Loader

Libija: Operacija Odisejeva zora

19.mart,20:43

U subotu uveče jedinice američke, britanske i francuske vojske ispalile su 114 projektila na Libiju gađajući 20 ciljeva. U nedelju bombardovanje je nastavljeno. Gadafi je naredio da se „za narod" otvore skladišta oružja i pozvao Libijce da se suprotstave „krstaškoj agresiji"

Poslednje vesti

R.V.

U subotu uveče jedinice američke, britanske i francuske vojske ispalile su 114 projektila na Libiju gađajući 20 ciljeva. U nedelju bombardovanje je nastavljeno. Gadafi je naredio da se „za narod“ otvore skladišta oružja i pozvao Libijce da se suprotstave „krstaškoj agresiji“. Libijske vlasti saopštile su noćas da je u napadima koalicionih zapadnih snaga na tu zemlju ubijeno najmanje 48 ljudi.

Počeli su Francuzi, uključili su se Britanci, a komandu preuzele Sjedinjene Američke Držvave. Sa američkih i britanskih ratnih brodova ispaljeno je preko stotinu projektila na „vojne ciljeve“ u Libiji. Jedan francuski nosač aviona uputio se u krizno područje. Istovremeno u ratnoj zoni operišu i borbeni avioni Danske, Kanade i Belgije.

„Ciljevi napada su odabrani posle zajedničke procene“, izjavio je u Pentagonu viceadmiral Vilijam Gortni. Napadnuti su libisjki položaji protivavionske odbrane, radarski sistemi, komunikacijske veze i komandna mesta libisjke vojske, rekao je Gortni, naglasivši da je to tek prva faza višeslojne operacije. Komandu nad borbenom operacijom preuzele su SAD, i to admiral Semjuel J. Loklir sa ratnog broda USS Mount Whitney, koji je deo flote od 24 ratnih brodova iz Italije, Kanade, Velike Britanije i Francuske. Prethodno je američki predsednik Barak Obama, koji se sa porodicom nalazi u poseti Brazilu, izjavio, da SAD neće stajati u prvim redovima vojne intervencije u Libiji. Krajnje je neuobičajno da Obama, koji je i glavnokomadujući oružanih snaga, nije prekinuo posetu kada su počela ratna dejstva.

U Tripoliju su Libijci odani Gadafiju obrazovali živi štit oko njegove rezidencije i na međunarodnom aerodromu. Generalni sekretar libijskog narodnog kongresa Mohamed al Savi govori o „varvarskoj agresiji“. Libijska državna televiziji navodi, da su pogođeni civilni ciljevi. Gadafi preti ratom, govori o sigurnoj pobedi, prvo u Bengaziju a zatim u čitavoj Libiji, i poziva na svetsku revolciju. „Nema nikakve sumnje da ćemo mi pobediti. Mi se ne plašimo vaših aviona. Mi smo ovde kod kuće, mi ćemo braniti našu zemlju. Obećavamo vam: ako hoćete dugačak rat, dobićete ga“, rekao je Gadafi na državnoj televiziji. „Baš kao ranije Musolini, tako će 2011. Zapad pasti na Libiji“, nastavio je Gadafi i obećao osvetu, pre svega Italiji.

Vlada u Tripoliju zahteva hitno ponovno zasedanje Saveta bezbednosti. Komanda NATO u subotu odlučuje da li će se alijansa i formalno uključiti u akcije protiv Gadafija. Pobunjenici protiv Gadafijevog režima proslavljaju međunarodnu vojni intervenciju. Neizvesno je šta se događa u i oko uporišta pobunjenika Bengaziju, da li su Gadafijeve snage započele ofanzivu na taj grad.

Za građane Srbije koji na CNN i BBC gledaju savezničko bombardovanje Libije, „Odisejeva zora“ je po mnogo čemu dežavi onoga što se u Srbiji dešavalo 1999. godine.

Vojna intervencija u Libiji je počela u utorak u 17,45 časova, kada su francuski avioni otvorili vatru i uništili četiri libijska vojna vozila kod Bengazija. Visoki američki vojni zvaničnik saopštio je Rojtersu da se koalicija snaga SAD, Britanije, Francuske, Italije i Kanade sprema za napad nadomak libijske obale. On je dodao da koalicija gađa libijsku protivvazdušnu odbranu, posebno oko Tripolija i Misrate. Libijska državna televizija izvestila je da su krstarećim raketama bombardovane civilne mete u Tripoliju. Britanski premijer Dejvid Kameron potvrdio je da su britanske snage u akciji iznad Libije. Stižu vesti o žestokim borbama koje se u Bengaziju, Adždabiji i nekim drugim mestima vode između Gadafijevih snaga i pobunjenika.

U subotu popodne, oslanjajući se na prethodno isvojenu rezolucija Saveta bezbednosti Ujedninjenih nacija, intervenciju je posle vanrednog samita SAD, EU i arapskih zemalja u Parizu, najavio predsednik Francuske Nikola Sarkozi, koji je rekao da su se učesnici samita saglasili „da upotrebe sva neophodna sredstva, a posebno vojna, da nateraju Gadafija da poštuje rezoluciju UN kojom se traži prekid vatre“. Očajnički pokušaji Moamera el Gadafija da izbegne bombardovanje, koje je bilo izvesno posle donošenja rezolucije Saveta bezbednosti UN pre dva dana, nisu dali rezultate. Gadafi je po donošenju rezolucije o zabrani letenja iznad Libije, koja omogućava i „primenu svih neophodnih mera“ da bi se zaštitilo „civilno stanovništvo od napada Gadafijevih snaga“, proglasio prekid vatre, ali su vesti o tome da taj prekid njegove snage krše počele da stižu odmah.

Odisejeva zora

Operacija UN snaga u Libiji dobila je kodni naziv Odisejeva zora. Prema prvim tumačenjima, ovaj se naziv odnosi na početak desetogodišnjeg lutanja grčkog heroja Odiseja koji se vraćao iz Trojanskog rata u rodnu Itaku. Tumači Homera obično ovim izrazom pokušavaju da objasne tok Odisejevog sazrevanja kroz metaforu razvoja dana od zore do sumraka.

R.S.V.

Nisu pomogle tvrdnje Gadafijevih saradnika da pobunjenici napadaju i provociraju, pozivi da nezavisni posmatrači iz sveta dođu i uvere se šta se zaista dešava. U subotu ujutru kreće teška propagandna artiljerija, često na tako niskom i primitivnom nivou da bi, da situacija nije tragična, bila urnebesno komična. CNN i BBC vrte slike zapaljenog aviona koji pada na Bengazi, svetske agencije prenose vesti „sa lica mesta“ da je reč o avionu libijskog vazduhoplovstva „MiG-23“ koji je bombardovao položaje pobunjenika, pa su ga oni oborili. Strani novinari javljaju da su se pre obaranja aviona čule eksplozije bombi koje je avion bacio na grad, izveštavaju o slavlju pobunjenika posle rušenja aviona. Nekoliko sati kasnije, pobunjenici stidljivo saopštavaju da je u pitanju bio njihov avion, francuski lovac „miraž“, koji su oborile Gadafijeve snage. „Mi imamo nekoliko aviona, ali su veoma stari“, rekao je predstavnik pobunjenika.

Francuski avion krenuo ka Libiji (Reuters)

No, ta i njoj slične vesti su ispunile svoj cilj, da se postigne histerična atmosfera u kojoj „humanitarna intervencija“ u cilju „zaštite civila“ izgleda neizbežna. Udarne pesnice napada su Francuska i Velika Britanija, napominje se da će se neke arapske zemlje i druge zemlje NATO-a kasnije priključiti. Mada su Britanija i Francuska u prvom planu, jasno je da iz pozadine igru vode Sjedinjene Američke Države, dok su svi ostali izvršioci, sa većim ili manjim odgovornostima.

OBLANDA LEGALIZMA: Za razliku od napada na Irak 2003. godine i na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine, ovoga puta se bombardovanje odvija u oblandi legalizma, pod rezolucijom Saveta bezbednosti. I Savet bezbednosti i same UN su odavno nalik na pijacu na kojoj se, pod maskom krupnih reči i načela, odvija cenkanje u kome velike sile trguju među sobom zarad sadašnjih ili budućih interesa, pa ni u slučaju donošenje rezolucije koja je legalizovala napad na Libiju nije bilo drugačije. Ovoga puta su pontijevski oprali ruke Brazil, Kina, Rusija, Indija i Nemačka, koji su pri glasanju bili uzdržani, ostalih deset članova SB je bilo za rezoluciju.

Bar jedan rezultat bombardovanja Libije je siguran u ovom trenutku. Građanski rat ući će u još krvaviju fazu. Pobunjenici će, obilato potpomognuti avionima NATO-a, oružjem i drugim vrstama pomoći, krenuti u ostvarivanje svog cilja, da zauzmu celu zemlju, ubiju Gadafija i njegove najbliže saradnike, što su najavili kao svoj cilj na samom početku. Gadafijeve snage će se žestoko suprotstavljati jer su i pukovnik i oni koji ga podržavaju svesni da je to borba na život i smrt.

KLANOVSKI I DRUGI INTERESEI: Izvesno je da će se u budućim sukobima krvavo namirivati nacionalni, plemenski, klanovski, politički i svi drugi računi među zaraćenim stranama, nastali i u prethodnih ratnih mesec dana, i mnogo ranije, i da će u tom namirivanju biti nebrojeno mnogo žrtava, ponajviše civilnih, kako to u ratovima biva.

Čekajući bombe

Sedimo i čekamo da počne, svakih nekoliko minuta idu obaveštenja na televiziji i radiju da se pripremimo, da će krenuti“, turobnim glasom danas popodne u telefonskom razgovoru priča Abdul Hakim, prijatelj iz Tripolija. „Ne znam šta da radim, podrum u kući mi je mali, mračan, silazili smo dole pa smo se vratili, deca su i ovako uznemirena. I bez bombardovanja je ovaj rat sve unazadio, a šta će sada biti…“ Jedva izgovoreni pokušaj utehe, da možda neće biti tako strašno, ne pomaže mnogo. „Rekli su da će gađati samo vojne mete, ali to su rekli i u Iraku i u Avganistanu, pa znamo šta se dešava.“

Dok lideri zemalja koje su se uključile u intervenciju do besvesti ponavljaju priču o ’podršci libijskom narodu’, svet obilaze slike dela libijskog naroda koji u Bengaziju slavi donošenje rezolucije protiv Gadafija, ali i libijskog naroda koji u znak podrške Gadafiju formira žive štitove ispred objekata u Tripoliju koji bi mogli biti meta bombardovanja. Ako bi se o televizijskim slikama i moglo razmišljati kao propagandi obe strane, o dubokoj podeljenosti u Libiji, po mnogim linijama, mogu da svedoče i neke druge vesti.

Neki od naših medicinskih radnika koji su još uvek u bolnicama u gradovima između Tripolija i granice sa Tunisom, u telefonskom razgovoru za „Vreme“ danas su pričali o slavlju u tim gradovima, u kojima inače ratnih sukoba nije do sada bilo, koje je nastalo kada je javljeno da su trupe lojalne Gadafiju zauzele grad Zuaru, u blizini granice sa Tunisom. Od naših ljudi, od kojih neki nisu ranije želeli da se evakuišu, dok drugi nisu uspeli da se prebace do Tripolija, stižu i vesti da su sada putevi ka glavnom gradu u prekidu, da je atmosfera ista kao kod nas na početku bombardovanja, da je mobilisana većina muškaraca koja radi u bolnicama. Inače, jedna od naših medicinskih sestara koja je još uvek u Libiji je za 50 godina života već videla bombardovanje Libije 1986, rat u Bosni, bombardovanje SRJ 1999…

Gola i ružna istina pokazuje da su se zemlje koje bombarduju Libiju aktivno uključile u kreiranje krvoprolića, čije će žrtve biti Libijci na obe zaraćene strane. Koliko ljudi će na kraju u Libiji poginuti i biti unesrećeno, na šta će zemlja ličiti, čelnicima tih zemalja najmanje je bitno. Strela na pukovnika Gadafija je odapeta još odavno, a razlog za to sigurno nije borba za ljudska prava i demokratiju. Posle prvog rata protiv Iraka 1991. godine, zemlje koje su u intervenciji učestvovale su, po formuli „koliko učešće-toliki profit“ izdelile poslove po Kuvajtu. Nema razloga da tako ne bude ni među borcima za libijsku naftu, jednom kada se rat u ovoj zemlji bude završio.

Rekli su o interveneciji u Libiji:

subota, 19. mart 2011.

Barak Obama

je izjavio da SAD i njihovi saveznici nisu želeli ovakav ishod, ali Gadafi Zapadu nije ostavio drugog izbora. Obama je dodao da SAD ne mogu sedeti skrštenih ruku, dok „tiranin kaže svom narodu da neće biti milosti“.

Govoreći o zajedničkoj akciji protiv Gadafija, sa evropskim i arapskim partnerima, Obama je dodao: „Naš konsenzus je snažan, a naša rešenost jasna. Narod Libije mora da bude zaštićen“.

Hilari Klinton

kaže: „Imamo sve razloge da strahujemo da će, ukoliko ostane van kontrole, Gadafi počiniti nezamislive zločine“.

Američka državna sekretarka je ocenila da je vlada Muamara Gadafija izgubila legitimitet i da je ono što se događa na terenu drugačija priča od Gadafijevih tvrdnji o prekidu vatre.

Dejvid Kameron

je poručio: „Libijski lider Moamer Gadafi prekršio je primirje i suočiće se sa hitnom akcijom kako bi se sprečile dalje smrti civila“.

Silvio Berluskoni

je izjavio da će Italija dati samo baze odakle bi krenuli avion u akciju na Libiju.

Angela Merkel

izjavila je da su svetske sile saglasne da nasilje u Libiji mora prestati, ali je potvrdila da Nemačka neće učestvovati u vojnoj akciji.

Vlada ove zemlje je ponudila da nemački vojnici pri izviđačkim letovima preuzmu dužnosti u Avganistanu, čime bi rasteretili američke vojnike.

Moamer Gadafi

je upozorio da je Rezolucija UN koja dozvoljava vojnu intervenciju u Libiji „nevažeća“. U poruci Obami je naveo: „Ako bi se vama desilo da neko zuzima oružijem američke gradove, recite mi šta biste vi učinili“.

On je poručio francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju, premijeru Velike Britanije Dejvidu Kameronu i generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu da će „zažaliti ukoliko preduzmu korake i umešaju se u unutrašnje stvari Libije“.

Gadafi je dodao: „Libija nije za vas, Libija je za Libijce“.

Poslednje izdanje

Bezbednost i politika

Srbija u kandžama Službe Pretplati se
Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve