U četvrtak oko ponoći po srednjeevropskom vremenu Savet bezbednosti (SB) Ujedinjenih nacija sa deset glasova „za“, nula protiv i pet Uzdržanih doneo je rozoluciju o zabrani letenja iznad Libije koja omogućava i „primenu svih neophodnih mera“ da bi se zaštitilo „civilno stanovništvo od napada Gadafijevih snaga“. Praktično je isključena samo invazija kopnenih trupa na Libiju pod okriljem UN. Uzdržane su bile trenutni predsedavajući Saveta Kina, Rusija, Indija, Brazil i Nemačka. Francuski ambasador u SB rekao je da je vojna intervencija moguća u roku od nekoliko sati.
Rezolucija pruža pravnu podlogu za vojnu podršku naoružanim pobunjenicima u Libiji sa ciljem da se zaustavi napredovanje Gadafijevih oružanih snaga i spreči humanitarna katastrofa. Usvajanje rezolucije obrazloženo je time, da je neophodno da se zaštite civilno stanovništvo i da je libijskom narodu, koji stremi slobodi i demokratiji, potrebna strana pomoć.
Rezloziju je u ime Arapske lige u SB podržao Liban. Sjedinjenim Američkim Državama, Francuskoj i Velikoj Britaniji koji su insistirali na rezoluciji koja odobrava i primenu vazdušnih vojnih udara na oružane formacije lojalne Gdafiju, bila je neophodna podrška arapskih zemalja, da se ne bi stekao utisak da ponovo zapadne zemlje vojno intervenišu protiv jedne arapske, muslimanske države. Bilo je reči o tome da bi u eventualnim napadima iz vazduha NATO pod okriljem UN trebalo da učestvuju i piloti iz arapskih zemalja. Hitno usvajanje rezolucije omogućuje intervenciju NATO koja bi trebalo da zaustavi Gadafijeve snage koje napreduju prepa uporištu pobunjenika Bengaziju. Prethodno je Gadafi najavio da će Bengazi pasti još tokom vikenda i pozvao je svoju „braću i sestre“ da napuste taj grad pre vojne ofanzive, a pobunjenike da polože oružje.
SLAVLJE U BENGAZIJU: Neposredno pre usvajanja rezolucije reporter CNN-a iz Tripolija javio je da mu je jedan od Gadafijevih sinova rekao da trupe lojalne režimu neće upasti Bengazi, već će da ga opkole taj grad i omoguće civilnom stanovništvu da ga napusti. Tek onda bi, po navodima CNN, po naređenju Gadafija u grad ušle specijalne antiterorističke jedinice koje bi se obračunale sa naoružanim pobunjenicima. To je protumačeno kao popuštanje Gadafija ne bi li Kinu ili Rusiju naveo da ulože veto ptotiv rezolucije, to jest, da izbegne udare iz vazduha NATO.
Odmah posle usvajanja rezolucije reporterka CNN telefonski se javila iz Bengazija. U pozadini se čula neprestana paljba. To ljudi u Bengaziju proslavljaju donošenje rezoluciju SB, rekla je reporterka. Prema CNN i ostalim zapadnim agencijama u Bengaziju je u očekivanju napada Gadafijevih snaga vladala velika napetost i strah, a sada je usledilo olakšanje. Navodno se civilno stanovništvo nije usuđivalo da napusti ovaj grad, jer niko nije znao šta ga čeka izvan grada. Amnesty International istovremeno upozorava na humanitarnu krizu u Libiji.
REAKCIJA TRIPOLIJA: Reakcija Tripolija išla je od mogućnosti uspostavljanja primirja, do toga, da će u slučaju vojnih udara na Libiju Gadafi da naredi raketiranje ciljeva u čitavom Sredozemlju. Zamenik ministra inostranih poslova Libije Haled Kaim izjavio je da je vlada u Tripoliju rada da se uspostavi primirje, da će se „Tripoli pozitivno odnosti prema odluci Saveta bezbednosti UN“, ali da im je za to potreban sagovornik na pobunjeničkoj strani. On je rekao da vlada štiti civile i pozvao međunarodnu zajednicu da pošalje komisiju u Libiju koja bi se na licu mesta uverila šta se događa.
KOORDINIRANA AKCIJA: Pošto je predsednik SAD Barak Obama telefonom razgovarao sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom i predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem Bela kuća je saopštila da vlada u Tripoliju „odamah mora da prestane sa nasiljem nad civilnim stanovništvom“. Njih trojica će koordinirati sve sldeće poteze u saradnji sa „arapskim i ostalim međunarodnim partnerima“, kako bi osigurali sprovođenje Rezolucije Saveta bezbednosti. Italija je spremna da na raspolaganje stavo svoje vojne baze.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun rezluciju je pozdravio kao „istorijsku odluku“ i zbog „kritičnog stanja na terenu“ pozvao da se odmah deluje.
U ime Evropske unije su predsednik Saveta EU Herman Van Rompuj i šefica EU-diplomatije Katerina Ešton podržali rezoluciju koja je „jasna osnova za međunarodnu zajednicu za zaštitu civilnog stanovništva“ u Libiji. Oni su naglasili da je sada važna saradnja sa Arapskom ligom i Afričkom unijom.
NEMAČKA UZDRŽANA: Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele rekao je obrazlažući uzdržanost Nemačke prilikom izglasavanja Rezolucije, da je Berlin „veoma skeptičan što se tiče vojne intervencije u Libiji“, koja bi sa sobom nosila veliku opasnost i rizike. Nemački vojnici neće učestvovati u eventualnoj vojnoj intervenciji. Vestervele je istovremeno naglasio da Nemačka od libijskog diktatora traži da odmah prekine nasilej protiv sosptvenog naroda, te da on mora da ode i odgovara za zločine koji su počinjeni.
Samo usvajanje Rezolucije SB koja odobrava primenu vojne sile i podrška bar jednog dela Araposke lige, navodi na zaključak da će vojna intervencija zaista i da usledi ako Gadafi ne ode sa vlasti, a to je malo verovatno. Time što je isključena ofanziva međunarodnih kopnenih snaga na Libiju, postoji bojazan da bi udari iz vazduha i ovako haotičnu situaciju mogli da pretvore u potpuni haos, a humanitarnu krizu u humanitarnu katastrofu, baš kao što su se stratezi NATO preračunali kada je alijansa 1999 započela bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, masovni zbegovi krenuli sa Kosova ka susednim državama, a režim u Beogradu posle toga opstao još više od godinu dana.
Vazdušni udari na Gadafijeve snaga sa zapadnog stanovišta imaju smisla samo ukoliko se ostvare proračuni, da će oni doneti vojnu prevagu pobunjenicima koji bi zatim pobedili režimske oružane fomacije i pokorili Gadafija, to jest, ako se polazi od toga, da će se Gadafijev režim i njegove oružane formacije pod bombama NATO raspasti. U aprilu 1986 američki borbeni avioni su bombadovali Gadafijevu palatu, tada je ubijena njegva poćerka Hana. Pukovnika to tada nije pokolebalo, a sudeći po dosadašnjem razvoju situacije Gadafi je spreman da ide do kraja. S obzirom na to da ga optužuju za ratne zločine i da je velikim delom zamrznuta njegova imovina i imovina njegove porodice, da mesta za pregovore više i nema i da su zapadne sile očigledno rešene da egzotičnog diktatora svrgnu sa vlasti, ništa mu drugo i ne preostaje.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve