Loader

Odbačen zahtev za puštanje huligana na slobodu

14.oktobar,20:50

UEFA registrovala utakmicu između Italije i Srbije igranu u Đenovi rezultatom 3:0 za Italijane.

Odbačen zahtev za puštanje na slobodu

5. novembar 2010.

Sud u Đenovi odbacio zahtev advokata odbrane za puštanje na slobodu četvorice od osam srpskih huligana koji su uhapšeni kada su izazvali nerede na utakmici Italija-Srbija održane 11. oktobra.

Četvorica navijača optuženi su za pružanje otpora službenom licu.

Ostali su optuženi za različita krivična dela, od nanošenja teške štete i povreda do narušavanja javnog reda.

Račun je stigao

Disciplinska komisija UEFA registrovala je utakmicu između Italije i Srbije službenim rezultatom 3:0 za Italijane.

Srpski tim je kažnjen sa dve utakmice bez prisustva publike (sa Severnom Irskom 25. marta, dok će 6. septembra protiv Farskih ostrva), ali je kazna za drugu utakmicu uslovna.

I Italija je kažnjena jednom utakmicom bez publike.

Pet godina zabrane ulaska na stadion

Policijska kvestura u Đenovi izrekla je 22. oktobra petogodišnju zabranu ulaska na stadione i učešća u sportskim događajima osmorici srpskih navijača, uhapšenih 12. oktobra na utakmici Italija – Srbija, koji u zatvorima Pontedećimo i Marasi čekaju suđenje. Prema odluci policije, niko od njih neće smeti da se pojavi na bilo kom stadionu (ili u sali) da učestvuje u sportskim takmičenjima niti da ih posmatra u Italiji najmanje u narednih pet godina. To je najduža moguća kazna po zakonu zvanom DASPO, donetom 1989. godine, na osnovu koga policija može da donese ovakvu odluku po kratkom postupku, bez obzira na ono što će reći sud. To znači da bi, i u slučaju da srpski tifozi budu oslobođeni, odluka o „progonu sa stadiona“ ostala na snazi. Po tumačenju medija u Srbiji, izrečena mera se odnosi na zabranu ulaska na stadione širom Evrope i sveta.

Kako pišu beogradske Novosti javni tužilac Kristina Kamajori se srela sa diplomatskim predstavnicima Srbije i Crne Gore (pošto je jedan od uhapšenih crnogorski državljanin i mogla bi sledeće nedelje da donese odluku o mogućoj nagodbi sa advokatima odbrane. Po istom izvoru, tužiteljka još nije iz Srbije dobila spisak opasnih navijača, kao i onih protiv kojih se u Srbiji, zbog nereda na sportskim priredbama, vode neki postupci.

Skupština Srbije usvojila je istog dana 22. oktobra po hitnom postupku izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, kojim je omogućeno produženje pritvora sa osam na 30 dana za krivično delo za koje je zaprećena kazna duža od pet godina za krivična dela sa elementima nasilja. U Zakoniku o krivičnom postupku do sada je bilo predviđeno da se duži pritvor može odrediti za krivična dela za koja je zaprećena kazna veća od 10 godina. Za izmene glasalo je svih 130 poslanika prisutnih na plenarnom zasedanju, odnosno poslanici vladajuće koalicije i Liberalno demokratske partije. Ostali opozicioni poslanici iz SNS, DSS, SRS i NS nisu prisustvovali glasanju. Glasanju je prethodila burna rasprava.

Izmene Zakona o krivičnom postupku predložene su neposredno posle nereda u Beogradu povodom održavanja Parade ponosa i incidenata na fudbalskoj utakmici Italija- Srbija, koja je zbog nereda prekinuta.

Poslanici su usvojili i prelaznu odredbu po kojoj, zbog posebnih okolnosti, izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku stupiće na snagu, odmah, to jest na dan po objavljivanju u „Službenom glasniku“, a ne kako je uobičajeno, osam dana po objavljivanju u Službenom glasniku. Zakon je u petak popodne objavljen u Službenom glasniku.

U javnosti, to je povezivano s bezbednosnim rizicima vezanim za derbi Crvena Zvezda Partizan. Bilo je predloga da se ta fudbalska utakmica ne održi, ali je ipak odlučeno da se ona odigra, kako fudbalska organizacija i država ne bi pokazali slabost u odnosu na nasilničke navijačke grupe. Da fudbalski derbi između Crvene zvezde i Partizana bude odigran u subotu 23. oktobra uz prisustvo publike, odlučeno je 22. oktobra na sastanku u Palati Srbija kome su prisustvovali su generalni sekretari Crvene zvezde, Partizana i Zajednice klubova Superlige i predstavnici policije.

Huligani koji se predstavljaju kao navijači Srbije sprečili su početak

Je li to normalno

Ministar policije Ivica Dačić je uopšteno izjavio da ima problema koji proističu iz menadžerisanja i prodaje igrača, gde su neki iz kriminalnih krugova bili uključeni. On je to ilustrovao primerom kada je pre više od 15 godina bio predsednik malog fudbalskog kluba (Palilulac) i kada je, na sednicama Fudbalskog saveza Beograda, sedeo ljudima od kojih je najveći broj bio iz kriminalnog miljea, a sada ih pola više nije živo. „Je li to normalno? Da li je to normalnije nego da direktor policije, na primer, bude član uprave nekog saveza ili kluba“, zapitao je Dačić.

Ministarstvo pravde predložilo je inače hitne izmene Zakona o krivičnom postupku, prema kojima će pritvor biti moguć i za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora viša od pet godina (do sada je granica bila 10 godina), ali i za nasilničko i nedolično ponašanje na sportskim manifestacijama i priredbama. Najavljuje se da će Skupština o izmenama raspravljati po hitnoj proceduri.

utakmice Italija-Srbija. Oni su nekoliko sati pre početka meča sa

Italijom u utorak 12. oktobra napali su golmana srpske reprezentacije

FSS: Krivi su Italijani

Fudbalski savez Srbije (FSS) zaključio je da su za nerede na utikmici u Đenovi odgovorni Italijani, odnosno organizatori utakmice, rekao je Tomislav Karadžić na konferenciji za štampu ove organizacije.

Italijanski savez je kriv jer nije uradio sve što je predviđeno propisima da se osigura bezbednost svih učesnika, tvrdi Karadžić. Zbog toga će naš FSS tražiti da se igra nova utakmica.

Pored toga, Izvršni odbor FSS-a je odlučio da se 23. oktobra ipak igra večiti derbi i to pred publikom.

Na konferenciji za štampu Karadžić je odbio da kaže ko su organizatori nereda, tvrdeći da je sve informacije koje ima preneo nadležnim organima.

Saslušanje u Italiji

Petorica srpskih navijača, među kojima je i njihov vođa Ivan Bogdanov, koji su izazvali incidente u Đenovi, saslušani su pred italijanskim sudijom.

Bogdanov je izjavio pred italijanskim sudom da su neredi bili usmereni na Fudbalski savez Srbije (FSS) i Tomislava Karadžića jer oni ne dozvoljavaju igračima Crvene zvezde da igraju za reprezentaciju.

Branioci Bogdanova, italijanski advokati Alesandra Baudino i Đanfranko Pagano, zatražili su za Bogdanova kaznu do dve godine zatvora i proterivanje iz Italije. Bogdanovu, inače, preti kazna do četiri godine zatvora.

Stojkovića, a zatim su izazvali incidente na stadionu, zbog čega je

odložen početak utakmice. Navijači su navodnu uleteli u autobus s

bakljama i napali Stokovića uz pretnje. Grupa na stadionu Luiđi Feraris

bacala je baklje, dimne bombe. Policija je izašla na teren. Ona donosi

i šmrkove za intervenciju. Fudbaleri su se vratili u tunel, a potom

izašli na teren.

Blizu je pameti pomisliti da je to nastavak teških incidenata koji su

se odvijali u Beogradu u nedelju 10. oktobra, kada je policija

sprečila kamenovanje učesnika Parade ponosa i kada su među nasilnicima

bili i oni koji su nosili navijačka obeležja.

Navijači su pretili Stojkoviću i pevali pogrdne pesme, navodeći da će

mu „na grobu upaliti sveću“. Sa trinina oni su Stojkoviću pretili

pevajući: „Stojkoviću, Stojkoviću želimo ti sreću, drven sanduk, drven

sanduk i na njemu sveću“.

Na stadionu Luiđi Feraris grupa huligana rušila je deo tribine na kojoj

se nalazi. Vidljiva su polomljena stakla, a i nekoliko stolica u

rukama ljudi koji su izazvali nerede. U trenucima kada je počeo nered, policija je i dalje stajala blizu te tribine, ali znije preuzela kakve akcije. Srpski reprezentativci su pokušali da priđu tribinama i da apeluju na navijače da se smiri.

U veoma napetoj atmosferi utakmica je ipak počela oko 21.20, ali je ubrzo prekinuta.

Italijanska policija se tokom noći između utorka i srede sukobila sa

srpskim navijačima u blizini stadiona Luiđi Feraris. Bili je 25

povređenih a jedan je zadržan u bolnici. Uhapšeno je 35 osoba, od

kojih je 16 zadržano uključujući i navodne vođe izgrednika. Kako

javlja B92 uhapšena je i osoba sa tetovažama, vidljiva na nekim

snimcima kako se eksponira pod maskom uzdignutih ruku, a za tu osobu

se sumnja da je organizator nereda. Reč je navodno o

dvadesetdevetogodišnjem Ivanu Bogdanovu, zvanom Coi, koji pripada

grupi „Ultra bojs“.

Italijanski mediji navode da je nereda bilo i u samom gradu pred

početak meča. Navijačke grupe su navodno demolirale nekoliko radnji,

grafitima oštećivali spomenike kulture i sukobili se sa policijom.

Iz srpskog MUP-a, najavljuju da će preduzeti mere protiv huligana koji

su izazvali prekid fudbalske utakmice u Đenovi. Identitet većine

izgrednika je navodno poznat policiji.

Kod srpskih navijača pronađene dve bombe. Posle ponoći u ograđenom

delu u okolini stadiona gde je policija izlovala izgrednike zapaljen

autobus. Golman Stojković je odmah posle incidenta prebačen u đenovsku

bolnicu San Marino, gde je pregledom utvrđeno da ipak, nije bio

ozbiljnije povređen kada je pogođen bakljom.

 

NASTAVAK: Fudbalska reprezentacija Srbije doputovala je u Beograd iz Đenove u noći između utorka i srede.

Italija je proterala izgrednike. Autobusi sa 170 navijača stigli su u 18.30 časova pod jakom pratnjom hrvatske policije na granični prelaz Batrovci, gde ih je čekalo oko 100 pripadnika srpske žandarmerije. Autobusi iz Đenove se kroz Sloveniju i Hrvatsku do granica Srbije, iz bezbednosnih razloga, nigde nisu zaustavljali. Prema informacijama B92, navijači su na granici pretresani od glave do pete, svaka torba je otvarana, a autobus je pregledan više puta. Policija je zadržala 19 osoba. Privedeni su odmah sa granice policijskim kombijima prebačeni u policijsku upravu u Sremsku Mitrovicu.

Savet za nacionalnu bezbednost kojim je predsedavao predsednik Srbije Boris Tadić razmatrao je situaciju nastalu posle nereda u Beogradu povodom Parade ponosa i nereda u Đenovi zbog kojih je prekinuta fudbalska utakmica reprezentacija Srbije i Italije.

Specijalni savetnik direktora Bezbednosno-informativne službe Miroslav Panić izjavio je za B92 da procena BIA sačinjena 8. oktobra izgleda kao da je pisana u ponedeljak 11. oktobra. BIA je predviđala da će biti ugrožena sedišta političkih stranaka, državne institucije i nevladine organizacije. BIA to nije kvalifikovala kao ugrožavanje ustavnog poretka.

Nakon ispada na utakmici u Đenovi BIA je identifikovala vođe huligana za manje od jednog sata. Za sada nema ozbiljnih indicija o tome da iza incidenata stoji strani faktor. BIA, takođe nema saznanja koja mogu da potvrde pisanje pojedinih medija da je sa neredima povezan Darko Šarić, optužen za šverc droge.

Ministar policije Ivica Dačić najavio je ozbiljnu istragu oko načina odlaska, finansiranja i ciljeva onih koji su izazvali incidente. Fudbalski savez ima spisak svih koji su kupili karte za utakmicu. Predsednik Fudbalskog saveza Srbije, Tomislav Karadžić, izjavio je da se naručilac nereda nalazi u Beogradu i da je stvar državnih organa da to ispitaju. Dačić je izjavio da je policija imala informaciju da je FSJ obavestio italijanski savez da se u Italiji spremaju incidenti. On je zamerio što FSJ o ranijim saznanjima o najavljenom incidentu nije obavestio srpsku policiju.

USTAVNI SUD SRBIJE održao je 13. oktobra pripremnu sednicu o zahtevu zamenika republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića od 16. oktobra prošle godine za zabranu 14 ekstremnih navijačkih grupa.

Zbog obima i važnosti spornih ustavno pravnih pitanju u tom predmetu i potrebe da se one detaljnije razmotre, na predlog sudije izvestioca rasprava na pripremnoj sednici će se nastaviti sledeće nedelje. Prema izveštaju RTS-a Radovanović, koji je u vreme podnošenja zahteva bio vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca, ranije je najavio da bi naredni korak bila i zabrana najekstremnijim pripadnicima tih grupa da posećuju sportske priredbe, ističući da je cilj suzbijanje nasilja ne samo na sportskim priredbama, već i na ulicama i gradovima Srbije.

UEFA: Fudbalski savez Srbije je zakazao vanrednu sednicu za petak 15. oktobra. Nagoveštava se da će meč najverovatnije biti registrovan kao pobeda Italije od 3-0, a na osnovu sličnog slučaja iz 2007, kada je disciplinska komisija UEFA dodelila Švedskoj pobedu od 3:0 nad Danskom, pa slučaja iz 2005. kada je milanski Inter morao da igra četiri utakmice bez publike na tribinama a utakmicu je dobio protivnički AC Milan, pošto je ona bila prekinuta kada je jedna petarda bačena iz publike pogodila golmana Milana Didu…

Disciplinska komisija UEFA u sredu je otvorila istragu posle nereda na tribinama u Đenovi pre i za vreme utakmice Italija–Srbija. Kad bude kompletiran ceo slučaj, uz pomoć sudija i na osnovu izveštaja delegata UEFA na utakmici, ovaj slučaj će biti dostavljen nezavisnom UEFA-inom telu za disciplinske postupke i kontrolu, koji treba da se sastane 28. oktobra, i moguće da izrekne sankcije. Raspon kazni za ovu vrstu incidenata definisan je u „Disciplinskim propisima“ UEFA-e, izdanje 2008, u članu 14, a one se mogu kretati u rasponu od opomene i novčane kazne, zatvaranja stadiona, diskvalifikacije iz tekućeg takmičenja i isključenje iz budućih takmičenja. BBC registruje nagoveštaje da se i italijanski fudbalski savez suočava sa mogućom kaznom. „Pored odgovornosti onih koji su isprovocirali incidente, pravila UEFA takođe predviđaju odgovornost federacije koja organizuje utakmicu, izjavio je spoksmen UEFA Rob Fokner za italijanski list Gazeta delo sport.

Fenomeni: Fudbalski huliganizam

Fudbalski huliganizam je termin koji su skovali mediji sredinom šezdesetih godina, u vreme kada je počelo televizijsko prenošenje utakmica i kada je radnička klasa prihvatila fudbal kao „svoj“ sport. Ovaj termin se odnosi kako na spontano nastale nemire na utakmicama, čiji su inicijatori grupe navijača, tako i na organizovano nasilje i međusobne borbe bandi, takozvanih „firmi“. Ove bande povezuju svoj identitet sa određenim fudbalskim timom, i usmeravaju svoje nasilničko ponašanje na bandu nekog drugog tima, a njihovi sukobi često nisu vremenski ni prostorno povezani sa nekom konkretnom utakmicom. Huliganizam fudbalskih navijača se raširio prvo u Engleskoj, krajem šezdesetih, da bi dostigao vrhunac sedamdestih i osamdesetih godina dvadesetog veka. Najozloglašenije su bile grupe „Chelsea Headhunters“ i „The Salford Reds of Manchester United“. Kada su izbili neredi nakon utakmice Lutona i Milvola 1985. godine, tadašnji predsednik fudbalske asocijacije je pozvan na razgovor sa Margaret Tačer, a policija je čak razmatrala suspendovanje domaćeg fudbala tokom cele sezone. Nakon tragedije kod Hejsela i Hilsboroa počinju da se preduzimaju zakonske mere u Engleskoj, pa se od tad zapaža opadanje ovog tipa nasilničkog ponašanja.
Danas su ozbiljni incidenti na utakmicama u Engleskoj prošlost, o čemu svedoči i sve manji broj uhapšenih iz godine u godinu. Takav trend se pripisuje pooštravanju zakona i sudskim zabranama prisustvovanja utakmicama u zemlji i inostranstvu velikom broju ljudi – osvedočenih huligana. Međutim, engleski navijači se i dalje doživljavaju kao najozbiljnija pretnja redu i miru na utakmicama njihovih timova u drugim zemljema. Na Svetskom prvenstvu 2004. godine razmatrala se mogućnost da se Engleska diskvalifikuje zbog nereda koji su izazvala njena trideset dva navijača.

Daleko od toga da su Englezi jedina nacija koja se suočila sa problemom fudbalskog huliganizma. Godine 1968. više od sedamdesetoro ljudi je poginulo na utakmici u Buenos Ajresu. Argentinske vlasti su 2002. godine objavile da je nasilje povezano sa fudbalom dostiglo razmere nacionalne krize, nakon što je ustanovljeno da je u protekloj deceniji 40 ljudi ubijeno na utakmicama. Jedna od najvećih tragedija se dogodila u Peruu 24. maja 1964. godine, kada je više od 300 navijača poginulo a još 500 ljudi povređeno tokom nemira koji su izbili za vreme kvalifikacionog meča za Olimpijadu između Argentine i Perua. El Salvador i Honduras su 1969. imali kratak šestodnevni konflikt, nazvan Fudbalski rat, koji je bio provociran serijom od tri utakmice koje su trebale da odluče koja će od ove dve zemlje učestvovati na Svetskom prvenstvu 1970. Na drugoj utakmici u San Salvadoru, navijači Salvadora su napali navijače Hondurasa i to je bio katalizator velike političke turbulencije između ove dve zemlje.

Skoro nijedna zemlja u kojoj je fudbal „najvažnija sporedna stvar na svetu“ nije ostala imuna na fudbalski huliganizam. Iako usko povezan sa ovim sportom, ovakav vid nasilničkog ponašanja ima svoje prave korene u ksenofobiji, rasizmu, anti-semitizmu i konačno samoj ljudskoj prirodi.

Lana Vučičević Miladinović, psiholog
Biznis i Finansije broj 45/46, jul/avgust 2008.

Facebook podrška Bogdanovu

Grpa podrške Ivanu Bogdanovu na Facebooku osnovana odmah po njegovom hapšenju „Ivan Bogdanov, Legenda Severa i Srbije“ dostigla je gotovo 19.000 obožavalaca. Na ovoj stranici oni uglavnom šalju poruke mržnje Albancima, i pozivaju Srbe koji ih mrze da se učlane. Članovi postavljaju fotografije koje se tiču navijača i navijačkih grupa (kao na primer plakat „Pravda za Uroša“), ali i plakate Jedinice za specijalne operacije (JSO), „Kosovo je Srbija“, „Smrt Šiptarima“… Osnivači ove stranice posvećene Bogdanovu nadaju se da će on prisustvovati derbiju.

Dodatna istraga protiv huligana

Tužilac u Đenovi čeka izveštaj srpske i italijanske policije. Možda sledi i proširenje optužnice. Da li je pored izazivanja nereda reč i o udruživanju radi vršenja krvičnih dela?

Italijansko javno tužilaštvo je u ponedeljak 18. oktobra za nedelju dana odložilo sastanak sa advokatima odbrane četvorice od osam uhapšenih srpskih navijača koji se nalaze u zatvoru u Đenovi, jer očekuje nove informacije od srpske policije, kao i dodatne razultate istrage koju vodi italijanska policija. Agencija Ansa izveštava da srpska policija priprema novi spisak najagresivnijih navijača koji će narednih dana poslati kancelariji javne tužiteljke Kristine Kamajori, zadužene za istragu o sukobima na stadionu Feraris u Djenovi. Narednih dana će i Uprava za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala italijanske policije (DIGOS) sudu u Đenovi poslati podatke o neredima na stadionu.

Ta istraga bi mogla da ima za rezultat i pokretanje novih optužnica za udruživanje radi izvršenja krivičnog dela.

Izgrednici su, prema sporazumu o priznanju krivice mogli da dobiju kaznu od dve godine zatvora, koja bi bila zamenjena proterivanjem i zabranom ulaska u Italiju u narednih 10 godina. Posle informacija o odlaganju odluke radi prikupljanja novih informacija ta mogućnost postaje manje verovatna. Ako dođe do sudskog procesa preti im kazna zatvora od četiri godine sa mogućnošću uvećavanja za jednu trećinu, zbog otežanih okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno.

Kako u svojim izveštajima tvrdi B92, Tomislav Karadžić, predsednik Fudbalskog saveza Srbije, u iskazu policiji označio je Dejana Stojanovića, zvanog Keka, kao finansijera nereda u Đenovi. Istu tvrdnju iznosi list Blic pozivajući se na anonimni izvor poznat sa istragom. Pozivajući se na takozvane operativne podatke ovaj list tvrdi da je Stojanović prodavao fudbalere Crvene zvezde, da se sumnja se da je samo 2005. od prodaje dvojice igrača zaradio oko 3,2 miliona evra, da se spominjalo da on stoji iza prodaje golmana Vladimira Stojkovića, koji je napadnut u Đenovi, da je bio u dobrim odnosima i sa vođama huliganskih grupa, koji su prema operativnim podacima bili uključeni u prodaju fudbalera, ali i droge. B92 takođe plasira tu priču uz špekulaciju da se Dejanu Stojanoviću Keki nije se dopalo to što Vladimir Stojković prelazi u Partizan, a da on za taj transfer ne dobija novac, pa je revoltiran finansirao nerede u Đenovi. B92 podseća da je Stojanović u „beloj knjizi“ MUP-a označen kao vođa novobeogradskog kriminalnog klana.

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić je apelovao na novinare da ne traže izjave i komentare, pošto je njegov razgovor sa nadležnim organima deo istražnog postupka, koji je u toku, ša je svako izjašnjavanje o tom pitanju i zabranjeno i kontraproduktivno.

Navijača nema Registru?!

Vodi se postupak pred Ustavnim sudom za zabranu 14 navijačkih organizacija, ali Registru udruženja nema navijačkih grupa!

Upravnik Registra udruženja koji se vodi u Ministarstvu za državnu upravu Nives Čulić izjavila je Tanjugu 16. oktobra da u tom registru do danas nije registrovana nijedna navijačka grupa, bar ne po specifičnom nazivu po kome bi takva grupa mogla biti prepoznata.

Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o udruženjima koji je stupio na snagu 22. septembra 2009. godine, a počeo da se primenjuje 22. oktobra 2009. godine. Prema novom Zakonu o udruženjima, Registar udruženja i Registar stranih udruženja vodi Agencija za privredne registre, preko Registratora udruženja i Registratora stranih udruženja, kao povereni posao državne uprave u delokrugu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. To ministarstvo odlučuje o žalbama na prvostepena rešenja Registratora i vršiti nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Član 3. tog zakona kaže da ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima

Po članu 2. zabranjena su tajna i paravojna udruženja.

Po članu 31. tog zakona, ako Registrator oceni da se radi o udruženju iz pomenutih članova zakona ( 2. stav 4. i 3. stav 2.) prekida postupak upisa u Registar i Ustavnom sudu podnosi predlog za zabranu rada udruženja.

Na sajtu http://pretraga.apr.gov.rs/udruzenjarzs/Default.aspx postoji mogućnost predrage udruženja po nazivima i po registarskim brojevima, ali on ne daje rezultat ni na jedan upit.

Zabranjena su tajna i paravojna udruženja. Odlukom Ustavnog suda, može biti zabranjen i rad udruženja čiji su ciljevi usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima. Takođe, Ustavni sud može zabraniti rad udruženja i ako se udruženje učlani u međunarodnu organizaciju ili udruženje čiji su ciljevi shodno ovom Zakonu zabranjeni, odnosno ako se učlani u tajnu ili paravojnu međunarodnu organizaciju ili udruženje. Simboli vizuelnog identiteta i druge oznake zabranjenih udruženja ne smeju se javno upotrebljavati. Ustavni sud može zabraniti iz ovih razloga i udruženja koja nemaju status pravnog lica.
Društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi, osnovani i registrovani prema Zakonu o društvenim organizacijama i udruženjima građana (republičkom zakonu iz 1982. godine, po kojem su za registraciju bili nadležni organi unutrašnjih poslova), kao i društvene organizacije i udruženja građana osnovana prema Zakonu o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koji se osnivaju za teritoriju SFRJ (savezni zakon iz 1990. godine) i upisana u Registar koji je vodilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. su dužne
da:

• usklade svoj statut i druge opšte akte sa odredbama tog zakona i

• da Agenciji za privredne registre podnesu prijavu za upis usklađivanja u registar.

Rok za izvršavanje ovih obaveza je 18 meseci od početka primene novog Zakona, 22. oktobra 2009.

Zabrana navijačkih grupa

Kako javlja B92 Ustavni sud u sredu treba da održi pripremnu sednicu o
zahtevu zamenika republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića za
zabranu 14 ekstremnih navijačkih grupa.

Radovanović je 16. oktobra prošle godine podneo Ustavnom sudu predlog
za zabranu delovanja 14 ekstremnih navijačkih podgrupa klubova
Partizan, Crvena zvezda i Rad.

Radovanović je predložio njihovo brisanje iz registra „zbog delovanja
koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje
zajamčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja rasne, nacionalne
i verske mržnje“.

– Sudija izvestilac u tom predmetu je sačinio referat i pripremna
sednica Ustavnog suda je zakazana za 13. oktobar – izjavila je Tanjugu
predsednica Ustavnog suda Bosa Nenadić.

Zabrana se traži za podgrupe upisane u Registar udruženja, društvenih
i političkih organizacija: „Alkatraz“, „Belgrejdbojs“, „Ludaci
Padinska Skela“, „Ultra bojs“, „Ultras“, „Anti Romi“, „Saut femili“,
„Hed hanters“, „Iricucibili-NBG“, „Šedouz“, „Ikstrim bojs“, „Čuvari
časti“, „Brejn demidž“. Takođe je zatražena zabrana navijačke podgrupe
„Junajted fors 1987“, koja nije registrovana u okviru nekog udruženja,
već je organizovana na teritorijalnom principu po mestu stanovanja.

Tužilac traži zabranu „Ultra bojsa“, na čelu sa Markom Vučkovićem,
Veljkom Stajićem, Markom Mitrovićem, Miroslavom Jankovićem i Ivanom
Bogdanovim, zatim „Belgrejd bojsa“, čije su vođe Velibor Dunjić, Uroš
Avramović, Željko Božović i Dražen Dragaš. Traži se zabrana i za
„Ultras“, na čelu sa Vladimirom Šavijom, Draganom Vasićem, Milanom
Ćopićem i Vukašinom Popovićem.

Zatim za „Alkatraz“, koji predvode Nikola Dedović, Vladimir Maljković,
Aleksandar Vavić, Ljubomir Marković, Đorđe Prelić i Miloš
Radisavljević. Zabrana se traži za „Ludake Padinska Skela“, koje vodi
Dragan Ćurčić, „Anti Rome“ na čelu sa Predragom Simićem, „Saut femili“
vođe Alena Kostića, „Hed hanters“ koju predvodi Branislav Penčić,
„Iricucibili-NBG“ vođe Žarka Vidakovića, „Šedouz“ vođe Gorana
Klještana, „Ikstrim bojs“ vođe Ljubiše Stevića.

Predložena je zabrana i za „Čuvare časti“ na čelu sa Aleksandrom
Vasićem, „Brejn demidž“, čiji je vođa Dragan Đurđević, kao i za
„Junajted forse“ koji predvode Dragan Supurović i Marko Bulatović.

Radovanović, koji je u vreme podnošenja zahteva bio vršilac dužnosti
republičkog javnog tužioca, ranije je najavio da bi naredni korak bila
i zabrana najekstremnijim pripadnicima tih grupa da posećuju sportske
priredbe, ističući da je cilj suzbijanje nasilja ne samo na sportskim
priredbama, već i na ulicama i gradovima Srbije.

Kako je ranije izjavila Tanjugu predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa
Nenadić, povodom zahteva za zabranu rada ekstremnih desničarskih
organizacija „Srpski narodni pokret 1389.“ i „Nacionalni stroj“, ti
predmeti su među najvažnijima u sudu i „sudije izvestioci, saglasno
planu rada, uskoro će predložiti dalje postupanje suda“.

Poslednje izdanje

Proterivanje Josipa Broza Tita iz Beograda

Ko je protiv simbola antifašizma Pretplati se
Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve