Novi Sad: Tragedija i posledice
Vojni putnički Tu-154 pao u Crno more stradali umetnici ruskog vojnog ansambla Aleksandrov
U avionskoj nesreći kod Sočija poginule su 92 osobe među kojima su bili popularni umetnici ruskog vojnog ansambla Aleksandrov, u Rusiji veoma veoma cenjena humanitarna radnica Jelisaveta Glinka poznata kao Doktor Liza, kao i devet novinara ruske NTV, Prvog kanala i «Zvezde». Oni su se uputili ka ruskoj bazi Hejimim, u Latakiji, u Siriji, gde je hor Aleksandrov trebalo da održi novogodišnji koncert za pripadnike ruskih jedinica.
Avion tu-154, sa 84 sa putnika i 8 članova posade srušio se nad Crnim morem u ponedeljak 25. decembra u 05:27, dva minuta posle poletanja sa aerodroma Adler kod Sočija. Minut po poletanju u 05:26 po rečima očevidaca, prestao je da se čuje zvuk motora, a minut kasnije avion je nestao s radara.
Avion tu-154 je poleteo iz Moskve sa aerodroma Čkalovski, koji pripada Ministarstvu odbrane RF 25. decembra 01:38, u zonu Sočija došao oko 3:45 i prizemlji se radi dopune goriva na vojni aerodrom Adler sa koga je poleteo, ali je u toku kruženja optimalnom brzinom od 345 km/h radi postizanja potrebne visine na 6250 metara od poletne staze izgubio vezu sa službom navođenja i pao u more 1,5 kilometar daleko od obale krećući se ka aerodromu. To je inače uobičajen koridor za poletanje – na tom aerodroma avioni poleću najpre ka moru gde prave krug i dužu se ka planinama.
Spasilačke ekipe od oko 3500 ljudi, uz angažovanje 45 brodova, 12 aviona, 10 helikoptera, podmornica, ronilaca, 3 bespilotne letilice i noćnog osvetljenja našle su desetak tela poginulih, lične stvari dokumente. Pošto je mesto nesreće blizu granice sa Abhazijom, pretpostavlja se da su morske struje možda prenele na njenu teritoriju, pa je angažovano i 70 spasilaca iz Abhazije.
U 08:46 spasioci su locirali mesto mesto padanja aviona tu-154 u moru i u blizini obale gde su uočili veliku naftnu mrlju, a kasnije odlomke šasije aviona, a zatim, pola kilometra od obale na dubini od 50-70 metara — pet metara dugačke fragmente trupa aviona. Neki analitičari zaključuju da je to možda znak da se avion nije raspao u vazduhu, već da se razlomio kada je udario u morsku površinu, ali podatak o nađenom krupnom delu kabine nisu potvrdili službeni organi. Agencija RIA NOVOSTI, pozivajući se na izvor u Južnom istražnom odredu Ministarstva za vanredne situacije, javlja da tamo nije uočen deo kabine, već krupni delovi aviona i da je na to mesto radi ispitivanja ostataka aviona poslat podvodni aparat „falkon“.
Neki mediji javljaju da su neki pod poginulih putnika imali prsluke za spasavanje, što je očekivano kada avion kruži nad vodom, na osnovu čega su izvlačili zaključak da se posada možda spremala da prizemlji avion na vodu. Ministarstvo odbrane je nezvaničnu vesto o zaštitnim pojasevima demantovalo.
( Обнародован снимок района крушения Ту-154 из космоса
rg.ru, 26. 12. 2016)
Dubina mora u zoni padanja aviona je 50-100 metara. Odlomci aviona razbacani na rastojanju od 1,5 do 14 kilometara od obale. Ustanovljeno je da je tu-154 pao u vodu 5-6 km obale kod Sočija, u trenutku kada je leteo u pravcu aerodroma Anapi. Jake struje otežavale su potragu jer su raznosile delove aviona. Crna kutija aviona Tu-154B-2 s brojem RA-85572 nema radio-far, što je otežavalo potragu za tim uređajem koji beleži podatke i zvučne zapise o događajima u avionu. Istražitelji su ispitivali konfiguraciju dna pomoću hidrolokatora i podvodnog uređaja „falkon“ i Ministarstvo odbrane je nakon dva dana neprekidne potrage saopštilo da je crna kutija pronađena 27. decembra u 5:42 u delu repa i transportnim avionom dostavljena na analizu u Centralni naučno-istraživački institut Vojno-vazdušnih snaga u mestu Ljuberci u Podmoskovlju. ( Ход поисковой операции в районе крушения самолета ТУ-154 в районе Сочи по состоянию на 9:30 (мск) 27.12.2016 )
Avion Tu-154B-2 sa serijskim brojem RA-85572 bio je u eksploataciji sovjetske i ruske vojske od 12. maja 1983. Od 4. marta 1996. avion Tu-154B-2 je bio van eksploatacije, a 2000-ih je nekoliko puta podizan u vazduh, a 2009. vraćen je u eksploataciju. Ukupno je proizvedeno 1026 aviona Tu 154. koji je bio jedan od najmasovnije proizvedenih sovjetskih i ruskih putničkih aviona. Serijska proizvodnja tog tipa aviona okončana je u samarskom (bivšem kujbiševskom) zavodu Aviakor je počela 1970. a okončana je 1998. Pojedini avioni si i posle toga proizvođeni, a pre tri godine je potpuno okončana proizvodnja tu-154.
Računajući i nesreću u Sočiju, od 1973. bilo je 69 incidenata tu-154 havarija u 20 zemalja u svetu, a u Rusiji i SSSR-u 24.
(Videti: Accident list: Tupolev 154 69 occurrences in the ASN safety database, Aviation safety network, Last updated: 25 December 201626. 12. 2016)
Poslednji incident koji beleži Aviation safety network je izbijanje požara na tu-154 u Samari, kada je avion teško oštećen, ali nije bilo žrtava. Jedna od najtragičnijih tragedija tu-154 je bila kod Smolenska 10. aprila 2010. kada se avion, koji je vozio poljsko rukovodstvo uključujući i poljskog predsednika Leha Kačinskog na komemoraciju u Katinu, srušio pri sletanju pod lošim vremenskim uslovima. Ruski istražitelji smatraju da je do te katastrofe došlo zbog greške pilota koji je poslušao sugestiju putnika da ipak sleti, ali u tome nije uspeo. Poljske vlasti su prethodnih nedelja tražile da im ruska strana isporuči krhotine srušenog aviona, ali ruska strana je to odbila pod obrazoloženjem da istraga još traje.
Jedan tu -154 kompanije «Sibir» koji je prevozio putnike iz Tel Aviva u Novosibrisk je 4. oktobra 2001. srušen nad Crnim morem ukrajinskim raketnim sistemom s-200 . Tada je poginulo 78 osoba.
Piloti veterani koje citiraju ruski izvori smatraju ga relativno sigurnim i upravljivim.
Poslednji remont izvršen je u decembru 2014. U septembru 2016. avion je servisiran, a za vreme eksploatacije koja je od 1983. nominalno trajala 33 godine s naletom od 6689 časova tri puta je podvrgnut kapitalnom remontu. Vek eksploatacije aviona tu-154 je 60.000 časova ili 40 godina eksploatacije. Između dva remonta avion bi trebalo da može da leti 30.000 časova.
Posada aviona je bila među najiskusnijim u 800. aviobazi, čiju su članovi nekoliko puta bili u ulozi lidera pri preletu aviona Su-30, Su-35 i Сu-24 do ruske baze Hmejim u Siriji, izjavio je jedan sagovornik lista Izvestija.
Avionom je upravljao iskusni vojni probni pilot major prve klase Roman Aleksandovič Volkov, s iskustvom od 3.000 časova leta
Oko pet ujutru u ponedeljak 25. decembra vreme za let je bilo povoljno – temperatura pri zemlji je iznosila +5 stepeni Celzijusa, brzina vetra je bila 5 m/s, vidljivost 10 km.
Vojne vlasti tvrde da je avion bio tehnički ispravan. Vazduhopolovni eksperti veoma oprezno govore o mogućim uzrocima rušenja aviona. Kao uzroci pada aviona se pominju razni mogući uzroci, od tehničke neispravnosti, neadekvatnog goriva, do terorističkog napada.
Pored putnika i članova posade avion je prevozio 150 kilograma tereta (hranu i medikamente). Tetera vojne ili dvojne namene, pirotehničkih sredstava u avionu nije bilo, saopštila je Ruska služba bezbednosti (FSB).
Aerodrom Čkalovski je vojna baza i smatra se da je na njemu pristup avionu od strane trećih lica malo verovatan. Avion je trebalo da dopuni gorivo na aerodromu u Mozdoku, u Južnoj Osetiji, 400 k istočno od Sočija, a na aerodrom kod Sočija je upućen zbog povoljnijih vremenskih prilika. Tokom dopune goriva iz aviona je izlazio samo prvi oficir, a prilazio mu je samo jedan carinik i tehničko osoblje. Za vreme boravka na aerodromu Adler avion je bio pod zaštitom pogranične službe i FSB.
Ruski ministar saobraćaja Sokolov je izjavio da glavne verzije uzroka pada aviona ne uključuju teroristički napad, ali da teroristički napad nije „viđen“ kao glavna verzija pada aviona, a već da se prvenstveno razmatra da li je do nesreće došlo zbog tehničkih problema ili greške pilota.
Jedan sagovornik lista http://vz.ru/news/2016/12/25/851246.htmlVzgljad pominje i mogućnost da su ptice u avionski motor. To se između ostalo desilo u Njujorku 15. januara 2009. kada je putnički avion uleteo u jato kanadskih gusaka, a ptice usisane u oba motora aviona koji je zbog toga prisebni pilot uspeo da spusti na reku Hadson. Okolina Sočija je između ostalog poznata kao ornitološka zona (ornitološki park) u koju sleće veliku broj ptica selica…
List Komersant na svom sajtu piše da je svedok događaja saradnik obalske straže pogranične službe FSB koji se u momentu nesreće nalazio na patrolnom čamcu u akvatoriji blizu Sočija, video kako avion poletevši sa aerodroma Adler, umesto da povećava brzinu počeo brzo da se spušta ka površini mora kao da se priprema za prinudno sletanje, da je kokpit aviona bio neobično podignut pa je avion ličio na motocikl koji se kreće na zadnjem točku, te da je avion udario u morsku površinu repom i brzo potonuo.
Komersant u tom kontekstu citira neimenovanog eksperta koji smatra da je avion počeo naglo da gubi visinu, možda u prvom redu zbog greške pilota koji je pokuša da energično podigne avion čime ga je uveo u kritični ugao i izgubio brzinu i silu potiska. U razgovoru s dispečerom pilot je navodno rekao da je avion «težak», što je možda posledica ili preoterećenosti, ili nepravilnog rasporeda tereta, ili kvara na zakrilcima ili nagli pad snage motora…
( У катастрофы появился свидетель, kommersant.ru, 26 декабря )
Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) saopštila je da istraga o uzroku pada putničkog aviona Tu-154 ide u četiri pravca.
„Četiri glavne verzije su da je neki strani objekat upao u pogonske motore, nekvalitetno gorivo koje je izazvalo gubitak pogonskog pritiska i na kraju prekid rada motora, greška pilota i tehnički kvar aviona“, naveo je FSB u saopštenju u kome se kaže i da nema dokaza da bi teroristički napad ili sabotaža mogli biti jedan od uzroka nesreće.
Portparol predsednika RF Putina Dimitrije Peskov saopštio je medijima da istraga do 26. decembra nije ukazala na ključne dokaze koji bi išli u korist bilo koje pominjane teorije o uzrocima nesreće. On je takođe rekao da je teorija o terorističkom napadu „daleko od prvih redova“…
( Гибель Ту-154: что известно о трагедии над Чёрнiм моремРТ, 26 декабря 2016, 01:16)
ФСБ Росcии, 26.12.2016)
( Accident description , Aviation safety network, 26. 12. 2016)
Na Kazanjskoj, Jaroslavskoj i Leningradskoj železničkoj stanici u centru Moskve su u utorak 26. decembra evakuisani putnici posle anonimnih dojava o postavljenim bombama. Nakon pregleda stanica saopšteno je da nisu pronađena nikakva eksplozivna sredstva.
U Rusiji je proglašena nacionalna žalost. U Moskvi mnogi građani donose cveće pred ministarstvo vojske i pred Savez novinara i pale sveće. Mnogi izražavaju potresenost zbog pogibije članova popularnog hora i ugledne humanitarne radnice Doktorke Lize. Crkvama se drže zaupokojne molitve.
U ruskim medijima se pored pijeteta za žrtve ispoljava uvređenost zbog provokativnih izjava povodom nesreće kojima se vređaju osećanja građana i dobri običaji saučestvovanja s nečijom tugom. Žigoše se neki savetnik ukrajinskog predsednika Porošenka, koji je najavio da će u rusku ambasadu u Kijevu odneti bocu Borjaščika, pića kojim su se nedavno otrovalo 60-tak ljudi.
Putinov porparol Dmitri Peskov nazvao je bezumljem ( „это полное безумие, сумасшествие“ i уродливое сумасшествие) tekst Božene Rinske, kolumnistkinje lista Izvestija, ranije Komersanta i žurnala Gentlemen’s Quarterly koja je na svoj Fejsbuk stranici izrazila žaljenje zbog žrtava, ali se posprdno izrazila o smrti novinara NTV napisavši da je šteta što u avionu nisu bili svi novinari NTV, koji se po njoj bave trovanjem opozicionara…
List Izvestija javlja da je jedan deputa Dume predložio da se Božena, mlada žena sa silikonskiim usnama poznata inače po skandaloznim istupima (napisala jednom da bi bacila sarin pred dečji vrtić) liši građanstva Rusije. Preko interneta su skupljani potpisi podrške za taj predlog.( Петиция с призывом лишить Рынску гражданства собрала почти 50 тысяч голосов
РИА Новости, 27 декабря в 0:34)
Kako javlja list Vzgljad, deputat je predložio i da se liši građanstva Rusije i, zbog aljkavosti otpušteni, vojni korespodent Nove gazete Arkadij Babčenko, inače bivši učesnik prvog i drugog čečenskog rata, i od britanskog i švedskog PEN-a nagrađivani autor knjiga o ratu u Čečeniji, koji je na svoj stranici napisao da ne žali za poginulima i da ne izražava saučešće porodicama, jer po njemu, muzičari su ruskog saradnici ministarstva odbrane «koje je u Donbasu i u Siriji napravilo Staljingrad i Kursku dugu», «koji će i posle smrti nastaviti da pevaju i igraju u znak podrške vlastima», a novinari NTV su, po njemu, «saradnici agentura masovne propagande»…
25. decembra 2016. tu-134 pri poletanju pao u Crno more…
1. jula 2016. u Irkutskoj oblasti pao je il-76 koji je gasio šumski požar.
19. marta 2016. putnički Boing 737-800, koji je leteo iz Dubajia, srušio se pri sletanju pod lošim vremenskim uslovima u Rostovu-na-Donu, poginulo je 55 putnika i članova posade.
17. novembra 2013. putnički avion Boing 737 aviokompanije „Tatarstan“, koji je leteo iz Moskve srušio se pri sletanju u Kazanju, poginulo je šest članova posade 44 putnika.
11. septembra 2012. avion an-28, „Kamčatskog aviopreduzeća“, koji je leteo iz Petropavlovska Kamčatskog —je radara kod mesta Palan.
2. aprila 2012. avion atr-72 aviokompanije „Juter“, koji je leteo iz Tjumena ka Surgutu pao je pri uzletanju.
7. septembra 2011. kod Jaroslavlja je pao jak-42 t tom prilikom je izginuo hokejaški tim „Lokomotiva“
21. juna 2011. avion tu-134 kompanije „Rusejr“koji je leteo iz Moskve u Petrozavodsk (Karelija) pod lošim meteorološkim uslovima prinudno je sleteo na autoput kilometar daleko od aerodroma u Petrozavodsku, od 52 putnika poginulo je 46.
3. avgusta 2010. an-24 aviokompanije „Katekavia“, pri sletanju promašio stazu za 700 metara i zapalio se.
10. aprila 2010. predsednički avion Poljske tu-154, koji je leteo iz Varšave pao je pri poletanju u Smolensku poginulo svih 97 osoba.
14. septembra 2008. u Peru pao Boing 737 500 aviokompanije „Aeroflot Nord“, stradalo 88 osoba.
9. jula 2006. na aerodromu Irkutsk avion A-310 sleteo sa staze, probio betonski zid, od 203 osobe u avionu 124 poginulo.
3. maja 2006. pri sletanju na aerodrom Adler avion A-320 aviokompanije „Armavia“ udario u površinu Crnog mora i razbio se. Poginulo 113 osoba.
24. avgusta 2004. eksplozijama bombaša samoubica pali su tu-154 aviokompanije „Sibir“, koji je leteo iz Moskve za Soči, (poginulo 46 osoba) i tu 134 aviokompanije „Volga Aviaekspress“, koji je leteo iz Moskve – Volgograd, (poginule 44 osobe).
3. jula 2001. u Irkutsku pao Tu-154 aviokompanije „Vladivostok-Avia“, koji je leteo na liniji Jekaterinburg — Irkutsk — Vladivostok, 145 osoba poginulo.
( Крупнейшие авиакатастрофы в России в 2001-2016 годах RIAN, 26. 12. 2016)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
