Intervju: Goran Ješić
Međuetnički incidenti, nerešena imovinska pitanja, ograničen pristup uslugama javnih službi za pripadnike nealbanskih zajednica, kao i njihovo nepoverenje u rad institucija
DOKUMENTI: Govor prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj stanju na Kosovu i Metohiji 29. avgusta 2014.
Povratak interno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju onemogućava se administrativnim preprekama
Problem konstantnih napada na versko nasleđe
„Poštovani gospodine predsedavajući,
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Dame i gospodo,
Dozvolite mi da vas pozdravim i da vam se zahvalim na pažnji koju kontinuirano posvećujete pitanju Kosova i Metohije. Predstavlja mi veliko zadovoljstvo što ponovo imam priliku da se obratim ovom uvaženom telu povodom napora koji se pod okriljem Ujedinjenih nacija već petnaest godina ulažu s ciljem pronalaženja trajnog i održivog rešenja za pitanje Kosova i Metohije.
Uveren sam da ćemo se svi složiti sa ocenom da UNMIK ima ključnu ulogu u stvaranju uslova za miran suživot stanovnika Kosova i Metohije, bezbedan život svih tamošnjih zajednica i poštovanje njihovih ljudskih prava. Srbija u dobroj veri sarađuje sa Ujedinjenim nacijama na Kosovu i Metohiji i želi da se ta saradnja dodatno ojača, obogati i unapredi. Cenimo napore koje gospodin Farid Zarif ulaže na planu implementacije mandata UNMIK i koordinacije međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva. Takođe, cenimo doprinos drugih međunarodnih organizacija koje preko svojih misija, pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini. Mislim na EULEKS, KFOR i OMIK, kao i na specijalizovane agencije UN, poput UNHCR.
Gospodine predsedavajući,
Dijalog između Beograda i Prištine, u sklopu kojeg je 19. aprila prošle godine u Briselu postignut Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, iniciran je s ciljem pronalaženja praktičnih rešenja za pitanja koja onemogućavaju normalan život stanovnika Kosova i Metohije. Srbija očekuje da Evropska unija nastavi da olakšava dijalog Beograda i Prištine. Verujemo da dosadašnji rezultati Srbije na planu usvajanja evropskih vrednosti i standarda, uz dalji napredak na evropskom putu, predstavljaju pravi kontekst za stvaranje adekvatnog životnog okruženja i za stanovništvo na Kosovu i Metohiji. S tim u vezi, slažemo se sa ocenom iznetom u Izveštaju Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da posvećenost kako Beograda, tako i Prištine evropskim integracijama, u kombinaciji sa kontinuiranim aktivnim angažmanom Evropske unije, predstavlja glavnu pokretačku snagu normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Republika Srbija čvrsto je opredeljena za nastavak konstruktivnog dijaloga sa Prištinom na svim nivoima, kao i za primenu do sada postignutih dogovora. Srbija je savesno ispunila do sada preuzete obaveze. Nažalost, ista ocena se ne može dati i za prištinsku stranu, koja još nije preduzela korake neophodne za punu implementaciju dogovorenog u Briselu, počev od usvajanja zakonskih akata o amnestiji, budžetu, lokalnoj samoupravi. Jačanju međusobnog poverenja ne doprinose ni problemi na koje srpski zvaničnici nailaze prilikom odlaska na Kosovo i Metohiju – u ovom izveštajnom periodu, primera radi, 25. juna zabranjen je ulazak oficiru za vezu Dejanu Pavićeviću.
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Pored razmatranja kvartalnih izveštaja na sednicama Saveta bezbednosti, realan uvid u situaciju na Kosovu i Metohiji može se steći jedino uzimanjem u obzir šire slike o stepenu integrisanosti srpskog i drugog nealbanskog stanovništva u političke, ekonomske i društvene tokove u Pokrajini. Ova slika otkriva postojanje suštinskog jaza između međunarodnih standarda i zakonodavnog okvira i stanja na terenu koje karakterišu međuetnički incidenti, nerešena imovinska pitanja, ograničen pristup uslugama javnih službi za pripadnike nealbanskih zajednica, kao i njihovo nepoverenje u rad institucija
Stanje na Kosovu i Metohiji je i dalje teško, Srbi žive u stalnom strahu, a nezaposlenost u srpskim sredinama je rekordna. Sve to predstavlja prepreku za normalizaciju odnosa i uspostavljanje među-etničkog poverenja, kao i potencijalnu pretnju po stabilnost i bezbednost u širem regionalnom kontekstu.
U noći između 18. i 19. juna, u selu Ljevoša, u opštini Peć, obijene su i opljačkane četiri povratničke srpske kuće. U ovo selo se tokom 2005. i 2006. vratilo oko dvadeset Srba. Ovo nije prvi put da se Srbi povratnici zastrašuju s ciljem odvraćanja od povratka u svoje domove. Ublažavanju atmosfere nepoverenja ne doprinose ni arbitrarna hapšenja lokalnih Srba, poput Jovice Dejanovića iz Prilužja i Đorđa Bojkovića iz Babinog Mosta kod Obilića.
Posebno bih istakao slučaj Olivera Ivanovića, lidera građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“, pritvorenog u januaru mesecu pod sumnjom da je učestvovao u navodnim zločinima počinjenim tokom 1999. i 2000. godine. Oliver Ivanović je i dalje u pritvoru, a optužnica protiv njega podignuta je tek polovinom avgusta. Vlada Srbije je garantovala da će se on pojavljivati u procesu, te je odbijanje da se pusti iz pritovora nepoštovanje Vlade Srbije koja je toliko doprinela normalizaciji odnosa. Zahtevamo da Oliver Ivanović bude pušten iz pritvora.
Podaci o broju etnički motivisanih napada na pripadnike nealbanskih zajednica ostaju nepotpuni, bez objašnjenja budući da na Kosovu i Metohiji nije uspešno okončana nijedna istraga o počiniocima napada u kojima su žrtve Srbi ili njihova imovina. U proteklih 15 godina, procenat otkrivenih i procesuiranih počinilaca napada na pripadnike srpske i drugih nealbanskih zajednica nešto je veći od nule. Licima koja su učestvovala u etnički motivisanom martovskom nasilju 2004. godine, jedinom pogromu sprovedenom na tlu Evrope u XXI veku, suđeno je prema odredbama prekršajnog postupka za izazivanje nereda na javnom mestu.
Istovremeno, ne postoji javno dostupna evidencija o etnički motivisanim napadima na pripadnike srpske i drugih nealbanskih zajednica. Obim i vrsta ovakvih napada prikrivaju se njihovim svrstavanjem u opšti kriminal. Poruka koja se tako šalje Srbima i drugim nealbancima, posebno povratnicima, je da nisu dobrodošli. Na taj način, etnički motivisan kriminal se depersonalizuje, a krivična dela na štetu pripadnika nealbanskih zajednica se tolerišu.
Još nisu pronađeni, niti osuđeni krivci za ubistva, otmice i napade na Srbe počinjene od juna 1999. godine. Srbija je zato s pažnjom pratila istragu Specijalne istražne jedinice EULEKS, na čelu sa glavnim tužiocem Klintom Vilijamsonom, u vezi sa navodima iz Izveštaja švajcarskog senatora Dika Martija, iz 2010. godine koji je odobren u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, pod naslovom „Nehuman tretman ljudi i ilegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu“.
Želimo da pohvalimo trud koji su glavni tužilac Vilijamson i svi članovi Specijalne istražne jedinice uložili u detaljnu istragu navoda iz Izveštaja senatora Dika Martija o zločinima počinjenim potiv Srba, Roma i kosovskih Albanaca od strane pripadnika OVK.
Ne iznenađuje nas činjenica da su se tokom svog rada suočavali sa brojnim preprekama, ponajviše sa zastrašivanjem svedoka i uništavanjem dokaza. Sa uvažavanjem prihvatamo zaključak glavnog tužioca Vilijamsona da je sakupljeno dovoljno elemenata za podizanje optužnice protiv lidera OVK odgovornih za progon Srba, Roma i pripadnika drugih nealbanskih zajednica, kao i kosovskih Albanaca.
Kako saznajemo iz Izjave Glavnog tužioca, pomenuta kampanja progona sastojala se od ubistava, otmica, prisilnih nestanaka, ilegalnog pritvaranja u logorima na Kosovu i u Albaniji, seksualnog zlostavljanja, kao i drugih oblika nehumanog tretmana, poput prinudnog raseljavanja i uništavanja crkvi i drugih religioznih objekata. To je rezultiralo etničkim čišćenjem velikih razmera srpske i romske populacije iz delova Kosova i Metohije južno od reke Ibar. Saglasni smo sa ocenom da rasprostranjenost i sistemska priroda ovih zločina predstavljaju osnov za gonjenje zbog zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.
Izjava Glavnog tužioca o rezultatima dosadašnje istrage svakako predstavlja veliki doprinos utvrđivanju odgovornosti lidera OVK za zločine prema stanovništvu, posebno nealbanskom na Kosovu i Metohiji. Pravda će, međutim, biti zadovoljena samo ako izvršioci i nalogodavci stravičnih zločina – komandanti OVK, koji se i danas nalaze na slobodi, budu sudski gonjeni. Zbog toga Srbija očekuje da se u što kraćem roku, a najkasnije do početka iduće godine, formira specijalni sud pred kojim će konačno moći da se podignu optužnice protiv lidera OVK osumnjičenih, između ostalog, za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Uvereni smo da će sve zemlje koje poštuju međunarodno pravo insistirati na tome.
Rasprostranjenost i obim zločina koji se pominju u Izjavi Glavnog tužioca zahtevaju sudski epilog, jer jedino to može doneti pravdu i mir za veliki broj žrtava i njihove porodice. S tim u vezi, snažno apelujemo na ključne faktore u međunarodnoj zajednici da sa svoje strane učine sve što je neophodno kako bi specijalni sud bio osnovan do početka sledeće godine. Ne sme da se dogodi, kao što je to bio slučaj u dosadašnjim sudskim postupcima, da zbog zastrašivanja svedoka odgovorni budu oslobođeni zbog nedostatka dokaza. Svi koji su umešani u zastrašivanje svedoka takođe moraju biti procesuirani i proglašeni krivim.
Istovremeno, moramo zajednički raditi na utvrđivanju sudbine nestalih lica. Kao što je navedeno u Izjavi glavnog tužioca Vilijamsona, na ovom planu je urađeno nedovoljno i moraju se uložiti dodatni napori.
Srbija će kao i do sada učiniti sve da se obezbede dodatni dokazi za trgovinu organima. Neophodno je da i druge države ulože napor kako bi dokazi o trgovini organima našli put do specijalnog suda.
Budući da početak rada specijalnog suda delom zavisi i od odluka koje treba da budu donete u Prištini, apelujemo na sve političke aktere na Kosovu i Metohiji da imaju u vidu da od njihovog savesnog delovanja zavisi postizanje pravde za počinjene zločine.
Gospodine predsedavajući,
Sa zabrinutošću pratimo sudski proces protiv takozvane „Dreničke grupe“, započet u maju mesecu pred Osnovnim sudom u Mitrovici, zbog razloga navedenih i u Izveštaju koji je pred nama, gde su trojica od sedmorice optuženih članova bivše OVK uspeli da pobegnu iz ustanove u kojoj su bili na medicinskom tretmanu . Rezultate interne istrage o ovom slučaju EULEKS je ocenio kao loše i bez informacija od ključnog značaja.
Istakao bih još jedno pitanje koje se spominje u Izveštaju a odnosi se na donošenje „Zakona o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na mandat Misije vladavine prava Evropske unije na Kosovu i Metohiji“. Ovim zakonom se menja sastav sudskih veća koja postupaju kako u krivičnim, tako i u parničnim predmetima, u kojima postoji nadležnost Misije EULEKS, i to tako da je broj sudija privremenih institucija samouprave uvek veći od broja sudija EULEKS.
Ovo posebno navodim zbog sporova koji se i dalje vode pred Posebnom komorom Vrhovnog suda Kosova za pitanja u vezi sa Agencijom za privatizaciju, kao i slučajeva koji spadaju u nadležnost žalbenih veća vezanih za odluke Kosovske komisije za imovinske zahteve, a u kojima su oštećene strane u većini Srbi i drugi nealbanci.
Imajući u vidu važnost sprovođenja mandata Misije EULEKS, posebno deo koji se odnosi na obezbeđivanje adekvatne istrage, procesuiranje i izvršenje presuda u pogledu ratnih zločina, terorizma, organizovanog kriminala, korupcije, međuetničkih zločina, finansijsko-ekonomskog kriminala i drugih ozbiljnih krivičnih dela, postavlja se pitanje spremnosti pravosudnih organa privremenih institucija samouprave da nepristrasno, savesno i profesionalno odgovore zadatku koji im je poveren. Ovo naglašavam jer poslednji Izveštaj Evropske komisije o napretku Kosova za 2013. godinu, ukazuje na potrebu poboljšanja izvršenja odluka o kršenjima ljudskih prava, brojne nerešene imovinske slučajeve pred sudovima, koji se upravo odnose na naknadu štete i međuetničke sporove koji se bezrazložno odugovlače.
Pomenuto nas podseća na značaj kontinuiranog nadgledanja i ocene rada pravosudnih i drugih organa Privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, te odgovarajuće procene njihove spremnosti da preuzmu izvršne nadležnosti koje sada ima EULEKS, kao što je predviđeno odlukom o rekonfiguraciji EULEKS iz juna meseca. Želeo bih da podsetim uvažene članice Saveta bezbednosti, kao tela koje je usvojilo rezoluciju 1244 (1999) kojom je doneta odluka o uspostavljanju UNMIK na čelu sa Specijalnim predstavnikom Generalnog sekretara UN, da se nadležnosti rezervisane za Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN mogu prenositi na privremene institucije samo uz njegovo ovlašćenje. Činjenica da su te nadležnosti bile poverene EULEKS ne umanjuje ovlašćenja i odgovornost Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN.
Gospodine predsedavajući,
Dešavanja oko mosta u Kosovskoj Mitrovici, juna meseca podsetila su nas koliko je dug put pomirenja među zajednicama. Uklanjanje barikada na severnoj strani mosta na reci Ibar predstavljalo je akt dobre volje tamošnjeg srpskog stanovništva. Nasuprot tome, reakcija njihovih albanskih sugrađana nije bila dobronamerna i samo je doprinela produbljivanju netrpeljivosti.
Upravo je krhkost situacije u Pokrajini jedan od razloga zbog kojih Srbija insistira na nesmanjenom prisustvu i delovanju misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Od izuzetne je važnosti poverenje koje srpska i druge nealbanske zajednice imaju u misiju Ujedinjenih nacija, kao glavnog garanta njihovog opstanka u Pokrajini.
U tom kontekstu ne sme se dozvoliti slabljenje uloge koja je poverena misiji UN koja predstavlja garant i osnov za delovanje i svih drugih međunarodnih misija na Kosovu i Metohiji. Sa zabrinutošću gledamo na pokušaje marginalizacije UNMIK, odnosno na smanjenje njegovog obima, kako po broju međunarodnog substantivnog osoblja, tako i po aktivnostima na terenu. Nadamo se da budžet UNMIK, usvojen u junu mesecu, iako redukovan u odnosu na prošlogodišnji, neće negativno uticati na realizaciju konkretnih zadataka misije, među kojima su i verifikacija broja povratnika i interno raseljenih i zaštita manjinskih zajednica.
Gospodine predsedavajući,
Vlada Republike Srbije u potpunosti je posvećena normalizaciji odnosa sa Prištinom, što je potvrdila pozivom Srbima sa prebivalištem na Kosovu i Metohiji da učestvuju na prevremenim opštim izborima 8. juna. Nažalost, u pokušaju da ostvare svoje biračko pravo građani srpske nacionalnosti, posebno interno raseljeni, ponovo su se suočili sa brojnim preprekama od diskutabilnog pravnog tumačenja izbornih propisa do priznavanja prava da budu uneti u birački spisak.
Ukupno 30.000 raseljenih lica, od čega 26.000 iz centralnih delova Srbije, poslalo je prijave za glasanje Centralnoj izbornoj komisiji. Od 26.000 pomenutih prijava prihvaćeno je manje od polovine, a odbijene su poslate na žalbeni postupak. Centralna izborna komisija usvojila je 200 od ukupno 9.000 žalbi. Broj Srba sa pravom glasa umanjen je u odnosu na lokalne izbore u novembru 2013. godine.
Sama po sebi govori činjenica da je u biračke spiskove bilo upisano čak 20.000 pokojnih osoba, a da je nakon uklanjanja njihovih imena broj registrovanih birača i dalje veći od ukupnog broja stanovnika Kosova i Metohije.
Novi Zakon o opštim izborima nalazio se u fazi skupštinske rasprave u trenutku raspisivanja prevremenih izbora i nije usvojen. Centralna izborna komisija je odlučila da se, bez novog izbornog zakona, pozove na odredbe ustavnih amandmana iz 2012. godine, sa negativnim posledicama po broj mandata za srpsku zajednicu. Konkretno, Građanska inicijativa „Srpska lista“ ostala je uskraćena za šest dodatnih poslaničkih mandata.
U Nacrtu zakona o opštim izborima pojedina predložena rešenja direktno umanjuju prava pripadnika manjinskih zajednica na Kosovu i Metohiji. Verujem da se svi možemo složiti da se politički ne može opravdati situacija da prihvatanje dijaloga i učešće pripadnika srpske zajednice u radu pokrajinskih institucija bude praćeno smanjenjem obima njihovih prava.
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
U opštinama sa srpskom većinom u severnom delu Pokrajine ispunjeni su uslovi za formiranje Zajednice srpskih opština, kao što je predviđeno Briselskim sporazumom. Očekujemo da Priština u dogledno vreme okonča postizborne procese, kako bi se omogućilo formiranje Zajednice srpskih opština, odnosno usvojio pravni okvir potreban za ostvarivanje njenih nadležnosti. To bi bio pravi pokazatelj posvećenosti prištinske strane implementaciji postignutih dogovora, doprinelo bi jačanju poverenja u pokrajinske institucije i predstavljalo važan korak u pravcu ostvarivanja napretka u međusobnom dijalogu.
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Dozvolite mi da se posebno osvrnem na položaj interno raseljenih lica, čije rešenje u najvećoj meri zavisi od postavljanja političkih aktera u Prištini. Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za ljudska prava interno raseljenih lica Čaloka Bejani predstavio je u Savetu za ljudska prava, juna meseca Izveštaj o svojoj poseti Srbiji u oktobru prošle godine. Specijalni izvestilac je pozvao vlasti u Prištini da ulože napor da obezbede efektivnu primenu zakonskih rešenja i pojačaju političku volju za postizanje trajnog rešenja za interno raseljena lica. Takođe, ukazao je na urgentnu potrebu rešavanja imovinskih pitanja.
Stvaranje realnih uslova za povratak interno raseljenih lica u njihove domove jedan je od ključnih faktora u procesu pomirenja.
Povratak interno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju onemogućava se administrativnim preprekama, do granice u okviru koje administracija u Prištini može da nastavi sa formalnim pozivanjem na demokratiju i multietničnost. Propisana dokumenta i procedure za povratak, umesto da olakšaju, u praksi predstavljaju nepremostive prepreke za bilo kakav, a kamoli održiv povratak. Na taj način se vrši implicitan pritisak na interno raseljena lica u pravcu lokalne integracije u sredinama van Kosova i Metohije, s krajnjim rezultatom prisilnog menjanja demografske slike.
Republika Srbija je zemlja sa najvećim brojem interno raseljenih lica u Evropi – njih 230.000, od kojih 18.000 na Kosovu i Metohiji. Prema našim procenama, između 2.000 i 4.000 interno raseljenih ostvarilo je održiv povratak na Kosovo i Metohiju. Nizak stepen povratka u najvećoj meri je uzrokovan odsustvom osnovnih uslova za povratak i normalan život, što potvrđuju i izveštaji Generalnog sekretara UN Savetu bezbednosti – prema navedenom u Izveštaju koji je pred nama, UNHCR je u periodu od aprila do juna meseca registrovao svega 49 dobrovoljnih individualnih povrataka pripadnika nealbanskih zajednica.
To se dešava u prisustvu međunarodne civilne administracije, čija je jedna od glavnih odgovornosti, u skladu sa mandatom po osnovu rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999), obezbeđivanje sigurnog i neometanog povratka svih izbeglih i interno raseljenih.
Stvaranje uslova da srpsko i drugo nealbansko stanovništvo uživa osnovna ljudska prava i prava koja im pripadaju kao nevećinskom stanovništvu svakako bi doprinelo poboljšanju opšte atmosfere za povratak interno raseljenih.
Programi za jačanje poverenja koje sprovode UNMIK i druge misije koje deluju na Kosovu i Metohiji nesumnjivo su od koristi u procesu pomirenja među zajednicama, ali ne mogu biti dovoljni. Za stvaranje održive atmosfere tolerancije su neophodni politička volja i sveobuhvatan pristup Privremenih institucija samouprave u Prištini. Podrazumeva se uz podršku nadležnih međunarodnih organizacija. Očekujemo da Priština ozbiljno uzme u obzir preporuke sadržane u oceni primene na opštinskom nivou Zakona o upotrebi jezika iz 2007. godine, koju je OEBS objavio u junu mesecu. Zaključak OEBS je da se zakon primenjuje parcijalno zbog odsustva političke volje i nepostojanja potpunog razumevanja date obaveze.
U izveštaju Evropske komisije o napretku Kosova u 2013. godini, između ostalog je istaknut problem konstantnih napada na versko nasleđe , posebno srpske pravoslavne crkave i groblja. Takođe, ukazano je na nezadovoljavajuću implementaciju antidiskriminacionog zakona, brojne nerešene imovinske slučajeve pred sudovima koji se odnose na naknadu štete i međuetničke sporove. Iznet je i problem održivog povratka i reintegracije koji se dodatno pogoršava stalnim incidentima usmerenim na povratnike, njihovu imovinu, versko i kulturno nasleđe, kao i nepostojanjem odgovarajućih ekonomskih mogućnosti.
Na Kosovu i Metohiji nisu omogućeni ostvarenje i zaštita imovinskih prava , ne samo povratnika. Ne preduzimaju se nikakve mere u predmetima falsifikovanih kupoprodajnih ugovora za nekretnine čiji su zakoniti vlasnici Srbi. O ovom problemu objavljen je samo jedan izveštaj – Izveštaj OMIK o prevarnim transakcijama u regionu Peći iz 2009. godine, koji predstavlja jedini sistematizovan i detaljan pregled kršenja imovinskih prava Srba, iako samo u jednom regionu. Statistički pregledi sudskih presuda i predmeta prikrivaju pravu sliku o velikom broju odluka kojima se odbijaju zahtevi podneti od strane Srba za naknadu štete za uništenu imovinu. Radi se o problemu velikih razmera, očigledno etnički motivisanom, jer je uništena imovina isključivo u vlasništvu Srba.
Ne mogu a da ne primetim da se u Izveštaju navodi samo broj završenih slučajeva pred Kosovskom agencijom za imovinu, koji podrazumeva samo broj donetih odluka, ali ne i sprovedenih, što bi konkretno značilo, broj vlasnika koji su uvedeni u posed svoje imovine. To je samo još jedan razlog koji je u velikoj meri uticao i utiče na sam proces povratka interno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju.
Veliki problem je i dalje privatizacija koju sprovodi Kosovska agencija za privatizaciju, ranije Kosovska poverenička agencija (KPA) u suprotnosti sa međunarodnim i evropskim konvencijama o ljudskim pravima . I dalje se sprovodi privatizacija javnih i društvenih preduzeća koja se nalaze u srpskim sredinama. Prodaja navedenih preduzeća licima albanske nacionalnosti dovodi do gubitka ekonomskih resursa u srpskim sredinama i utiče dodatno na iseljavanje srpskog stanovništva.
Poslednji u nizu ovakvih događaja desio se 9. juna, kada su službenici Kosovske agencije za privatizaciju ušli u fabriku FDK „Lola“ iz Štrpca, preuzeli dokumentaciju, ključeve i pečate, postavili svoje obezbeđenje i radnicima srpske nacionalnosti i rukovodstvu zabranili pristup fabričkom krugu.
Takođe, u hotelu Junior za koji je Kosovska agencija za privatizaciju donela odluku o likvidaciji nalazi se kolektivni centar za smeštaj 85 interno-interno raseljenih lica, koji bi prodajom navedenog Hotela bili izloženi daljem raseljavanju.
Gospodine predsedavajući,
Želeo bih još jednom da naglasim da je jedan od najvažnijih prioriteta Republike Srbije pronalaženje trajnog rešenja za pitanje Kosova i Metohije, kroz pregovore i dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, uz uvažavanje legitimnih interesa albanskog, srpskog i ostalog stanovništva Kosova i Metohije i uz puno poštovanje mandata Ujedinjenih nacija koji proizilazi iz rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999).
Srbija je otvorena za dijalog radi pronalaženja sveobuhvatnog rešenja pitanja Kosova i Metohije, pre svega u interesu svojih građana. Nemojmo zaboraviti da se iza svih naših govora, izveštaja i istupanja nalaze ljudi koji jedino žele da imaju normalne uslove za život svojih porodica, koji žele da rade, da školuju svoju decu, da im obezbede srećno detinjstvo i bezbednu budućnost, da uživaju sva prava koja im pripadaju u skladu sa evropskim standardima kojima teži ceo naš region. Ovo nije ništa manje ni više od onoga što želimo i sebi. Zbog toga se izveštaji o stanju na Kosovu i Metohiji ne smeju pretvoriti u brojke. Prilikom svakog razmatranja situacije u Pokrajini treba da se zapitamo koliko smo pomogli tamošnjem stanovništvu da bolje živi. Nisam siguran da su se stekli uslovi za smanjenje interesa Saveta bezbednosti za ovu temu, što, nažalost, potvrđuje i jučerašnji incident u Kopnenoj zoni bezbednosti u kome je poginuo Stevan Sinđelić, pripadnik srpske Žandarmerije.
Ostvaren je veliki napredak, ali nismo ni blizu cilja. Republika Srbija spremna je da učini sve što je u njenoj moći da, kao odgovorni član Ujedninjenih nacija, a ne samo kao zainteresovana strana, doprinese da se situacija u Pokrajini popravi. Srbija je spremna da uloži maksimalne napore u dalju stabilizaciju i normalizaciju prilika na Kosovu i Metohiji jer je mir naš najvažniji interes.
Hvala vam na pažnji i razumevanju.
Govor prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj stanju na Kosovu i Metohiji
„Poštovani gospodine predsedavajući,
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Dame i gospodo,
Dozvolite mi da vas pozdravim i da vam se zahvalim na pažnji koju kontinuirano posvećujete pitanju Kosova i Metohije. Predstavlja mi veliko zadovoljstvo što ponovo imam priliku da se obratim ovom uvaženom telu povodom napora koji se pod okriljem Ujedinjenih nacija već petnaest godina ulažu s ciljem pronalaženja trajnog i održivog rešenja za pitanje Kosova i Metohije.
Uveren sam da ćemo se svi složiti sa ocenom da UNMIK ima ključnu ulogu u stvaranju uslova za miran suživot stanovnika Kosova i Metohije, bezbedan život svih tamošnjih zajednica i poštovanje njihovih ljudskih prava. Srbija u dobroj veri sarađuje sa Ujedinjenim nacijama na Kosovu i Metohiji i želi da se ta saradnja dodatno ojača, obogati i unapredi. Cenimo napore koje gospodin Farid Zarif ulaže na planu implementacije mandata UNMIK i koordinacije međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva. Takođe, cenimo doprinos drugih međunarodnih organizacija koje preko svojih misija, pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini. Mislim na EULEKS, KFOR i OMIK, kao i na specijalizovane agencije UN, poput UNHCR.
Gospodine predsedavajući,
Dijalog između Beograda i Prištine, u sklopu kojeg je 19. aprila prošle godine u Briselu postignut Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, iniciran je s ciljem pronalaženja praktičnih rešenja za pitanja koja onemogućavaju normalan život stanovnika Kosova i Metohije. Srbija očekuje da Evropska unija nastavi da olakšava dijalog Beograda i Prištine. Verujemo da dosadašnji rezultati Srbije na planu usvajanja evropskih vrednosti i standarda, uz dalji napredak na evropskom putu, predstavljaju pravi kontekst za stvaranje adekvatnog životnog okruženja i za stanovništvo na Kosovu i Metohiji. S tim u vezi, slažemo se sa ocenom iznetom u Izveštaju Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da posvećenost kako Beograda, tako i Prištine evropskim integracijama, u kombinaciji sa kontinuiranim aktivnim angažmanom Evropske unije, predstavlja glavnu pokretačku snagu normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Republika Srbija čvrsto je opredeljena za nastavak konstruktivnog dijaloga sa Prištinom na svim nivoima, kao i za primenu do sada postignutih dogovora. Srbija je savesno ispunila do sada preuzete obaveze. Nažalost, ista ocena se ne može dati i za prištinsku stranu, koja još nije preduzela korake neophodne za punu implementaciju dogovorenog u Briselu, počev od usvajanja zakonskih akata o amnestiji, budžetu, lokalnoj samoupravi. Jačanju međusobnog poverenja ne doprinose ni problemi na koje srpski zvaničnici nailaze prilikom odlaska na Kosovo i Metohiju – u ovom izveštajnom periodu, primera radi, 25. juna zabranjen je ulazak oficiru za vezu Dejanu Pavićeviću.
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Pored razmatranja kvartalnih izveštaja na sednicama Saveta bezbednosti, realan uvid u situaciju na Kosovu i Metohiji može se steći jedino uzimanjem u obzir šire slike o stepenu integrisanosti srpskog i drugog nealbanskog stanovništva u političke, ekonomske i društvene tokove u Pokrajini. Ova slika otkriva postojanje suštinskog jaza između međunarodnih standarda i zakonodavnog okvira i stanja na terenu koje karakterišu međuetnički incidenti, nerešena imovinska pitanja, ograničen pristup uslugama javnih službi za pripadnike nealbanskih zajednica, kao i njihovo nepoverenje u rad institucija. Stanje na Kosovu i Metohiji je i dalje teško, Srbi žive u stalnom strahu, a nezaposlenost u srpskim sredinama je rekordna. Sve to predstavlja prepreku za normalizaciju odnosa i uspostavljanje među-etničkog poverenja, kao i potencijalnu pretnju po stabilnost i bezbednost u širem regionalnom kontekstu.
U noći između 18. i 19. juna, u selu Ljevoša, u opštini Peć, obijene su i opljačkane četiri povratničke srpske kuće. U ovo selo se tokom 2005. i 2006. vratilo oko dvadeset Srba. Ovo nije prvi put da se Srbi povratnici zastrašuju s ciljem odvraćanja od povratka u svoje domove. Ublažavanju atmosfere nepoverenja ne doprinose ni arbitrarna hapšenja lokalnih Srba, poput Jovice Dejanovića iz Prilužja i Đorđa Bojkovića iz Babinog Mosta kod Obilića.
Posebno bih istakao slučaj Olivera Ivanovića, lidera građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“, pritvorenog u januaru mesecu pod sumnjom da je učestvovao u navodnim zločinima počinjenim tokom 1999. i 2000. godine. Oliver Ivanović je i dalje u pritvoru, a optužnica protiv njega podignuta je tek polovinom avgusta. Vlada Srbije je garantovala da će se on pojavljivati u procesu, te je odbijanje da se pusti iz pritovora nepoštovanje Vlade Srbije koja je toliko doprinela normalizaciji odnosa. Zahtevamo da Oliver Ivanović bude pušten iz pritvora.
Podaci o broju etnički motivisanih napada na pripadnike nealbanskih zajednica ostaju nepotpuni, bez objašnjenja budući da na Kosovu i Metohiji nije uspešno okončana nijedna istraga o počiniocima napada u kojima su žrtve Srbi ili njihova imovina. U proteklih 15 godina, procenat otkrivenih i procesuiranih počinilaca napada na pripadnike srpske i drugih nealbanskih zajednica nešto je veći od nule. Licima koja su učestvovala u etnički motivisanom martovskom nasilju 2004. godine, jedinom pogromu sprovedenom na tlu Evrope u XXI veku, suđeno je prema odredbama prekršajnog postupka za izazivanje nereda na javnom mestu.
Istovremeno, ne postoji javno dostupna evidencija o etnički motivisanim napadima na pripadnike srpske i drugih nealbanskih zajednica. Obim i vrsta ovakvih napada prikrivaju se njihovim svrstavanjem u opšti kriminal. Poruka koja se tako šalje Srbima i drugim nealbancima, posebno povratnicima, je da nisu dobrodošli. Na taj način, etnički motivisan kriminal se depersonalizuje, a krivična dela na štetu pripadnika nealbanskih zajednica se tolerišu.
Još nisu pronađeni, niti osuđeni krivci za ubistva, otmice i napade na Srbe počinjene od juna 1999. godine. Srbija je zato s pažnjom pratila istragu Specijalne istražne jedinice EULEKS, na čelu sa glavnim tužiocem Klintom Vilijamsonom, u vezi sa navodima iz Izveštaja švajcarskog senatora Dika Martija, iz 2010. godine koji je odobren u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, pod naslovom „Nehuman tretman ljudi i ilegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu“.
Želimo da pohvalimo trud koji su glavni tužilac Vilijamson i svi članovi Specijalne istražne jedinice uložili u detaljnu istragu navoda iz Izveštaja senatora Dika Martija o zločinima počinjenim potiv Srba, Roma i kosovskih Albanaca od strane pripadnika OVK.
Ne iznenađuje nas činjenica da su se tokom svog rada suočavali sa brojnim preprekama, ponajviše sa zastrašivanjem svedoka i uništavanjem dokaza. Sa uvažavanjem prihvatamo zaključak glavnog tužioca Vilijamsona da je sakupljeno dovoljno elemenata za podizanje optužnice protiv lidera OVK odgovornih za progon Srba, Roma i pripadnika drugih nealbanskih zajednica, kao i kosovskih Albanaca.
Kako saznajemo iz Izjave Glavnog tužioca, pomenuta kampanja progona sastojala se od ubistava, otmica, prisilnih nestanaka, ilegalnog pritvaranja u logorima na Kosovu i u Albaniji, seksualnog zlostavljanja, kao i drugih oblika nehumanog tretmana, poput prinudnog raseljavanja i uništavanja crkvi i drugih religioznih objekata. To je rezultiralo etničkim čišćenjem velikih razmera srpske i romske populacije iz delova Kosova i Metohije južno od reke Ibar. Saglasni smo sa ocenom da rasprostranjenost i sistemska priroda ovih zločina predstavljaju osnov za gonjenje zbog zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.
Izjava Glavnog tužioca o rezultatima dosadašnje istrage svakako predstavlja veliki doprinos utvrđivanju odgovornosti lidera OVK za zločine prema stanovništvu, posebno nealbanskom na Kosovu i Metohiji. Pravda će, međutim, biti zadovoljena samo ako izvršioci i nalogodavci stravičnih zločina – komandanti OVK, koji se i danas nalaze na slobodi, budu sudski gonjeni. Zbog toga Srbija očekuje da se u što kraćem roku, a najkasnije do početka iduće godine, formira specijalni sud pred kojim će konačno moći da se podignu optužnice protiv lidera OVK osumnjičenih, između ostalog, za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Uvereni smo da će sve zemlje koje poštuju međunarodno pravo insistirati na tome.
Rasprostranjenost i obim zločina koji se pominju u Izjavi Glavnog tužioca zahtevaju sudski epilog, jer jedino to može doneti pravdu i mir za veliki broj žrtava i njihove porodice. S tim u vezi, snažno apelujemo na ključne faktore u međunarodnoj zajednici da sa svoje strane učine sve što je neophodno kako bi specijalni sud bio osnovan do početka sledeće godine. Ne sme da se dogodi, kao što je to bio slučaj u dosadašnjim sudskim postupcima, da zbog zastrašivanja svedoka odgovorni budu oslobođeni zbog nedostatka dokaza. Svi koji su umešani u zastrašivanje svedoka takođe moraju biti procesuirani i proglašeni krivim.
Istovremeno, moramo zajednički raditi na utvrđivanju sudbine nestalih lica. Kao što je navedeno u Izjavi glavnog tužioca Vilijamsona, na ovom planu je urađeno nedovoljno i moraju se uložiti dodatni napori.
Srbija će kao i do sada učiniti sve da se obezbede dodatni dokazi za trgovinu organima. Neophodno je da i druge države ulože napor kako bi dokazi o trgovini organima našli put do specijalnog suda.
Budući da početak rada specijalnog suda delom zavisi i od odluka koje treba da budu donete u Prištini, apelujemo na sve političke aktere na Kosovu i Metohiji da imaju u vidu da od njihovog savesnog delovanja zavisi postizanje pravde za počinjene zločine.
Gospodine predsedavajući,
Sa zabrinutošću pratimo sudski proces protiv takozvane „Dreničke grupe“, započet u maju mesecu pred Osnovnim sudom u Mitrovici, zbog razloga navedenih i u Izveštaju koji je pred nama, gde su trojica od sedmorice optuženih članova bivše OVK uspeli da pobegnu iz ustanove u kojoj su bili na medicinskom tretmanu . Rezultate interne istrage o ovom slučaju EULEKS je ocenio kao loše i bez informacija od ključnog značaja.
Istakao bih još jedno pitanje koje se spominje u Izveštaju a odnosi se na donošenje „Zakona o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na mandat Misije vladavine prava Evropske unije na Kosovu i Metohiji“. Ovim zakonom se menja sastav sudskih veća koja postupaju kako u krivičnim, tako i u parničnim predmetima, u kojima postoji nadležnost Misije EULEKS, i to tako da je broj sudija privremenih institucija samouprave uvek veći od broja sudija EULEKS.
Ovo posebno navodim zbog sporova koji se i dalje vode pred Posebnom komorom Vrhovnog suda Kosova za pitanja u vezi sa Agencijom za privatizaciju, kao i slučajeva koji spadaju u nadležnost žalbenih veća vezanih za odluke Kosovske komisije za imovinske zahteve, a u kojima su oštećene strane u većini Srbi i drugi nealbanci.
Imajući u vidu važnost sprovođenja mandata Misije EULEKS, posebno deo koji se odnosi na obezbeđivanje adekvatne istrage, procesuiranje i izvršenje presuda u pogledu ratnih zločina, terorizma, organizovanog kriminala, korupcije, međuetničkih zločina, finansijsko-ekonomskog kriminala i drugih ozbiljnih krivičnih dela, postavlja se pitanje spremnosti pravosudnih organa privremenih institucija samouprave da nepristrasno, savesno i profesionalno odgovore zadatku koji im je poveren. Ovo naglašavam jer poslednji Izveštaj Evropske komisije o napretku Kosova za 2013. godinu, ukazuje na potrebu poboljšanja izvršenja odluka o kršenjima ljudskih prava, brojne nerešene imovinske slučajeve pred sudovima, koji se upravo odnose na naknadu štete i međuetničke sporove koji se bezrazložno odugovlače.
Pomenuto nas podseća na značaj kontinuiranog nadgledanja i ocene rada pravosudnih i drugih organa Privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, te odgovarajuće procene njihove spremnosti da preuzmu izvršne nadležnosti koje sada ima EULEKS, kao što je predviđeno odlukom o rekonfiguraciji EULEKS iz juna meseca. Želeo bih da podsetim uvažene članice Saveta bezbednosti, kao tela koje je usvojilo rezoluciju 1244 (1999) kojom je doneta odluka o uspostavljanju UNMIK na čelu sa Specijalnim predstavnikom Generalnog sekretara UN, da se nadležnosti rezervisane za Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN mogu prenositi na privremene institucije samo uz njegovo ovlašćenje. Činjenica da su te nadležnosti bile poverene EULEKS ne umanjuje ovlašćenja i odgovornost Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN.
Gospodine predsedavajući,
Dešavanja oko mosta u Kosovskoj Mitrovici, juna meseca podsetila su nas koliko je dug put pomirenja među zajednicama. Uklanjanje barikada na severnoj strani mosta na reci Ibar predstavljalo je akt dobre volje tamošnjeg srpskog stanovništva. Nasuprot tome, reakcija njihovih albanskih sugrađana nije bila dobronamerna i samo je doprinela produbljivanju netrpeljivosti.
Upravo je krhkost situacije u Pokrajini jedan od razloga zbog kojih Srbija insistira na nesmanjenom prisustvu i delovanju misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Od izuzetne je važnosti poverenje koje srpska i druge nealbanske zajednice imaju u misiju Ujedinjenih nacija, kao glavnog garanta njihovog opstanka u Pokrajini.
U tom kontekstu ne sme se dozvoliti slabljenje uloge koja je poverena misiji UN koja predstavlja garant i osnov za delovanje i svih drugih međunarodnih misija na Kosovu i Metohiji. Sa zabrinutošću gledamo na pokušaje marginalizacije UNMIK, odnosno na smanjenje njegovog obima, kako po broju međunarodnog substantivnog osoblja, tako i po aktivnostima na terenu. Nadamo se da budžet UNMIK, usvojen u junu mesecu, iako redukovan u odnosu na prošlogodišnji, neće negativno uticati na realizaciju konkretnih zadataka misije, među kojima su i verifikacija broja povratnika i interno raseljenih i zaštita manjinskih zajednica.
Gospodine predsedavajući,
Vlada Republike Srbije u potpunosti je posvećena normalizaciji odnosa sa Prištinom, što je potvrdila pozivom Srbima sa prebivalištem na Kosovu i Metohiji da učestvuju na prevremenim opštim izborima 8. juna. Nažalost, u pokušaju da ostvare svoje biračko pravo građani srpske nacionalnosti, posebno interno raseljeni, ponovo su se suočili sa brojnim preprekama od diskutabilnog pravnog tumačenja izbornih propisa do priznavanja prava da budu uneti u birački spisak.
Ukupno 30.000 raseljenih lica, od čega 26.000 iz centralnih delova Srbije, poslalo je prijave za glasanje Centralnoj izbornoj komisiji. Od 26.000 pomenutih prijava prihvaćeno je manje od polovine, a odbijene su poslate na žalbeni postupak. Centralna izborna komisija usvojila je 200 od ukupno 9.000 žalbi. Broj Srba sa pravom glasa umanjen je u odnosu na lokalne izbore u novembru 2013. godine.
Sama po sebi govori činjenica da je u biračke spiskove bilo upisano čak 20.000 pokojnih osoba, a da je nakon uklanjanja njihovih imena broj registrovanih birača i dalje veći od ukupnog broja stanovnika Kosova i Metohije.
Novi Zakon o opštim izborima nalazio se u fazi skupštinske rasprave u trenutku raspisivanja prevremenih izbora i nije usvojen. Centralna izborna komisija je odlučila da se, bez novog izbornog zakona, pozove na odredbe ustavnih amandmana iz 2012. godine, sa negativnim posledicama po broj mandata za srpsku zajednicu. Konkretno, Građanska inicijativa „Srpska lista“ ostala je uskraćena za šest dodatnih poslaničkih mandata.
U Nacrtu zakona o opštim izborima pojedina predložena rešenja direktno umanjuju prava pripadnika manjinskih zajednica na Kosovu i Metohiji. Verujem da se svi možemo složiti da se politički ne može opravdati situacija da prihvatanje dijaloga i učešće pripadnika srpske zajednice u radu pokrajinskih institucija bude praćeno smanjenjem obima njihovih prava.
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
U opštinama sa srpskom većinom u severnom delu Pokrajine ispunjeni su uslovi za formiranje Zajednice srpskih opština, kao što je predviđeno Briselskim sporazumom. Očekujemo da Priština u dogledno vreme okonča postizborne procese, kako bi se omogućilo formiranje Zajednice srpskih opština, odnosno usvojio pravni okvir potreban za ostvarivanje njenih nadležnosti. To bi bio pravi pokazatelj posvećenosti prištinske strane implementaciji postignutih dogovora, doprinelo bi jačanju poverenja u pokrajinske institucije i predstavljalo važan korak u pravcu ostvarivanja napretka u međusobnom dijalogu.
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Dozvolite mi da se posebno osvrnem na položaj interno raseljenih lica, čije rešenje u najvećoj meri zavisi od postavljanja političkih aktera u Prištini. Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za ljudska prava interno raseljenih lica Čaloka Bejani predstavio je u Savetu za ljudska prava, juna meseca Izveštaj o svojoj poseti Srbiji u oktobru prošle godine. Specijalni izvestilac je pozvao vlasti u Prištini da ulože napor da obezbede efektivnu primenu zakonskih rešenja i pojačaju političku volju za postizanje trajnog rešenja za interno raseljena lica. Takođe, ukazao je na urgentnu potrebu rešavanja imovinskih pitanja.
Stvaranje realnih uslova za povratak interno raseljenih lica u njihove domove jedan je od ključnih faktora u procesu pomirenja.
Povratak interno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju onemogućava se administrativnim preprekama , do granice u okviru koje administracija u Prištini može da nastavi sa formalnim pozivanjem na demokratiju i multietničnost. Propisana dokumenta i procedure za povratak, umesto da olakšaju, u praksi predstavljaju nepremostive prepreke za bilo kakav, a kamoli održiv povratak. Na taj način se vrši implicitan pritisak na interno raseljena lica u pravcu lokalne integracije u sredinama van Kosova i Metohije, s krajnjim rezultatom prisilnog menjanja demografske slike.
Republika Srbija je zemlja sa najvećim brojem interno raseljenih lica u Evropi – njih 230.000, od kojih 18.000 na Kosovu i Metohiji. Prema našim procenama, između 2.000 i 4.000 interno raseljenih ostvarilo je održiv povratak na Kosovo i Metohiju. Nizak stepen povratka u najvećoj meri je uzrokovan odsustvom osnovnih uslova za povratak i normalan život, što potvrđuju i izveštaji Generalnog sekretara UN Savetu bezbednosti – prema navedenom u Izveštaju koji je pred nama, UNHCR je u periodu od aprila do juna meseca registrovao svega 49 dobrovoljnih individualnih povrataka pripadnika nealbanskih zajednica.
To se dešava u prisustvu međunarodne civilne administracije, čija je jedna od glavnih odgovornosti, u skladu sa mandatom po osnovu rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999), obezbeđivanje sigurnog i neometanog povratka svih izbeglih i interno raseljenih.
Stvaranje uslova da srpsko i drugo nealbansko stanovništvo uživa osnovna ljudska prava i prava koja im pripadaju kao nevećinskom stanovništvu svakako bi doprinelo poboljšanju opšte atmosfere za povratak interno raseljenih.
Programi za jačanje poverenja koje sprovode UNMIK i druge misije koje deluju na Kosovu i Metohiji nesumnjivo su od koristi u procesu pomirenja među zajednicama, ali ne mogu biti dovoljni. Za stvaranje održive atmosfere tolerancije su neophodni politička volja i sveobuhvatan pristup Privremenih institucija samouprave u Prištini. Podrazumeva se uz podršku nadležnih međunarodnih organizacija. Očekujemo da Priština ozbiljno uzme u obzir preporuke sadržane u oceni primene na opštinskom nivou Zakona o upotrebi jezika iz 2007. godine, koju je OEBS objavio u junu mesecu. Zaključak OEBS je da se zakon primenjuje parcijalno zbog odsustva političke volje i nepostojanja potpunog razumevanja date obaveze.
U izveštaju Evropske komisije o napretku Kosova u 2013. godini, između ostalog je istaknut problem konstantnih napada na versko nasleđe , posebno srpske pravoslavne crkave i groblja. Takođe, ukazano je na nezadovoljavajuću implementaciju antidiskriminacionog zakona, brojne nerešene imovinske slučajeve pred sudovima koji se odnose na naknadu štete i međuetničke sporove. Iznet je i problem održivog povratka i reintegracije koji se dodatno pogoršava stalnim incidentima usmerenim na povratnike, njihovu imovinu, versko i kulturno nasleđe, kao i nepostojanjem odgovarajućih ekonomskih mogućnosti.
Na Kosovu i Metohiji nisu omogućeni ostvarenje i zaštita imovinskih prava , ne samo povratnika. Ne preduzimaju se nikakve mere u predmetima falsifikovanih kupoprodajnih ugovora za nekretnine čiji su zakoniti vlasnici Srbi. O ovom problemu objavljen je samo jedan izveštaj – Izveštaj OMIK o prevarnim transakcijama u regionu Peći iz 2009. godine, koji predstavlja jedini sistematizovan i detaljan pregled kršenja imovinskih prava Srba, iako samo u jednom regionu. Statistički pregledi sudskih presuda i predmeta prikrivaju pravu sliku o velikom broju odluka kojima se odbijaju zahtevi podneti od strane Srba za naknadu štete za uništenu imovinu. Radi se o problemu velikih razmera, očigledno etnički motivisanom, jer je uništena imovina isključivo u vlasništvu Srba.
Ne mogu a da ne primetim da se u Izveštaju navodi samo broj završenih slučajeva pred Kosovskom agencijom za imovinu, koji podrazumeva samo broj donetih odluka, ali ne i sprovedenih, što bi konkretno značilo, broj vlasnika koji su uvedeni u posed svoje imovine. To je samo još jedan razlog koji je u velikoj meri uticao i utiče na sam proces povratka interno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju.
Veliki problem je i dalje . I dalje se sprovodi privatizacija javnih i društvenih preduzeća koja se nalaze u srpskim sredinama. Prodaja navedenih preduzeća licima albanske nacionalnosti dovodi do gubitka ekonomskih resursa u srpskim sredinama i utiče dodatno na iseljavanje srpskog stanovništva.
Poslednji u nizu ovakvih događaja desio se 9. juna, kada su službenici Kosovske agencije za privatizaciju ušli u fabriku FDK „Lola“ iz Štrpca, preuzeli dokumentaciju, ključeve i pečate, postavili svoje obezbeđenje i radnicima srpske nacionalnosti i rukovodstvu zabranili pristup fabričkom krugu.
Takođe, u hotelu Junior za koji je Kosovska agencija za privatizaciju donela odluku o likvidaciji nalazi se kolektivni centar za smeštaj 85 interno-interno raseljenih lica, koji bi prodajom navedenog Hotela bili izloženi daljem raseljavanju.
Gospodine predsedavajući,
Želeo bih još jednom da naglasim da je jedan od najvažnijih prioriteta Republike Srbije pronalaženje trajnog rešenja za pitanje Kosova i Metohije, kroz pregovore i dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, uz uvažavanje legitimnih interesa albanskog, srpskog i ostalog stanovništva Kosova i Metohije i uz puno poštovanje mandata Ujedinjenih nacija koji proizilazi iz rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999).
Srbija je otvorena za dijalog radi pronalaženja sveobuhvatnog rešenja pitanja Kosova i Metohije, pre svega u interesu svojih građana. Nemojmo zaboraviti da se iza svih naših govora, izveštaja i istupanja nalaze ljudi koji jedino žele da imaju normalne uslove za život svojih porodica, koji žele da rade, da školuju svoju decu, da im obezbede srećno detinjstvo i bezbednu budućnost, da uživaju sva prava koja im pripadaju u skladu sa evropskim standardima kojima teži ceo naš region. Ovo nije ništa manje ni više od onoga što želimo i sebi. Zbog toga se izveštaji o stanju na Kosovu i Metohiji ne smeju pretvoriti u brojke. Prilikom svakog razmatranja situacije u Pokrajini treba da se zapitamo koliko smo pomogli tamošnjem stanovništvu da bolje živi. Nisam siguran da su se stekli uslovi za smanjenje interesa Saveta bezbednosti za ovu temu, što, nažalost, potvrđuje i jučerašnji incident u Kopnenoj zoni bezbednosti u kome je poginuo Stevan Sinđelić, pripadnik srpske Žandarmerije.
Ostvaren je veliki napredak, ali nismo ni blizu cilja. Republika Srbija spremna je da učini sve što je u njenoj moći da, kao odgovorni član Ujedninjenih nacija, a ne samo kao zainteresovana strana, doprinese da se situacija u Pokrajini popravi. Srbija je spremna da uloži maksimalne napore u dalju stabilizaciju i normalizaciju prilika na Kosovu i Metohiji jer je mir naš najvažniji interes.
Hvala vam na pažnji i razumevanju.
Izvor: Govor prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj stanju na Kosovu i Metohiji, sajt Vlade Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
