Intervju: Goran Ješić
Ponedeljak, 14. mart
Tri dana posle udara zemljotresa i serije oko 300 afteršok zemljotresa i neviđenih udara cunamija Japan se početkom sedmice bori šokom zbog žrtava čiji broj se, Njujork tajmsu, sada meri sa najmanje 10.000, brigom zbog ogromnih razaranja, strahom od novih nesreća i sa strepnjom zbog ekonomske paralize.
Ta serija zemljotresa u takozvanom prstenu vatre na pogrešno nazvanom Tihom okeanu oslobodila je razarajuću energiju ravnu 25.000 atomskih bombi iz Hirošime. Neki kažu da je to najveće razaranje u Japanu posle II svetskog rata: razoreno je hiljade domova, a milioni ljudi ostali su bez pijaće vode, struje, grejanja ili transporta.
Jedna kompanija iz Bostona procenjuje da bi šteta na imovini mogla da iznosi 35 milijardi dolara. Oko 70 odsto kuća u Japanu je od drveta, a mnoge nisu osigurane od zemljotresa. Spasilačke ekipe, među kojima i 100.000 japanskih vojnika (polovina regularnog sastava) tragaju za preživelim i pokušavaju da osposobe infrastrukturu.
Japanska ekonomija treća na svetu, čiji je bruto domaći proizvod oko 5 triliona dolara, suočena je sa ozbiljnim razaranjima i delimičnom paralizom pošto su mnoge industrije zatvorene. Zemljotres i cunami nisu, doduše, pogodili japansku industrijsku na koja je dalje od obale, ali ekonomisti kažu da će isključenja struje pogoditi i njenu industrijsku produkciju — posebno proizvođače automobila i elektronike, kao i čeličane, a mogla bi pogoršati i čuveni japanski sistem snabdevanja.
U nuklearnoj elektrani Fukušima 1, i na reaktoru 3, u ponedeljak u 11 sati po lokalnom vremenu došlo je do eksplozije u kojoj je povređeno jedanaest radnika, portparol vlade Japana Jukio Edano rekao je da je mala mogućnost da se u vazduhu nađe visoka količina radioaktivnih materija, ali niko ne može da kaže da kriza jenjava, niti se očekuje da će se 370.000 ljudi, koji su evakuisani, uskoro vratiti kućama javlja specijalni reporter RTS-a Nenad Lj. Stefanović.
Tokijska električna kompanija uvela je kontrolisana isključenja struje za industriju i za oko tri miliona stanovnika, a to je prva restrikcija struje u Japanu u poslednjih 60 godina. Japanska železnica je zbog štednje električne energije smanjila saobraćaj za 20 procenata na šest linija i na dve brze pruge. Japanska berza u ponedeljak ujutru pokazuje pad glavnih indeksa za 5,5 procenta, što je najgori pad u poslednje tri godine. Da bi sprečila kolaps bankarskog sistema Banka Japana je u ponedeljak upumpala oko 86 milijardi dolara u ekonomiju, piše Njujork Tajms. BBC javlja da je japanska vlada rešena da upumpa 15 triliona jena (182 milijarde dolara) u ekonomiju da bi normalizovala tržište.
11. mart – 12. mart
Cunami je pokrenuo zemljotres od 8,9 stepeni po Rihteru, najjači koji je pogodio Japan u poslednjih 100 godina. Italijanski Nacionalni institut za geofiziku i vulkanologiju izračunao je da se kao posledica zemljotresa osa zemlje pomerila za 25 centimetra. Aleričko Geološko istraživanje saopštilo je da se najveće ostrvo Japana pomerilo za 2,4 metra.
Televizijske slike pokazuju talase visoke 10 metara. Kola i kamioni su
se kretali autoputevima kada su ih blizu grada Sendai preplavili
talasi i nosili ih kao dečje igračke. Na krovovima zgrada ljudi mašu
belim zastavama. Tokijski metro je ispražnjen, aerodromi zatvoreni.
Mnogi građani su očajnički pohrlili na ulice pokušavajući da napuste
13. mart
Iz sata u sat stižu vesti s novim podacima o broju žrtvama zemljotresa i cunamija. U subotu popodne strahovalo se da broj žrtava može biti veči od 1.700.
Iz primorskog gradića Minami Sanriku u okrugu Mijagi, na severoistoku Japana, vlasti su blagovremeno, pre nego što je cunami stigao, evakusiale oko 7.500 stanovnika, ali je u tom mestu ostalo 10.000 ljudi o kojima se dan posle udara u subotu ništa nije znalo. Cunami je praktično zbrisao s lica zemlje čitav gradić u kome su mnoge zgrade potpuno razorene osim nekoliko betonskih struktura i zgrada na okolnim brežuljcima. Dve stotine ljudi je evakuisano na krovove i više spratove jedine gradske bolnice, koja stoji tamo gde je nekada bio gradski centar, sada prekriven debelim slojem otpada. Sedam pacijenata umrlo je u noći između petka i četvrtka. Drugi su trpeli bez vode i hrane.
Samo u mestu Minami Sanriki deset hiljada ljudi i dalje se smatra nestalim, a još toliko u mestu Osuči.
Hiromiku Šinkava, šezdesetogodišnjak iz obalskog gradića Minami Soma blizu Fukušime spašen je 15 kilometara daleko od obale. Nekoliko helikoptera i aviona je preletelo iznad njegove glave i nisu ga primetili. Kako javlja BBC, pronašli su ga i spasli mornari s jednog japanskog razarača. Ugledali su ga kako maše crvenom krpom s krova svoje kuće koja je još plutala po moru. Na znak uzbune on je počeo da beži, ali se vratio u kuću da nešto uzme i cunami je poneo kuću…
grad. Mobilni telefoni ne rade pošto su mnogi pookušavali da dobiju
vezu s rođacima i prijateljima. Gori rafinerija severoistočno od
Tokija. Pet nuklearnih elektrana je zatvoreno. Istočno-japanska železnička kompanija je obustavila saobraćaj brzih vozova u oblasti Tokija.
Jedan od najvećih japanskih izvoznika, korporacija „Soni“ je zatvorila šest fabrika. „Tojota“ je prekinula proizvodnju u fabrici autodelova, i dve fabrike za sklapanje na severoistoku zemlje. „Nisan“ je zaustavio proizvodne trake u četiri svoje fabrike u istoj regiji, javlja RTS koji ima izveštačku ekipu u Japanu.
U okrugu Fukošima pukla je brana, i voda je odnela brojne kuće.
Agencija Kjodo u subotu izveštava da je broj poginulih i nestalih žrtava cunamija, koji je nosio kuće, veće zgrade, brodove i kola dostigao 1.700. Samo u gradu Sendai policija je pronašla tela 300 poginulih. Na spasavanju je angažovana japanska vojska i američke trupe stacionirane u Japanu.
Ni jedna zemlja nije pripremljena za zemljotrese kao Japan, što je sada spaslo mnoge živote. Japan je godinama trošio milijarde dolara na gradnju objekata otpornih na seizmičke aktivnost i na cunamije. Tokom 1980-ih i 1990-ih, građeni su betonske morske obaloutvrde u mnogim gradovima, neke visoke i po desetak metara. Neki gradovi su postavili i mreže elektronskih senzora koji opominju stanovnike i zatvaraju lukobrane kada se pojavi zemljotres koji bi mogao izazvati cunami. Neke luke su snabdevene plivajućim platformama.
Ipak katastrofa takvih razmera pogađa i visokotehnološka društva, a kad ih pogodi, pogađa ih u vrlo osetljive tačke. U Japanu nuklearne elektrane obezbeđuju trećinu električne energije.
Evakuisano je Oko 3.000 ljudi u krugu od pet kilometara oko nuklearne elektrane Fukušima Br. 1, 240 kilometara severoistočno od Tokija i proglašeno je vanredno stanje pošto je otkazao rezervni generator koji pokreće sistem za hlađenje elektrane i pošto je zabeležen porast radijacije unutar elektrane (više o ovome čitajte u posebnoj vesti).
Brod sa više od 100 ljudi cunami je zbrisao, javlja agencija Kjodo. Japanska televizija NHK izveštava da je cunami prevrnuo veliki brod i nasukao ga u plićaku u gradu Kesenuma.
Nestanak struje pogodio je 2 miliona stanovnika Tokija, čijih je 13 miliona stanovnika u petak uveče bilo zarobljeno u saobraćajnom kolapsu. Železnica u Tokiju ne radi. Takođe, u gradu Mijagi, voz je izbačen iz šina i izgubljen je kontakt s još jednim vozom, izveštava agencija Kjodo. Metro u Tokiju je ipak nakon obustavljanja počeo da radi.
Autoputevi su zatvoreni zbog oštećenja ili iz opreznosti zbog mogućih „afteršok“ zemljotresa. Jednog trenutka oko 13.000 ljudi bilo je na tokijskom aerodromu Narita i 10.000 na aerodromu Haneda.
Mnogi provode noć na svojim radnim mestima. Pokupovani su svi bicikli u tokijskim radnjama. Oko 4 miliona kuća u Tokiju i okolini ostalo je bez struje. Izveštači registruju da se pogođeno stanovništvo ponaša veoma mirno i disciplinovano.
Zemljotres je bio u 2:46 popodene na veoma gusto nastanjenom ostrvu Honšu. Prema proceni američkih geologa to najjači posle zemljotresa od 8,8 stepeni na obali Čilea u kome je poginulo 400 ljudi. To je manje snažan zemljotres od zemljotresa od 9,1 stepeni koji je pogodio Severnu Sumatru 2004. koji je proizveo cunami koji je ubio 200.000 ljudi na obalama Indijskog Okeana.
U petak uveče, severni Japan pogodio je još jedan zemljotres, jačine 6,6 stepeni po Rihteru. Tresle su se zgrade, ali za sada nema podataka o žrtvama i šteti.
-25-26. oktobar 2010, Indonezija, jačina 7,7 stepeni po Rihteru, poginulo 112 ljudi, a 500 se vode kao nestali.
-29. oktobra 2008, Pakistan – 6,4 stepeni po Rihteru oko 73 kilometara severno od Kvete u provinciji Balučistan, poginulo je oko 300 ljudi.
-12. maja, 2008 – 7,8 stepeni po Rihteru oko 92 kilometra od Čengdua u provinciji Sečuan na jugozapadu Kine poginulo 87.000 ljudi, a više od 370.000 povređeno
-27. maja, 2006 – 6,2 stepeni po Rihteru u blizini indonežanskog ostrva Java, Indonezija, 700 ljudi je poginulo
-8. oktobra, 2005 – 7,6 stepeni po Rihteru koji je pogodio severni deo Pakistana i oblast Kašmira, poginulo više od 73.000 ljudi, dok je više od milion ostalo bez domova.
-26. decembra 2004, Azija – Oko 220.000 ljudi poginulo je u zemljotresu jačine 9,2 stepeni po Rihteru u vodama oko Indonezije i cunamiju, koji je izazvao u oblasti Indijskog okeana.
426 BC: Maliakos, Grčka
373 BC: Helike, Grčka
365 AD: Alexandria, Istočni Mediteran
684 AD: Hakuho, Japan
887 AD: Nina Nankai, Japan
1293: Kamakura, Japan
1303: Eastern Mediteran
1361: Šohei Nankai, Japan
1498: Meio Nankai, Japan
1541: Nueva Cadiz, Venecuela
1605: Keichō Nankaido, Japan
1607: Bristol, Velika Britanija
1698: Seikaido-Nankaido, Japan
1700: Vankuver, Canada
1707: Hoej, Japan
1741: Hokkaido, Japan
1755: Lisabon, Portugal
Ostrva Jaejama, Okinava, Japan
1792: Nagasaki, Kjušu, Japan
1833: Sumatra, Indonezija
1854: Nankaj, Tokaj, Kjušu, Japan
1855: Edo, Japan
1868: Havaji
1868: Arika, Čile
1883: Krakatoa, Sunda, Indonezija
1896: Meiji Sanriku, Japan
1908: Mesina, Italija
1923: Kanto, Japan
1929: Njufaundlend
1933: Šova Sanriku, Japan
1944: Tonankai, Japan
1946: Nankaido, Japan
1946: Aleutska ostrva
1952: Severo-Kurilsk, Kurilska ostrva, SSSR
1958: Litijski zaliv, Aljaska, SAD
1960: Valdivija, Čile
1963: Vajont, Italija
1964: Niigata, Japan
1964: Aljaska, SAD
1976: Moro, Mindanao, Filipini
1979: Tumako, Ekvador
1983: Japan
1993: Okuširi, Hokaido, Japan
1998: Papua Nova Gvineja
2004: Indijski okean
2006: Kurilska ostrva
2007: Solomonska ostrva
2007: Nijigata, Japan
2009: Samoa
2010: Čile
2010: Indonezija
2011: Novi Zeland
2011: Japanska pacifička obala
Najviši cunami
Zaliv Litija 524 metra izazvan odranjanjem glečera
Neko vreme pre samog udara cunami talasa, morska voda se povlači i dolazi do poremećaja vazdušnog pritiska, usled čega nastaje neprirodna tišina na obali
Naziv za veliki, razorni, morski talas – cunami – potiče iz japanskog jezika i nastao je od reči cu što znači luka i nami, talas. Ponekad ovakve talase, naročito u starijoj literaturi, nazivaju i seizmički morski talasi, što nije najpravilnije ime pošto cunami talasi mogu nastati ne samo kao posledica zemljotresa već i na drugi način, zbog obrušavanja dela kopna u more, podvodnih vulkanskih erupcija ili pak pada meteorita u okean. Mnogo češće, uglavnom u medijima, cunami se nazivaju plimski talasi, što je, zapravo, sasvim nepravilan naziv. Plima i oseka su periodični fenomeni koji nastaju kao posledica međusobno neujednačenog gravitacionog privlačenja Meseca i Sunca, a sa nastankom i propagacijom cunami talasa nemaju nikakve veze, osim što će posledice udara cunamija u obalu biti nešto razornije, ako do njega dođe baš u vreme plime. Poput svih drugih morskih talasa, cunami je vrlo karakteristična vrsta mehaničkih talasa kakvi se, u raznim oblicima i na razne načine, stvaraju i prostiru svuda oko nas. Kada se u mirno jezero iz nekog razloga baci kamen, on će na površini vode izazvati nastanak prepoznatljivih kružnih talasa, koji su, kada se pažljivije pogleda, uvek sastavljeni od naizmenično raspoređenih “bregova“ i “uvala“. Rastojanje između dva “brega“ koje se kod takvih, površinskih talasa meri milimetrima i centimetrima, fizičari obično nazivaju talasna dužina, a visinu brega amplituda. Ako se umesto običnog kamena u vodu ubaci stena teška nekoliko tona, što je već znatno intenzivnija pobuda, nastaće talasi sa dramatično većom talasnom dužinom, reda desetina ili stotina metara, kakva odgovara velikim talasima na olujnom moru. Međutim, pri nastanku cunami talasa prisutna je pobuda (zemljotres ili neki drugi uzrok) mnogo, mnogo većeg intenziteta, pa je i njihova talasna dužina ogromna, od 100 do 200 kilometara. Ovakva, izuzetno velika talasna dužina jeste ključna karakteristika cunami talasa, zbog koje se oni na dugim, transokeanskim rastojanjima prostiru sa zanemarljivo malim gubicima energije, jer je gubitak energije obrnuto proporcionalan talasnoj dužini. Sa druge strane, pošto su tolike talasne dužine samerljive i uporedive sa dubinama okeana, može se reći da je za cunami talase i okean plitak, pa se oni na otvorenom okeanu ponašaju nalik pitomim priobalnim, takozvanim talasima plitkih voda. Brzina ove vrste talasa zavisi samo od gravitacije i dubine vode kroz koju se prostiru (izračunava se kao kvadratni koren gravitacionog ubrzanja g i dubine D). Tako će na uobičajenoj okeanskoj dubini od 4000 metara, brzina cunami talasa iznositi zapanjujućih 200m/s, to jest oko 700km/h.
Najzanimljivija osobina cunami talasa, uz ogromnu talasnu dužinu, jeste njihova nesrazmerno mala amplituda. Dok se talasna dužina, to jest rastojanje između uzastopnih talasnih “bregova“, meri stotinama kilometara, visina “brega“ ili amplituda iznosi svega 30-50 centimetara. Ova karakteristika čini cunami opakom prirodnom nepogodom, pošto se duž hiljada kilometara morske pučine on prostire praktično neprimetno. Brod zatečen na otvorenom moru neće ni osetiti brzi prolazak cunamija – posada će mnogo bolje primećivati uobičajene talase izazvane vetrom, nego sam cunami, visok tek 20-30 centimetara. Kritika koja se posle katastrofe u Indoneziji 2005. godine upućuje lokalnim pomorskim službama i čuđenje što niko nije primetio da se toliki talas satima valja okeanom, uglavnom su neutemeljeni jer je kretanje cunamija na otvorenom okeanu bezazleno i skoro nevidljivo. No, kako se približava obali, cunami otkriva svoje pravo lice. Pošto dubina okeana postaje sve manja u blizini obale, zbog zavisnosti brzine talasa od morske dubine, počinje da se smanjuje i brzina cunamija. Uz to, njegova amplituda počinje dramatično da se povećava, sa nekoliko desetina centimetara na nekoliko desetina metara. Najednom, iz do tada naizgled ravnog okeana, pred obalom se izdiže talas visok 10 do 20 metara. Njegova razorna moć se u sudaru sa kopnom pokazuje kao neshvatljivo velika. Na obali se oslobađa ogromna energija i poput nuklearne bombe, za samo nekoliko trenutaka, cunami odnosi stotine hiljada života, nanosi strašnu materijalnu štetu i čak, zauvek menja reljef morskih obala. Mnoge priobalne oblasti zadugo ostaju poplavljene, razorene i bez živog sveta. Uz to, ponekad sa mora stižu i sekundarni talasi, uglavnom izazvani novim podvodnim zemljotresima i sleganjem tla. Neko vreme pre samog udara cunami talasa, morska voda se povlači i dolazi do poremećaja vazdušnog pritiska, usled čega nastaje neprirodna tišina na obali, što su pojave koje su i u Indoneziji najavile neposredni udar cunamija. Tako se, posredstvom cunamija, čudovišnog talasa sa prevrtljivim likom, razorna snaga hiljadama kilometara udaljenih zemljotresa prenosi do morskih obala. Bez ikakve mogućnosti odbrane. U najstarijoj vrsti ljudskih tragedija, u potpunoj fatalnosti prirodnih katastrofa i njihovoj sumornoj poruci o prolaznosti ljudskog prisustva na planeti.
Slobodan Bubnjević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
