Intervju: Goran Ješić
Nema uslova da se kosovski Srbi pozovu da izađu na predstojeće izbore na Kosovu, zaključeno na telefonskoj sednici Vlade Srbije.
Vlada Srbije ocenila je na telefonskoj sednici u sredu 10. novembra da se nisu stekli uslovi da se kosovski Srbi pozovu da izađu na vanredne izbore na Kosovu 12. decembra, a za koje je poslednji rok za prijavu izbornih lista 11. novembar.
12. novembar
Za vanredne parlamentarne izbore na Kosovu prijavilo se 28 stranačkih i lista gradjanskih inicijativa, a uprkos oceni srpske vlade na dema uslova da pozove Srbe na izbore, među njima ima i nekoliko onih sa srpskim predznakom. Demokratski savez Kosova, Alijansa za budućnost Kosova – „Ramuš Haradinaj – Dr.Ibrahim Rugova“, Alijansa za novo Kosovo sa još šest stranaka, zatim koalicija „Vakat“, Nova demokratska stranka, pokret „Samoopredeljenje“ i Gradjanska inicijativa Gore – „GIG“, kao i Savez nezavisnih socijaldemokrata -SNDS, Srpska demokratska stranka KiM – SDSKIM, Srpska kosovskometohijska stranka -SKMS i Gradjanska inicijativa – Jedinstvena srpska lista – JSL, Crnogorska demokratska stranka – CDS, Partija za ujedinjenje Roma na Kosovu – PREBK, Partija Aškalija za integracije – PAI, Savez Egipćana na Kosovu – LEK, Inicijativa za novu demokratiju Kosova –IRDK, Savez Turaka Kosova – KTB, Demokratska partija Aškalija Kosova –PDAK i Socijaldemokratska stranka Gore –SDSG, Bošnjačka stranka demokratske akcije – BSDAK, Stranka Demokratske akcije – SDA, Demokratski savez Dardanije – LDD, Srpska narodna stranka – SNS, Demokratska partija Turaka Kosova – KDTP, Samostalna liberalna stranka – SLS, Demokratska partija Kosova i Fryma e re ( Novi dah ) – FER.
Vlada Srbije smatra da je neophodno da se putem dijaloga između Beograda i Prištine što pre dođe do održivog i trajnog rešenja za pitanje Kosova i Metohije koje će biti prihvatljivo za obe strane i koje će dovesti do istorijskog pomirenja srpskog i albanskog naroda i obezbediti trajan mir, kao i evropsku perspektivu celog regiona.
To praktično znači da vlada smatra da pored statusnog spora i postojeći institucionalni okvir na Kosovu nedovoljan za zaštitu interesa Srba i da bi početak pregovora Beograda i Prištine trebalo da bude vezan za to pitanje. S prištinske strane je su tom pogledu slati negativni signali – poput uništavanja predajnika srpskih operatera mobilne telefonije ili sprečavanja srpskih političara da dođu na Kosovo. To ilustruje incident s koji je izbio zbog toga što vlasti na Kosovu nisu dozvolile ministru za Kosovo i Metohiju Goranu Bogdanoviću, inače rođenom na Kosovu, da poseti selo Prilužje kod Obilića, da bi položio kamen temeljac za zgradu sa osam stanova, za čiju je izgradnju Ministarstvo izdvojilo 12,4 miliona dinara i da svečano otvori obdanište, čiji je završetak takođe finansiralo ovo ministarstvo pa će umesto njega Prilužje posetiti pomoćnik ministra za KiM Dragan Petković. Ministarstvo je zatražilo od Euleksa da, u skladu sa svojim mandatom i ovlašćenjima, obezbedi nesmetane posete ministra Bogdanovića južnoj srpskoj pokrajini, koje prištinske vlasti povremeno pokušavaju da spreče.
Predstavnici vladajuće koalicije su uglavnom čekali mišljenje državnog vrha o učešću Srba na kosovskim izborima, dok su neki članovi vladajuće koalicije pozivali na izlazak: na primer, Dragan Marković Palma (JS), i Vuk Drašković (SPO). „Izjave nekih naših ministara da se nisu stekli uslovi za učešće Srba na kosovskim izborima nastavak su pogrešne državne strategije za koju smo verovali da je odbačena usvajanjem zajedničke rezolucije Srbije i EU (u UN)“, rekao je Drašković. Prema njegovim rečima, stekli su se svi uslovi da kosovski Srbi „ne smeju više biti ničiji taoci“. Za izlazak je opozicioni LDP.
Direktorka nevladine organizacije „Evropski pokret Srba“, inače nekadašnja radikalska ministarka Rada Trajković najavila je formiranje srpske liste od, kako je rekla, vanstranačkih ličnosti. DSS, Nova Srbija i radikali su za bojkot, kao i naprednjaci, s tim što je predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić izjavio da neće pozvati svoje pristalice na Kosovu da izađu na izbore, ali i da ih neće osuđivati ako na izbore ne izađu. On kaže da je u Srbiji ipak najvažnije šta o kosovskim izborima kaže vlada, a da su vlada i njen predsednik u poslednje vreme Srbima na Kosovu slali tri različite poruke oko izlaska na izbore.
Beograd je jednom 2001. godine jedinstveno podržao izlazak Srba na kosovske izbore. Drugi put je samo predsednik Srbije Tadić uputio poziv, a izostala je podrška premijera Koštunice. Treći put, 2007. godine jedinstveni stav Beograda bio je da kosovske izbore treba bojkotovati. U svakom od ovih slučajeva kosovski Srbi su ogromnom većinom bojkotovali izbore, odnosno postupali su onako kako su se od 1990-2010. ponašali Albanci kad su u pitanju srpski izbori. Samo su manje partije su isticale kandidate i dobijale mandate na simboličnom broju glasova.
Srbi s Kosova su od međunarodnih faktora gurani da učestvuju na kosovskim izborima u okviru pokušaja da se oni integrišu u kosovske institucije, ali to nije praćeno vraćanjem na zaboravljenu priču o standardima pre statusa iz izveštaja Kai Eidea. Naprotiv, i pored velikog broja prognanih i raseljenih sa Kosova, u izjavama zapadnih političara stanje na Kosovu se opisuje kao poboljšavajuće, na primer u Prištini ili Đakovici, gde više nema Srba, a kao problematično područje pominje se samo Srbima naseljen sever Kosova, gde većina Srba ne priznaju kosovske institucije.
O tome šta Srbi na Kosovu treba da rade, po lošem običaju se izjašnjavaju i strani ambasadori država advokata kosovske nezavisnosti u Beogradu, mada bi, strože gledano to bilo mešanje u unutrašnje stvari zemlje domaćina. Britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort izjavio je, na primer (baš u trenutku kada je vlada vagala o tome kakvu odluku treba da donese), da bi Srbi trebalo da učestvuju na kosovskim izborima jer parlament u Prištini donosi odluke koji se tiču njihovog života. Šef Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu Piter Fejt pozvao manjinske zajednice da učestvuju na vanrednim kosovskim izborima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
