samo o saobraćaju, da ovi projekti mogu da pokrenu privredu, i to ne samo na severu Vojvodine, nego na teritoriji čitave Republike Srbije?

Odmah da vam kažem i da pomognem malo. Znam da vi to odlično znate, ali ja želim da istaknem da je jedan od najbitnih projekata razvoj železničke infrastrukture između Subotice, Segedina i Baje. Mislim da je to jedan od najbitnijih i najevidentnijih rezultata naše saradnje ovde u Republičkoj vladi, jer pre godinu dana malo ko je u Beogradu znao za taj projekat i za nekoliko meseci su svi uvideli u Vladi Republike Srbije da se radi o veoma značajnom projektu i zajedničkim snagama tražimo finansijere za realizaciju tog projekta.

Mi mislimo da zahvaljujući tom projektu može da se oživi privreda na teritoriji severne Vojvodine, na tom području Republike Srbije i da se može desiti nešto slično, kao što se desilo u zapadnom regionu Republike Mađarske pre nekoliko godina, pre nego što su ušli u EU.

Znači, pitanje je da li delite naša razmišljanja i šta građani Srbije imaju od ove juče potpisane izjave?

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima predsednik Vlade Aleksandar Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se, poštovani gospodine Pastor.

Tačno je, nas dvojica smo to potpisali u nadi, uveren sam, Ištvan je tu, pretpostavljam da vam je preneo. Insistirao sam na…

(Balint Pastor, s mesta: Nisam imao vremena.)

…niste imali vremena, onda ću vam ja reći.

Na samoj sednici Vlade i u dugom tete-a-tete razgovoru, sat i 20 minuta, čini mi se, insistirao sam na razvoju infrastrukturnih projekata, čak sam rekao, bez obzira na različite vrednosti u fizibiliti studijama, dakle u studijama izvodljivosti, koje su ponovile srpska, mađarska i kineska strana. Mi 16. jula, ako se ne varam, imamo zajednički sastanak radnih grupa sve tri zemlje, da pokušamo da ih približimo, upodobimo po ceni za kilometar pruge. Govorimo pruzi Beograd-Budimpešta, koji je za Srbiju od velikog značaja.

Pokušaću da objasnim zašto je za Srbiju i Mađarsku, sa tim se složio premijer Orban, to od velikog značaja. Nije to samo pitanje možemo li mi da odemo u Budimpeštu na kafu i hoće li više Mađara da dolazi u Beograd, da posećuje Srbiju, kao što je to bilo ranije. To je nesumnjivo.

Ono što time dobijamo je da time i mi i Mađarska zauzimamo prostor u centralnoj i istočnoj Evropi, koji više niko ne može da otme. Zahvaljujući ne postojanju želje kod nekih drugih u našem regionu, a ja sam shvatio pred onaj prvi samit kod Angele Merkel, 28. avgusta prošle godine, da neki žele da izbegnu Srbiju. Ni reč im nisam rekao. Borili smo se za naše projekte i imali smo pet naših projekata sa kojima smo otišli i video sam da su neki nas namerno izbacivali. Dva dana pre tog samita gospođe Merkel oni su pravili svoje skupove sa jedinim ciljem da sklone Srbiju iz svih zajedničkih projekata, a mi smo ih pravili sa svima zajedno i ponudili smo svima da imamo određene zajedničke projekte. Ćutao sam, ali sam dobro razumeo poruku.

Posle toga smo imali Samit 16 plus jedan. Podsetiću vas, 16 premijera. Kineski premijer ovde u Beogradu i pre toga smo počeli da razgovaramo i tada smo se dogovorili sa prugu Beograd-Budimpešta. Dogovorili smo se da, kada krenu radovi,

pokušamo da obezbedimo sve uslove od fizibiliti studije, od idejnog projekta, a onda kada završite sa tim idete na izradu glavnog projekta i da prvi ašov zakopamo u toku ove godine i da ti radovi ne traju duže od dve godine. Na našoj teritoriji je to nešto lakše, bez obzira što je to ista dužina, 188 i 179 kilometara, gotovo ista dužina, ali mi imamo nešto lakšu situaciju zbog korišćenja ruskog kredita za deonicu Stara Pazova-Novi Sad, itd.

Zašto je to za nas dodatno važno? Neki su hteli da sklone Beograd. Neki su hteli da sklone Srbiju. Njima na dušu. To je njihova politika i njihov posao. Naš je posao da to ne dozvolimo i da Srbiju, našu zemlju pozicioniramo kao najvažniju zemlju na jugoistoku Evrope, da ne možete da zaobiđete Srbiju. Kao što smo nedovoljno brzom izgradnjom Koridora deo putnika izgubili preko Arada i izgradnjom novog mosta na Dunavu između Rumunije i Bugarske, ukoliko brzo ne završavamo Koridor 10, imaćemo još veće probleme. Srećom pa to ubrzano radimo.

Dakle, tako nam je ovo važno da pokrenemo železnički saobraćaj i on će biti od Beča-Praga, Beča-Budimpešte u potpunosti usmeren ka Beogradu, prema Grčkoj i prema Turskoj. Dakle, oba kraka, dakle, južni krak i istočni krak, u tom slučaju bi išao preko Srbije. To je za nas od ključnog značaja. Dakle, bez obzira da li će cena biti 100 miliona, viša ili niža. Srbija će u taj projekat ući sa velikim entuzijazmom. Srbija će za to naći i deo svog novca, deo iz kineskih kreditnih sredstava, da vidimo da to razložimo na 20 ili 30 godina, jer to će doneti kao što vi rekoste, ne samo razvoj infrastrukture, to će doprineti podizanju naše proizvodnje, to će doprineti neuporedivo boljem i bržem i teretnom saobraćaju, to će doprineti našoj turističkoj ponudi, to će doprineti razvoju kompletnog našeg tercijalnog sektora, to će približiti Srbiju centralnoj Evropi.

I ako mi to uspemo to će značiti da za nekoliko godina možemo da putujemo od Beograda do Beča za četiri sata. Pa, izvinite i avionom ne putujete manje, leti avion sat i pet minuta, ali koliko vam treba da dođete do aerodroma, koliko vam treba od aerodroma do centra grada? Ovde u centru Beograda uđete, u centru Beča izađete. Mislim da je to velika stvar za našu zemlju i, iako mi se čini da možda sa nešto malo manje entuzijazma to prihvata mađarska strana, video sam da i oni to žele i da oni to razumeju i da će to da guraju.

Kineska strana, takođe, sada je bio potpredsednik Džank, potpredsednik Kineske vlade ovde, posle predsednika Lija, dakle, Like Ćanga i sada smo mi razgovarali o tome. Dakle, imamo potpuno uveravanje kineske strane da su oni opredeljeni i da će da ubrzaju sve to.

Što se tiče pruge Subotica-Segedin-Baja, ona je veoma važna za Mađare u Srbiji, veoma važna za Mađare na jugu Mađarske, veoma važna za naše ekonomsko povezivanje baš kao i „Ipsilon krak“. Mi smo to na najbolji mogući način razumeli. To će privući više mađarskih investitora i u Severno Bački okrug, i u Severno Banatski, i u Zapadno Bački okrug. To će, razume se, značiti dodatni oporavak srpske ekonomije i mi ćemo kao dvojica premijera nastaviti na tome da insistiramo.

Radi se, razume se, na otvaranju plovnog prelaza na reci Tisi. Pokušaćemo da Tisu učinimo plovnom u njenom toku kroz našu zemlju u celini. Takođe, ćemo da otvorimo tri nova prelaza, dakle, 2016, 2017, mislim, 2018. godine. Prvo ovaj Reske-Horgoš, koji smo vam na starom putu zatvorili, pre svega zbog žitelja oba naselja da bi mogli lakše da izlaze, da ne moraju da izlaze na auto-put i da prolaze na takav način kao do sada, i još dva prelaza. Mislim da je to dobro, da to govori o unapređenju naših odnosa. I ako sam vam rekao da sam video da Mađarska ima poverenje veće u Srbiju nego u neke svoje druge susede, ja mislim da to nešto pristojno govori o nama.

Sa druge strane, ja želim u globalu da kažem oko politike koju smo promenili, nekada smo se dičili politikom kako ćemo nekome snažno i jako da odgovorimo i danas nije problem ako neko udari na Srbiju da mu se tako odgovori, ali je problem da vodite, apriori, negativističku politiku. Danas mi pokušavamo da privučemo sve u okruženju i da ponovo svi dolaze u Srbiju, da ponovo svi dolaze u Beograd.

Ja znam da imam problem da to nekima objasnim, ali kada smo pravili najveće uspehe i u fudbalu i Partizan 1966. godine i Zvezda 1991. godine, tu nisu bili samo Srbi. Tu su igrali ljudi sa cele teritorije bivše Jugoslavije. Mi smo bili Pijemont i najvažniji grad i najvažnije mesto, svi su kod nas dolazili niko od nas nije bežao.

U tom smislu su naši odnosi sa Mađarskom veoma važni, kao što su nam važni dobri odnosi sa Albanijom. Sa Makedonijom imamo danas najbolje odnose, ni jedna zemlja nema tu vrstu popularnosti danas, kao što ima Srbija u Makedoniji, upravo zbog svoje politike ne mešanja u njihove unutrašnje stvari, poštovanja volje naroda. Odlične odnose imamo sa Bugarskom i Rumunijom, unapređivaćemo ih još više. Verujem da ćemo sa Bošnjacima uspeti da strateški napravimo dugoročno još bolje odnose i onda nam to stvara priliku, to je sve preduslov dragi Balint, da bismo imali ovakve podatke i da bi Srbija mogla ekonomski da raste.

Ono što je rekao Orban, to želim da čuju i građani Srbije, pošto su to neki mogli da čuju neki ne, na sednici Vlade Viktor je rekao kada me je video u decembru u Beogradu i kada je čuo da smo krenuli sa merama fiskalne konsolidacije, on mi je tada izjavio saučešće i rekao mi je – ne znam sledeći put kada se budemo videli da li ćeš biti premijer, ne znam kako ćeš to da sprovedeš u delo. On je bio toliko fer da je juče na zajedničkoj sednici vlada rekao – poslednji put kada sam zvanično video, videli smo se mi neformalno i posle toga, kada sam zvanično video Aleksandra, bio sam siguran da neće izdržati još mesec ili dva, pošto to ne znam kako bih ja u Mađarskoj izdržao, on je uspeo, deficit je spušten. Šta narod misli to je druga stvar, ali smo mi uspeli veliku stvar da promenimo, ne samo sliku o Srbiji, već da promenimo stanje našeg državnog novčanika, naših javnih finansija.

Ja sam i na tome zahvalan mađarskog Vladi što je znala i takve stvari da poštuje i da na tome čestita. Nama je potrebna stabilna Mađarska, kao što je Mađarskoj potrebna stabilna Srbija i mi ćemo uložiti sve što možemo da zadržimo stabilne, čvrste i dobre odnose sa našim severnim susedom na radost svih Mađara, ali i na radost svih Srba, na radost svih Bošnjaka, na radost svih Hrvata i svih ostalih građana Srbije. uveren sam da ćemo i u budućnosti imati vašu pomoć u tom poslu. Još jedanput sam vama kao političkoj partiji zahvalan što ste nam pomogli i da te odnose stabilizujemo i mi smo uložili i truda i energije, rekao bih i političke hrabrosti u te odnose, ali mislim da sada možemo polako da počnemo da beremo plodove jedne mnogo pametnije politike od politike koju smo ranije vodili. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Vučiću.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, dodatno tri minuta.

BALINT PASTOR: Zahvaljujem se gospodine predsedniče Vlade. Mislim da je bitno da i građani Republike Srbije čuju da se i ovih dana razgovara sa Vladom Mađarske o zajedničkim infrastrukturnim projektima, da se otvaraju novi granični prelazi, kao što ste rekli novi granični prelaz Horgoš 2 će se otvoriti za mesec dana i još dva granična prelaza će se otvoriti na granici Srbije i Mađarske u naredne dve godine.

Pored toga razvija se zajedničkim snagama i putna infrastruktura i železnička i plovni putevi. Imao bih jedno dopunsko pitanje, pošto ste spomenuli „Ipsilon krak“, on se pored Subotice gradi od sredine osamdesetih godina, ako se ne varam.

(Aleksandar Vučić: Od 1982. godine.)

Od 1982. godine, svi žitelji i grada Subotice, tog regiona očekuju da se taj projekat što pre završi i moje pitanje najkonkretnije moguće bi se odnosilo na to – kada građani koji žive u Subotici, ali ne samo građani Subotice, nego svi koji voze kamion preko Subotice, svi oni koji stanuju u centru Subotice, mogu očekivati da se završi taj projekat iz najmanje dva razloga?

Prvo zbog toga da se taj teretni saobraćaj izmesti iz centra Subotice, sa druge strane zbog razvijanja slobodne zone u Subotici što je vrlo značajno za privredu Severno bačkog okruga AP Vojvodine, a verujem i Republike Srbije. Mi bismo želeli da verujemo u to da ako će biti finansijskih sredstava da će se taj projekat moći završiti u roku od dve godine.

Jako puno puta su ponovo započeti radovi prethodnih godina na tom projektu uglavnom u predizbornim kampanjama. Poslednji put 2011. godine, ali verujte građani grada Subotice očekuju da se taj projekat sledeći put, kada se radovi pokrenu i završe i da se ne čeka opet sledeća izborna kampanja da bi se tamo nešto radilo nego da bi građani grada Subotice konačno doživeli da se taj projekat završi i da ogromni šleperi ne voze u centru Subotice, na primer Zagrebačkom ulicom. Kada sledeći put budete dolazili u Suboticu pitajte bilo kog građanina, žitelja Subotice gde je Zagrebačka ulica i koja vozila prolaze tamo u samom centru Grada Subotice. To jednostavno nije normalno i očekujemo da ova Vlada reši taj problem. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se gospodine Pastor.

Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Mi smo ovde malo pravili konsultacije dok ste vi govorili, zato što znam da su svi obećavali, neki otvarali radove pa nikad ništa. Dakle, vrednost je negde 27-28 miliona evra, ako se ne varam, pošto sam tako razgovarao tamo sa istim onima koji su projektovali i sa onima koji su planirali da to rade. Reč je o subotičkim građevinskim preduzećima.

Dakle, kada smo ih posećivali tamo, mi taj novac nemamo raspoređen, ali to je tri milijarde dinara, nešto malo jače od tri milijarde dinara, ali mi taj novac imamo. Dakle, mi nemamo potrebu da pravimo rebalans budžeta. Ovo će biti prva godina posle ne znam koliko godina da ne postoji nikakva potreba za rebalansom. Dakle, da znate svake godine smo imali, jedan, dva, tri rebalansa. Svake od prethodnih godina. Ova 2015. godina može da bude prva godina bez ikakvog rebalansa. Nikakve probleme u izvršenju budžeta nemamo, a morali bismo da idemo na rebalans ako hoćemo da izdvojimo tri milijarde, odnosno da ih prenamenimo.

Dakle, mi ćemo da radimo i Zorana sad treba da kaže, pošto to nije planirano za ovu godinu. Stavićemo u plan za 2016. jer novca imamo, ali da se svi planovi i projekti, sve što je potrebno da se završi pre toga i da se krene sa početkom građevinske sezone. Dakle, 1. mart da se krene sa radovima.

Ja vam obećavam, uopšte se neće stati, jer smo mi u stanju, po situacijama sve da plaćamo. Ako nas pitate da li smo u stanju sve unapred da platimo – ustanju smo sve unapred da platimo. Novca imamo.

Da odgovorim za poljoprivredu. Mi smo od ukupno predviđenih 32,5 milijardi do sada potrošili na subvencije. Govorim za sve sektore, na subvencije potrošili za poljoprivredu 12.381.150.118 dinara. Najveći deo je otišao za poljoprivredu. Mi i dalje imamo prostora, mi i dalje imamo značajniji deo novca koji nismo potrošili nego onaj koji jesmo. Mislim da 62 odsto novca nismo potrošili, iako je šest meseci prošlo. Imamo novca samo, da vam pošteno kažem, ne damo pare dok neko ne dokaže da je te pare zaslužio. Mogu na mene da se ljute koliko god hoće svi. Nikad ne bismo uspeli da deficit imamo na nivou od 1,5 – 1,6 odsto BDP da ne postoji disciplina i da nema neko ko će da kaže – ne dam pare. E, ne damo pare zato što te pare pripadaju građanima Srbije, te pare nisu za arčenje, nego su te pare za obezbeđivanje posla i za obezbeđivanje bolje budućnosti.

Zato imamo novac da gradimo puteve, zato imamo novac da gradimo pruge. Kao što vidite još nemamo dovoljno projekata. Ako ovo, Balint, uspemo da završimo, onda nećemo da imamo nikakvih problema.

Dajte mi samo malo vremena, pošto su mi se, kao i kada sam počinjao, kao što mi Orban nije verovao, pa je mislio da se to neće desiti, pa nije verovao da ćemo da uspemo, pa je pošteno to priznao, za razliku od mnogih drugih, moram da priznam time je pokazao koliko je veliki lider. Pogledajte kako u maju makroekonomska kretanja

nam idu. Ja nisam verovao, tražio sam deset puta da se proveri sa Republičkim zavodom za statistiku. Deset puta sam tražio. Deset puta su proverili pa da vidite. Ne pričam sada o fiskalu, već o makro.

Ukupna industrijska proizvodnja zabeležila je snažan rast u odnosu na maj 2014. godine. Tačno sam rekao 17,7 odsto mesec na mesec. Rast ukupne industrijske proizvodnje u maju je dramatično ubrzan u odnosu na prethodni mesec 6,2 odsto zahvaljujući revitalizaciji, pre svega, rudarsko-energetskog kompleksa i ubrzanju prerađivačke industrije, koja beleži rast od čak 2,7 odsto.

Rast prerađivačke industrije u prvih pet meseci 5,1 odsto, ono što je veoma dobro za nas, je disperzivan i zasnovan je na oporavku većeg broja izvozno orijentisanih grana. Snažan rast prerađivačke industrije otpočetka godine vođen je rastom proizvodnih kapitalnih i ne trajnih proizvoda za široku potrošnju. Ovi prvi su 10,8 odsto a ovi drugi su 6,4 odsto.

Rast proizvodnje mašina i opreme je udvostručen, a snažan impuls prerađivačkoj industriji dala je i proizvodnja farmaceutskih proizvoda 16,6 odsto, duvana 89,5 odsto i proizvoda prehrambene industrije, što je veoma važno, 4,3 odsto.

Ubrzan je rast proizvodnje osnovnih metala 18,5 odsto, dok je proizvodnja metalnih proizvoda gume, plastike i papira i naftnih derivata u manjoj meri doprinela rastu prerađivačke industrije.

Takođe, po prvi put posle mnogo vremena i posle mnogo godina hemijska industrija je prešla u zonu rasta. Oporavak proizvodnje, električne proizvodnje se nastavlja 48,8 odsto rast u maju. Rast eksploatacije uglja, razume se, najviše je uticao na oporavak proizvodnje u okviru sektora rudarstva koji godinu dana nakon poplava beleži rast od 23,9 odsto.

Na tržištu rada zabeležen je blag oporavak nezaposlenosti i mislim da na tome tek treba dodatno da radimo. Stopa nezaposlenosti je nešto manja u odnosu na isti kvartal sa 20,8 odsto na 19,2 odsto.

Molim?

(Goran Bogdanović, s mesta: Nisam vama ništa rekao.)

Izvinjavam se.

Spoljnotrgovinska robna razmena je u maju takođe značajno poboljšana. Međugodišnji rast izvoza od 15,6 odsto, najvećim delom opredeljen je rastom izvoza gvožđa i čelika i duvanskih proizvoda. To je ono što smo radili i kao što sam vam rekao, polako počinju da se vide rezultati.

Imamo tri velike kompanije koje treba da zaposle između dve i dve i po hiljade radnika svaka. To je negde oko sedam hiljada ljudi. Jedna će svakako u Novi Sad, jedna bi trebalo u Šabac, a jednu gledamo u Kraljevo ili Kruševac.

Dakle, prosto mislim da je to nešto što će doprineti i zahvalan sam i pojedinim narodnim poslanicima koji su na dovođenju investitora angažovali se i o ljudima koji ne pripadaju mojoj političkoj partiji, ali i ljudima koji su dovoljno razumeli koliko je to za našu zemlju važno.

Kao što vidite, od svega, od svih, rekao bih, podsmeha, od svega što smo slušali u prethodnom periodu polako se stvari postavljaju i dolaze na svoje mesto. Još imamo mnogo neurađenih stvari, još mnogo toga treba da pokrenemo i da završimo, ali, polako to ide na svoje.

Da ponovim svoju procenu koja je najvažnija, uz činjenicu da vam garantujem da će nam fiskalni deficit biti niži od 3 odsto, ne od 3,5 odsto, niži od 3 odsto, a i od toga će biti značajno niži, a garantujem vam niži od 3 odsto već u 2015. godini i to održiv, a ne neodrživ, i za 2016. godinu, sada mogu, osim da nam se ne dogodi nekakva

velika katastrofa prirodna, nekakva velika tragedija kakva nam se dogodila prošle godine, mogu da vam garantujem nešto što će ući svakako i u udžbenike ne naše, već svetske, da u vreme prve godine mera fiskalne konsolidacije mi beležimo pozitivan rast naše privrede. Spreman sam i to da vam garantujem, a videćemo kakve će procene MMF biti koliko već krajem jula i u avgustu mesecu i ja mislim da to govori da Srbija u godinama koje dolaze moći će da obezbedi ako ne mojoj generaciji, ono onima koji dolaze posle nas svakako bolje uslove i bolji život nego što je to bio. Hvala mnogo.

PREDSEDNIK: Reč ima Miroslav Markićević.

MIROSLAV MARKIĆEVIĆ: Poštovana predsednice, u ime poslaničkog kluba Nove Srbije imam pitanje za ministra sporta i omladine Vanju Udovičića. Naši sportisti nižu fantastične uspehe posebno u poslednjim mesec dana gotovo svakodnevno. Imam privilegiju ili sam se možda setio da nabrojim neke od njih. Fudbalska reprezentacija do 20 godina gotovo epski je osvojila svetsku titulu. Ženska košarkaška reprezentacija je postala prvak Evrope. Da u nacionalnoj ligi ženskoj deca naša treniraju, gospodine ministre, bez dovoljno novca za pojačanu ishranu.

Naši sportisti na Prvim evropskim igrama održanim u Bakuu osvojili su 15 medalja, od čega osam zlatnih i time srpskom timu doneli visoko 12 mesto.

Da ne bi ispalo da sam zaboravio naše vaterpoliste koji su nas razmazili i gotovo navikli da je zlatna medalja kao dobar dan, kao što Novak osvaja ove master turnire, bio sam dužan, kao veliki ljubitelj sporta i čovek duboko zahvalan ovim sportistima što su nas načinili ponosnim, da izrazim ljubav i poštovanje koje imam prema njima, a moje pitanje je ona druga strana medalje.

Pored brige i pažnje koja se posvećuje vrhunskim sportistima, želim da vas kao resornog ministra upitam koliko država vodi računa o mladima koji tek ulaze u sistem sporta i šta je to što kao država možemo da učinimo kako bismo proširili bazu i stvarali buduće šampione? Šta možemo da učinimo i šta država planira da uradi da unapredi školski sport, jer to je baza odakle su i svi ovi naši heroji i ovi sportisti postigli ove rezultate, ove rekorde i ove zlatne medalje?

Deca su nam, nažalost, sve gojaznija zahvaljujući modernom načinu života, a moram da dodam da sam često bio svedok, nažalost, posmatrajući njihove školske časove, da nažalost, moram da kažem, dobar broj njih ne zna ni da trči. Znam da ste tome posvetili pažnju. Znamo svi da su Ameri izračunali da jedna zlatna medalja od prilike košta milion dolara, za stvaranje jednog olimpijskog šampiona. Znamo svi da nemamo toga novca, ali mislim da imamo dovoljno da možemo da napravimo da taj školski sport bude na većem nivou, da uložimo u te mlade, pre svega zbog njihovog zdravlja, a već će struka i prirodan talenat odrediti buduće šampione.

VANjA UDOVIČIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam se zahvalim, gospodine, što ste prepoznali uspeh naših sportista, jer znam koliko to njima znači i znam da će se radovati ovoj konstataciji, da se upravo ovde priča o velikim rezultatima koje su dostigli naši sportisti.

Nije tajna da se u pomenutoj poseti Mađarskoj upravo razgovaralo i o velikim uspesima, pogotovo ženske košarkaške reprezentacije, pošto je prvenstvo bilo u Mađarskoj. Bilo mi je izuzetno drago kada su ministra Dačića i mene pitali kako smo došli do takvog rezultata u fudbalu u Milanu, kada su se Italijani, koji se smatraju fudbalskim genijima, divili našim rezultatima mladih fudbalera. To je za respekt.

Kada pričamo o onom suštinskom, o onim generacijama koje treba da naslede, to mislim da je mnogo šira tema. Ja ću pokušati u najkraćem da vam objasnim ono što radimo. Ne možemo bez baze da očekujemo veće rezultate. Država, moram reći, po prvi put isplaćuje sve svoje obaveze prema sportistima. Pa prvi put se ne duguje nijednom sportisti, kada je reč o nagradama, kada je reč o nacionalnim priznanjima, kada je reč o stipendijama. Kampovi se održavaju u dogovorenim rokovima i mislim da je to poruka svakom sportisti da i te kako država vodi brigu o njima.

Ono što je bitnije, jeste da smo, uprkos teškoj finansijskoj situaciji, ove godine opredelili sredstva za širenje sportske infrastrukture. Znamo da bez te sportske infrastrukture ne možemo očekivati ni decu u samom sportu i da je neophodno mesto gde deca mogu da se bave sportom i rekreacijom. I, uprkos teškoj ovoj situaciji, moram sa ponosom da kažem da smo krenuli u izgradnju atletskog stadiona u Novom Pazaru, a očekujemo završetak atletske dvorane u Beogradu. Očekujemo otvaranje i atletskog stadiona u Kruševcu i otvorili smo stadion u Vršcu, pokrenuli akciju sa Fudbalskim savezom o izgradnji 22 terena sa veštačkom travom. Takođe, otvorili smo bezbroj otvorenih terena i trim staza, jer smatramo da sport nije privilegija i da treba apsolutno da bude dostupan svim građanima Republike Srbije.

Ako pričamo o mlađim generacijama, mislim da i u samom Nacrtu zakona o sportu, gde se iskreno nadam da ćemo u septembru biti ovde pred vama i pričati na tu temu, se okrećemo upravo najviše deci u samom sportu. Bio sam na svim javnim raspravama lično i čuo sam na terenu da glavni problem jesu članarine. Želimo da smanjimo članarine. Tendencija je ukidanje članarina u narednom periodu. Čak i one teme koje se ne spominju često, a koje jesu boljka sporta, direktno se sad okrećemo i mladima, jesu menadžeri u sportu. Želimo da ograničimo menadžere i da uvedemo sport u belu zonu. Želimo da zaštitimo našu decu kada pričamo o transferima, o odlasku naše dece u inostranstvo, da im pružimo svu onu pažnju koju oni zaslužuju, a ne da nam deca odlaze zato što su kvalitetnija i da povećavamo uspešnost nekih klubova i reprezentacija u drugim zemljama, već da to čine naši klubovi. Želimo da ti sportisti plaćaju sve svoje doprinose i poreze u našoj zemlji, da povećavamo BDP naše zemlje. Mislim da sve ove stvari koje navodim taksativno, jer mislim da o ovoj temi možemo mnogo šire pričati, jesu od krucijalnog značaja za naše sportiste.

Spomenuli ste šќolski sport. U direktnoj komunikaciji sa ministrom Verbićem nailazimo na neke otpore koje želimo da otklonimo. Kada pričamo o školskom sportu, to je direktno pod Ministarstvom prosvete. Ono što Ministarstvo omladine i sporta može da uradi, jeste da organizuje, kao što je organizovalo brojne projekte, gde ćemo uključiti sve naše najmlađe sugrađane. Kao što je Projekat „Sport u škole“, gde smo s jedne strane dali mogućnost dopunskih časova fizičke kulture, a s druge strane dali mogućnost zapošljavanja profesora fizičke kulture, onih koji se nalaze na birou rada. Tako imamo primer jednog Smedereva, gde više nemamo nijednog profesora fizičke kulture na birou.

Mislim da je Savez za školski sport pokazao u prethodnoj godini da je prošlo 250.000 dece kroz takmičarski sistem, jer ono što mi možemo da radimo jeste samo takmičenja i organizacija takmičenja. Ne možemo da se bavimo suštinskim pitanjem većeg broja časova i kvalitetom tih časova. Mislim da možemo da se pohvalimo da je veći broj dece prošao kroz sav sistem. Imamo akciju „Ovo leto“ gde se širom Srbije sprovode školska takmičenja u većem broju sportova. Oni koji pobede ići će u Hrvatsku, kao i prošle godine, da steknu nova prijateljstva i na jednom regionalnom nivou se takmiče i da pokažu, kao i seniori, da jesmo uspešni i u toj oblasti.

Ono što je jako bitno, jeste da mi nismo Vlada koja se slika sa najboljima. Mi jesmo Vlada koja pokušava da omogući svim građanima, pogotovo sportistima i onim najmlađima, da mogu da se bave sportom po želji, da nije apsolutno privilegija i da ne mora niko da plati za to bavljenje sportom.

Želim da vam se zahvalim još jedanput u ime svih sportista, jer ste prepoznali značaj i mislim da sam vam odgovorio. Što se tiče školskog sporta i sistemskog menjanja školskog sporta, mislim da za to treba da odgovori i ministar Verbić, a ne bih hteo da pričam u njegovo ime. Možemo im i napismeno dostaviti sve ono što smo pokrenuli i šta očekujemo i narednom periodu da imamo.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Poštovani gospodine Markićeviću, ne razumem se u to kako ko trči, kako ko pliva, ali znam samo da smo dali zadatak ministru Udovičiću i Olimpijskom komitetu da donesu najmanje osam medalja sa Olimpijskih igara, a da od nas traže sve neophodne uslove da država ispuni da bi se te medalje donele. Tako se to radi u ozbiljnom zemljama. Nekad će taj rezultat biti ispunjen, nekada neće, nekada će ti ciljevi biti ispunjeni, nekada neće, ali u svakom slučaju naša je dužnost da obezbedimo sve uslove olimpijcima da mogu da donesu takve rezultate, zato što mislimo da je to važno za promociju Srbije, zato što je to važno za naš narod i zato što oni jesu do sada pokazali izvanrednu vitalnost i, rekao bih, veću borbenost nego u nekim drugim segmentima društva što smo mogli da pokažemo.

Sa druge strane, hoću da vam kažem da smo doneli odluku da obnovimo najveći deo škola u narednih godinu i po dana u Srbiji, da to uradimo sa bolnicama, kliničkim centrima, a kasnije ćemo i sa domovima zdravlja, zato što nam fiskalni prostor to omogućava.

Želeo bih takođe da kažem koja je razlika između ove Vlade i onoga zbog čega možete da čujete ovakve reči u odnosu na ono ranije. Ne znam da li znate, u vreme, recimo, neke druge Vlade, Demokratske stranke, najvažnije mesto u državi vam je bilo šef Trezora. Reći ću vam ja i zašto. A znate li danas ko je šef Trezora? Ne zna niko od ministara. Ne zna niko od vas u ovoj sali, a reći ću vam i zašto ne zna. Pa, nema potrebe da znate.

Znate zašto su tada znali? Zato što nikada nije bilo para u Trezoru. Pa, samo onaj, pa sada ću da vam kažem zašto. Pa, evo su ovde živi ljudi pored mene, pa znaju, koji su radili u to vreme. Nema para u Trezoru ali onda samo oni ministri koji imaju političku moć, njihovi nalozi za plaćanjem prolaze, a oni drugi ministri ne mogu po dva meseca da naplate ništa. Zato što nema para u Trezoru. Pa, ko je dobar sa šefom Trezora taj može da dobije pare. Ako ministar prosvete nije dobar sa Trezorom – e, hajde vi tamo, to što ste hteli da obnavljate školu ne možete narednih koliko godina da obnovite.

Sada nama svi nalozi idu. Svaki nalog kako stigne ide na plaćanje istog sekunda zato što para ima i nije važno ko je šef Trezora, važno je da radi posao domaćinski, važno je da ga obavlja stručno i profesionalno i ništa više. Sve ide na plaćanje u sportu, u kulturi, svuda, penzionerima. Nigde ne dugujemo nijedan dinar. Jesu isplate male, žive ljudi teško ali sve isplaćujemo i imamo prostor da to povećavamo. Sada će da nam krenu pregovori sa MMF. Vujović ide u Vašington, to će mu biti prvi veoma teški razgovori, a onda ćemo i mi ostali da razgovaramo, ali prostor imamo veoma širok i mislim da će morati da razumeju potrebe našeg naroda. To danas možemo da radimo.

Onima koji su tražili ove sednice po svaku cenu da bi rasturili Vladu, samo hoću da kažem da mi želimo da dolazimo što češće u Narodnu skupštinu ne da nekoga pobeđujemo već da možemo da iznesemo kakvo je stvarno stanje, kakvi su stvarni podaci. Zašto sam ovo rekao? Neki izađu iz ove sale i kažu ljudima kako je ovo farsa, kako ne stignemo na njihova pitanja da odgovorimo. Pa, nijedan poslanik SNS nije stigao da postavi pitanje. Nijedan poslanik ni SPS nije stigao da postavi pitanje, a vama smo odgovorili na ono što ste pitali. Po vašem Poslovniku radimo, vi ste taj Poslovnik doneli koji sami niste poštovali, a mi ga poštujemo.

Predlažem najvećoj stranci u parlamentu da do kraja godine bar, da predložite izmene i da omogućimo veće vreme, veće vreme da omogućimo za postavljanje pitanja, da svi oni mogu da postave pitanja, da svi ljudi vide kako nikakvih argumenata nemaju, a sa kakvim argumentima mi izlazimo pred građane Srbije, jer to je veoma važno. Mi se ne plašimo kritike, mi hoćemo kritiku, ali i mogućnost da odgovorimo i ništa više od toga.

Da završim, nadam se da ćemo uskoro da imamo, da ćemo moći mi Srbi i ostali građani Srbije i svi zajedno da ne bude neko više ili manje vredan, da se dogovorimo da nekada nešto proslavimo. Rekao sam da kada ovo sa Železarom krene, prvo ćemo malo slavlje da napravimo kada se upali druga visoka peću Železari, a drugo veliko ćemo da napravimo ako ove godine uz ovako nizak fiskalni deficit budemo uspeli da obezbedimo pozitivan privredni rast i na to ćemo pozvati i zajedno ćemo, rekao bih, u tom slavlju uživati i sa našim opozicionim kolegama, pripadnicima i bivšeg režima, jer sam siguran da oni vole Srbiju isto koliko i mi i da znaju kako su to dobri i pozitivni rezultati za našu zemlju.

Vama svima narodnim poslanicima zahvaljujem na tome što ste imali i strpljenja da nas sačekate ovih sedam dana da dođemo u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Uvek ćemo gledati da se pojavljujemo i sa najvećim zadovoljstvom da odgovaramo na sva vaša pitanja. Hvala vam najlepše.

( Poslanička pitanja u julu PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE (neredigovane i neautorizovane)

Sajt Skupštine Srbije, cetvrtak, 2. jul 2015.)