Novi rat u pravosuđu

Ustavni sud Srbije uvažio je žalbe 126 neizbranih sudija i konstatovao u toj odluci da prvi sastav Visokog saveta sudstva postupak opšteg izbora sudija nije sproveo u skladu sa standardima pravičnog suđenja.

Navedeno je da je napravljen niz propusta i prilikom odlučivanja po prigovorima neizabranih sudija.

Ustavni sud je naveo da članovi Visokog saveta sudstva po položaju nisu mogli kao članovi stalnog sastava ovog tela da odlučuju i o prigovorima neizabranih sudija – to su predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović, ministarka pravde Snežana Malović i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Boško Ristić, koji su doneli odluke o izboru 2009. godine. „Ne samo da su u glasanju učestvovali i članovi Visokog saveta sudstva za koje Ustavni sud nalazi da to pravo nisu imali već da su njihovi ‘glasovi’ tretirani kao glasovi ‘protiv’ usvajanja prigovora“, navodi se u obrazloženju odluke Ustavnog suda.

Takođe, VSS za rad i odlučivanje nije imao ni kvorum, a po odluci Ustavnog suda, propusti su napravljeni i kada je VSS, u odlukama o neizboru, kandidatima stavio na teret da su nestručni, neosposobljeni ili nedostojni za vršenje sudijske funkcije.

Konačno, Ustavni sud ocenjuje da je u postupku odbijanja ovih sudija bilo je neophodno da neizabrane sudije podnošenjem pritužbe dobiju priliku da u javnoj raspravi ospore iznete navode. Jer, kako je navedeno, njihova je dostojnost bila dovedena u sumnju. „Sadržaj žalbi neizabranih sudija, kao i rasprave koje su na osnovu njih vođene pred Ustavnim sudom, upućuje na zaključak da im to, uostalom kao i u odnosu na kriterijume stručnosti i osposobljenosti, nije omogućeno“, piše u odluci Ustavnog suda Srbije.

U Ustavnom sudu rečeno je agenciji Beta da se predstavnici Visokog saveta sudstva nisu se odazvali ni na jednu zakazanu raspravu o žalbama neizabranih sudija. Rasprave o žalbama su inače od 14. marta ove godine najmanje dva puta nedeljno održavane pred prvim i drugim Velikim većem Ustavnog suda. Konkretno, prema podacima Ustavnog suda, od 14. marta do 4. jula zakazano je 138 rasprava, od čega je zaključeno 88, a 50 je odloženo zbog prikupljanja novih činjenica i dokaza. Predstavnici Državnog veća tužilaca odazvali su se na devet, a predstavnici Visokog saveta sudstva nisu se odazvali ni na jednu raspravu. Izostali predstavnici Visokog saveta sudstva nisu opravdali svoj izostanak, pa su rasprave održane.

REAKCIJE MINISTARSTVA PRAVDE: Odluka Ustavnog suda izazvala je reakciju Ministarstva pravde u kom tvrde da je Ustavni sud vratio u sudnicu nedostojne sudije. U Ministarstvu kažu da među ovih 126 osoba ima čak i optuženih i osuđenih za teška krivična dela. Uopšte, po oceni Ministarstva, Ustavni sud je kriv za čitavo stanje u pravosuđu koje ugrožava borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

U Ministarstvu dodaju da se ovom odlukom povećava broj sudija što će dodatno opteretiti budžet, a da rezultati rada pokazuju da smanjeni broj nosilaca pravosudnih funkcija daje efikasnije rezultate.

U Ministarstvu pravde još napominju da oni poštuju nezavisnost sudske grane vlasti i da se odluke Ustavnog suda Srbije moraju poštovati, ali da zbog poslednjih odluka (osim sudstva tu je i odluka o nadležnosti AP Vojvodine) upozoravaju na moguće štetne posledice.

Dodaju i da je indikativno što su takve odluke donete nakon izbornog procesa i uoči formiranja nove vlade.

„Ustav Republike Srbije jasno kaže da pravosuđe mora biti nezavisno, ali poslednje odluke sa pravom izazivaju sumnju da su politički motivisane s obzirom na to da su donete uoči formiranja nove vlade, a koincidiraju sa stavovima političkih partija koje će biti budući nosioci izvršne vlasti“, kažu u Ministarstvu.

REAKCIJE VISOKOG SAVETA SUDSTVA: Visoki savet sudstva pak tvrdi da je odlukom o vraćanju sudija na posao Ustavni sud preuzeo njihovu ulogu.

Ustavni sud je „narušio Ustavom utvrenu samostalnost i nezavisnost ovog organa“ kojem je „ostavljeno samo da odredi sud za koji se sudija bira“, saopštio je Visoki savet sudstva.

„Iznenađuje da je Ustavni sud tek sada, nakon razmatranja velikog broja žalbi neizabranih sudija i održanih rasprava, odlučio u jednom predmetu o više od 120 žalbi, iako je takvu odluku mogao da donese mnogo ranije – od septembra 2011. godine“, stoji u saopštenju i dodaje se da „nadležnost Ustavnog suda može biti da oceni da li su pravila i odluke o izboru u skladu sa Ustavom i zakonom, a o načelima i sličnim teoretskim kategorijama nije ovlašćen da raspravlja i utvrđuje svojom odlukom, bez pozivanja na Ustav i zakon“.