Libija: Medijski i pravi rat

‘’Ovde za sada nije bilo sukoba, ali je napeto,’’ kaže u telefonskom razgovoru Omar, prijatelj iz Libije. ‘’Noću se pomalo puca, ljudi se zatvaraju u kuće kada padne mrak, plaše se. Svakakvi su se ljudi pojavili, svi pod oružjem.’’ Omar živi u gradu Al Đamilu, stotinak kilometara zapadno od Tripolija. Kaže i da u bolnicama u Al Đamilu, Al Đelatu, Sabrati, Zuari, gradovima posejanim po obalskom pojasu od Tripolija do granice sa Tunisom, ima i medicinskih radnika iz Srbije koji se još nisu evakuisali. ‘’Niko ne zna šta ga čeka na putu do Tripolija, ne usuđuju se još da krenu,’’ dodaje Omar.

U moru protivrečnih vesti koje iz Libije stižu od obe protivničke strane, sa sigurnošću se za sada može reći samo da Gadafijevi protivnici kontrolišu istočni deo zemlje u kome je Bengazi, drugi grad po veličini, i da snage lojalne Gadafiju drže glavni grad Tripoli. Sigurno je i da se na mnogim mestrima vode borbe između Gadafijevih snaga i njegovih protivnika, da ljudi u tim borbama ginu, da stanovnici širom zemlje, osim građanskog rata, strahuju i od bandi pljačkaša naoružanih svim mogućim vrstama vatrenog i hladnog oružja. Sve drugo, od broja poginulih (pominje se od hiljadu do 2000 mrtvih), do toga ko sve čini Gadafijeve protivnike i kakva je budućnost Libije, predmet je nagađanja i špekulacija, često zlonamernih.

Svetske agencije već danima euforično javljaju da Gadafi kontroliše sve manju teritoriju zemlje, da se teške borbe vode i oko samog Tripolija, u kome čak pobunjenici kontrolišu neke kvartove, poput Tađure, gde su na zidovima zgrada ispisani grafiti „Gadafi Jevrej“ i „Tađura je slobodna“, da su se u petak u Tripoliju Gadafijeve trupe sukobile s protivnicima režima, pucajući na njih. Javljeno je da je u rukama pobunjenika i grad Zavija, 50 kilometara zapadno od Tripolija.

U nedelju uveče je televizija Pink emitovala ekskluzivni telefonski intervju sa Moamerom el Gadafijem. Gadafi je, između ostalog, izjavio da je situacija u Libiji trenutno potpuno mirna, da ga narod podržava i optužio Al Kaidu da stoji iza „terorističkih bandi“ koje su odgovorne za žrtve u zemlji. Dodao je da su te bande upale u kasarne vojske i stanice policije i da se radi o „manjim grupama mladih ljudi koji su bili pod uticajem narkotika“. ‘’Mi smo odbili da se na njih puca. Međutim, oni su nakon toga uzeli naoružanje i počeli da pucaju na vojsku i policiju i ubili jedan broj njih. Vojnici i policajci su razmenili vatru sa njima. Sa obe strane je poginuo veoma mali broj pojedinaca, za razliku od onoga što se govori u inostranstvu“, izjavio je Gadafi.

On je dodao da su te bande nakon toga počele da zauzimaju džamije i zastrašuju stanovništvo, naročito u Bengaziju, zabranivši ženama kretanje, ubijajući ljude koji su im se suprotstavljali, i naveo da stanovnici tih gradova upućuju iz svojih domova pozive vlastima da ih spasu.

Televizija Pink je emitovala i snimke svojih novinara sa ulica Tripolija, na kojima se vidi prilično mirna atmosfera, demonstracije Gadafijevih pristalica na Zelenom trgu, kao i netaknuti delovi grada za koje su svetske agencije izveštavale da su razrušeni.

Savet bezbednosti UN uveo je u nedelju sankcije Gadafiju, njegovoj porodici i bliskim saradnicima. Među sankcijama su zabrana putovanja u zemlje članice Saveta bezbednosti za 16 osoba, među kojima su Gadafi, njegova deca i saradnici libijske vlasti, embargo na prodaju oružja Libiji. SB je ocenio da „sistematski napadi na civilno stanovništvo u Libiji“ mogu da budu označeni kao zločini protiv čovečnosti i da će zato tužilac Međunarodnog suda pravde dobiti predlog da razmotri situaciju u Libiji. Gadafi je u intervjuu televiziji Pink ocenio da je Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju o Libiji na osnovu medijskih izveštaja stranih novinskih agencija. „To je neprihvatljivo! To se kosi sa zdravim razumom. Ako je Savet želeo nešto da sazna, trebalo je da pošalje u Libiju komisiju za utvrđivanje istine, i pošto bi ona sačinila izveštaj, tek onda da donese rezoluciju“, poručio je libijski lider.

Šta god ko mislio o Gadafiju I onome što se u Libiji dešava, ne može se poreći da svetski mediji od početka sukoba u Libiji objavljuju neproverene vesti, poluistine, često i potpune laži, a takvo ponašanje sigurno ne doprinosu da se ionako tragična situacija bar realno sagleda. Vest za koju se ispostavilo da je notorna laž, da je avijacija bombardovala demonstrante u Tripoliju, danima je obilazila svet I izazvala opštu osudu I gnušanje. Tu su I vesti o stranim plaćenicima iz afričkih zemalja koji ubijaju protivnike Gadafija na svim mogućim mestima, tvrdnje da je Gadafi naredio bezbednosnim snagama da dignu u vazduh naftna postrojenja, informacija da su u Bengaziju 130 vojnika ubili njihovi oficiri jer nisu želelei da pucaju na masu… BBC se proslavio izveštajima svog reportera sa istoka zemlje o stanovništvu koje je naoružano samo štapovima i kamenjem zauzelo vojnu bazu, navodima da mnogi stanovnici traže da Amerikanci vojno intervenišu u Libiji, i po mogućstvu ubiju Gadafija.

U osudi Moamera el Gadafija na istoj strani našli su se do sada nezamislivi saveznici, između ostalih palestinski Hamas, predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad, Sjedinjene Američke Države, Al kaida. Pukovnika su do sada napustili i mnogi bliski saradnici. Osim brojnih ambasadora, to je učinio i dugogodišnji ministar pravde Mustafa Abdel Džalil, koji je postavljen na čelo prelazne vlade koju su opozicione snage formirale u Bengaziju. Džalil je tom prilikom izjavio da pregovora sa Gadafijem neće biti. Libijski ambasador pri UN, Abdurahman Šalgam, povukao je svoju podršku Gadafiju svega nekoliko dana nakon što je negirao da vladine trupe pucaju na civile I pozvao Savet bezbednosti da interveniše protiv, kako je rekao, ’’zločina pukovnika Gadafija’’.

Čini se da nijedna strana više ne ostavlja mesta za bilo kakav kompromis. Libiju čekaju teški dani i neizvesna budućnost, kakav god da bude rezultat krvavog haosa u kome se zemlja sada nalazi.