Loader

DOKUMENTI

Pare i izbori

20.jun,10:26

Transparentnost-Srbija: Od 2 milijarde dinara prijavljenih rashoda, preko 40 odsto pripada SNS (942 miliona), a sve ostale parlamentarne stranke tek 640 miliona. Funkcioneri 848 odsto aktivniji u kampanji neko u resorima Primeri korišćenja javne funkcije radi dodatne promocije

Prijavljeni troškovi za parlamentarne izbore su veći nego što su bili pre dve godine. Od 2 miljarde dinara prijavljenih rashoda, preko 40 odsto pripada SNS (942 miliona), a sve ostale parlamentarne stranke tek 640 miliona. Tri stranke koje su vodile skupe kampanje, ali su ostale na kraju bez poslanika, utrošile su ukupno 442 miliona dinara. Iz budžeta je došlo 754 miliona dinara. Međutim, primena Zakona ni ovaj put nije dovela do ostvarivanja jednog od najvažnijih ciljeva – transparentnosti izvora prihoda. Naime, za 21,87 odsto prijavljenih rashoda ne postoji pokriće u momentu predaje izveštaja (najviše LDP i NDS). Kada se tome pridodaju krediti, za koje se ne zna odakle će biti plaćeni, ukupan udeo prijavljenih troškova čiji je krajnji izvor finansiranja ostao nepoznat iznosi 43,73 odsto. Kao značajan izvor finansiranja kampanje navode se i prihodi iz budžeta na osnovu ostvarenih izbornih rezultata, na koje ni jedna stranka nije mogla sa sigurnošću da računa. Slično kao i 2012. godine, za čak 54 odsto prijavljenih troškova u momentu nastanka, nije postojalo pokriće ni u prilozima, ni u budžetskim dotacijama, ni u kreditima.

Na gradskim izborima u Beogradu za kampanju je prijavljeno 142 miliona dinara troškova, što je značajno manje nego pre dve godine a udeo rashoda za koje nisu postojali realni izvori prihoda je još veći nego za parlamentarne izbore (blizu ¾).

TV oglašavanje je i na ovim izborima bilo dominantan rashod (blizu 12 miliona evra prema proceni TS) i najveći deo ovih troškova je prijavljen, ali postoje i značajne razlike između TS monitoringa i stranačkih izveštaja koje se mogu objasniti bez dodatnih informacija[1] zbog čega je potrebna temeljna kontrola u pogledu obračunavanja popusta, uloge posrednika, plaćanja starih dugova medijima i knjiženja troškova u izveštaj na koji se oglašavanje odnosi. Poseban kuriozitet kampanje na gradskom nivou jeste to što ubedljiv pobednik izbora – SNS – nije imala ovaj vid oglašavanja na gradskom nivou uopšte. Međutim, očigledno je da su pridobijanju birača doprineli drugi vidovi komunikacije – poruke partijskog lidera u oglasima za parlamentarne izbore i pojavljivanje gradskih čelnika u „informativnom“ programu u dovoljnoj meri da zaseni bilo koju količinu plaćenog oglašavanja.

Skupa TV kampanja, koja podstiče stvaranje spirale ukupnih troškova izborne propagande, i ovaj put ostaje najveća pretnja za nezavisnost stranaka od neprimerenih uticaja. Zato što ne mogu da izdrže finansijsku trku sa takmacima, stranke ulaze u reklamne kampanje koje premašuju njihove mogućnosti, ostajući sa nevraćenim kreditima i neplaćenim fakturama, koje se mediji ne usuđuju da utuže, nadajući se podršci iz budžeta. Pravila koja RRA promoviše pred svake izbore nisu podvrgnuta adekvatnom nadzoru. Ništa ne vredi što emiteri moraju da omoguće oglašavanje pod istim finansijskim uslovima, ako se podaci o pružanju takvih usluga niti objavljuju niti proveravaju po službenoj dužnosti…

Monitoring velikih javnih događaja pokazuje da se stanje popravlja u odnosu na opažanja iz 2012. godine, kada smo registrovali veći broj skupova za koje uopšte nisu bili prijavljeni troškovi. Međutim, pokazalo se da je ovaj vid rashoda i dalje jedan od najproblematičnijih i iziskuje detaljnu proveru od strane Agencije. Neki skupovi, koji su nesumnjivo imali za cilj da privuku pažnju birača nisu prijavljeni u finansijskim izveštajima, zato što se po nekom osnovu mogu pripisati „redovnim aktivnostima stranke“ (4 velika skupa)

Izvor Monitoring finansiranja izborne kampanje i aktivnosti javnih funkcionera u kampanji na parlamentarnim i beogradskim izborima iz marta 2014 Transparentnost-Srbija (ogranak Transparency International), 13. juna 2014.

Od vrata do vrata

U kampanji „od vrata do vrata“ najviše je bila aktivna SNS, daleko manje DS, a ostale stranke znatno manje. Može se proceniti da je na ovaj način obavljeno 400 hiljada poseta Beograđanima, da im je dostavljeno 800 hiljada letaka, pisama i drugih sličnih materijala i da su birači pozivani telefonom 300 hiljada puta, a neki oblici ovih kontakata mogu predstavljati pretnju načelu tajnosti glasanja…

Primeri korišćenja javne funkcije radi dodatne promocije

Predsednik SNS Aleksandar Vučić 16. februara posetio je Smederevo. Njega je ispred sedišta SNS u tom gradu dočekalo 200 radnika „Želvoza“ koji su prethodnih mesec dana protestovali i držali zgradu lokalne skupštine u blokadi. Mediji su preneli da je Vučić u sedištu SNS-a razgovarao sa delegacijom radnika, pa je „posle telefonskog razgovora sa ministrom finansija Lazarom Krstićem, dogovoreno da se svi problemi u vezi sa socijalnim programom i otpremninom reše do kraja sledeće nedelje“.

Potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić 1. marta prepodne posetio je „Simpo“ i „YUMCO“ u Vranju i kompaniju „Geoks“, potom u 11.30 fabriku „Jeansi“ u Leskovcu a u 12.00 u Sportsko- rekreativnom centru „Dubočica“ u Leskovcu učestvovao je na mitingu SNS-a.

Potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić 5. marta u 10h u Ćupriji je prisustvovao potpisivanju ugovora između Vlade, kompanije „Truck-Lite“ i Opštine Ćuprija. U 12.30 u centru Nacionalne agencije za regionalni razvoj u Zaječaru kao predsednik Srpske napredne stranke razgovarao je s mladima. U 13.00 je kao potpredsednik Vlade razgovarao sa rukovodstvom „RTB Bor“, a u 14.00, kao lider SNS-a je, ispred prostorija Odbora SNS-a, razgovarao s građanima Bora.

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Zorana Mihajlović, 22. februara u 8.30 u Gradskoj upravi u Kraljevu razgovarala je sa građanima, a potom je u 13.30, takođe u Gradskoj upravi, kao potpredsednica SNS, razgovarala sa članicama Unije žena odbora SNS Kraljevo, te na kraju posete u 14h obišla i Gradski odbor SNS.

Zanimljiv je slučaj sa aktivnošću Velimira Ilića od 12. marta. Mediji su prvo izvestili da je Ilić kao ministar građevinarstva i urbanizma otvorio Centar za reciklažu JP „Čistoća“ u Vlasotincu, navodeći kao izvor saopštenje Nove Srbije. Potom se pojavila ista vest u novoj verziji – umesto ministar, stajalo je predsednik Nove Srbije. Tako je ispravljena greška da o aktivnostima ministra izveštava stranka, ali je ostala činjenica da predsednik stranke u kampanji otvara pogon lokalnog javnog komunalnog preduzeća.

Ilić je 24. februara prvo u Gornjem Milanovcu razgovarao sa stranačkim aktivistima, pa je obišao lokalno Javno preduzeće za izgradnju, pa dva privatna preduzeća, a posle posete Čačku, dan je obilazak je završio u Lučanima, posetom dečijem vrtiću.

Ministar pravde Nikola Selaković i ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sastali su se 12. februara sa delegacijom privrednika iz Kine „radi razgovora o investicijama u Srbiju“. Nesporno je da je pravna sigurnost izuzetno značajna za investicije, ali ovo je prvi slučaj da ministar pravde sa privrednicima razgovara o investicijama. Posle sastanka u Beogradu dvojica ministara su sa kineskim privrednicima posetili fabriku „Budimka“ u Požegi, zadrugu „Arilje“, kompaniju „Stanić“ u Arilju i zasade borovnica i malina.

Nikola Selaković je 3. marta kao potpredsednik SNS posetio porodičnu mlekaru u selu Rožanstvo, a u društvu sa njim je bio, kako su mediji izvestili, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević, koji je pričao o konkursima ministarstva za podsticaje za proširenje proizvodnje.

Nikola Selaković je direktno upleo državu u stranačku promociju 4. marta, kada je nakon sastanka sa rukovodstvom i radnicima Valjaonice bakra Sevojno, na kome je bio kao stranački funkcioner, izjavio da „država ima interes da nađe način da pomogne Valjaonici bakra Sevojno da opstane na tržištu, iako je reč o privatnoj kompaniji“ i naveo da je na sastanku „dogovoreno da se u narednim danima stupi u kontakt sa čelnim ljudima ministarstava finansija, privrede i odbrane i da se zajedno sagleda kako je moguće pomoći Valjaonici bakra da opstane“.

Ministar rudarstva i prostornog planiranja, Milan Bačević, u gotovo svim aktivnostima je kombinovao posete u svojstvu javnog funkcionera i stranačkog funkcionera. U Prokuplju 4. marta se, kao ministar, sastao sa opštinskim rukovodstvom i potencijalnim kineskim investitorima, a potom se sastao sa članovima lokalnog odbora SNS. U Loznici 6. marta kao ministar je razgovarao sa gradskom upravom i zaposlenima u rudniku Zajača, a potom je kao funkcioner SNS govorio na stranačkom skupu. Sličan program imao je u Kosjeriću je 10. marta, Kovinu 11. marta, Staroj Pazovi 12. marta, Krivoj Feji kod Vranja 13. marta.

Sekretar Privremenog organa Goran Vesić posetio je 3. marta školu u Resniku kako bi predstavio projekat uvođenja osobe zadužene za bezbednost „školicajac“ koji će se realizovati u naredne četiri godine. Sa sekretarom je u poseti školi bila, kako je zvanično predstavljena na sajtu Grada Beograda, ministarka razvoja energetike i zaštite životne sredine, koja je tom prilikom govorila o bezbednosti dece. Ministarka je, inače, prva na listi SNS na beogradskim izborima, a posetu školi je iskoristila za stranačku promociju, pa su mediji preneli njenu izjavu u svojstvu potpredsednice SNS da će školske policajce finansirati Grad ukoliko Srpska napredna stranka pobedi na gradskim izborima: „Ova vlast pokazala je da vodi računa o bezbednosti dece, što se može videti prisustvom ‘školicajaca’ u ovoj školi. I, ukoliko građani budu dali poverenje SNS, svaka škola u Beogradu imaće ‘školicajce’ koje će angažovati grad“.

U drugom slučaju nađena je veza između funkcije i promocije – predsednik Privremenog organa Siniša Mali i predsednik Narodne skupštine Nebojša Stefanović posetili su 20. februara gradilište vrtića na Novom Beogradu. Stefanović je najavljen kao „predsednik skupštinskog Odbora za prava deteta“.

Karakteristično za gotovo sve aktivnosti predsednika i sekretara Privremenog organa jeste to da je organizovan prevoz za novinare, bilo da je reč o poseti gradilištu vrtića na Novom Beogradu, svečanom otvaranju semafora u Jajincima ili svečanom otvaranju zebre u Vojvođanskoj ulici.

Potpredsednik SNS-a Nebojša Stefanović 9. marta u 10h posetio je štand SNS u Ćićevcu, potom je kao predsednik Skupštine (kako su izvestili Grad Kruševac i lokalni odbor SNS na svojim internet prezentacijama) u 10.45 imao prijem kod gradonačelnika Kruševca Bratislava Gašića, pa je u 11.30 prisustvovao predaji donacije privatne firme i kineske ambasade zdravstvenom centru u istom gradu. U 12.00 je razgovarao sa građanima na štandu SNS-a u Kruševcu, a u 12.30 je kao predsednik Skupštine razgovarao sa privrednicima u Regionalnoj privrednoj komori.

Premijer Srbije Ivica Dačić 5. marta u 13 sati u Vranju je položio kamen temeljac za izgradnju zgrade kompanije „Geoks“ (koju je četiri dana pre toga posetio i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić). U 16.00 Dačić je kao predsednik SPS-a učestvovao na mitingu koalicije SPS-PUPS-JS u Vranju. Slično je bilo 6. marta u Kostolcu, odnosno Požarevcu, i 7. marta u Čačku.

Videti još: Aktivnosti javnih funkcionera tokom kampanje za izbore 2014, 13.06.2014.pdf;

Finansiranje kampanje;

Transparentnost kampanje;

Transparentnost – Srbija: 14 predloga u kojima je grupisano preko 70 konkretnih preporuka za buduću Skupštinu i Vladu svim učesnicima u kampanji ;


Transparentnost Srbija – najurgentnije stvari koje se moraju uraditi kako bismo imali iole bolju situaciju
, uključujući i detaljno ispitivanje tačnosti i potpunosti izveštaja o finansiranju kampanje, pokretanje prekršajnih postupaka, ispitivanje svih sumnji na kupovinu glasova i zloupotrebu javnih resursa od strane javnog tužilaštva, uređivanje pitanja medijskog predstavljanja kroz detaljnija obavezujuća uputstva RRA, formiranje Nadzornog odbora u Narodnoj skupštini u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, proveru održivosti obećanja koja se daju u kampanji od strane Fiskalnog saveta i dr.

Funkcioneri 848 odsto aktivniji u kampanji neko u resorima

Najviše promotivnih aktivnosti su tokom predizborne kampanje imali: Zorana Mihajlović (36), Goran Vesić (32), Vanja Udovičić (25), Siniša Mali (21), Aleksandar Vučić (17), Slavica Đukić Dejanović (16), Tomislav Jovanović (14) i Aleksandar Vulin (14).

Zanimljivo je poređenje broja promotivnih aktivnosti ovih funkcionera u posmatranom periodu posle izbora: Zorana Mihajlović – 1, Goran Vesić 2, Vanja Udovičić 5, Siniša Mali 0, Aleksandar Vučić 0, Slavica Đukić Dejanović 2, Tomislav Jovanović 1 i Aleksandar Vulin 3.

Ako se posmatraju zbirno sve aktivnosti (ne samo promotivne), najveći procentualni rast broja aktivnosti imaju pokrajinska sekretarka za zdravstvo Vesna Kopitović (400 odsto), ministarka Zorana Mihajlović (174 odsto), Velimir Ilić (129 odsto), Aleksandar Vučić (113 odsto).

Ako se izuzmu posete inostranstvu i sastanci u kabinetu (što omogućava poređenje sa rezultatima iz 2012. godine), najveće povećanje aktivnosti ima Velimir Ilić (1400 odsto), slede Nebojša Stefanović (800 odsto), Nikola Selaković (500 odsto), Vesna Kopitović (350 odsto) i Aleksandar Vučić (320 odsto).

Najviše promotivnih aktivnosti, na posmatranom uzorku funkcionera, su tokom predizborne kampanje imali: Zorana Mihajlović (36), Goran Vesić (32), Vanja Udovičić (25), Siniša Mali (21), Aleksandar Vučić (17), Slavica Đukić Dejanović (16), Tomislav Jovanović (14) i Aleksandar Vulin (14). Veliki procentualni rast obima aktivnosti tokom kampanje u odnosu na prethodnu godinu zabeležen je kod još nekih funkcionera – Velimira Ilića, Nebojše Stefanovića, Nikole Selakovića, Vesne Kopitović.

Zanimljivo je poređenje broja promotivnih aktivnosti ovih funkcionera u posmatranom periodu posle izbora: Zorana Mihajlović – 1, Goran Vesić 2, Vanja Udovičić 5, Siniša Mali 0, Aleksandar Vučić 0, Slavica Đukić Dejanović 2, Tomislav Jovanović 1 i Aleksandar Vulin 3.

Zbirno, za svih 27 posmatranih funkcionera (predsednik Republike, predsednik parlamenta, 11 članova Vlade Srbije, dva direktora republičkih JP, dva člana pokrajinske vlade, 10 beogradskih funkcionera) utvrđeno je da su bili 65 odsto aktivniji u periodu od mesec i po pred izbore nego u istom periodu 2013. godine. Ako se posmatraju samo najviši državni funkcioneri, povećanje aktivnosti je 33,5 odsto, za dvoje pokrajinskih povećanje iznosi 100 odsto, a za gradske 390 odsto.

Da bi rezultati mogli da se uporede sa monitoringom iz 2012. godine, potrebno je da se iz posmatranja izuzmu posete inostranstvu i sastanci u kabinetima (koji nisu bili obuhvaćeni monitoringom 2012. godine). U tom slučaju povećanje aktivnosti, zbirno za sve posmatrane funkcionere na ovim izborima je 203 odsto. Za republičke je 165 odsto, za pokrajinske 250 odsto, a za gradske 405 odsto.

Ono što posebno pada u oči prilikom analize rezultata posmatranja jeste ogromno povećanje u kategoriji promotivnih aktivnosti – 848 odsto za sve funkcionere, kao i značajno smanjenje broja međunarodnih aktivnosti (63 odsto manje).

Transparentnost – Srbija je i 2014, kao i 2012. pratila aktivnosti funkcionera tokom predizborne kampanje i zaključila da su funkcioneri u značajnoj meri koristili funkcije za potrebe promocije u kampanji, kako bi obezbedili dodatno pojavljivanje u informativnim emisijama, van segmenata posvećenih promociji učesnika na izborima.

Utvrdili smo da se ponovila situacija sa izbora iz 2012. godine, koji su obilovali ovim vidom promocija, pri čemu je korišćenje funkcija za stranačke promocije na posmatranom uzorku bilo još intenzivnije nego pre dve godine.

Ovakvi vidovi promocije favorizuju stranke koje su na vlasti i stvaraju dodatne troškove angažovanja javnih resursa a pokazalo se da propisi nedovoljno uređuju ovu materiju. Transparentnost – Srbija zbog toga smatra da je neophodno precizno urediti ovu oblast i ograničiti promotivne aktivnosti javnih funkcionera tokom izborne kampanje. To ne znači da „država treba da stane“ u doba kampanje, već da aktivnosti državnih organa u to doba treba da obavljaju profesionalni javni službenici (a ne politički funkcioneri), kad god je to moguće.

Primer za uređivanje ove materije postoji u bliskom susedstvu – u Makedoniji je Izbornim zakonikom zabranjeno da tokom kampanje državne institucije organizuju ceremonije otvaranja realizovanih projekata i ceremonije postavljanja kamena temeljca na projektima koje država finansira. Zabranjene su i bilo kakve vanredne isplate plata, penzija, socijalnih davanja, isplate godišnjih ili jednokratnih transfera. Slična rešenja, u vezi sa isplatama prinadležnosti, od skora postoje i u Crnoj Gori.

TS je u monitoringu posmatrala aktivnosti 27 funkcionera (predsednik Republike, predsednik parlamenta, 11 članova Vlade Srbije, dva direktora republičkih JP, dva člana pokrajinske vlade, 10 beogradskih funkcionera) tokom šest nedelja kampanje i poredila te rezultate sa istim periodom godinu dana ranije, kao i sa periodom posle izbora.

Poređenje sa periodom pre godinu dana trebalo je da pokaže da li je interesovanje za posete školama, fabrikama i gradilištima deo redovnih aktivnosti koje ni kampanja nije poremetila ili samo marketing. Poređenje predizbornih i postizbornih aktivnosti trebalo je da pokaže da li je povećana aktivnost pre 16. marta bila posledica činjenice da je, bez obzira na održavanje izbora, bilo neophodno obaviti ogroman broj tekućih poslova ili samo deo političke promocije.

Utvrđeno je da su funkcioneri tokom kampanje imali ogromno povećanje broja promotivnih aktivnosti u odnosu na isti period godinu dana ranije – 848 odsto.

Na sličan način, ogroman pad aktivnosti zabeležen je u periodu neposredno nakon izbora – broj promotivnih aktivnosti bio je pet puta manji, i sveo se na 18 odsto aktivnosti iz perioda kampanje.

Poslednje izdanje

Srbija pod nadstrešnicom

Zašto je pao Goran Vesić Pretplati se
Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve