Novi Sad: Tragedija i posledice
U Srbiji postoji pet velikih psihijatrijskih ustanova sa preko 3.000 kreveta koje funkcionišu kao azili VIDEO: Bilo jednom u gradu ludaka, Marka Turka.
U Srbiji postoji pet velikih psihijatrijskih ustanova sa preko 3. 000 kreveta koje funkcionišu kao azili, udaljeni od naseljenih mesta što otežava resocijalizaciju pacijenata.
Okruglim stolovima će prethoditi projekcije dva dela italijanskog filma „Bilo jednom u gradu ludaka“, u režiji Marka Turka, iz 2010.
Film „Bilo jednom u gradu ludaka“ je sniman po istinitim događajima i koji prikazuje istoriju transformacije klasične nasilne institucije psihijatrije u procesu deinstitucionalizacije psihijatrijske moći. U filmu je na autentičan, emotivan, intenzivan način prikazano iskustvo ljudi uključenih u transformaciju psihijatrijske bolnice u Trstu, iz mesta totalne kontrole jedne ludnice do mesta izbora i veselja. To je serija dilema sa kojima su se entuzijasti Demokratske psihijatrije u Trstu susretali na putu transformacije starih psihijatrijskih institucija i nakon projekcije razgovarati sa nekima od njih.
Prošlo je četrdeset godina od incijativa Demokratske psihijatrije u Italiji koje su u temelju izmestile nasilje iz pojma psihijatrije, izmestile „bolest“ i „opasnost po sebe i druge“ iz predmeta psihijatrijskog lečenja i umesto toga uvele službe centara za mentalno zdravlje utemeljene u lokalnoj zajednici…
Uz upoznavanje sa iskustvima ukidanja psihijatrijskih bolnica u Italiji interesovanje za tu tabu temu nastoje da podstaknu Centar za kulturnu dekontaminaciju CZKD, IAN Međunarodna mreža pomoći, Zaštitnik građana, NVO Amazonke protiv seksualnog nasilja kao i predstavnici Demokratske psihijatrije u Trstu, koji sa preko 30 godina iskustva u radu u zajednici kroz mreže centara za mentalno zdravlje, imaju drugačije prakse.
Na tribinama INSTITUCIJA I SLOBODA – Prevazilaženje politike i prakse nasilja u psihijatriji u subotu, 18. maja 2013. i u nedelju 19. maja 2013. razgovor se tiče politike lečenja i uslova nasilja i slobode ljudi koji se broje kao psihijatrijski pacijenti u bolnicama u Srbiji.
Govoriće:
Peppe del Acqua – psihijatar, bivši direktor Mreže centara za mentalno zdravlje u Trstu,
Maria Grazia Cogliati – psihijatarka, bivša direktorka Centra za Mentalno zdravlje u Trstu,
Miloš Janković – zamenik Zaštitnika građana za lica lišena slobode, Nacionalni mehanizam za prevenciju torture u Srbiji,
Vladimir Jović – psihijatar, ekspert Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture u Srbiji,
Milan Stanojković – psihijatar, specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“ iz Niša,
Mira Petrović– psihijatarka, Zamenica direktora specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, sektor Padinska Skela,
Ljiljana Palibrk – istraživačica, Helsinški odbor za ljudska prava,
Milena Jerotijević – psihološkinja, konsultantkinja za inkluzivno obrazovanje i članica Mreže podrške inkluzivnog obrazovanja,
Dragan Jugović – Udruženje korisnika psihijatrijskih usluga i članova njihovih porodica „Duša“
Italijanski reformski pokret poznat je i kao „demokratska psihijatrija“, a pojavio se tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka zahvaljujući uglavnom nastojanjima Franka Bazalje (Franco Basaglia) u Trstu (u severoistočnoj Italiji). Brazilska reforma psihijatrije u velikoj meri je inspirisana italijanskim modelom, a odvijala se tokom osamdesetih godina prošlog veka zajedno sa demokratskim političkim reformama države…
Osnovna premisa tih pokreta bila je da će politički građanski status mentalno obolelih biti ukinut nakon dugog procesa socijalne izolacije i psihijatrijskog nasilja. Njihov politički cilj je stoga bio u tome da se poništi ta duga političku isključenost, što je stvorilo nov moto – „sloboda leči“.
Težilo se stvaranju novih uslova koji bi omogućili mentalno obolelima da sebe tretiraju kao politički aktivne subjekte koji su vođeni inicijativom i odgovornošću. Kako bi se ovo postiglo, predložen je niz političkih promena u psihijatrijskim institucijama u Italiji tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, posebno kroz napore Franka Bazalje.
Ti napori nisu bili vezani samo za Goricu i Trst, gde su stvoreni neki koncepti poput „društvenog preduzeća“, već je ključni momenat bio nastanak takozvanog „Bazaljinog zakona“ (zakona br. 180) 1978. godine, koji je zatvorio sve azile u Italiji i napravio mesta za nove službe „otvorenih vrata“…
Osobe sa psihosocijalnim i intelektualnim teškoćama usled odsustva podrške za život u zajednici često u stacionarnim socijalnim i psihijatrijskim ustanovama (institucijama) borave doživotno. One su izložene povišenom riziku od zlostavljanja usled loših materijalnih i higijenskih uslova u institucijama, zanemarivanja, neregulisane upotrebe mera fizičkog sputavanja i neadekvatnog ordiniranja lekova.
Tome doprinosi i zatvorenost ovih institucija što otežava pristup mehnizmima za- štite. Često se sporna postupanja prema osobama u institucijama pravdaju medicinskim razlozima te ostaju nevidljiva ili nisu prepoznata kao incidenti zlostavljanja. Ovde treba imati u vidu apsolutnu prirodu zabrane zlostavljanja i njenu primenjivost na sve situacije u kojima se lica drže u institucijama u kojima im je ograničena sloboda kretanja bez njihove saglasnosti. U presudi Stanev protiv Bugarske Evropski sud je postavio standarde na osnovu kojih se može proceniti kada životni uslovi u ustanovi socijalne zaštite dosežu prag zlostavljanja. Naime, loše grejanje i ishrana, mogućnost tuširanja samo jednom nedeljno u prljavom kupatilu, zapušteni i nepristupačni toaleti i druge okolnosti doveli su do ponižavajućeg postupanja.
Tokom pripreme ovog izveštaja, Beogradski centar nije obavio terenske posete ustanovama socijalne zaštite i psihijatrijskim ustanovama. Stoga nije moguće dati objektivnu sliku o pravom stanju u ovim ustanovama. Postoje, međutim, indicije da je stanje u nekim ustanovama veoma zabrinjavajuće.
U ustanovama socijalne zaštite za smeštaj osoba sa invaliditetom u Srbiji boravi oko 5.605 lica dok se u psihijatrijskim bolnicama nalazi približno 3.000 osoba.
Najveći broj korisnika u navedenim ustanovama boravi dugi vremenski period ili doživotno.
NPM je u 2012. posetio tri institucije (2 psihijatrijske bolnice i jednu ustanovu socijalne zaštite) ali do kraja godine nije objavio detaljne izveštaje o tim posetama. Ipak, na osnovu objavljenih preporuka upućenih Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti „Sveti Vračevi“ može se zaključiti da su određeni objekti u ruiniranom stanju, da pojedini toaleti nemaju vrata, da se fizičko sputavanje obično sprovodi vezivanjem samo jednog ekstremiteta i bez vođenja adekvatne evidencije, da ne postoji program osmišljenih aktivnosti za pacijente, da pacijenti nose bolničke pidžame umesto sopstvene odeće itd.
Takođe je utvrđeno da se pacijenti nikada nisu obraćali upravi bolnice ili Zaštitniku građana radi zaštite svojih prava.
CPT je 2011. posetio specijаlne psihijаtrijske bolnice „Dr Lаzа Lаzаrević“ u Beogrаdu i Gornja Toponica u Nišu i uočio problematičnu praksu primene mera fizičkog sputavanja pacijenata u prisustvu drugih pacijenata i bez direktnog nadzora osoblja i ponovio neophodnost usvajanja instrukcije koja bi detaljno regulisala primenu merа sputаvаnjа. Takođe je utvrđen visok rizik od međusobnog povređivanja pacijenata, nedekvatnost i pretrpanost pojedinih prostorija kao i odsustvo mera psihosocijalne rehabilitiacije i boravka na svežem vazduhu.
Tokom 2012. Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI Srbija) izvršila je monitoring sedam ustanova socijalne zaštite u kojima se nalaze deca sa smetnjama u razvoju i zabeležila uslove smeštaja, zanemarivanje i postupanje prema korisnicima koji često predstavljaju zlostavljanje.
Jedan broj korisnika boravi u ruiniranim, zagušljivim i pretrpanim prostorijama u kojima vladaju loši higijenski uslovi. Iako je CPT još 2007. okarakterisao životne uslove u delu Doma za decu i lica ometena u razvoju „Dr Nikola Šumenković“ u Stamnici kao nečovečne i ponižavajuće, stanje u navedenom objektu je i 2012. veoma loše.
MDRI je takođe zabeležio prekomernu upotrebu lekova i mera fizičkog sputavanja i izolacije,202 ali i potpuno odsustvo privatnosti korisnika. Situacija je naročito zabrinjavajuća u pogledu nepokretnih osoba sa teškim poremećajima koji ne napuštaju svoje sobe, pa čak i krevete, više godina. Sistem starateljstva često otežava položaj lica sa psihosocijalnim i intelektualnim teškoćama u institucionalnom smeštaju.
Uobičajena je praksa da staratelj odobrava štićeniku napuštanje ustanove tokom dana pa čak i sobe u kojoj je smešten. Jedna korisnica 15 godina nije izlazila iz sobe zbog odsustva saglasnosti majke koja je njen staratelj.
U pogledu namernog zlostavljanja korisnika od strane osoblja institucija indikativno je odsustvo sudskih presuda zbog zlostavljanja u institucijama i mali broj disciplinskih sankcija izrečenih osoblju od strane uprave institucija. Naime, ni u jednoj presudi koje su sudovi dostavili Beogradskom centru za ljudska prava na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, izvršilac krivičnog dela Zlostavljanje i mučenje nije bilo lice zaposleno u ovim ustanovama.
Najveći broj ustanova u poslednje 3 godine nije vodio disciplinske postupke protiv zaposlenih zbog zlostavljanja ili zanemarivanja štićenika. U dva slučaja zaposleni je otpušten s posla, dok su ostali slučajevi okončani izricanjem upozorenja ili privremenim udaljenjem s posla. Nije izvesno da se krivične prijave sistematski dostavljaju nadležnim javnim tužilaštvima kada u postupanju osoblja prema korisnicima ima elemenata krivičnog dela.
Veoma je zabrinjavajuće što se nadzor nad uslovima života u ustanovama socijalne zaštite i psihijatrijskim bolnicama ne sprovodi redovno. Odsustvo civilnog sektora u merama nadzora je veoma primetno. S obzirom da postoje jasne indikacije da je stanje u ustanovama ispod standarda koje zahtevaju međunarodni dokumenti, jedan od prioriteta Vlade, civilnog društva i nezavisnih tela bi morao biti znatno pojačan nadzor uslova života, lečenja, habilitacije i rehabilitacije u ovim ustanovama…
Izvor: LJUDSKA PRAVA U SRBIJI 2012, Odeljak 6.3.6. Psihijatrijske bolnice i ustanove socijalne zaštite, izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
