Lična priča
Sada moramo ponovo ispoljiti hrabrost u suočavanju sa režimom koji želi da nas uništi kao političku organizaciju...
Bidar Đelić, narodni poslanik Demokratske stranke, potpredsednik Vlade Republike Srbije za evropske integracije, finansija ministar za nauku i tehnološki razvoj i ministar finansija u vladama Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, Vojislava Koštunice i Mirka Cvetkovia postao je izvršni direktor investicione banke, „Lazard“, u Parizu koja se rangira među prvih pet finansijskih savetnika u svetu i upravlja u ime svojih klijenata sredstvima vrednim 180 milijardi dolara.
Zbog odlaska na tu dužnost Đelić je podneo ostavku na mesto narodnog poslanika, kao i na funkcije rukovodioca Centra resornih odbora i člana Političkog saveta DS, čiji će član ostati, a saopštio je da će njegov angažman u Srbiji biti isključivo u domenu dobrotvornog rada, kroz fondaciju za nauku i umetnost za čije pokretanje je najavio za mesece koji dolaze. Oproštajno Otvoreno pismo Božidara Đelića članovima Demokratske stranke od 31. decembra 2013. sadrži oporu dijagnozu stanja u Srbiji na početku 2014:
«Odlazim duboko zabrinut za našu državu. Odlazim sa nadom da će DS biti što pre u stanju da pomogne Srbiji i njenim građanima.
Zabrinut sam, naravno, zbog duboke ekonomske i socijalne krize. Investicije su presahnule, kupovna moć pada, siromaštvo raste, dok se javne finansije nalaze blizu tačke pucanja. Ali, zabrinut sam i zbog pogoršanja u funkcionisanju naše krhke demokratije. Vlast je ponovo hipercentralizovana, odnosi na javnoj sceni su krajnje zategnuti, mediji uglavnom podgrevaju tenzije u društvu ili pružaju razonodu najnižeg kvaliteta. Nasilje je u porastu u porodicama, u školama, na ulici. Nedavno osvojene slobode, poput bezviznog režima, su ugrožene.
Naravno, svako iz DS, naročito njeni lideri, pa i ja, mora sebi postaviti pitanje sopstvene odgovornosti za ovo stanje stvari. To, međutim, ne donosi rešenja koja su potrebna našim građanima. Neka oni koji su dokazano prekršili zakon odgovaraju. Neka se svi drugi u potpunosti okrenu budućnosti, sa korisnim iskustvom koje su stekli i poukama koje su povukli iz sopstvenih grešaka.
Jer, bez punog kapaciteta Demokratske stranke, biće veoma teško izvući Srbiju iz ove krize. Tako je bilo 2001. godine kada smo sa pokojnim Zoranom bukvalno čupali zemlju iz dubokog gliba u koji je zapala. Tako ćemo, strah me je, morati ponovo da radimo u skoroj budućnosti.
Naši glasači, naročito oni koji su razočarani, pasivizirani, očekuju od nas da pokažemo jedinstvo, stručnost i snagu.
Danas je prioritet da se ujedinimo i spremimo za beogradske i veoma verovatne prevremene parlamentarne izbore. Snaga DS su oduvek bile snažne ličnosti. Sa druge strane, DS često ugroze lične sujete i neobuzdane ambicije. Vreme za unutarpartijske rasprave, u ovom trenutku, može i sme biti samo posle izbora na kojima građani očekuju od nas jasnu i jedinstvenu poruku.
Ta poruka više ne može biti i Evropa i Kosovo. Pobedili smo za Srbiju tako što su naši politički protivnici došli na naše strateške pozicije. Sada je vreme da predvodimo našim znanjem i idejama u najbitnijim oblastima za građane. U prošlosti smo uspešno predložili i sproveli u delo mere u poljoprivredi, nauci, odbrani, infrastrukturi, kao i u vođenju Vojvodine, Beograda i mnogih drugih gradova, opština, javnih ustanova i preduzeća. Moramo nastaviti tim putem konkretnih politika i poteza. Svi građani, pa i oni koji ne glasaju za nas, to očekuju od DS. Da bismo u tome uspeli, naša stranka mora postati model meritokratske institucije, gde se pozicije osvajaju kroz znanje i trud, a ne kroz poslušnost i bliskost sa liderima. Znamo svi koliko je to teško uspostaviti u Srbiji, ali nam nema druge.
Naša snaga će proisteći iz našeg jedinstva, naše stručnosti, ali i naše hrabrosti. One hrabrosti koja nam je dala snage da branimo evropske vrednosti devedestih godina i na potpisivanju SSP-a kada je to bilo opasno, a mirila nas sa susedima kada je to bilo nepopularno. One hrabrosti koja nas je krasila kada smo se borili sa crvenim beretkama, haškim optuženicima, švercerima i narkodilerima. Sada moramo ponovo ispoljiti tu hrabrost u suočavanju sa režimom koji želi da nas uništi kao političku organizaciju… «
Pre povratka u Srbiju 2000. na mesto ekspertskog tima potpredsednika Savezne vlade SRJ, Miroljuba Labusa, zaduženog za izradu ekonomskog programa, Đelić je 1991. do 1992. godine radio kao savetnik Vlade Poljske u oblasti privatizacije i makroekonomske reforme. Bio je savetnik ministra finansija Lešeka Balceroviča i direktora varšavske berze.
Od 1992. do 1993. godine bio je savetnik vršioca dužnosti predsednika Vlade Ruske Federacije Jegora Gajdara, potpredsednika Vlade i ministra privatizacije Anatolija Čubajsa, kao i ministra finansija Borisa Fjodorova.
Od 1993. do 2000. bio je partner u konsultantskoj firmi Mekenzi & Co, u Parizu i Silicijumskoj dolini, gde se specijalizovao kao savetnik za oblasti finansijskih institucija i medija.
Godine 2005. Đelić je napravio pauzu u političkoj karijeri kada ga je Kredi agrikol banka angažovala kao konsultanta za dokapitalizaciju Meridijan banke“, a onda postavila na mesto direktora Kredi agrikol grupe za Istočnu Evropu, člana kolegijuma direktora Kredi agrikola, predsednika Upravnog odbora Meridijan banke, potpredsednika Upravnog odbora Lukas banke u Poljskoj i savetnika Calyona (investicione banke Grupe Kredi agrikol) za razvoj u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi.
„Srbija je izgubila političara a dobila bankara, što je dobro za sve“, bila je tadašnja Đelićeva poruka javnosti i partijskom šefu Borisu Tadiću koji je, u svojstvu predsednika Srbije, prisustvovao potpisivanju sporazuma o dokapitalizaciji.
„Vratiću se kad zaradim pare“, poručio je javnosti u razgovoru za „Vreme“ objavljenog 26. maja 2005. pod naslovom: Vratiću se u politiku čim zaradim pare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
