Novi Sad: Tragedija i posledice
Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava tvrdi da mu je onemogućeno da učestvuje u radu ministarstva
Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić, obratio se pismom ministru Svetozaru Čipliću u kom je izneo probleme s kojima se suočava na svom radnom mestu. U njemu je pomenuo da mu je dugi niz meseci onemogućeno da učestvuje u radu ministarstva u kome je državni sekretar, pisao je o sukobima, psovanju, pretnjama i omalovažavanjima u ovoj ustanovi, nedostatku podrške, nemogućnosti da se uključi u donošenje odluka i drugim brojnim problemima.
Prenosimo pismo u celosti:
REPUBLIKA SRBIJA
Ministarstvo za ljudska i
manjinska prava
Br. službeno
Datum 02.03. 2010. godine
B e o g r a d
Gospodin Svetozar Čiplić
Ministar za ljudska i manjinska prava
Predmet – Molba
Kolegijum Ministarstva za ljudska i manjinska prava, u saopšenju koje su potpisali ministar Svetozar Čiplićem, državni sekretari Aniko Hajnrih Muškinja, Jan Sabo i Ivan Bulatović i pomoćnici ministra Branislava Tepić, Sanja Jašarević-Kužić, Petar Antić i Bela Ajzenberger saopštio je da Karadžićeve optužbe ne odgovaraju stvarnim odnosima u tom ministarstvu, procesima koji se u njemu odvijaju, niti načinu rada ministarstva u kome kažu da se neguje, podržava i afirmiše kritičko i kreativno mišljenje. U saopštenju se takođe kaže da niko od zaposlenih, nezavisno od svoje formalne pozicije, nijednim povodom, nije bio sprečen ili ometen da iznese mišljenje, niti je zbog toga trpeo bilo kakvu negativnu posledicu: „To je dovelo do uspostavljanja atmosfere u kojoj je svako slobodan da jasno kaže mišljenje i iznese ideje, pa i onda kad nisu deo neposrednog delokruga rada ili odgovornosti… Kao i sva imenovana lica tako je i državni sekretar Marko Karadžić imao je mogućnost da učestvuje u radu ministarstva u okviru svojih ovlašćenja. Ta ovlašćenja po zakonu određuje ministar. Potpunu nevericu izaziva činjenica da Karadžić na jučerašnjem redovnom kolegijumu nije izneo bilo kakvu primedbu“, navodi se u saopštenju. Dodaje se da Kolegijum Ministarstva smatra da Karadžić svakako ima mesto u poslovima ministarstva, kao što ga je i do sada imao u okviru svojih ovlašćenja u skladu sa zakonom.
Poštovani gospodine ministre, obraćam Vam se ovim putem jer smatrama da je to jedina opcija koja mi je ostala na raspolaganju. Već dugi niz meseci mi je onemogućeno da učestvujem u radu ministarstva u kome sam državni sekretar, uručili ste mi odluku kojom se moje aktivnosti svode na praćenje pravnih akata, odnosno odluku kojom mi se zabranjuje da radim svoj posao. Vi ste me ovlastili u trenutku kada je ministarstvo osnovano da vodim određene sektore, slali ste me na medija trening i da istupam u javnosti, sve do onog dana kada ste rekli da vam se niko neće politički profilisati osim Vas.
Posle pretnji koje sam dobijao ostali ste nemi, a meni objasnili da svako snosi posledice za svoje ponašanje. Dozvolili ste pomoćnici mninistra koja vam je prijateljica i koju ste ovde zaposlili da okrene neke od zaposlenih protiv mene, nemi ste bili kada su pisali da šaljem ultimatume i pretnje, a znali ste da tražim samo objašnjenje. Dozvolili ste pomoćnici ministra da me psuje, omalovažava i preti, znate da sam taj razgovor snimio i znate da ste u saradnji sa istom pomoćnicom dan nakon toga odlučili da bez ikakve najave isključite moj poslovni mobilni telefon. Onemogućili ste me da radim, zabranili sve osim da čitam zakone, isključili ste me iz sistema donošenja odluka, a onda ste odlučili da u februaru napokon pitate MUP zašto nema nikakve reakcije povodom svega što mi se dešavalo. Odličnu masku ste pokušali da napravite ali ste zaboravili da ja nisam jedan od onih poslušnika koji ćute i nemo posmatraju haos za platu. Tražim od Vas kao građanin ove zemlje i kao funkcioner Vlade Republike Srbije da objasniste šta je to Vas uvredilo, da li kao što ste rekli to što sam se po Vama politički profilisao, da li to što sam govorio o Srebrenici, a po Vama to nije tema kojom mi treba da se bavimo, da li to što sam branio Zakon o zabrani diskriminacije za čije povlačenje iz Skupštine ste vi glasali, da li to što znate da ja ne bih odobrio kupovinu televizora za vašu i kancelarije pomoćnika i šefa kabineta, da li to što jedino ja u ministarstvu imam magistraturu iz obalsti ljudskih prava, da li to što mislim da treba raditi u interesu države, a ne stranke? Znate da nijedan dinar nisam potrošio na reprezentaciju, znate da plaćam piće kojim poslužimo goste ministarstva, znate da neću više da ćutim. Uključite mi telefon za koji mi ministarstvo plaća 3.000 dinara, a ja sve preko toga, uključite me u rad i omogućite da u ministarstvu postoje profesionalni ljudski odnosi. Ja ostavku neću dati jer Srbija nema više vremena za povlačenje pred neznanjem, bezobrazlukom i neradom.
Marko Karadžić je rođen 28. decembra 1976. godine u Beogradu, gde je
završio Pravni fakultet. Magistrirao je Međunarodno pravo na
Univerzitetu Notrdam u Sjedinjenim Američkim Državama. U Beogradskom
centru za ljudska prava radio je od 1998. do 2001. godine kao asistent
programa, a od 2006. do 2007. godine kao koordinator programa.
Angažovan je u Katoličkoj službi za pomoć Odeljenja za redukciju
siromaštva i u Savetu za prava deteta Vlade Srbije. Učestvovao je u
izradi nacionalnog plana akcije za decu i autor je nekoliko stručnih
članaka kao i urednik izdanja Međunarodno pravo osoba sa
invaliditetom. Predavao je na predmetu ljudskih prava u srednjoj školi
u Indijani u SAD i u sedam srednjih škola u Beogradu. Učestvovao je na
brojnim međunarodnim seminarima i konferencijama u oblasti ljudskih
prava i pravde u tranziciji. Bio je član upravnog odbora Balkanske
mreže za ljudska prava.
Marko Karadžić je član Udruženja za međunarodno pravo Srbije i Lige
socijaldemokrata Vojvodine. Govori engleski jezik i služi se
francuskim.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
