Intervju: Goran Ješić
Dogovor u Briselu o produženju finansijske pomoći za četiri meseca. Evrogrupa 24. 2. odobrila grčku listu reformi
Evrogrupa, sastavljena od ministara finansija zemalja eurozone, 24. februara je prihvatila listu reformi koje je podnela grčka vlada, što znači da će se program finansijske pomoći Grčkoj nastaviti za još četiri meseca.
Da bi postigla dogovor sa EU, vladajuća stranka u Grčkoj SIRIZA, koja je došla na vlast uz obećanje da će otpisati dugove i promeniti način primanja finansijske pomoći, morala je da se odrekne nekih predizbornih obećanja, ali je dobila nešto vremena za bolje sporazume sa Evropskom unijom.
Neke od predloženih reformi obuhvataju modernizaciju sistema identifikovanja osoba koje izbegavaju plaćanje poreza, kao i aktivnije gonjenje počinilaca. U planu je da se preispita troškove vlade, kako bi se našao način da budu smanjeni i reforme javnog sektora.
Vlada Grčke će pokušati da pomogne onima koji jednostavno nemaju novca da plate za stanovanje i hranu, bez izazivanja teških oštećenja ekonomije ove zemlje.
Na vest o odobrenju glavni berza u Atini je porasla za skoro 10%, u utorak 24. februara popodne,.
Evrogrupa u izjavi poziva grčke vlasti da dalje razvijaju i prošire spisak reformskih mjera, na osnovu trenutnog aranžmana – «u bliskoj saradnji sa institucijama.“
(Videti: Greece debt crisis: Eurozone backs reform plans, BBC, 24. februara)
Ministri finansija evrozone postigli su u petak 20. janura dogovor o produženju finansijske pomoći Grčkoj za četiri meseca.
Holandski ministar finansija Jeroen Dijsselbloem, šef Evrogrupe, rekao je da je Atina je obećala da će poštovati sve svoje dugove.
„Ovo je veoma pozitivan ishod“, rekao je on na konferenciji za novinare u petak uveče.
„Mislim da je večeras bio prvi korak u ovom procesu obnove poverenja“, rekao je Dijsselbloem.
Grčka je pristala da u kratkom roku predstavi Evrogrupi i MMF-u inicijalnu listu reformskih mera.
Jakis Varoufakis, grčki ministar finansija, rekao je da će raditi danonoćno da bi osmislio novu listu reformi.
On je dodao da je Grčka ne koristi pretnje ili blef tokom razgovora: „Period četiri meseca će dati vremena da se obnovi odnosi sa Evropom i MMF.“
Zvaničnik grčke vlade rekao je da Atina sada ima vremena da pregovara o „nju dilu“.
„Grčka je okrenula stranicu“, rekao je taj zvaničnik. „Mi ćemo izbeći recesione mera.“
Dijselblom je opisao razgovore rečju „napeto“.
Grčka je tražila šestomesečni produžetak spasavanja, ali Evrogrupa se opredelila za četiri meseca.
Sporazum uklanja neposredan rizik da Grčkoj ponestane novca sledećeg meseca.
Kristin Lagard, šef Međunarodnog monetarnog fonda, izjavila je: „Mi smo zadovoljni što rad zapravo može da počne.“
U razgovorima s Varoufakisom učestvovao je i Volfgang Šojble, nemački ministar finansija.
Sebastijen Gali, devizni analitičar Societe Generale je ocenio: „Izgleda kao da se udaljavamo od katastrofe.“
( Greece bailout: Four-month extension in eurozone deal, BBC 20. feruara
Grčko pismo Evrogrupi
Nemački Špigel objavio je 19. febrara integralno pismo grčkog ministra Varufakisa članovima Evrogrupe na engleskom jeziku pod neutralnim naslovom Finanzhilfen: Griechenlands Brief an die Euro-Gruppe im Wortlaut u kome se kaže da je tokom poslednjih pet godina, narod Grčke uložio značajne napore radi ekonomskog prilagođavanja i da je nova vlada posvećena širem i dubljem procesu reformi u cilju postizanje održivosti duga i finansijske stabilnosti, jačanja socijalne pravednosti i ublažavanja značajnih društvenih troškova tekuće krize.
U pismu on saopštava da nove grčke vlasti poštuju grčke finansijske obaveze prema svim svojim poveriocima i traže šestomesečno produženja trajanja Sporazuma radi postizanja međusobno prihvatljive implementacije koja uzima u obzir trenutnu ekonomsku situaciju u Grčkoj.
Ministar saopštava da će se grčka vlada uzdržavati od jednostrane akcije koja bi potkopala fiskalne ciljeve, ekonomski oporavak i finansijsku stabilnost, uz poštovanje restrikcija koje Evropska centralna banka uvede u skladu sa svojim procedurama i propisima.
On u pismu raži da se produži dostupnost Grčke EFSF obveznicama za vreme trajanja Sporazuma, da započne rad zajedničkih tehničkih timova o mogućem novom ugovoru za oporavak i rast između Grčke, Evrope i Međunarodnog monetarnog fonda koji bi mogao pratiti I nadzirati trenutni sporazum.
Grčka vlada izražava svoju rešenost da tesno sarađuje sa institucijama Evropske Unije i sa Međunarodnim monetarnim fondom, tako da se: (a) da postigne fiskalna i finansijska stabilnosti i (b) da se omogući grčkoj vladi da uvede materijalne, dalekosežne reforme koje su potrebne da se obnovi životni standarda miliona grčkih građana kroz održivi ekonomski rast, produktivno zapošljavanje i socijalnu koheziju.
Nemačko odbijanje
Pre briselskog sporazuma, tema je uzburkala duhove u Nemačkoj o čemu je izveštavao radio Dojče vele ou online izdanju pod naslovom: Šojble-Varufakis: ko je tvrdoglaviji? :
«U pismu koje je grčki ministar finansija Janis Varufakis u četvrtak 19. februara prepodne uputio u evropske prestonice stoji da Atina traži produženje evropskog finansiranja na šest meseci, te da je spremna da u tom periodu nastavi sa bolnim reformama koje je započela prethodna vlada. Dakle svi mogu da budu srećni? Ne baš. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble opet nije zadovoljan, preko portparola poručuje da u pismu nema dovoljno supstance za rešenje krize. Minhenski Zidojče cajtung prenosi pisanje grčke štampe koja navodi da „nema ničeg goreg od tvrdoglavosti jednog starca“. Starac je, naravno, 72-godišnji Šojble, ideolog asketskog nemačkog budžeta, čovek koji je učestvovao u stvaranju evrozone. On, piše Zidojče, pre svega želi stabilnost monetarne unije što u prevodu znači: Države koje ne mogu da se pridržavaju pravila evrogrupe tu jednostavno nemaju šta da traže.
Varufakisovo pismo u Šojbleovoj interpretaciji i dalje nije dovoljno dobro sročeno. Grčka bi htela da u narednih šest meseci spase svoj izmučeni budžet evropskim novcima te da produži reforme. Ali to je sve. Ostali uslovi na kojima najviše insistira upravo Šojble nisu, smatra Nemac, dovoljno razrađeni u pismu. Recimo nove reforme, saradnja sa Trojkom (koja je sada preimenovana, ali je i dalje omražena u Grčkoj) i, iznad svega, obavezivanje Grčke da će vratiti dugove do poslednjeg evra. Jer potraživanja Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke imaju prednost u odnosu na države članice EU. Dakle tek ako i kada Atina vrati pare međunarodnim institucijama, tek tada bi Nemci mogli da dođu do svojih milijardi. Zidojče komentariše: „Bespredmetno je raspravljati da li pismo iz Atine sadrži ono što bi trebalo. Dovoljno je jednostavno ustanoviti da to pismo ostavlja previše prostora za interpretacije. U njemu možemo čitati dobru volju, ali i uzdržanost.“
Teško je u nemačkim novinama pronaći komentar ili članak sa makar mrvom razumevanja za stavove levičarske vlade u Atini. Kritike Sirize često liče jedna na drugu, tipičan primer danas nudi Libeker nahrihten: „Levičarska vlada u Atini izgleda gubi osećaj za realnost. Toliko je neodgovorna da sopstvenom narodu poručuje kako postoji pravo da se predizborna obećanja ispunjavaju na teret trećeg. Preti samoubistvom sopstvene zemlje ukoliko poverioci ne preuzmu ceh na sebe i još ne stave svež novac na sto. Ne stoji Evropa nad ambisom nego Grčka. Nije uzrok bede prepisani program reformi nego upravo to što spremnosti na reforme predugo nije bilo.“
Ipak, ima i glasova kritike na račune Šojblea, recimo u regionalnom Folksštimeu (Magdeburg): „Bez preke potrebe su Šojble i njegovi ponovo nahranili grčko viđenje Nemačke kao nekakvog vaspitača Grčke i cele EU. Jesu li možda u Berlinu očekivali da odjedanput iz Atine stigne perfektni koncept finansiranja? Manjak konstruktivnosti u Atini – koji je sa pravom kritikovan – nailazi na grubu odbranu Berlina, a to ništa ne donosi. Sada ostaju samo dve varijante: šestomesečno prelazno finansiranje sa nešto popuštenim kaišom ili početak kraja evra kao valute u Grčkoj. O tome će danas pričati ministri finansija EU – ako je to, posle već donete presude Berlina – uopšte potrebno…“
Slično piše i levičarski Tagescajtung, koji ističe da je Evropska komisija pozdravila pomak Atine, ali da je jedino Šojble u celoj Evropi smesta rekao „ne“. Zašto je, pita se list, nemački ministar ekspresno i bez detaljnijih obrazloženja odbio grčki predlog? „Očigledno se ne radi samo o Grčkoj već o nastavku dominacije u zoni evra. I o nastavku neoliberalnog kursa u drugim kriznim zemljama poput Italije i Francuske. Šojble koristi veto kako bi čitavu Evropu primorao na nemački kurs. Time on postaje kočničar – jer Varufakis se već pomerio sa početne pozicije.“
Noje ciriher cajtung ponavlja naraciju o neophodnosti reformi – bolnih, razume se – pa zaključuje: „Tako posmatrano možda bi radikalno rešenje u vidu grčkog bankrota i istupanja iz monetarne unije bilo od koristi za obe strane. Grčka bi u sopstvenoj režiji morala da traži put reformi. A ostatak evrozone bi ubuduće pred očima imao jasne alternative: bolne, ali efikasne reforme u pravcu tržišne privrede ili napuštanje evra à la Grčka. Tako bi na kraju Varufakis mogao da bude i u pravu: beskrajnom grčkom tragedijom čitava evrozona ulazi u opasnost da socijalističkim podruštvljenjem nepredvidivih rizika dovede svoj kapitalizam do apsurda“, piše ugledni švajcarski dnevnik.
Nemački nedeljnik Špigel 20. febrara piše u on-line izdanju na engleskom ( The Grexit Dilemma: What Would Happen if Greece Leaves the Euro Zone? ) da se banke širom Evrope, uključujući i Evropsku centralne banku, spremaju se za mogućnost da Grčka napusti evrozonu što čini de je realnije nego ikad. U sredu 18. februara, 30 top menadžera u velikim nemačkim bankama su dobili tekstualne poruke i e-mail u isto vreme, a nedugo zatim, njihovi mobilni telefoni zazvonili su na poseban način s pozivom da se uz lozinku jave u 8:30 kako bi se pridružilili telekonferenciji upravnih odbora.
To je početni korak u vanrednom stanju za banke u vez tzv. „Grexit“ plana, dokumentu od više desetinama stranica u kome se detaljno opisuje kako menadžeri treba da reaguje u slučaju da Grčka napusti evrozonu.
Svaki od 30 bankarskih rukovodilaca su obavezni da preduzmu hitne mere koje se odnose na njegovu nadležnost. podeli. Informacije treba da budu podeljene s investitorima, a razmatraju se pitanja koja se odnose na potencijalne gubitke banaka zbog grčkih obveznica. Špigle procenjuje da će ECB uspeti da finansijski kontroliše krizu, ako Grčka proglasi banrkot. Politička šteta, naravno, bila mnogo veća. Grexit bi predstavljalo značajan politički poraz za evropske lidere. Za poslednjih pet godina, oni su pokušali da zadrže Grčku u evrozoni, po skoro svaku cenu. Ako ta zemlja napusti evro, postoji opasnost da može da počne da se orijentiše više ka Rusiji ili Kini. U slučaju da Grčka proglasi bankrot u njoj bi u nastalo onakvo stanje kakvo je bilo u Argentini kada je proglasila bankrot, procenjuje Špigel, koji, pozivajući se na Evrokomisiju grafikom (u FOTO GALERIJI, kliknuti na sliku radi uvećanja) pokazuje da stanje grčke ekonomije ipak daje zračak nade, jer rastu BDP i izvoz, dok opada nezaposlenost, a slično se prognozira za 2015. i 2016…
Athens, February 18, 2015
Dear President of the Eurogroup,
Over the last five years, the people of Greece have exerted remarkable efforts in economic adjustment. The new government is committed to a broader and deeper reform process aimed at durably improving growth and employment prospects, achieving debt sustainability and financial stability, enhancing social fairness and mitigating the significant social cost of the ongoing crisis.
The Greek authorities recognise that the procedures agreed by the previous governments were interrupted by the recent presidential and general elections and that, as a result, several of the technical arrangements have been invalidated. The Greek authorities honour Greece’s financial obligations to all its creditors as well as state our intention to cooperate with our partners in order to avert technical impediments in the context of the Master Facility Agreement which we recognise as binding vis-a-vis its financial and procedural content.
In this context, the Greek authorities are now applying for the extension of the Master Financial Assistance Facility Agreement for a period of six months from its termination during which period we shall proceed jointly, and making best use of given flexibility in the current arrangement, toward its successful conclusion and review on the basis of the proposals of, on the one hand, the Greek government and, on the other, the institutions.
The purpose of the requested six-month extension of the Agreement’s duration is:
(a) To agree the mutually acceptable financial and administrative terms the implementation of which, in collaboration with the institutions, will stabilise Greece’s fiscal position, attain appropriate primary fiscal surpluses, guarantee debt stability and assist in the attainment of fiscal targets for 2015 that take into account the present economic situation.
(b) To ensure, working closely with our European and international partners, that any new measures be fully funded while refraining from unilateral action that would undermine the fiscal targets, economic recovery and financial stability.
(c) To allow the European Central Bank to re-introduce the waiver in accordance with its procedures and regulations.
(d) To extend the availability of the EFSF bonds held by the HFSF for the duration of the Agreement.
(e) To commence work between the technical teams on a possible new Contract for Recovery and Growth that the Greek authorities envisage between Greece, Europe and the International Monetary Fund which could follow the current Agreement.
(f) To agree on supervision under the EU and ECB framework and, in the same spirit, with the International Monetary Fund for the duration of the extended Agreement.
(G) To discuss means of enacting the November 2012 Eurogroup decision regarding possible further debt measures and assistance for implementation after the completion of the extended Agreement and as part of the follow-up Contract.
With the above in mind, the Greek government expresses its determination to cooperate closely with the European Union’s institutions and with the International Monetary Fund in order: (a) to attain fiscal and financial stability and (b) to enable the Greek government to introduce the substantive, far-reaching reforms that are needed to restore the living standards of millions of Greek citizens through sustainable economic growth, gainful employment and social cohesion.
Finanzhilfen: Griechenlands Brief an die Euro-Gruppe im Wortlaut, Spiegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
