Očaj jači od granica

Srbija se u poslednjih nekoliko godina suočava sa pojavom koja je doskora bila karakteristična samo za bogate zapadne zemlje. Broj tražilaca azila i ilegalnih imigranata iz azijskih i afričkih zemalja u Srbiji raste velikom brzinom. Prema podacima Uprave granične policije, od 77 izraženih namera za azil 2008. godine, stiglo se do 5065 u 2013, a od početka ove godine registrovano je više od 1500 lica koja su od policije dobila papir u kome piše da žele da zatraže azil u Srbiji. Ne postoje zvanični podaci o broju ilegalnih imigranata koji borave na teritoriji Srbije ili su prošli kroz našu zemlju, ali iskustva drugih država kažu da je njihov broj uvek nekoliko puta veći od broja registrovanih. Helsinški odbor iz Mađarske, koji pruža pravnu pomoć tražiocima azila u toj zemlji, zabeležio je u prvoj polovini 2013. godine preko 10.000 lica koja su izrazila nameru za azil, a prošla su granicu sa Srbijom.

Porast broja tražilaca azila i ilegalnih imigranata u Srbiji posledica je više faktora, i sigurno će rasti i ubuduće. Jedan od tih faktora je geografski položaj: Srbija se nalazi na „azijskoj transverzali“, jednom od najvažnijih puteva kojima reke ljudi kreću ka Evropi. U ostale faktore spadaju rat u Siriji, haotično, poluratno stanje u Iraku, Avganistanu, Libiji, nestabilnost na Bliskom i Srednjem istoku i Severnoj Africi koja se produbila od početka „arapskog proleća“ krajem 2010. godine, stravična beda podsaharske Afrike gde se, bukvalno, umire od gladi… Za milione ljudi, od jugoistočne Azije do zapada Afrike, Evropa je cilj i mesto gde je život drugačiji, gde postoji nada koju su odavno izgubili u svojim nesrećnim domovinama. Da bi stigli do „obećane zemlje“, često su spremni da rizikuju život, a mnogi ga na putu i izgube.

Prema podacima UN-a, prošle godine je pri pokušaju ulaska u Evropu morskim putem poginulo najmanje 500 osoba, 2011. godine oko 1500, mada se ističe da je nemoguće utvrditi tačan broj stradalih, jer ogroman broj čamaca i ruiniranih brodova prepunih imigranata nestane u moru bez traga. Životi se gube i od ruke krijumčara, bolesti i iscrpljenosti, nesrećnim slučajem.

Pored svega toga, procena je da svake godine u Evropu stigne između 350.000 i pola miliona ilegalnih imigranata, od kojih većina pokušava da svoj status legalizuje kroz proces azila. Očigledno je da je očaj koji te ljude tera jači od granica, zidova, opasnosti koje ih čekaju na putu, a iza svakog od suvoparnih brojeva stoji jedna ljudska priča, uglavnom mučna i teška.

Jedna od država na tom putu je i Srbija, bilo kao tranzitna zemlja, bilo kao konačno odredište. Po međunarodnim zakonima, osobama koje su u nekoj zemlji zatražile azil moraju se obezbediti smeštaj, hrana, pravna pomoć tokom azilne procedure, psihološka podrška zbog trauma i strahova koje nose sa sobom… Da primenu zakona u realnom životu mogu da prate bezbrojne teškoće, od mržnje i nasilja lokalnog stanovništva do opstrukcije države, tražioci azila mogu da se uvere u gotovo svakoj zemlji na svom putu.

Nedeljnik „Vreme“ uz pomoć Delegacije EU u Srbiji, u dodatku „Azil u Srbiji“ predstavlja sistem azila u Srbiji i situaciju u kojoj se nalaze tražioci azila u našoj zemlji.