Istočni gasovod „Snaga Sibira“

Agencija Bloomberg izveštava u tekstu Exxon Doing Russia Business as Usual Amid U.S. Sanctions da američka naftna korporacija iz Dalasa Exxon Mobille s Rusijom posluje na uobičajen način. Exxon je među američkim naftnim kompanijama koje su ignorisale preporuku američkog Stejt departmenta da američke firme ignorišu energetski formu u St. Petersburgu i produžila je ugovor s Rosneftom o bušotinama nafte na Arktiku i Sibiru. Korporacija Exxon je 2011. sklopila deal o istraživanju velikih naftnih polja.

Astana, sedište Evroazijske finansijske grupe

U gradu Astana u Kazahstanu na zasedanju Višeg Evroazijskog ekonomskogo saveta 29. maja predsednici Rusije Vladimir Putin, Belorusije Aleksandar Lukašenko, Kazahstana Nursultan Nazarbaev kojima se pridružuju predsednik Jermenije Serž Sargsjan i Kirgizije Almazbeka Atambajev sastali su se radi poslednjeg redigovanja dogovora Rusije, Kazahstana u Belorusije o Evroazijskom ekonomskom savezu, koji treba da bude potpisan 1. juna 2014. a da stupi na snagu 1 januara 2015, saopštva se na sajtu predsednika Rusije u kome se citiraju Putinove reči sa samita o tome da članice tog saveza raspolažu petinom svetskih rezervi gasa i oko 15 procenata nafte.

Evroazijski ekonomski savez, koji treba da obuhvati 15 odsto zemljinog šara na kome živi 170 miliona ljudi, odnosi se na slobodan protok roba, usluga, radne snage i kapitala i definiše mehanizme saradnje i obaveze u pogledu unificiranja tarifnih politika, regulaciju transporta, proizvodnjepa i izvesne korake u stvaranju opšteg finansijskog tržišta i berzanskih aktivnosti. Osnovni organ saveza – (štab-kvartira) biće u Moskvi, sud – u Minsku,a finansijski regulator – u Alma-Ati. Ruska strona htela bi i političko objedinjavanje – formiranje nadnacionalnog parlamenta i jedinstvenu valutu, ali partneri su zasad protiv izveštava RBK

***

Na sajtu Gasproma saopšteno je da su 22. maja u okviru Peterburškogo međunarodnog ekonomskog foruma — 2014 zamenik redsednika «Gasproma» Aleksandar Medvedev i generalni direktor «Srbijagasa» Dušan Bajatoviča razmotrili tok realizacije projekta «Južni tok» na teritoriji Srbije kao i razvoj podzemnog skladiša «Banatski dvor» i razgovarali o finansiranju izgradnje srpskog dela gasoprovoda, а i da je zaključeno da je tender za projektirovanje i izgradnju «Južnog toka» u Srbiji za izbor izvođača praktično završen i da se očekuje potpisivanje operativnih ugovora u skorašnje vreme.

U martu 2013. podpisani dugoročni ugovor predviđa se dostava 1,5 mlrd kubnih metara gasa Srebiji godišnje u desetogodišnjem periodu i da će taj gas biti transportovan gasovodom «Južnitok». Uvedeno u eksploataciju 2011. skladište «Banatski Dvor» (450 miliona kubnih metaragasa) je jedan od naj krupnijih objekata za čuvanje gasa u Jugo-istočnoj Evropi biće korišćen za obezbeđivanje kontinuiteta toka gasa i iz njega može da se ispumpa 5 miliona kubnih metara na dan.

Pregovori Rusije i EU o usaglašavanju Južnog toga s trećim evropskim energetskim paketom se odvijaju na tehničkom nivou, a može se pretpostaviti da su na vrhu zaleđeni u kontekstu krize oko Ukrajine.

Rusija namerava da sprovede projekte „Severni tok“ i „Južni tok“, ali ako EU spreči sprovođenje ovog drugog, razmotrićemo druge opcije za ruski gasovod – u zemljama van EU, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin na Ekonomskom forumu u Petrogradu, a prenela agencija RIA Novosti pod naslovom „Putin RF može da razmotri maršrute Južnog tok zaobilazeći Evrosavez“, ali ne navodi kakvi bi to druge opcije i maršrute teorijski mogle biti.

„Ako i dalje budemo imali bilo kakvih problema i sa ‘Južnim tokom’ – a Brisel stalno podmeće klipove pod točkove u ovom projektu – mi ćemo razmotriti druge opcije u zemljama koje nisu deo Evropske Unije. EU će dobiti samo još jednu u tranzitnu zemlju. Zašto to rade ovi iz Brisela, ja ne razumem. Ali nameravamo, ako nas ne ometaju, da realizuju ove projekte – i ‘Južni tok’, i ‘Severni’, rekao je Putin na petrogradskom ekonomskom foruma.

Putin je podsetio da vlasti EU ne dozvoljavaju da se u potpunosti iskoristi kapacitet ruskog gasovoda „Opal“, koji povezuje „Severni tok“ sa postojećim mrežama za prenos gasa. Rusija i Nemačka pokušavaju da postignu za „Opal“ izuzetak iz standarda Trećeg energetskog paketa EU, koji sprečava da „Gasprom“ popuni više od polovine cevi.

„Daju mogućnost da se koristi samo 50 odsto. Zašto? Kakva glupost? Ovo je besmislica. Mi smo uložili milijarde dolara u izgradnju, doneli resurse na teritoriju Nemačke, a tamo možete držati samo 50 odsto?“ , rekao je Putin, uz napomenu da će Rusija nastaviti pregovara sa partnerima, mada je veoma teško raditi u takvim uslovima….

Dopunjeno 25. maja

Gasprom i Kineska nacionalna naftna korporacija: ugovor o gasu od 400 mlrd $ na 30 godina

Ruska kompanija «“Gasprom“ i „Kineska nacionalna naftna korporacija“ (CNPC) posle dugih pregovora zaključile su sporazum o prodaji 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje putem istočnog gasovoda Snaga Sibira (r. Sila Sibiri) iz Jamalo-Neneckog okruga. U prisustvu ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đipinga, drugog dana Putinove dvodnevne zvanične posete Šangaju, Rusija i Kina potpisale su memorandum o razumevanju u sferi dostave gasa istočnom maršrutom na rok od 30 godina.

Kako izveštava Asošijeted pres (AP), direktor «Gasproma» Miler je ruskim novinskim agencijama rekao da je vrednost ugovora 400 milijardi dolara, dok je kineska korporacija objavila da je potpisala ugovor, ali nije navela detalje.

Cena gasa navedena u ugovoru nije objavljena i ona ostaje „trgovačka tajna“, navodi RT, koja pretpostavlja da ako ukupna vrednost ugovora uključuje samo cenu ruskog gasa, onda cena od 400 milijardi dolara znači da će Kina platiti 380 dolara za hiljadu kubnih metara gasa.

Na pitanje kada će Gasprom da objavi cenu gasa koji će se isporučivati Kini Miler je odgovorio kratko: «Nikada!»

RBK javlja da je direktor „Gasprom eksporta“ Aleksandr Medvedev saopštio na jednom privrednom skupu da je Kina spremna da Gaspromu plati 25 milijardi dolara kao avans za gasni ugovor a da je cena gasa znatno iznad 350 dolara po kubiku kako su spekulisali mediji. Predsednik Putin je izjavio da je gasni ugovor s Kinom – najkrupniji u istoriji odnosa SSSR i sada Rusije s Kinom.

Po rečima Putina izgradnja gasovoda „Snaga Sibira“ (Sila Sibiri), za četiri godine treba da postane najkrupniji građevinski objekat u svetu. Rusija će uložiti u izgradnju gasovoda i osvajanje Koviktinskog i Čajndinskog izvorišta oko 55 milijardi dolara. Ukupna dužina gasovoda će biti oko 4.000 kilometara Jakutija – Habarovsk – Vladivostok – oko 3200 km, Irkutska oblast – Jakutia – oko 800 km).

Investicije Kine u neophodnu infrastrukturu iznosiće najmanje 20 milijardi dolara.

Direktor Gasproma, Aleksej Miler je takođe primetio da je, odmah nakon uspešnog potpisivanja ugovora o istočnoj trasi ( Jakutija – Habarovsk – Vladivostok sa filijalama u Kini u oblasti Blagovešćensk i Dalnjerečensk), a planirano da počnu pregovori i o zapadnom pravcu snabdevanja gasom (projekat „Altaj“ sa pristupom kineskoj granici u oblasti između Kazahstana i Mongolije).

Cevovod „Snaga Sibira“ trebalo bi da postane uobičajen prenosni sistem transporta gasa ka Irkutsku i Jakutiji. U prvoj fazi će biti izgrađen gasovod Jakutija – Habarovsk – Vladivostok, druga faza će biti povezivanje Irkutska do Jakutska.

Putin je u govoru biznismenima na Peterburškom ekonomskom formu 23. maja ugovor s Kinom opisao i kao mogućnost razvitka istočnih provincija kroz izgradnju infrastrukture, kao mogućnost objedinjavanja tih teritorija Rusije i izgradnju jedinstvenog sistema snabdevanja gasom.

Kapacitet gasovoda će biti 61 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Puštanje prvog dela „Snaga Sibira „, gasovoda Jakutija – Habarovsk – Vladivostok, zakazano je za 2017.