Novi Sad: Tragedija i posledice
Kirgistan uvek bio deo "velike igre" između svetskih sila
Još jedna od ‘’obojenih revolucija’’, toliko slavljenih po zapadnim medijima kao put u demokratiju kojim kreću bivše sovjetske republike, neslavno se okončala. Posle ukrajinske ‘’narandžaste revolucije’’ iz 2004. godine, čiji se lideri već godinama drže u klinču punom mržnje, gruzijske ‘’revolucije ruža’’ 2003. koja je na čelo ove zemlje dovela Mihaela Sakašvilija, a on umesto u svetlu budućnost Gruziju poveo u sumanuti rat za Južnu Osetiju, 7. aprila se završila i ‘’revolucija lala’’, koja je 2005. godine izvedena u Kirgistanu.
Baza krucijalna za operacije u Afganistanu. Kargo, humanitarni, i letovi radi snabdevanja gorivom se nastavljaju.
Kako javlja Rojters, SAD su zbog bezbednosnih rizika u petak 9. aprila popodne obustavile prevoz trupa za Afganistan preko Kirgistana, a za sada nije jasno kada će letovi biti obnovljeni, pošto su se tamo neredi nastavili i u subotu. Zvaničnici u Pentagonu izjavljuju da je baza Manas u Kirgistanu ključna za rat protiv Talibana, pošto omogućuje kontinuirano snabdevanje trupa. Samo prošle godine oko 50.000 vojnika je prošlo kroz tu bazu, koja je ustanovljena 2001. godine, kada je započela američka antiteroristička operacija u Afganistanu, koja je nazvana „Nepokolebljiva sloboda“. Predstavnik privremene vlade u Kirgistanu je izjavio da će američki zakup njihove baze biti skraćen. Najava okončanja vojnih preleta preko Kirgistana najavljena je inače 2009. godine. Kurmambek Bakijev se tada s tim navodno bio saglasio i uspeo da dobije kredit od Rusije za tekuće rashode od 400 miliona dolara. Ali, neočekivano je promeno odluku. U to vreme, i s pentagonske strane promenjen je profil te baze i ona je definisana kao Centar za tranzitni prevoz. Ruska agencija RIA Novosti izveštava da će Amerikanci ljudstvo u Afganistan slati preko Kuvajta.
Rusija, prva zemlja koja je priznala novu kirgistansku vladu takođe tamo ima vazduhoplovnu bazu, a Rojters citira neimenovanog ruskog zvaničnika da tako važna zemlja u centralnoj Aziji treba da ima samo jednu bazu. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je naložio snagama bezbednosti da pojačaju kontrolu i odbranu ruskih diplomatskih predstavnika i predstavnika drugih ustanova, u Kirgiziji. Njegova predstavnica za štampu Natalija Timakova je izjavila da Rusija poziva sukobljene strane na dijalog. U četvrtak je ruski načelnik generalštaba Nikolaj Makarov saopštio da je po naredbi ruskog predsednika doneto rešenje da se u rusku avio-bazu Kant u Kirgistanu pošalju dve čete od 150 padobranaca, naoružanih samo streljačkim naoružanjem (automatima, mitraljezima i snajperskim puškama). Rešenje je navodno usmereno na zaštitu porodica ruskih vojnika. Ruski predsednik Vladimir Putin je u četvrtak obećao liderki kirgijske opozicije Rozi Otunbaevoj humanitarnu pomoć. Broj Rusa u Kirgistanu se u poslednjih 11 godina prepolovio i sada iznosi 5 odsto od 5,5 miliona stanovnika Kirgistana.
Iako se u svetskim medijima uglavnom navodi da je do nemira došlo zbog loše ekonomske situacije, slična dešavanja u ovim krajevima uvek imaju veze i sa borbama interesa velikih sila, uglavnom SAD i Rusije.
Svetski mediji su tog dana preneli izjave predstavnika opozicije u Kirgistanu da je u vlada ove zemlje podnela ostavku i da je predsednik Kurmanbek Bakijev napustio glavni grad Biškek (nekadašnji Frunze). Kirgiska opozicija saopštila je da je formirala privremenu vladu koja je raspustila parlament. Predsednica vlade biće opoziciona liderka Roza Otunbajeva koja je najavila da će započeti pregovore s predsednikom Bakijevim koji se, pretpostavlja se, krije u centralnom kirgiskom regionu Džalal-Abad.
Ministarstvo zdravlja Kirgizije saopštilo je da je u sukobima vladinih snaga i opozicionara u Biškeku u toku dana ubijeno 65 ljudi, a da je više od 400 povređeno. Demonstranti su zauzeli Skupštinu, državnu televiziju, zatvor, pustili zatvorenike i zapalili tužilaštvo. Nemira je bilo i u drugim gradovima, kao što su Narin i Talas. Kako navodi Asošijeted Pres, u policijskoj stanici u Talasu pronađeno je telo ministra unutrašnjih poslova Moldomuse Kongatijeva, koga su najverovatnije demonstranti prebili na smrt.
Opozicija je tražila smenu Kurmanbeka Bakijeva zbog korupcije vladajuće partije, hapšenja opozicionih lidera, gomilanja moći u njegovim rukama i dovođenja ljudi iz njegovog klana na sve važne položaje. Bakijev je iz klana koji potiče sa juga države, iz oblasti oko grada Oša, gde su prvo i započeli nemiri 2005. posle kojih je Bakijev došao na vlast. Tadašnji predsednik Askar Akajev prinuđen je da podnese ostavku, pod istim optužbama kao i Bakijev ovih dana, a Bakijev je na predesedničkim izborima održanim te godine pobedio sa 90 odsto osvojenih glasova. Bakijev je 24. mart, dan ’’revolucije lala’’, proglasio državnim praznikom. Drugi mandat je dobio 2009. godine osvojivši 77 odsto glasova.
Za razliku od lidera ukrajinske i gruzijske revolucije, dobro poznatih svetskoj javnosti, igrači na političkoj sceni Kirgistana dele anonimnost koja uglavnom prati i njihovu zemlju o kojoj se malo i priča i zna u svetu. Kirgistan je, uz Tadžikistan, sa svojih pet miliona stanovnika najsiromašnija zemlja bivše sovjetske Centralne Azije. Ni u vreme SSSR-a to nije bilo bogato područje, ali je posle kolapsa Sovjetskog Saveza Kirgistan doživeo potpun ekonomski slom. Ljudi sa nostalgijom pričaju o vremenima kada je svakome bio zagarantovan posao, sigurnost i plata. Danas je siromaštvo endemska pojava u zemlji koju, za razliku od Kazahstana, Turkmenistana i Uzbekistana, Bog osim prelepom prirodom i važnim položajem nikakvim značajnim rudnim bogatstvom nije opremio.
Istina, taj položaj je toliko važan da je i Kirgistan uvek bio deo ‘’velike igre’’ koja se u Centralnoj Aziji nekada vodila između carske Rusije i Velike Britanije, a danas se igra između Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Kine, Velike Britanije, Turske… Preko Kirgistana je u davnoj prošlosti vodio jedan krak legendarnog ‘’puta svile’’, koji je povezivao Kinu i Evropu; na jugu zemlje je dolina Fergane, žila kucavica Centralne Azije. Posle raspada SSSR, prvi međuetnički sukobi planuli su u ovoj dolini, koju dele Uzbekistan, Tadžikistan i Kirgistan, a naseljavaju je Tadžici, Kirgizi, Uzbeci, Kazasi, Ujguri… U toj dolini je i grad Oš, iz koga polazi nekadašnji ‘’autoput mira’’, jedini put koji preko visova Pamira povezuje ovaj deo sveta sa severnim Avganistanom. Tim putem se, inače, već decenijama prebacuje veliki deo droge koja iz Avganistana kreće za Rusiju i Evropu. Konačno, vojna baza koju su SAD iznajmile u Kirgistanu veoma je važna za snabdevanje američkih trupa u Avganistanu. Sada već bivši predsednik Bakijev je prošle godine zapretio da će tu bazu zatvoriti, ali se predomislio pošto su Amerikanci povećali zakupninu koju plaćaju za korišćenje baze. Ovih dana, zbog Amerikanci su bazu zatvorili i iz nje ne poleću avioni. U Kirgistanu svoju vojnu bazu ima i Rusija.
Nemoćan da se sam iščupa iz bede, Kirgistan se oslanja na pomoć velikih sila, Rusije, SAD, Kine. Veliki deo prihoda zemlje je i novac koji šalju radnici koji su otišli u Rusiju ‘’trbuhom za kruhom’’. Neka mišljenja kažu da su poslednji nemiri i smena Bakijeva izazvani skokom cena i teškom ekonomskom situacijom koju je, između ostalog, izazvao i pad prihoda tih radnika, jer je i Rusija pogođena krizom. Nažalost, malo je verovatno da će situaciju u Kirgistanu promeniti i nova vlast, mada se novi lideri kunu da je ‘’sudbina kirgiskog naroda prešla u njegove ruke.’’ Beda, korupcija, nepotizam, se ne leče velikim rečima.
Kao i u svim ‘’stan’’ susedima i bliskim zemljama Centralne Azije (‘’stan’’ na persijskom jeziku označava mesto gde nečega ima mnogo), i u Kirgistanu su svi predsednički režimi mnogo bliži despotijama nego bilo kakvom shvatanju demokratije. Na predsedničkim funkcijama u tim zemljama su bili i nalaze se uglavnom ljudi koji su i u doba komunizma bili na važnim položajima (najčešće u tajnim službama), pa se preko noći premetnuli u velike nacionaliste i muslimane. U spoljnopolitičkom delovanju, ti lideri se naginju na onu stranu koja bolje plati, ili na one od kojih dobijaju jaču i značajniju podršku za opstanak na vlasti, a u unutrašnjoj politici se oslanjaju na čvrstu ruku, porodicu i klan. Postojeće stanje je potpomognuto i interesima velikih sila, kako SAD i Britanije, tako i Rusije i Kine, koje na sve što se dešava u tim zemljama žmure na oba oka, ukoliko im lični interesi nisu ugroženi.U tonovima kojima su se od početka revolucije oglasili svetski zvaničnici više se zabrinutosti vidi među američkom administracijom.
Komunizma više nema, zajedno sa nekim dobrim stvarima koje je sa sobom doneo u Centralnu Aziju, poput besplatnog, kvalitetnog školovanja, ravnopravnosti žena, mira među različitim nacijama. Ni u Kirgistanu ni i ostatku Centralne Azije nije ga zamenilo ništa na šta bi se ljudi mogli osloniti. U takvoj situaciji, nikakva revolucija, bila ona šarena ili bezimena, kao ova jučerašnja, neće ulepšati tmurnu sadašnjost i istu takvu budućnost zemalja kao što je Kirgistan.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
