Lična priča
Nasukao se i prevrnuo kruzer sa 4.231 putnikom. Ljudi skakali sa palube u more, bilo je panike. Poginulo najmanje sedamnaestoro, 60 putnika i članova posade je povređeno, 15 se vodi kao nestalo. Pogoršanje vremena preti da nesreću pretvori u ekološku katastrofu. Poruka kapetanu: "Vada a bordo, cazzo". Rekonstrukcija poslednjih 70 minuta plovidbe. Uloga moldavske igračice u nesreći Konkordije. Brod tone, online booking system radi
Italijanski kruzer Kosta Konkordija (Costa Concordia), sa 3.208 putnika 1.023 članova posade, nasukao se oko 10 sati uveče u petak 13. januara kod ostrva Đilio (Isola del Giglio), blizu obala Toskane. Tom prilikom poginulo je sedamnaest osoba, 60 putnika i članova posade je povređeno, a 18 putnika se vodi kao nestalo.
NASUKANI BROD: Konkordija 14. januara pre podne
Nesreća po dnevniku Lučke kapetanije u Livornu
22.06: Karabinjeri u mestu Prato obaveštavaju Lučku kapetaniju da je jedna žena zvala s broda Kosta Konkordija i rekla da joj je plafon u brodskom restoranu pao na glavu i da je posada pozvala putnike da stave prsluke za spasavanje.
22.14: Lučka kapetanija pita Konkordiju da li ima problema. Dežurni oficir odgovara samo da već 20 minuta nemaju struju, ali da će sve brzo popraviti. Kapetanija nudi pomoć u pojasevima za spasavanje, oficir ponavlja da je u pitanju samo nestanak struje.
22.16: Patrolni čamac G104 Finansijske policije (Guardia di Finanza), koji je blizu ostrva Đilijo pita da li treba da proveri Konkordiju.
22.17: Dežurni i Lučkoj kapetaniji obaveštava nadređene da sumnja da je Konkordija u gorem stanju nego što tvrdi njen oficir.
22.26: Lučka kapetanija pita kapetana Frančeska Sketina i on odgovara da brod prima vodu s leve strane, da nema mrtvih ili povređenih. Lučka kapetanija pita treba li pomoć. Kapetan traži remorker.
22.34: Konkordija obaveštava lučku kapetaniju da evakuiše 3.208 putnika 1.023 članova posade.
22.39 Finansijska policija uočava da se brod opasno naginje.
22.44: Finansijska policija konstatuje da se Konkordija nasukala.
22.45: Sketino to negira, kaže da brod pluta i da pokušava da ga okrene.
22.48: Lučka kapetanija pita Konkordiju o evakuaciji. Odgovor: „To razmatramo…“
22.58: Sketino obaveštava lučku kapetaniju da je dao naredbu o evakuaciji.
23.23: Konkordija izveštava da ima veliki rascep s desne strane..
23.37: Kapetan Sketino kaže da je još 300 ljudi na brodu.
00.10: Lokalne vlasti na ostrvu sopštavaju da nemaju dovoljno prostora za zbrinjavanje brodolomnika i da će početi njihov transport na kopno.
00.12: Finansijska policija izveštava da čamci za spasavanje mogu da se spuštaju s leve strane.
00.34: Sketino javlja da je u čamcu za spasavanje i da vidi troje ljudi u vodi.
00.36: Finansijska policija vidi 70 do 80 ljudi na rodu, među kojima su deca i starci.
00.38: Helikopter vidi mnogo ljudi na brodu, a neke u vodi.
00.42: Sketino i svi oficiri su u čamcima.. Capetan de Falko u svojstvu zvaničnog lica naređuje kapetanu da se vrati na brod i da kordinira evakuaciju.
01.04: Helikopter spušta jednog oficira na brod koji izveštava da treba evakuisati još 100 ljudi i da su lestve od užeta bezbedne.
01.46: De Falko naređuje Sketinu da se vrati na brod pomoću lestvi od užeta.
02.29: Tri osobe vise s pramca broda..
02.53: Financijska policija dolazi na brod preko pramca i javlja da je Sketino viđen kako u čamcu odlazi prema luci..
03.05: Feri „Isola Del Giglio“ nakon što je prevezao 300 putnika javlja daje ukrcao još 300 ljudi, među kojima je pet ranjenih i troje mrtvih i da se vraća u luku Santo Stefano.
03.17: Karabinjeri identifikuju Sketina na keju, ali ga ne hapse.
03.44: Vazduhoplovni oficir s broda izveštava da je još 40 do 50 ljudi ostalo za evakuaciju.
04.46: Evakuacija je završena.
PUTNICI: Među putnicima je bilo 1000 Italijana, 500 Nemaca, 160 Francuza, 177 Španaca, zatim Britanaca, Amerikanaca, državljana Hrvatske, Crne Gore, BiH, Makedonije i Srbije. Prema obaveštenjima koje prenosi RTS svi putnici iz Srbije su dobro. Jedna naša sugrađanka javila se roditeljima: „Mama, brod tone, ja sam dobro…“
Na brodu je bilo četvoro državljana Srbije, tri putnika i jedan član posade broda“, rekao je agenciji Beta Slavoljub Matić, šef Konzularnog odeljenja Ambasade u Rimu, koji je otišao u Groseto, mesto na obali preko puta ostrva Đilio, u koje su evakuisani spaseni putnici. On je izjavio da je bračni par Vujović evakuisan posle nesreće, Vujovići nisu povređeni i dobili su putne isprave da mogu da se vrate kući, kao i Svetlana Krsmanović, koja nije tražila pomoć konzulata.
Sara Janjić, član posade, koja je radila u brodskoj prodavnici, spasena je i u Grosetu čeka uputstva kompanije koja ju je angažovala.
KONFUZNA AKCIJA SPASAVANJA: Kad je Kosta Konkordija oko 9.30 kod ostrva Đilio udarila u podvodnu stenu, putnici su bili za večerom, kad se ugasilo svetlo. Čuli su jak zvuk udarca i škripu metala i mnogi su popadali na pod. Neki putnici tvrde da im je posada čitavih 45 minuta govorila da je u pitanju običan tehnički problem zbog koga je na brodu nestala struja. Zbunjuje činjenica da je brod posle udesa bio bez električne enegije, obzirom da moderni brodovi po pravilu imaju rezervni izvor energije za slučaj opasnosti.
Kad je voda počela da prodire u trup, putnicima je naređeno da napuste brod. Kasnija saznanja govore da je kapetan naredbu o napuštanju broda dao 70 minuta posle trenutka udara broda u podvodnu stenu. Krivica za to se nakon nesreće gotovo isključivo baca na kapetana broda, mada ostaje pitanje šta je rečeno tokom njegovog razgovora s vođstvom kompanije.
List National post 20 januara objavljuje detalje o događajima pre prevrtanja broda:
9:44: Kosta Konkordija brzinom od 16 čvorova (29,632 kilometra na sat) blizu tačke koja se zove Le Sola, na špicu ostrva udara i podvodni greben na dubini od 8 metara. Kako izjaljuje u istrazi, kapetan je neposredno po udaru poslao dva oficira u mašinsku salu da ispitaju stanje broda.
9:45: brzinom od 8 čvorova (14 kilometara na sat) Konkordija naglo skreće levo prema luci na Điliju i u tom trenutku nestaje električna energija i uređaji se prebacuju na rezervni sistem.
9.48: brzinom od 8 čvorova brod se okreće desno prema otvorenom moru i pošto nema struje da bi se manevrisalo motorima, kapetan pokušava da koči krmom.
9:55: brzinom 2 čvora (3,7 kmh) brod usporava i zbog nedostatka energije teško je upravljiv i okreće se prema pučini.
10:05: posada uključuje uređaje (takozvane potisnike za pristajanje, port-docking thrusters, koji omogućuju za bočno pristajanje, ali položaj krme izaziva da se brod nakrene na jednu stranu.
10:25: Konkordija brzinom od 0,7 čvorova (1,2 kmh) gurana klimom i potisnicima za osiguranje pristajanja (docking truters) pomera se prema kopnu.
10:26: kapetan Frančesko Sketino odgovara lučkim vlastima da je brod oštećen, ali da nema potrebe da bude vučen, ne treba mu remorker (tugboat). Brod se polako približava podvodnim stenama blizu obale.
10:50: brzinom od 0,5 čvora 80,9 kmh) brod udara u greben na tački koja se zove Gabbionara, okrećući pramac na desno. Kad je dodirnuo dno brod je počeo da se naginje na desno i da se puni vodom. Pošto se brod nakreće, otežano je spuštanje čamaca za spasavanje sa obe strane i posada usmerava putnike na desnu stranu. Jedna od «stanica» za spuštanje čamaca je potopljena, putnici su morali da plivaju prema obali, a oni na levoj strani sada su mogli da se do čamaca spuštaju lestvicama. Preostalih 80 putnika spasavaju se pomoću helikoptera.
Agencija Rojters citira izjavu kapetana Sketina koji je na saslušanju tvrdio da je Roberta Ferarinija, direktora operacija u kompaniji Costa Cruises telefonski obavestio o svemu 20 minuta nakon udara broda u morsku hrid, da je posle toga više puta tražio da kompanija pošalje helikoptere radi spasavanja putnika.
Iz kompanije tvrde da ih kapetan nije tačno informisao o obimu oštećenja broda i da ih je obaveštavao kasno. Jedna teorija kaže da je odlaganje evakuacije putnika bilo u interesu kompanije, jer u tom slučaju napušteni brod prelazi u nadležnost lučke kapetanije, gubi kapetana i – vrednost. Lučke vlasti u Italiji za sada tvrde da su ih sa broda obavestili samo o tome da imaju problem sa strujom, a ne i oštećenje dna broda, mada su neki putnici telefonom javili vlastima da je brod verovatno u nešto udario, pošto im je „sve popadalo na glave“. I vođstvo matične kompanije tvrdi da je bilo obavešteno samo o problemu sa elektrikom.
Posada je pokrenula evakuaciju pre nego što je kapetan zvanično naredio „napuštanje broda“, što je bila neka vrsta pobune. Sketino, koji je optužen za kašnjenje evakuacije, nije do sada objasnio zašto je oklevao, a njegov advokat je na prvom saslušanju tvrdio da je kapetan spasao hiljade života time što je nakon udara u stenu doveo brod još bliže obali i nasukao ga na tačku sa koje je po njegovoj ocenio spasavanje putnika bilo lakše.
Ljudi su evakuisani čamcima za spasavanje, helikopterima i drugim brodovima koji su se zatekli u tom području.
Svi brodovi bi morali da se pridržavaju bezbednosnih standarda koje propisuje Međunarodna pomorska organizacija (the International Maritime Organisation), koja je članica OUN. Posade bi trebalo da budu obučene za akciju spasavanja, o tome se uči na pomoprskim akademijama i čak se dobijaju posebne diplome, ali većina putnika se žali da je posada u vreme akcije spasavanja bila neorganizovana i konfuzna. Neki putnici izjavili su reporterima Asošijeted presa da posada nije davala precizne instrukcije putnicima o proceduri spasavanja i ovi su se u mraku panično vrteli u krug.
U trenutku kada je Kosta Konkordija udarila u stenu, putnici su u restoranu za večerom slušali pesmu Seline Dion „My Heart Will Go On“ – temu iz filma „Titanik“…
Tako su neki preživeli Švajcarci ispričali reporterima lista La Tribune de Genève.
TV MSNBC uz taj detalj upoređuje Titanik, posle čijeg je potonuća 15. aprila 1912. od 2.201 ljudi spaseno samo 711 – i Kosta Konkordiju. Na Titaniku nije bilo dovoljno čamaca za spasavanje (bilo je mesta samo za 1.176 ili 53.4, odsto putnika) – na Konkordiji jeste. Izgleda da je na početku spasavanja veća panika vladala na Konkordiji, nego na Titaniku.
Titanik je bio dugačak 268 metara, njegova tonaža je iznosila 46.000 – Kosta Konkordija je veća po tonaži (114.500), duža (290 m). Širina Titanika je bila 28 metara – Konkordije 36.
Titanik je potonuo za dva sata i 40 minuta – Konkordija je počela da se naginje 20 minuta nakon što je udarila u stenu i prevrnula se nakon tri sata.
Temperatura vode na mestu na kome je potonuo Titanik bila je minus dva stepena Celzijusova – blizu Konkordije 10.
Kapetan Titanika Edvard Smit je potonuo sa svojim brodom – kapetan Konkordije Frančesko Sketino je po istragom.
Mnogi brodovi su pravi mali gradovi na vodi, pa zbog povećanog broja putnika pomorski stručnjaci sve češće postavljaju ozbiljno pitanje o proceduri evakuacije. Na primer, kompanije Royal Caribbean, Celebrity i Azamara, zahtevaju i da putnici budu obučeni da upotrebe opremu za spasavanje pre polaska broda.
U saopštenju kompanije Costa Crociere se tvrdi da su svi članovi posade završili obavezni trening sigurnosti, takozvani BST (Basic Safety Training).
Spremnost članova posade, tvrdi kompanija, periodično proveravaju kompanija, Obalska straža i nezavisne rejting agencije – u skladu sa poštovanjem tzv. SMS uslova (Safeti Management Sistems).
Putnici su očito bili nepripremljeni za slučaj opasnosti. Volstrit džornal izveštava da je vežba spasavanja bila zakazana tek za subotu 14. januara popodne. U kompaniji kažu da im je obaveza da organizuju instruktažu za putnike u roku od 24 sata nakon početka krstarenja.
Na brodu Kosta Konkordija kako tvrdi kompanija, bilo je pojaseva za spasavanje, čamaca i splavova u većem broju od maksimalnog broja lica koja mogu da se ukrcaju na brod. Posada je imala teškoća u podeli opreme za spasavanje i pokušavala je da raščisti prostor usmeravajući putnike na desnu stranu broda.
List USA today postavlja pitanje da li kruzeri mogu da budu evakuisani za 30 minuta nakon što je data uzbuna, kako zahtevaju nautički propisi. Putnici Konkordije su se iskrcavali pet sati, a možda i duže, a poslednja spašena osoba izvučena je iz broda čitavih 14 sati nakon naredbe o napuštanju broda.
Zavladala je panika. Neki od putnika atmosferu porede sa onom kada je potonuo Titanik.
Nemica Urlike Šveda skliznula je i pala s broda u gužvi nastaloj prilikom podele pojaseva za spasavanje. Jedan bračni par je u panici nepoznatim ljudima dao u ruke sopstvenu bebu uz povik: „Čuvajte je!“ Putnici za večerom bili su u svečanim toaletama i nisu imali vremena da odu da se presvuku. Dodeljena im je ćebad da se zaštite od hladnoće. Neki su sa palube poskakali u more. Neki su plivali do obale. Operacija spasavanja trajala je do 4,46 ujutro u subotu. Dve osobe su umrle tokom akcije spasavanja. Jedan sedamdesetogodišnji putnik je umro od srčanog udara.
POTRAGA: Dok se brod naginjao, spasioci su proveravali da li u njima ima još nekoga, pročešljavši poslednji put 1500 kabina, pet restorana, 13 barova, gimnastičku i pozorišnu salu, kazino, disko, tursko kupatilo, solarijim i druge prostorije luksuznog broda Kosta Konkordija dugog 290 metara korisne površine 6000 kvadratnih metara. Nastavljena je potraga za eventualnim izgubljenim ljudima.
NESTALI: U subotu 14. 1. procena broja nestalih u tim trenucima kretala se od 30 do 70. Italijanska obalska straža je registrovala 4.165 od ukupno 4.234 putnika, među kojima je bilo 52 dece mlađe od 6 godina. U nedelju 15. januara pre podne Obalska straža je saopštila da 41 putnika smatra nestalim, da bi u nedelju 15. 1. popodne broj nestalih bio smanjen na 17 (šest članova posade i 11 putnika), a kasnije uveče na 15, nakon što su ronioci iz utrobe broda izvadili dve nastradale osobe. U subotu 14. 1. kasno uveče bilo je vesti da su spasioci čuli jedan ženski i jedan muški glas koji dolazi iz neke od niša u kojoj se zadržao vazduh., lučke vlasti su saopštavale da je broj nestalih – 29, 25 putnika i četiri člana posade. U utorak popodne ronioci su izvadili pet tela iz potopljenog dela broda. Našli su ih u onom delu određenom za okupljanje radi evakuacije. Ronioci su nastavili traganje. U sredu 25. 1. je objavljeno da je pronađeno šesnaest stradalih. Do nedelje vlasti su konstatovale da se 20 ljudi vodi kao nestalo. Traganje je zbog nevremena prekinuto pa nastavljeni i u ponedeljak 23. 1. dva ženska tela pronađena su u ponedeljak u brodskom internet kafeu i broj mrtvih se popeo na 15. U toku naredne sedmice paralaelno sa započetom akcijom ispumpavanjem goriva nastavljena je potraga za stradalima. U subotu 28. januara pronađeno je telo žene u uniformi koja nije imala prsluk za spasavanje. Broj stradalih uvećan je na 17, broj nestalih 15…
Glavna sumnja je pala na kapetana Frančeska Sketina, za koga se sumnja da je doveo brod u opasne vode. Da li je, međutim kapetanova greška otkrila konstrukcionu grešku velikih kruzera?
Dok je još trajala operacija spasavanja, u pojedinim medijskim izveštajima je spekulisano o uzroku relativno brzog prevrtanja Konkordije. Jedna škola mišljenja govori da je sto godina nakon potonuća Titanika, hvaljenog kao tehničko čudo, Konkordija, takođe hvaljena kao brod rekorder svog vremena, pretrpela relativno jači udarac nego Titanik, jer se Titanik očešao o ledenu santu i produžio dalje, a Konkordija je imala direktniji dodir sa stenom primivši od nje jaču silu.
Druga škola mišljenja brzo prevrtanje i neravnomerno tonjenje povezuje s namerom kapetana da brod nasuče u plitkoj vodi, pa je možda oslonac na dno povećao brzinju naginjanja.
Angus Menzies, penzionisani britanski mornarički komodor podseća da se moderni brodovi grade tako da u slučaju teških oštećenja tonu ravnomerno, što omogućuju pumpe i hermetička vrata. Konkordija se brzo nagnula i prevrnula. Brodovi su obično konstruisani po uzoru na glavicu crnog luka, ako popusti jedna ljuska, vodu bi trebalo da zadrži sledeća, a između tih «ljuski» trebalo bi da postoje komore koje mogu da zadrže vodu da ne prodire dalje. Titanik je bio podeljen na 10 komora koje je teoretski bilo moguće hermetički izolovati jednu od druge, a Konkordija 18. Međutim neki pomorci kažu da je Konkordija konstruisana tako da ako se potope tri od 18 komora, brod gubi stabilnost i tone. Rascep na trupu Konkordije je dugačak 48 metara.
To daje materijal onima koji misle da je taj najveći brod svog vremena konstriusan s jednim okom uprtim na profit. Alan Graveson, funkcioner međunarodnog sindikata profesionalnih pomoraca Nautilus tvrdio je u jednoj izjavi da operatori, naručioci takvih brodova, stavljaju profit iznad sigurnosti, i da samo gledaju da ih popune sa što više paluba.
Međunarodni propisi kažu da svaki brod koji vozi više od 12 ljudi mora da odgovara međunarodnim standardima (International Maritime Organisation regulations), i takozvanom sistemu SOLAS (Safety of Lives at Sea) uvedenom 1914, dve godine nakon potonuća Titanika, koji je razvijan sve do današnjih dana. Ti propisi pokrivaju svaki aspekt konstrukcije broda i operacija na njemu i upereni su na to da brod i pored ozbiljnih oštećenja može da se vrati u luku, ili da ostane na površini dovoljno dugo da bi se putnici spasli. Propisi su poslednji put usavršeni 2010, a Konkordija je izgrađena četiri godine ranije…
Na brodu su bili neregistrovani putnici, pa je broj nestalih možda veći, izjavio je u nedelju 22. januara Franko Gabrijeli zvaničnik italijanske službe spasavanja, piše američki list Kriščen sajens monitor (Cristian science monitor). Rođaci jedne Mađarice saopštili su italijanskim vlastima da im je ona telefonirala s broda i da se više nije javljala. Ona bi mogla biti jedan od neregistrovanih putnika. U ponedeljak 23. 1. ispostavilo se da je prijava nestanka te osobe bila lažna. Mađarsko ministarstvo sopljnih poslova saopštilo je da je istraga pokazala da je osoba koja je prijavila nestanak to činila i u jednom ranijem slučaju, a da je oba puta upotrebila lažni identitet osobe koja je mrtva već tri godine…
Jedna Nemica sa spiska nestalih javila se od kuće kojoj je srećno stigla.
SPASIOCI: U subotu 14. 1. kasno popodne ronioci su tragali u utrobi broda, čija je trećina pod vodom, za eventualno preživelim putnicima. Policijski ronioci su u nedelju 15. januara nastavljali potragu u utrobi nasukanog broda. Jedan bračni par iz Južne Koreje koji je bio na medenom mesecu spasen je iz dela broda koji nije bio pod vodom. Zatim je u jednoj od radnih kabina pronađen još jedan preživeli sa slomljenom nogom, ali ga spasioci u prvi mah nisu dirali da mu ne bi pogoršali stanje. Kasnije je taj Italijan koji je radio u posluzi u kabinama izvučen iz broda pomoću helikoptera. U ponedeljak rano ujutru pronađen je još jedan putnik. Potraga je u ponedeljak prekinuta na kratko zbog toga što se brod pod uticajem pogoršanog vremena malo pomerio, a u ponedeljak uveče je traganje nastavljeno. U utorak je miniran otvor u trupu da bi ronioci prodrli u nedostupne delove broda – uz veoma malo nade da spasioci mogu pronaći još nekog život.
Spaseni putnici su smešteni u hotelima i u crkvi na turističkom ostrvu Đilio, na kome u zimskom periodu obitava samo oko 700 ljudi. Za mnoge se ne zna kuda su se uputili.
ODGOVORNOST KAPETANA: Tužilac za istragu ove nesreće Frančesko Veruzio izjavio je da je kapetan broda, napolitanac Frančesko Sketino, bio na komandnom mostu u trenutku udesa. Bio je svestan situacije i preduzeo je manevar za spasavanje, ali je spasavanje bilo otežano naglim naginjanjem broda i za sada nepoznatim tehničkim problemima. Neki putnici izjavljivali su Hrvatskoj televiziji HRT da je kapetan sedeo sa gostima na večeri i da je tom prilikom popio možda i čitav litar vina. Eksperti su inače sproveli testove u okviru istražnog postupka i zaključili da kapetan nije bio pod narkoticima dok je upravljao brodom .
Da je svuda vladao haos pokazao je Simon Kalder, putnički menadžer lista Indipendent, koji je 48 sati nakon što je Knnkordija udarila u stenu, platio 882,70 funti (1,063 evra) i preko interneta bukirao kartu za naredno krstarenje pa je čak, dok je brod prevrnut ležao u uskom plićaku – dobio kartu i dokumenta za putovanje uključujući i broj kabine.
Online booking system radi i dok brod tone…
Frančesko Sketino je postao kapetan 2006, ima 52 godine, u kompaniju Costa Crociere je došao 2002. kao oficir zadužen upravo za sigurnost. Kao kapetan prolazio je kroz uobičajene testove. Kad nije na brodu, Frančesko Sketino je živeo sa suprugom i ćerkom u gradiću Meta di Sorrento, južno od Napulja.
RUTA: Kompanija Costa Crociere se distancira od kapetana i u saopštenju kaže da izgleda da je kapetan napravio greške u proceni koje imaju ozbiljne konsekvence – ruta kojom se kretao brod išla je preblizu obale. «Guarda la tua isola», rekao je, kako piše ozbiljni Korijere dela sera, jednom članu posade, šefu kelnera Antonelu Tjevoliju, koga je prethodne nedelje zadržao na brodu, mada je on tražio da ide na odmor kod svojih na osrtvo Đilio. Nekoliko dana kasanije BBC međutim citira kapetanovu izjavu iz istrage po kojoj je on hteo da prođe blizu ostrva da bi pozdravio nekog starog kapetana koji živi na ostrvu.
Jedan novinar sa ostrva Đilio izjavio je da se kruzeri obično kreću tuda kuda se kretala Konkordija, ali da je ona prišla obali previše blizu. Jedan ribar sa ostva je rekao kako je iznenađen da toliki brod prolazi tim uskim moreuzom umesto da obiđe ostrvo sa strane otvorenog mora, kuda je po nekim izveštajima trebalo da prođe prema planu plovidbe. Neki izveštači javljaju da prolazak kruzera blizu malih lučica nje neuobičajeno i da posade tome pribegavaju da bi zabavile goste pokazujući im svetla na obali. Kristijano de Maso, portparol kompanije izjavljuje da brod nije odstupio od kursa kojim plovi „52 puta godišnje“, ali se kasnije ispostavilo da jeste, bar posle udara u stenu. Kompanija je inače 11. avgusta prošle godine dozvolila da brod prođe veoma blizu ostrva da bi pozdravili uičesnike lokalnog festivala. Kapetan je, sudeći po tome, sada bez autorizacije pokušao da ponovi tu rutu.
U lakšim medijima, ali i u istrazi, osobita pažnja je poslednjih dana posvećena dvadesetpetogodišnjoj igračici uz Moldove Domniki Čemortan, koja je navodno viđena kako pola sata pre nesreće u restoranu s kapetanom deli bokal vina. Ona je kasnije viđena i na komandnom mostu tokom haotične evakuacije. Kasnije je objašnjavala da ju je kapetan lično pozvao na most da bi prevodila informacije za oko 100 Rusa, koji su bili na brodu. Pošto je radila u Rumuniji, Italiji, Francuskoj i Italiji, ona govori četiri jezika. Nije bila angažovana na brodu, nego je krsarila da proslavi 25 rođendan. Ponavlja da ima ćerku koja živi kod njene majke dok je ona na moru i da je uvređena zbog medijskih nagađanja da je kapetanova ljubavnica – priča kako joj je kapetan pokazivao slike svoje dece, a to ne čine ljubavnici. Tvrdi da se kapetan ponašao požrtvovano i da je spasao mnoge ljude.
U trenutku kada je udario u podvodnu stenu brod je prema izveštaju CNN bio 2,5 milje udaljen od propisane rute. Đani Onorato, direktor đenovske kompanije Costa Crociere, koja je vlasnik broda, međutim, izjavljuje da nije korektno reći da je brod bio van propisane rute. U toj kompaniji spekuliše da se brod približio obali zbog nekog tehničkog problema koji je imao. Takav brod bi pored klasične navigacije pomoću karata trebalo da je opremljen i radarima, sonarima i satelitskom navigacijom.
List Volstrit džornal se poziva na osobe bliske istrazi i piše da je u prvim izjavama tokom istrage nakon nesreće kapetan rekao da nije koristio brodsku elektronsku opremu ni kompjutere u blizini ostrva kome se približio, već da je „navigao na oko“, objasnivši da je tako postupio zato što dobro poznaje morsko dno u tom delu pošto je tri-četiri puta tuda prošao…
Detalji o njegovom kretanju biće jasniji nakon analize crne kutije, slične onoj koja u avionima beleži sve relevantne tehničke podatke, koja je pronađena. Italijanska Obalska straža saopštava da je kapetan pokušao da okrene brod ka luci na ostrvu Đilio da bi olakšao evakuaciju, ali da je brod počeo da se prevrće kada se približio luci. Tome protivreči fakt da na brodu nije poroglašena uzbuna.
Pre nego što se prevrnuo na stranu i legao na dno u plitkim vodama sasvim blizu obale, brod je nekontrolisano plutao, a kapetan tvrdi da ga je usmerio ka obali da bi olakšao spasavanje.
Izgleda i da kapetanove odluke o vanrednoj situaciji na brodu nisu bile u skladu sa procedurom u kompaniji Costa Crociere koje u nekim detaljima, kako se tvrdi, «idu preko međunarodnih standarda».
Kapetan Frančesko Sketino je saslušan i, zajedno s prvim oficirom palube Kirom Ambrozijom, uhapšen. On je izjavio da se brod u trenutku udesa kretao krstarećom brzinom (19,6 čvorova ili 36,3 km/h) vodama za koje je bio uveren da su sigurne, odnosno da je po nautičkim kartama tu trebalo da bude dovoljno vode ispod broda.
Italijanski tužilac je prihvatio tvrdnje pojedinih putnika i sumnjiči kapetana da je napustio brod pre nego što su evakuisani svi putnici. Kad je kapetan napustio brod, na njemu je bilo još 300 putnika.
Ovaj to negira i objašnjava da nije napustio brod nego pao s njega: „Putnici su trčali svuda po palubi, pokušavajući da se uguraju u čamce za spasavanje. Nisam imao čak ni pojas za spasavanje, jer sam ga dao jednom od putnika. Pokušavao sam jednog po jednog da ubacim u čamac“, rekao je Sketino tvrdeći da se u tom trenutku brod naglo nagnuo za oko 60-70 stepeni, da se on zbog toga spotakao i tako završio u jednom od čamaca. Londonski Telegraf izveštava da je kapetan, kako se sam izrazio, «pao u čamac za spasavanje» četiri sata pre nego što je evakuacija okončana.
Više medija je u utorak 17. januara objavilo snimak razgovora u kome Lučka kapetanija iz Livorna neuobičajenim tonom poziva kapetana i prvog oficira da se odmah vrate na brod, i da izveste koliko na brodu ima još putnika, koliko žena, koliko dece. Kapetan je odgovorio da je u čamcu za spasavanje i da odatle koordinira akciju spasavanja. Nije se vratio na brod iako je rekao da će to učiniti – uhapšen je na obali.
Kapetan je sada neprijatelj broj jedan u Italiji. A junak dana je Gregorio de Falko, inače Napolitanac, kao i Sketino. Italijani ga nazivaju ga Santo Subito (Sveti Odmah) i nose majice sa citatom masne poruke kapetanu da se vrati na brod „Vada a bordo, cazzo“.
Posada: 1.068
Izgrađen: 2006.
Brodogradilište: Fincantieri’s Sestri Ponente, Italija
Paluba: 13
Nosivost: 114.500
Brzina krstarenja: 19,6 čvorova ili 36,3 km/h
Putnika: 3.000
Regisracija: Italija
U trenutku porinuća reklamiran je kao najveći kruzer u Evropi, kao brod na kome se može doživeti atmosfera karnevala. Luksuzni ploveći hotel, reklamiran kao ploveći zamak za zabavu krstario je Sredozemnim morem, a bilo je predviđeno zaustavljanje u lučkim gradovima Španije, Francuske i Italije.
Italijanska firma Costa Crociere (Kosta kroćere), je, inače u vlasništvu kompanije Carnival Corporation, bazirane u Majamiju, na Floridi. Na čelu kompanije Carnival Corporation je američko izraelski milijarder sa Floride Miki Arison (Micky Arison), 169. na Forbsovoj listi milijardera 2011, čije je bogatstvo procenjeno na 5,9 milijardi dolara. Forbs ga je svrstao na 54 mesto po bogatstvu u SAD.
U zabavnoj industriji ekspolatisana je priča o nesreći broda Titanik (2.223 utnika) koji je potonuo 15. aprila 1912. i odneo 1.517 života.
Sećanje na Titanik po pravilu prati poruka da se to danas ne može desiti. Statistika pomorskih nesreća u poslednjih pola veka, to nikako ne potvrđuje:
25. jula 1956: Dva putnička broda, italijanski Andrea Doria i švedski brod Stockholm sudarili su se u Masačusecu, Andrea Doria je potonula, udavilo se 46 ljudi.
31. avgusta 1986: Sovjetski putnički brod Admiral Nahimov sudario se s teretnim brodom u Crnom moru, potonuo je i odneo 423 života.
20. decembra 1987: Filipinski feri Dona Paz sudario se s naftnim tankerom, zapalio se i potonuo, poginulo 4.375 putnika.
28. septembra 1994: Feri Estonija potonuo je u oluji u Baltičkom moru, stradalo 852 ljudi.
21. maja 1996: Feri Bukoba potonuo je u afričkom jezeru Viktorija, poginulo oko 1000 ljudi.
26. septembra 2002: Senegalski feri Le Joola prevrnuo se u oluji u Gambiji, poginulo 1.863 ljudi.
3. februara 2006: Egipatiski feri al-Salam Boccaccio potonuo je u Crvenom moru, stradalo oko 1000 ljudi.
21. juna 2008: Feri The Princess of the Stars prevrnuo se u tajfunu u Filipinima, stradalo 700 do 800 ljudi.
10. jula 2011: Ruski rečni kruzer MS Bulgarija potonuo u reci Volga, stradalo 120 osoba.
Konkordija je ranije imala incidente: 2008. jak vetar u Palermu bacio je brod na lučki dok, brod je bio oštećen, ali nije bilo žrtava; u februaru 2010, jedan dugi brod kompanije Costa ship, Europa, udario je u pristanište u Šarm el-Šeiku u Egiptu, poginula su tri člana posade.
Po proceni Blumberg biznisvika nesreća kruzera Konkordija bi osiguravajuće kuće mogla koštati između 600 i 800 miliona dolara. Troškovi osuguravajućih kuća će po toj proceni prevazići 512 miliona dolara, koliko je plaćeno posle udesa tankera Ekson Valdez 1989.
Među desetak osiguravajućih kuća koje mogu biti pogođene nesrećom Konkordije Blumberg pominje kuće Assicurazioni Generali SpA i RSA Insurance group Plc.
Po Rojtersu, brod je osiguran na 405 miliona evra.
Firma Carnival corporation je saopštila da njeno samo-osiguranje za oštećenje plovila iznosi samo 30 miliona dolara, a za obeštećenje trećih lica zbog povreda kompanijsko osiguranje iznosi oko 10 miliona dolara.
Više od 70 putnika sa „Konkordije“ je u utorak 17. januara podnelo tužbu protiv kompanije Costa crociere. Agencija Rojters podseća da je brodska karta jedna vrsta ugovora, da je taj ugovor u kompaniji Carnival veoma detaljan, da je kompanija obezbedila sebi mnoga prava uključujući i pravo da povredi privatnost putnika (pregled torbi), da je odštetu za izgubljene ili uništene stvari procenila na 50 dolara po putniku, ali da taj ugovor daje putnicima mogućnost da pokrenu tužbu.
Putnik koji želi da podnese tužbu zbog ranjavanja ili ugrožavanja života mora da se obrati Američkom sudu u Majamiju ( U. S. Federal District Court in Miami). U slučaju Costa crociere brodska karta bi mogla da se tretira kao međunarodni ugovor po Atinskoj konvenciji (iznos odštete koja se može tražiti je, po pravnicima koje citira agencija, limitiran na 80.000 dolara.
Firma Costa čini 17 procenta kapaciteta kompanije Carnival, kontroliše polovinu tržišta krstarenja. Ta kompanija je objavila procenu da će finansijske posledice nesreće i gubitka broda u 2012. iznositi 95 miliona dolara, ali Džejms Rolo, analitičar u kompaniji Morgan Stanley, procenjuje da će gubici biti veći.
Po agenciji Rojters udes broda Konkordija bi mogao da postane najveći osiguravajući gubitak u istoriji i mogao bi da dosegne milijardu dolara, ako se uračunaju nadoknade za povrede, gubitak života privatne imovine putnika, materijalne štete zbog gubitka broda, i ekološke štete koje će nastati ako se izlije njegovih 2.380 tona goriva uz obale Toskane.
Kompanija Costa Crociere SpA posle jednodnevnog pregovaranja ponudila je 27. januara po 11.000 evra odštete za pretrpljeni strah i izgubljeni prtljag svakom od 3.206 putnika broda Kosta konrkodija. Majka-kompanija Carnival Corp. će takođe putnicima (iz 61 zemlje) vratiti novac koji su dali za brodske karte i nadoknaditi izdatke za putovanja i lečenje nakon iskrcavanja. Putnici mogu da pokrenu i privatne tužbe, ako nisu zadovoljni visinom odštete. Po agenciji Rojters oni putnici koji prihvate ponudu treba da potpišu izjavu da odustaju od tužbe protiv kompanije. Italijanska grupa za zaštitu potrošača Codacons (osnovana 1986) inače sakuplja dokumentaciju za podizanje kolektivne tužbe pred sudom u Majamiju, ili u italijanskom gradu Groseto, kojom zahteva obeštećenje od 125.000 evra za svakog putnika, za pretrpljeni strah, izgubljeni prtljag, ugrožavanje fizičkog i moralnog integrteta, a po najmanje milion evra za ozbiljije slučajeve.
Mnoge kompanije očekuju da će posle nesreće Konkordije pasti broj turista koji se opredeljuju za krstarenja, piše USA today. Rejting agencija S&P je u nedelju objavila očekivanja da će u 2012. kruzerski Carnival Corporation, firma majka kompanije Costa Cruises, biti pogođena zbog gubitka nasukane Konkordije, a i da će se incident odraziti na druge „kruzerske brendove“.
Do ove nedelje S&P je inače očekivala umeren rast „industrije krstarenja“. USA today međutim konstatuje da kompanija Carnival Corporation koja je 27. aprila 2011 porinula 100. kruzer, ima veliki kapital, da će joj akcije izvesno vreme padati (trenutno padaju: -4,8 odsto), ali da će – podneti gubitak.
Analitičarka banke Barclays Felicija Hendriks u izjavi za Rojters procenjuje da bi zarade kompanije Carnival mogla da padne u 2012. za 29 procenata. U anketi ove agencije jedan od pet među 1.500 putničkih agenata izjavljuje da je incident ugrozio prodaju aranžmana.
Sudeći po australijskom istraživaču Rosu Dolingu, profesoru u Školi za marketing, turizam i slobodno vreme, turistička industrija krstarenja je u usponu. Ako postoji industrijski turizam, to bi mogao da bude turizam krstarenja. Pomenuta Carnival corp, koja je sada izgubla brod ima program «brodova za zabavu». U tu vrstu pomorskog posla uključila se i Diznijeva korporacija.
Samo 2009. u karipskom regionu porinuto je 14 novih velikih brodova: AMA Waterways, Avalon Waterways, Carnival, Celebrity, Costa, MSC Cruises, Royal Caribbean International, Seabourn, Silversea Cruises.
Američkoj ekonomiji turizam krstarenja doneo je 37,85 milijardi dolara u 2010. dok je 2009. taj prihod iznosio 35. milijardi dolara. Ta turistička grana rasla je 7,8 odsto prošle godine. Zapošljava 314.000 ljudi u SAD.
Prema podacima evropskog saveta kompanija koje organizuju turistička krstarenja (The European Cruise Council ) oko 25,2 miliona putnika je posetilo evropske luke u 2010, a oko 5,2 miliona putnika je te godine krstarilo po Evropi, što je kompanijama donelo 35,2 milijardi evra prihoda i obezbedilo oko 300.000 radnih mesta. Po podacima te asocijacije u Evropi je bilo 198 brodova za krstarenje – od onih koji ugošćavaju 3.600 putnika do onih za manje od 100.
Krstarenje možda nije više ekskluzivni turizam bogatih i starih, kako ga doživljava najveći deo naše javnosti, već relativno masovni turizam u usponu – u svetu na krstarenja ide godišnje oko 16 miliona ljudi. (Cene: reda veličine 1000 evra po osobi za deset dana krstarenja, a ima i za 300.)
U Karibima je 2010. u odnosu na 2009. povećan broj putnika za 6 odsto. Krstarenja su ranije opisivana kao turizam starijih bogatih (pre desetak godina prosečna starost je bila 65 godima) – sada Ros Dolig u glavne potrošače te vrste turizma ubraja bejbi bumerse (prosečna starost putnika na kruzerima smanjila na 45 godina). Više od 1,6 miliona dece ispod 18 godina je 2010. zajedno sa svojim roditeljima plovilo na kruzerima.
U 2004. zabeležen je najveći do tada broj Amerikanaca koji su na kruzerima putovali u Evropu i po Mediteranu.
Potraga za nestalima je po drugi put prekinuta u petak 20. januara pre podne, zato što se brod prethodne noći, zbog nemirnog mora ponovo pomerio i kako piše list Crisian science monitor, pomera se po 1,5 centimetar na sat. U nedelju 21. januara, medijski izveštaji govore da insrumenti postavljeni na olupini pokazuju da je brod klizio po 15 milimetara na sat po peščanom dnu, ali da nije jasno da li se tlo slegalo, ili olupina nezaustvljivo klizila ka 30 metara udaljenoj ivici podvodne provalije.
Robot-podmornica na daljinsko upravljanje spušena je u more da bi se ispitala mogućnost da se brod lancima veže za kopno, kako bi se sprečilo da brod dalje klizi u dubinu. Osiguranje broda bi omogućilo holanskoj firmi Smit da otpočne ispumavanje goriva iz broda.
Na ostrvu Đilio u petak 21. 1. proglašeno je vanredno stanje. Italijanski ministar ekologije Korado Klini je upozorio da postoji rizik da brod, sa ploče na kojoj leži, sklizne niz podvodnu liticu od 50 do 90 metara, da pritom pretrpi nova oštećenja, da gorivo iz njega počne da curi.
Ako se to desi, mogla bi da nastane najveća pomorska nesreća u Italiji posle potonuća tankera Amoco Milford Haven, koji je vozio 114.000 tona nafte, blizu Đenove 1991.
Nasukani brod preti da ugrozi životnu okolinu u jednom od najvećih evropskih nautičkih nacionalnih parkova u Tirenskom moru, stanište delfina, kitova kornjača i desetak retkih biljnih vrsta u koje spada i takozvana posejdonova trava koja dostiže i metar dužine i pruža zaštitu ribama.
Ako bi se dizel izlio, struje bi ga nosile prema ostrvima Elba i Montekristo (koje je inspirisalo Aleksandra Dimu za roman Grof od Montekrista).
Ispumpavanje goriva
Posledice eventualnog curenja goriva u početku su pokušavali smanjiti samo postavljanjen plutajućih prepreka u dužini od jednog kilometra.
Italijanski departman za civilnu zaštitu je u četvrtak kasno uveče izdao upozorenje da se od 19-21. januara može očekivati 36 časova lošeg vremena na zapadu Italije – severoistočni vetrovi u području Vale d’Aosta, Pidmont i mistral na Sardiniji, fen u planinama u zapadnim područjima, a u obalskom pojasu – udari oluje. More će biti nemirno naročito u subotu 21. januara.
Holandska firma Smit, jedna od najpoznatijih kompanija za saniranje pomorskih nesreća je angažovana da ispumpa gorivo iz 114.500 tona teške olupine Konkordije. Cena posla meri se milionima dolara.
Ispumpavanje goriva (teškog dizela) podrazumeva da se prodre do 17 teških tankera s gorivom koje na hladnoći postaje gušće i viskoznije, da se gorivo zagreje do tačke kada je moguće njegovo ispumpavanje koje se vrši tako što se u tankere upumpava voda ili vazduh koji potiskuje gorivo. Za sada nema informacija da je gorivo počelo da curi. Drugi problem predstavlja oko 200 tona mašinskog ulja. Treći problem su nusprodukti ljudskog boravka na brodu – to je nešto kao čišćenje kanalizacije gradića od 4000 stanovnika.
Ronioci su u toku sedmice 23-29. januara radili na ispumpavanju goriva, našli su položaj tankera, pričvrstili uređaje za ispumpavanje dizela koje izvlače pumpe sa obližnje barže, a odatle se prebacuju u specijalne tankere. Dve nedelje nakon potonuća broda, u subotu 28. januara ispumpavanje je prekinuto zbog nemirnog mora…
I vađenje broda je komplikovan poduhvat koji će koštati milione i možda trajati čitavu godinu. Jedan od načina da se brod izvadi iz mora je da se zakrpi 48 metara duga pukotina, da se nekako uspravi i odvuče, a drugi da se brod iseče i pokuša da se onda odveze na baržama. Poduhvat vredi milione dolara.
MORALNI SUD NA MAJICAMA: „Vada a bordo, cazzo“.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
