Kultura sećanja, Centar u Banji Koviljači
Britanska kantautorka i pevačica Ejmi Vajnhaus (27) u subotu 23. jula popodne pronađena je mrtva u svom stanu u Londonu. Uzrok smrti je za sada nepoznat ali, premda će autopsija pokazati nešto drugo, izvesno je da je umrla od otrovne mešavine uspeha i očaja
Ono što su milioni ljudi, od publike i obožavalaca do najuže porodice videli da se sprema, nažalost se obistinilo. Britanska kantautorka i pevačica Ejmi Vajnhaus (27) u subotu 23. jula popodne pronađena je mrtva u svom stanu u Londonu. Uzrok smrti za sada nije poznat, ali pretpostavlja se da su godine konzumiranja alkohola i droga u kombinaciji sa psihičkim problemima i burnim životom odnele danak. Telo Ejmi Vajnhaus pronađeno je u 16 časova, već u 18 na njenoj stranici na britanskoj Vikipediji unet je datum smrti, 23. jul, a čitav tekst prebačen je u prošlo vreme. Detalj koji ne aludira ni na šta drugo do na sumanutu brzinu savremenog sveta, brzinu kojom se Ejmi Vajnhaus pojavila, zasjala, oduševila i očarala svet, potom ga razočarala i ugasila se.
„ZASJALA, OČARALA SVET, POTOM GA RAZOČARALA I UGASILA SE“: EJmi Vajnhaus
To je ujedno i sve što je pojava poput Ejmi imala sa ovim vremenom. Sve drugo u vezi sa njom bilo je svevremeno. Britanka crnačkog glasa, pravila je muziku koja je bila mešavina bluza, soula, rokenrola, kantrija, sa stihovima iz samog srca sopstvenog mraka, bola i praznine, onog ružnog đavola koji čuči u svakome od kad je sveta i veka, a samo retki umeju da ga pretoče u lepotu za druge. Ejmi Vajnhaus bila je od tih retkih, i, mada autopsija to neće pokazati, izvesno je da je umrla od otrovne mešavine uspeha i očaja.
Paralelno sa muzičkim uspesima stižu vesti koje ukazuju na drugu stranu te medalje. Alkohol, droga, samopovređivanje, psihički problemi, tuče sa mužem, njegov odlazak u zatvor, pomirenje, konačno razvod, zatim emfizem pluća, pa opet alkohol i droga, roditelji koji preuzimaju brigu o njenim finansijama, dok u izjavama za štampu ne uspevaju da sakriju lični egzibicionizam i želju za samopromocijom… Vrtoglavi uspeh vodi još vrtoglavijem padu. Sve češće je nesposobna za javne nastupe, zaboravlja tekstove i ostaje bez glasa.
Poslednji put pokušala je da nastupi javno u Beogradu, 18. juna. Tada je Beograd imao šansu da „pošalje sliku u svet“ da je dostojan statusa koji bi želeo da ima, statusa metropole, evropskog grada. Koncert je bio potpuni debakl, kako za Ejmi, tako i za Beograd, koji se u danima nakon toga pretvorio u palanku u kojoj se konačno desilo da je neko posrnuo pred očima mase. Razvlačena je po domaćoj štampi, pljuvana i ismevana. Sada će isti ti moći da se hvale kako su bili na istorijskom, poslednjem koncertu legende. Jer, varaju se svi koji misle da će Ejmi Vajnhaus biti upamćena po bilo čemu drugom, a ne po svojoj muzici i vanserijskom glasu. Ne ide to tako.
Trebalo je da nastup u Beogradu bude početak povratničke turneje, pred izlazak trećeg albuma, najavljenog još za kraj 2010. Pred taj koncert stizale su vesti da je dobro, da je provela neko vreme na klinici za rehabilitaciju i da se oseća bolje nego ikad. Vraga. Na klinici je provela samo nedelju dana. Kažu da je pred nastup u Beogradu bila van sebe, da se otimala i nije htela na binu, a da ju je obezbeđenje bukvalno iznelo pred publiku. Teturala se, padala, smejala se, plakala, ali da peva nije mogla. Postoji na snimku tog abortiranog koncerta jedan strašan trenutak u kom Ejmi Vajnhaus, sićušna kakva je bila, bosa i zamućenog pogleda, dok iza nje bend svira savršeno i tehnički uvežbano, a prateći vokali se besmisleno keze publici koja zviždi, prekršta ruke na grudima i hvata se za ramena. Onako, kao da samu sebe grli, kad već nema nikog drugog.
KLUB 27 ili 27 Forever je izraz iz urbanog rečnika za neobjašnjivu koincidenciju da je tuce značajnih muzičara, koji su značajno obeležili duh vremena odlazećih generacija, umrlo sa 27 godina. Svaka od tih biografija je jedinstvena, svaki od tih života je sagorevao u specifičnim socijalnim i psihološkim okolnostima, svaki kraj je bio drugačiji. Zajednička bi mogla da im bude rečenica Nila Janga «Sagori brzo, nemoj izbledeti zauvek!»
Brajan Džons (1969) Džim Morison (1971), Dženis Džoplin (1970), Džimi Hendriks (1970), Kurt Kobejn (1994, i sada – konstatuje više listova – Ejmi Vajnhaus (2011)… Ejmi je prva koja je umrla sa 27 – posle smrti rokenrola.
Prigodno je u ovakvim prilikama dati kratku biografiju. Ejmina je baš takva, kratka, jer je živela kratko, a faktografija ionako ne može da dočara šta je to kod nje bilo veće od života. Rođena 18. septembra 1983. u Londonu, od detinjstva se bavila muzikom. Sa 13 je dobila prvu gitaru, sa 14 napisala prvu pesmu, sa 17 nastupala sa džez bendom, sa 19 je otkriva Sajmon Fuler, čuveni producent i tvorac „Idol“ franšize. Prvi album „Frank“ na kom je, sa izuzetkom dve obrade, autorka svih pesama, Ejmi objavljuje 2003. i odmah postiže veliki uspeh u Velikoj Britaniji. Sa drugim albumom, „Back to Black“ iz 2006, koji je rađen u saradnji sa producentom Markom Ronsonom, počinje da menja istoriju muzike za koju su odavno svi pomislili da je već završena. Nominovana je za šest Gremi nagrada, od kojih osvaja pet (što je čini prvim muzičarem iz Britanije sa osvojenih pet Gremija), među njima tri iz „velike četvorke“: za najboljeg novog umetnika, album godine i pesmu godine. Ubrzo osvaja Brit nagradu za najboljeg ženskog izvođača. Album „Back to Black“ treći je na listi najprodavanijih albuma decenije u Velikoj Britaniji. Ejmi izaziva pojavu čitavog novog talasa mladih talentovanih kantautorki, koje je, iako su joj praktično vršnjakinje, izdvajaju kao nekoga ko je presudno uticao na njih.
TUGA ZA EMI: Na vest o smrti stotine onih koji vole muziku Emi Vajnhaus sakupljalo se ispred kuće u kojoj je živela, a mnogi su sledećih dana ostavljali bukete cveća, rukom pisane poruke, fotografije, memorabilije tako da je nastao dugi venac na putu pored viktorijanske kuću u kojoj je umrla soul diva.
***
O Ejmi Vajnhaus u njenom vremenu, pa i o fenomenu 27 Forever čitajte u narednom broju Vremena koji izlazi iz štampe u četvrtak 28. jula
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
