Muhamed el Baradej: Atomski mesija

„To je razočaravajuće“, rekao je Muhamed el Baradej i pozvao predsednika Egipta, Hosnija Mubaraka, da učini ono što, uprkos smeni vlade, pobunjeni građani širom zemlje i dalje zahtevaju na ulicama – da se povuče i omogući stvarne reforme.

Nakon što su se, u simultanim govorima, povodom nereda u Egiptu, u petak uveče izjasnili predsednik SAD Baraka Obama i njegov egipatski saveznik, do javnosti su dan kasnije doprle i reči Muhameda el Baradeja, dobitnika Nobelove nagrade za mir 2005. koji je već dva dana zatvoren u svojoj kući u Kairu. „Razočaran“ onim što su rekla oba lidera, el Baradej je reporterima Al Džazire rekao kako vlast u Egiput treba da preuzme prelazna vlada koja bi organizovala slobodne izbore.

Trenutno u nekoj vrsti kućnog pritvora, legendarni direktor Međunarodne atomske agencije (IAEA, International Atomic Energy Agency), Muhamed el Baradej se od samog početka nereda u Egiptu pominjao kao ponecijalni lider opozicije. Izveštajući sa ulica Kaira, Sueca i Aleksandrije, svetske mreže poput CNN-a, BBC-a i SkyNews-a su navodile njegovo ime, ali se mnogo više govorilo o tome kako Egipat nema naslednika za Mubaraka koji je bez opozicije na vlasti već tri decenije.

U srpskim medijima se, sa druge strane, El Baradej otvorenije dovodio u vezu sa smenom Mubaraka, ali se u međuvemenu pojavio i izvestan broj domaćih komentara koji teško da su utemeljeni na poznavanju biografije ovog slavnog činovnika međunarodne zajednice. Da li bi Muhamed el Baradej zaista mogao biti mesija za pobunjene Egipćane?

Verovatno najpoznatiji Egipćanin danas, može se reći da je Muhamed el Baradej takođe i jedan od poslednjih živih heroja. Mada se dodela Nobelove nagrade za mir često dovodi u sumnju, kada je ona pre pet godina dodeljena šefu IAEA, gotovo da nije bilo glasova koji su takvu odluku mogli dovesti u sumnju. El Baradej je na čelu IAEA bio od 1997. do 2009. i tokom tri mandata od ove „hladnoratovske“ organizacije napravio značajan glas koji, za razliku od mnogih, u moderna vremena uopšte nije izgubio ni svoj smisao ni svoj uticaj na međunarodnu politiku.

Otvoreno se suprostavljajući politici prethodnog američkog predsednika Džordža Buša, El Baradej je godinama javno iznosio tačno ono što su njegovi inspektori videli na terenu – da u Iraku nema oružja za masovno uništenje. Uz to, kombinacijom iskrenosti i diplomatske suzdržanosti, značajno je doprineo smirivanju gotovo i svih drugih neuragličnih „nuklearnih“ sila. Koliko je veliki takav doprinos moglo bi se meriti samo u alternativnom scenariju, u onom u kome su se pojedine države istrgle od kontrole IAEA.

„Tokom dvanaest godina vođenja agencije video sam sistem koji ima dvostruke standarde, koji nije održiv i koji bi sasvim lako mogao da uništi svet kakav poznajemo“, rekao je u intervjuu za „Vreme“, kad je pre dve godine bio u poseti Srbiji, da bi na samom kraju svog mandata zajedno sa potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem i prisutnim novinarima obišao Institut za nuklearne nauke Vinča.

„Živimo u svetu gde ako posedujete nuklearno oružje, još uvek vas drugačije tretiraju. Nuklearne bombe vam kupuju zaštitu. Pritom, devet nuklearnih sila poseduje nuklearno oružje, dok svim ostalim zemljama govore: „To je opasno, nemojte da ga dirate.“ Stvar je u tome što ne možete zadržati takav režim, stalno govoriti da je nuklearno oružje loša stvar, ali nastaviti sa oslanjanjem na njega, jer sa takvim pristupom ne možete da zaustavite druge zemlje da i one postanu nuklearne sile“, ispričao je tokom te posete.

Visok i elegantan, suzdržan i odmeren, el Baradej pleni onom snagom kojom Arapi ponekad zadivljuju Evropljane. Nastupa samouvereno i neustrašivo, ali se u svojoj kritici gotovo nikad ne prepušta strastima, oslanjajući se isključivo na istinu koja je proverljiva. Slušajući ga, sagovorniku se može učiniti da razgovara sa čovekom nesposobnim da laže.

Rođen u Kairu 1942. potekao je iz ugledne egipatske porodice, a njegov otac Mustafa bio je jedan od najpoznatijih egipatskih advokata, inače, veliki zagovornik slobodnih izbora i demokratskog uređenja. Muhamed je diplomatsku karijeru započeo još 1964. kao izaslanik Egipta u Ujedinjenim nacijama, da bi od 1984. bio angažovan u IAEA.

Nakon što ga je na mestu direktora IAEA nalsedio japanski diplomata Juki Amano, počelo se otvoreno govoriti da bi se el Baradej mogao vratiti u Egipat i preuzeti vođstvo nad razjedinjenom opozicijom. U njegovoj kući u Kairu 24. februara 2010. okupili su se lideri opozicije i viđeniji Egipćani kako bi mu ponudili da uđe u predsedničku trku protiv Hosnija Mubaraka. Na tom sastanku je osnovana Nacionalna asocijacija za promene, nepolitička organizacija čiji je cilj promena Ustava Egipta, kako bi se omogućili pošteni i demokratski izbori.

Mada nije bio voljan da uđe u politiku, el Baradej nije krio nezadovoljstvo Mubarakovim načinom vladanja. Javno je rekao da se vlast ne može menjati na ulicama i revolucionarnim metodama, ali, kad su počeli sukobi, uveden policijski čas, a internet isključen, vratio se u zemlju. Izašavši na ulice Kaira, podržao je 27. januara najveći protest u istoriji Egipta. Međutim, u uličnim sukobima, policija je napala njegove pristalice koje su telima pokušale da ga zaštite. Trenutno se nalazi zatvoren u svojoj kući, mada sam kaže da „nije u kućnom pritvoru“.

Izvesno da je Muhamed el Baradej jedan vrlo nezgodan neprijatelj za režim u Egiptu. A možda, i ne samo u Egiptu.