Lukas Papademos novi grčki premijer

Grčka vladajuća socijalistička partija PASOK i opoziciona Nova demokratija složile su se u nedelju 6. novembra uveče da formiraju koalicionu vladu nacionalnog jedinstva. Po tom dogovoru premijer Jorgos Papndreu će podneti ostavku, a ko će ga zameniti, biće odlučeno u ponedeljak u narednoj rundi pregovora.

Do sporazuma je došlo nakon razgovora o rešenju krize koje je grčki predsednik Karolos Papuljas vodio Papandreuom i liderom Nove demokratioje Antonisom Samarasom. Prema saopštenju iz kabineta grčkog predsednika mandat nove vlade će isteći i novi izbori će biti raspisani kad bude osigurano sprovođenje evropskog plana za rešenje krize. Agencija Rojters pominje 19. februar kao mogući datum izbora.

Sporazum je postignut nakon velikog pritiska evropskih zvaničnika koji su pozvali privatne banke da otpišu 50 odsto grčkog duga. Vest o formiranju nove vlade došla je neposredno uoči sastanka ministara finansija evrozone, koji je planiran za ponedeljak 7. novembra u Briselu.

Većina Grka podržava ideju o formiranju vlade nacionalnog jedinstva, a čak 80 odsto anketiranih želi da zemlja ostane u evrozoni, pokazala su istraživanja čije rezultate prenosi grčka štampa.

Za formiranje vlade nacionalnog jedinstva izjasnilo se 52 odsto ispitanika, dok 36 odsto smatra da je izlaz iz krize u prevremenim izborima, što traži i opoziciona Nova demokratija

Lukas Papademos

Novi grčki premijer

Lukas Papademos rođen 11. oktobra 1947 u Atini ekonomista i bivši potpredsednik Evropske centralne banke pominjan je tokom krize, a i po objavljivanju koalicionog sporazuma kao mogući premijer grčke krizne vlade. Za predsednika privremene vlade izabran je u četvrtak 10. novembra.

Lukas Papademos je diplomirao fiziku Masačusetskom institutu za tehnologiju 1970 ,magistrirao na temi iz elektrotehnike 1972 , a uradio doktorat iz ekonomije u 1978.
Akademsku karijeru je gradio na Univerzitetu Kolumbija , gde je predavao ekonomiju od 1975 do 1984, a zatim na Univerzitetu u Atini od 1988 do 1993.
Bio je viši ekonomista u Federal Reserve Bank of Boston u 1980. U Banku Grčke prešao 1985 , kao glavni ekonomista, a potom je postao zamenik guvernera u 1993. pa guverner u 1994. Bio je član Trilateralne komisije od 1998. Član je Akademije nauka u Atini.

Bio je potpredsednik Evropske centralne banke od 2002 do 2010, Od odlaska iz ECB je savetnik sadašnjeg premijera Papandreua.

***

Grčki premijer Jorgos Papandreu je dobio poverenje parlamenta u petak 4. novembra nešto pre ponoći pošto je za njega glasalo 153 poslanika, a protiv 145. Pre glasanja on je najavio da će po izglasanom poverenju otići u audijenciju kod predsednika Grčke Karolosa Papuljasa kako bi započeo pregovore o vladi nacionalnog jedinstva u koju bi bila uključena opozicija.

U veoma teškoj situaciji Papandreu je odigrao na ivici noža, i prošao pored Scile stranog pritiska i Haribde složenih i veoma napetih političkih, socijalnih i ekonomskih prilika u Grčkoj: najpre je najavio referendum o paketu pomoći koji je EU usvojila 27 oktobra, zbog čega je podvrgnut poniženjima od strane Nikolasa Sarkozija i Angle Merkel i izložen sumnji da namerava da Grčku izvede iz evro-zone. Nakon toga on je najavio da do referenduma neće doći, ako opozicija koja je osporavala sporazum o pomoći Grčkoj pristane da podrži taj plan. Opoziciona Nova demokratija je najavila da je spremna da podrži paket, ali je tražila da Papandreu podnese ostavku i da se formira privremena vlada i da se hitno se raspišu vanredni parlamentarni izbori. Papandreu se protivio brzom raspisivanju izbora tvrdeći da bi politički vakuum vodio zemlju u bankrot.

Tokom višednevne krize koja je bacala u zasenak gotovo sve svetske događaje, pa i samit lidera najuticajnijih u najmoćnijih zemlaja G20 u Kanu, bilo je vesti da je Papandreua napustilo nekoliko ministara i nekoliko poslanika, ali je glasanje pokazalo da je on dobio više glasova (153) nego što ima parlamentarna većina PASOK-a (152). Pre i posle glasanja Papandreu je ponavljao da mu nije važno da li će biti reizabran za premijera, već da je u pitanju sudbina Grčke.

Posle vešto izvedenog riskantnog političkog manevra Papandreu u pregovore o rekonstrukciji vlade ulazi kao premijer koji ima poverenje parlamenta, i brani principe demokratije. U situaciji u kojoj se zbog krize obično žrtvuju demokratski principi on je više puta ponovio da je demokratija za njega važnija od tržišne ekonomije.

Sa premijerskog mesta, ili iz senke, Papandreu će posle ove bitke verovatno igrati važnu ulogu u narednom teškom periodu u Grčkoj.

***

Grčka vlada izglasala je u sredu 2. novembra podršku predlogu da se u Grčkoj održi referendum o najnovijem planu 17 članica evro-zone za rešavanje dužničke krize u Grčkoj kojim je premijer Jorgos Papandreu iznenadio i šokirao najuticajnije evropske lidere, izazvao uznemirenje na berzama i obnovio pitanja o budućnosti evro-zone. Papandreu nije najavio evropskim liderima da će raspisati referendum. Grčki izvori navode da se grčka vlada odlučila na raspisivanje referenduma zbog nereda, štrajkova i protesta koji su besneli u Grčkoj u dosadašnjem toku krize. Papandreu tvrdi da bi raspisivanje vanrednih izbora koje traži opozicija nepovoljnije uticalo na tok krize zbog takozvanog vakuuma.

Lideri Francuske i Nemačke pozvali su Papandreua da se drži obaveza koje je dao u Briselu, i odluči da li je Grčka u evro-zoni. Faktički to je bio poziv da se briselski paket aktivira odmah i da se od referenduma odustane. U sredu uveče, pre početka samita G-20 francuski predsednik Nikolas Sarkozi, nemačka kancelarka Angela Merkel, šefica MMF-a Kristin Lagard, i dva visoka zvaničnika EU Hoze Manuel Baroso i Herman Van Rompoj sreli su se na takozvanoj strateškoj sednici. Baroso je pre toga Jorgosu Papandreu rekao da referendum ugrožava vitalnu žilu kucavicu njegove zemlje.

Grčki premijer Papandreu je hitno pozvan na krizni razgovor s francuskim predsednikom i nemačkom kancelarkom u predvečerje samita G20 u Kanu da objasni svoju iznenađujuću odluku o raspisivanju referenduma.

Kako izveštava nemački Špigel, hrana je bila odlična, očito napravljena po gurmanskom kuvaru, ali razgovor je bio više na nivou krčme na ćošku – tokom radne večere u Palati festivala u Kanu Angela Merkel i Nikola Sarkozi nisu birali reči u razgovoru sa grčkim premijerom Jorgosom Papandreuom.

Razgovor je očito bio težak, odražavao je činjenicu da su jaki evropski igrači u toj grčkoj tragediji izgubili strpljenje i pred novinare su izašli najpre Merkelova i Sarkozi, a kasnije Papandreu, sam, kao što je i došao sam u kansku Festivalsku palatu.

Posle tog razgovora francuski premijer Nikola Sarkozi je rekao da bi referendum mogao da bude održan 4. ili 5. decembra, a Jorgos Papandreu da će verovatno biti ispunjeni uslovi da se održi 4. decembra.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da će to biti referendum o tome da li Grčka želi da ostane u evro-zoni. To je zvučalo kao ultimatum, ali…

Grčki ministar spoljnih poslova Stavros Lambrinidis izjavio je u sredu da je uveren da će grčki narod zaokružiti „da“ na referendumu o evropskom planu, insistirajući na tome da je njegova zemlja posvećena Evropi i evru. To je u glavnim crtama ponavljao i Jorgos Papandreu, posle razgovora sa Sarkozijem i Merkelovom.

Paket za Grčku težak osam milijardi dolara je zaleđen dok se ne čuje odluka glasača u Grčkoj 4. decembra. Grčka vlada navodno ima dovoljno novca da do tog perioda sevisira svoje obaveze.

Neraspoloženje evropskih lidera prema demokratskim procedurama, koje je bilo vidljivo kada je kancelarka Merkel tražila odlaganje da bi dobila odobrenje Bundestaga, što joj nalaže jedna odluka nemačkog ustavnog suda, sada su dignute na kvadrat i zamenjuje ih govor o odgovornosti za budućnost dece i unučića (Merkel), odgovornosti prema poreskim obveznicima u zemljama poveriocima i o poštovanju preuzetih obaveza (Sarkozi).

To sigurno slika slabost demokratske legitimacije evropske elite i aroganciju jakih, ali i dramatičnost konkretnog slučaja. Implikacije grčkog glasa „protiv“ na referendumu mogle bi se osetiti daleko preko granica te zemlje, a po nekim ocenama u rukama 12 miliona Grka čak je i budućnost Evropske Unije.

Predsednik ministara finansija evro-zone Žan-Klod Junker, koji je prisustvovao razgovoru s Papandreuom, ocenio je da bi Grčka mogla da bankrotira ukoliko bi glasači odbacili plan spasavanja, a japanski ministar finansija Jan Azumi je rekao: „Svi su zbunjeni“.

Ako Grci na referendumu odbace plan, jasno je da bi to značilo izlazak njihove zemlje iz zone evra i bankrot, a grčki bankrot bi mogao da izazove katastrofalnu nestabilnost u bankarskom sistemu u evro-zoni…

Po povratku u Atinu iz Kana, gde je bio s Papandreuom, ministar finansija Evangelos Venizelos je izdao saopštenje u kome kaže da je učešće Grčke u evro-zoni istorijsko dostignuće i da ne može da zavisi od referenduma. Papandreu je u četvrtak 3. novembra držao vanrednu sednicu kabineta, dok su dolazile vesti da će ga napustiti još neki ministri i da mu se suprotstavlja bar još tri poslanika vladajuće većine, te da je glasanje o poverenju vladi u petak neizvesno, pa i da je parlamentarna većina za donošenje odluke o referendumu dovedena u pitanje.

Govoreći rukovodstvu vlastite partije PASOK u četvrtak uveče Papandreu je objašnjavao da tema referenduma nije članstvo Grčke u evro-zoni kako to tumači nemačka kancelarka Anglela Merkel, već da je to referendum o paketu štednje o kome je pregovarano do 27. oktobra u zoru. U delu govora branio je suvereno pravo Grčke da u skladu sa svojom kulturnom tradicijom suvereno donosi odluke, u parlamentu, ili referendumom, ali je uslovno i taktički u drugom govoru odstupio od ideje o referendumu, rekavši da referendum nije sam sebi svrha, da bi on odustao od plana o referendumu ako opozicija podrži briselski paket. „Aplaudiram promeni pozicije koju je usvojila Nova demokratija. Nadajmo se da to obeležava start nove politikke kulture. Društvo to želi i ja sam siguran da će ono takođe aplaudirati,“ rekao je Papandreou poslanicima svoje stranke.

Lider konzervativne Nove demokratije Antonis Samaras je u međuvremenu promenio kurs i prestao je da se suprotstavlja briselskom ugovoru, na čemu je prethodnih nedelja sticao izvesne poene. Samaras međutim traži da postojeći parlament ratifikuje paket, a da se formira nova privremena prelazna vlada sa ekskluzivnim mandatom da raspiše izbore. Spoksmen Nove demokratije je rekao da prelaznu vladu ne treba da sačinjavaju partijski političari.

Dok je u četvrtak trajala krizna sednica vlade pronosile su se vesti o tome da će Papandreu podneti ostavku i da bi novi premijer mogao da bude Lukas Papademos, potpredsednik Evropske centralne banke, ali su vesti o ostavci Papandreua demantovane, najpre izjavama, a onda i dugim govorom Papandreua članovima PASOK-a u kome nije pominjao ostavku, naprotiv, lobirao je da se održi njegova većina od 151 poslanika u glasanju o briselskom paketu 4. novembra. Papandreu je, međutim, u tom govoru naglašavao da bi brzo raspisivanje izbora povećalo rizik da zemlja bankrotira. Los Anđeles tajms piše da je Papandreu zapravo već otpočeo pregovore s Novom demokratijom o vladi nacionalnog jedinstva, da je spreman na to da ne bude na njenom čelu, ali vesti posle toga citiraju Samarasa koji izjavljuje da je zatražio da Papandreu podnese ostavku i raspiše izbore za šest nedelja, ali da je ovaj to odbio.

U četvrtak uveče u Atini je vladala politička konfuzija u kojoj se čekalo da noć donese odgovor na pitanje da li je, u vlastitoj partiji potkopani Papandreu, kome pojedini izveštači odbrojavaju premijerske dane, riskantim manevrom uspeo da održi većinu od 151 pa i da dobije podršku opozicije za briselski paket…

Samit G20 u senci

KAN NA KRAJU SEZONE: Francuski predsednik Nikolas Sarkozi, gleda u daljinu dok nemačka kancelarka Angela Merkel objašnjava dubinu problema Baraku Obami

Jorgos Papandreu je «oteo avion G20» – u senci grčke krize lideri G20 na samitu u Kanu osluškuju vesti iz Atine dok raspravljaju o održivom rešenju krize evropskog suverenog duga. Domaćin skupa francuski predsednik Nikolas Sarkozi ponavlja: „Ne možemo dozvoliti da eksplodira evro, jer će to značiti eksploziju Evrope.»
Ranije je najavljivano da se na tom skupu traži način da se poveća kapacitet Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Prema izveštajima agencija pored Grčke, najveća zabrinutost se ispoljava za Italiju, čiji dugovi su znatno veći od grčkih. Italijani sada plaćaju 5,1 odsto kamate na godišnje zajmove, što je najveća kamata od kada su se priključili evru – za razliku od Nemaca koji plaćaju 0,3 odsto. Upućuju se pozivi Italiji da smanji dug.
Samit G20 je obeležen različitim kontroverzama:
Američki predsednik Obama ponovio je upozorenje da evropska kriza ugrožava svet, na šta su Evropljani ranije uvređeno reagovali.
Kina stavlja do znanja da neće razmatrati ulaganje novca u fond za spas evrozone dok se ne reši situacija u Grčkoj. Kineski predsednik Hu Đintao odbacuje ideju o povećanju vrednosti jena. Od Kine to traži SAD kako bi kineski izvozni proizvodi poskupeli.
Indija i Kanada suprotstavljaju ideji da se oporezuju finansijske transakcije, što podržavaju evropski političari.
Ekonomije u usponu grupe BRIKS ulažu napor da se njihov glas bolje čuje, dok najavljuju da će pokušati da pomognu evrozonu injekcijama vlastitog novca, ali izgleda da se ne slažu kolika je to suma. Ruski predsednik Medvedev izjavljuje da nije tajna da ove zemlje žele jaču ulogu u institucijama MMF-a.